Afrička energetska tranzicija počinje od kuvanja

08.03.2024

Madagaskar_Afrika — Foto-ilustracija: Unsplash (2Photo Pots)

Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Od 2010. godine, više od 1,5 milijardi ljudi širom sveta dobilo je pristup modernim i zdravijim načinima kuvanja, prelazeći sa tradicionalnih metoda koje uključuju upotrebu drveta, uglja, kerozina i drugih materijala. Neki od zastarelih načina kuvanja ne samo da zagađuju domove dimom i štetnim emisijama, već su i uzrok više od četiri miliona prevremenih smrti godišnje, zbog respiratornih i srčanih oboljenja izazvanih zbog izloženosti štetnim materijama.

Kada govorimo o kuvanju koje izaziva ovakve probleme, akcenat se stavlja na Afriku, gde se žene najčešće bave pripremom hrane, ovakva praksa predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje. Baš iz ovog razloga biće organizovan Samit o čistom kuvanju u Africi, zakazan za 14. maj – događaj koji će okupiti međunarodne lidere i organizacije sa ciljem mobilizacije četiri milijarde dolara godišnjih investicija do 2030. godine, kako bi se proširio pristup tehnologijama čistog kuvanja, navodi se na sajtu Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Pročitajte još:

Kada se govori o modernim načinima kuvanja, misli se pre svega na električne šporete, pristup električnoj energiji, šporete na gas, biogoriva i slično.

Tehnologije koje se možda u drugim delovima sveta već uveliko koriste, u Africi ne samo da smanjuju rizik od zdravstvenih problema, već i značajno umanjuju ekološki uticaj, oslobađajući i vreme žena za druge produktivne aktivnosti, umesto traženja i sakupljanja materijala koji bi poslužili kao gorivo.

Žene igraju ključnu ulogu u ovoj tranziciji, a kroz ove aktivnosti, ne samo da bi poboljšale svoje živote i zdravlje svojih porodica, već i doprinose širem društvenom i ekonomskom razvoju zajednica u kojima žive.

Energetski portal

Regionalnom saradnjom do uspešne energetske tranzicije

08.03.2024

cirkularna ekonomija , održivi razvoj , održivo poslovanje — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

O regionalnom povezivanju, saradnji na energetskim projektima i pitanjima u vezi sa procesom energetske tranzicije, razgovarali su Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike i Saša Mujović i Petar Đokić, ministri energetike i rudarstva Crne Gore i Republike Srpske.

Prema rečima ministarke Đedović, čitav region je u procesu energetske tranzicije i svi imaju određene ciljeve kad je reč o povećanju udela obnovljive energije, smanjenju emisija štetnih gasova, kao i obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja.

Zbog toga je ključna izgradnja novih kapaciteta, ali i saradnja kako bismo olakšali jedni drugima u ostvarenju ciljeva, rekla je ministarka i dodala da Srbija ima značajnu trgovinsku razmenu i sa Crnom Gorom i sa BiH, potpisane memorandume o saradnji u oblasti energetike, kao i zajedničke projekte koji se već realizuju.

,,Posebno je važna izgradnja Transbalkanskog koridora, koji će povećati naše kapacitete na prenosnoj mreži, povezati tržišta Rumunije i Srbije sa tržištima BiH, Crne Gore i Italije, a takođe je i uslov za priključenje na mrežu RHE Bistrica, koja je za nas strateški važan projekat’’, navela je ministarka.

Kako je napomenula, mnogi energetski projekti imaju i elemente prekogranične saradnje i zahtevaju uključivanje sve tri strane.

Glavna tema razgovora ministara bila je kako da pronaći način da se zajedno ide napred u takvim projektima, na korist sve tri strane. U odnosu na to, ministarka je rekla da su elektroprivrede Srbije i Republike Srpske već pokrenule zajednički projekat izgradnje HE „Buk Bijela’’, koja je značajan energetski kapacitet.

Pročitajte još:

,,Projekat je energetski i komercijalno opravdan i razgovarali smo o otklanjanju prepreka koji nisu vezane za energetiku. Hidropotencijal Drine je zajednički i vrlo značajan i za Srbiju i za BiH, te smo razgovarali o tome kako najbolje da ga iskoristimo’’, prenela je ministarka Đedović Handanović.

Prema njenim rečima, bilo je reči i o planovima za izgradnju hidroelektrana u Crnoj Gori, a koji mogu biti predmet saradnje, bilo sa stanovišta zajedničke realizacije, ili sa stanovišta prekograničnih uticaja i zaštite životne sredine.

Foto-ilustracija: Freepik (gpointstudio)

Ministarka je rekla da je predloženo i da se napravi dinamički plan koji bi se odnosio na rešavanje pitanja iz oblasti zaštite životne sredine, kako bi se našao način da se ispune svi uslovi i da se projekti koji su u planu realizuju.

Ona je ukazala na to da zemlje regiona dele slične izazove u procesu energetske tranzicije i postepenom izlasku iz uglja, a da nemaju ni blizu jednak pristup fondovima kao zemlje Evropske unije.

Ministar Mujović naglasio je da je posebno važno da radimo na jačanju prenosnih kapaciteta koji su od značaja za sve tri strane, ocenivši da ćemo biti snažniji ako smo jedinstveniji i zajedno nastupamo prema Energetskoj zajednici i branimo naše zajedničke ciljeve.

Ministar Đokić je rekao da Republika Srpska ima interes da sarađuje sa drugima u regionu po energetskim pitanjima koja su od zajedničkog interesa. Dodao je i da su se saglasili da rade na daljem jačanju prenosne i distributivne mreže, koje je neophodno za priključenje novih proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora.

Istakao je i to da će Republika Srpska učiniti sve da se realizuje izgradnja HE „Buk Bijela“, uz napomenu da su i Vlada Srbije i EPS pokazali da žele da se nastavi ovaj projekat.

U skladu sa tim, kako je poručio, treba da se razreše određena pitanja koja izazivaju zabrinutost u vezi sa zaštitom životne sredine, kao i da se prilikom dobijanja odgovora na ta pitanja poštuje stav struke.

Energetski portal

Saradnja Srbije i BiH na infrastrukturnom povezivanju – mostovi, putevi i pruge

08.03.2024

autoput-pepeo — Foto-ilustracija: Pixabay

U cilju poboljšanja infrastrukturnih veza Srbije i Bosne i Hercegovine nedavno je održan sastanak fokusiran na niz ključnih projekata koji će oblikovati budućnost regionalne integracije i razvoja.

Jedan od projekata koji je planiran jeste izgradnja pruge Beograd-Sarajevo, kao simbol saradnje novog doba.

Uz ovaj istorijski projekat, predstavljeni su i ambiciozni planovi za izgradnju i rekonstrukciju važnih deonica auto-puteva koji bi trebalo da olakšaju prekogranični saobraćaj, trgovinu a samim tim i ekonomsku saradnju.

Nakon što se dovrši auto-put Beograd-Požega, što je planirano za kraj septembra ove godine, fokus će biti na izgradnji nove auto-putne veze prema Bosni i Hercegovini, tačnije prema Kotromanu, i drugi pravac prema Crnoj Gori. Auto-put dužine oko 60 kilometara biće podeljen u dve etape, sa početkom radova do Sušice, nakon čega sledi druga etapa radova prema Kotromanu, navodi se na sajtu Vlade Srbije.

Pročitajte još:

Radovi na brzoj saobraćajnici Šabac-Loznica, uključujući izgradnju novog mosta kod odvajanja na mestu Slepčević-Badovinci, trebali bi biti gotovi do kraja godine. Takođe, deo saobraćajnice Sremska Rača-Kuzmin, kao integralni deo auto-puta Beograd-Sarajevo, biće kompletiran do kraja 2024. dok će novi most biti spreman do maja, što obećava znatno brže odvijanje saobraćaja.

Postoje i planovi za rekonstrukciju i modernizaciju ključnih mostova na Drini koji spajaju dve zemlje.

Osim infrastrukturnih projekata, plan je i modernizacija i digitalizacija prilikom prelaska granica, prvenstveno sa ciljem da se poslovnim zajednicama u regionu omogući efikasniji i brži transport robe.

Energetski portal

Ulaganje od 77 miliona evra za energetski efikasnu rekonstrukciju javnih zgrada u Srbiji

07.03.2024

lily-banse-nQ3tG1t8eJg-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Lily Banse)

Projekat „Energetska efikasnost u zgradama javne uprave u Srbiji“ doprineće obnovi i obezbeđivanju održivog, efikasnog i pouzdanog snabdevanja energijom odabranih javnih zgrada na teritoriji naše države. Očekivani rezultati projekta su 35 javnih zgrada koje će, nakon rekonstrukcije, postati značajno energetski efikasnije, postavljanje solarnih panela na 125 zgrada i prve zgrade sa skoro nultom potrošnjom energije. Evropska unija i Nemačka razvojna banka (KfW) obezbeđuju finansiranje u iznosu od 77,68 miliona evra.

Srbija je medju zemljama sa najnižom energetskom efikasnošću u Evropi. Svetska Banka procenjuje da 35 odsto potrošnje energije u kućama, 40 odsto u javnom sektoru i 25 odsto energije u industrijskom i komercijalnom sektoru mogu biti deo ušteda, imajući u vidu neiskorišćene potencijal. Na primer, 300.000 do 400.000 stambenih zgrada neme termalnu izolaciju. Ovo je veliki izazov za ceo Balkan u godinama koje dolaze, a Nemačka pruža snažnu podršku u njegovom rešavanju.

U okviru šireg finansiranja od strane KfW, potpisana su dva značajna ugovora o dodeli bespovratnih sredstava u iznosu od 25,68 miliona evra iz fondova EU posredstvom Investicionog okvira za zapadni Balkan (WBIF) iz Regionalnog programa za energetsku efikasnost (REEP), KfW, grant sredstava i nacionalnog doprinosa, što je označilo početak realizacije projekta. Sporazume o dodeli bespovratnih sredstava potpisali su ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, ministar za javna ulaganja Marko Blagojević i predstavnici KfW.

Pročitajte još:

U ime nemačke vlade, KfW je prethodno obezbedio subvencionisani kredit za ovaj projekat (subvencija je obezbeđena iz nemačkog saveznog budžeta) u iznosu od 50 miliona evra. Dodatno, Vlada Republike Nemačke izdvojila je dva miliona evra bespovratnih sredstava za finansiranje neophodne ekspertske podrške. Očekuje se da će, zahvaljujući ovom projektu, godišnje emisije ugljen-dioksida u rekonstruisanim zgradama biti smanjene za najmanje 40 odsto. Ukupno smanjenje emisija CO2 iznosiće oko 11.750 tona. Poređenja radi, potrebno je milion stabala drveća da bi se ta količina CO2 apsorbovala.

Foto-Ilustracija: Unsplash (Sergey Lapunin)

Svrha Programa je unapređenje energetske efikasnosti kroz renoviranje/zamenu tzv. omotača zgrada (fasade, prozori itd), kao i sistema za grejanje i ventilaciju u cilju uštede energije i unapređenja bezbednosti i komfora korisnika.

Planirane mere na zgradama koje će biti deo projekta doprineće i uštedi troškova električne energije, ali i boljim uslovima boravka za krajnje korisnike. Program će povećati energetski potencijal odabranih zgrada, korišćenjem energije iz obnovljivih izvora. Građani će dobiti održivije, efikasnije okruženje sa pouzdanijim snabdevanjem. To je ujedno i osnova za usaglašavanje Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije u energetskom sektoru.

U okviru programa očekuje se i realizacija rekonstrukcije jedne ili dve zgrade do standarda gotovo nulte energije – EU Near Zero Energy (NZEB) koji propisuje zahteve za novoizgrađene objekte u cilju gotovo nulte, odnosno niske potrošnje energije koja bi trebalo u značajnoj meri da se pokrije energijom iz obnovljivih izvora. Počev od 2019, sve nove javne zgrade u Evropskoj uniji moraju da zadovolje taj standard.

Bespovratna sredstva za realizaciju projekta obezbeđena su kroz EU Regionalni Program za Energetsku Efikasnost (REEP) i IPA fondove. Njima će upravljati Nemačka razvojna banka (KfW).

Projekat je deo Regionalnog programa za energetsku efikasnost (REEP) koji je formiran u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) u 2012. Brojne organizacije sarađuju u okviru programa kako bi ga učinile što uspešnijim, uključujući Energetsku zajednicu, EBRD, Evropsku komisiju, KfW i druge bilateralne donore. Projekat je usmeren na energetski efikasnu rekonstrukciju javnih zgrada na Zapadnom Balkanu, iz administrativnog, zdravstvenog i obrazovnog sektora (npr. škole, bolnice, vrtići, upravne zgrade i druge).

Izvor: Nemačka razvojna banka (KfW)

Nakon više od 30 godina pauze, Italija se vraća nuklearnoj energiji

07.03.2024

nuklearne_elektrane — Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Foto-ilustracija: Unsplash (Ondrej Bocek)

Italijanska poslanička komora pokrenuće veliku istragu o tome kako bi nuklearna energija mogla da pomogne Italiji da postigne svoje ciljeve energetske tranzicije, što je značajan korak jer je zemlja i dalje, jedina zemlja G7 koja ne koristi nuklearne elektrane, pošto je zatvorila poslednju elektranu pre više od 30 godina.

U utorak je Odbor za životnu sredinu Komore odlučio da sprovede istraživanje o ulozi nuklearne energije u vođenju Italije kroz energetsku tranziciju, kako bi se postigla dekarbonizacija do 2030. godine i klimatska neutralnost do 2050. godine.

Međutim, samo su članovi pronuklearne većine glasali za, dok su predstavnici Demokratske stranke (PD/S&D), Pokreta pet zvezdica (M5S) i Alijanse zelene levice bili uzdržani.

Italija je trenutno jedina članica G7 bez aktivnih nuklearnih elektrana, budući da je zatvorila poslednju od ukupno četiri 1990. godine nakon referenduma o zabrani nuklearne energije.

Referendum bio kočnica ranije

Prethodni pokušaj vraćanja nuklearne energije od strane nekadašnje pro-nuklearne vlade pokojnog Silvija Berluskonija, koji je preuzeo dužnost 2008. godine i predložio da nuklearna energija čini 25 odsto energetskog miksa Italije do 2030. godine, odbijen je referendumom 2011. godine.

Komentarišući trenutne napore Italije u tranziciji u energetski sektor, Davide Tabareli, predsednik istraživačke kompanije za energetiku i životnu sredinu Nomisma Energia, primetio je teško stanje.

Pročitajte još:

,,Ako postoji klimatska kriza, odmah moramo imati napredne reaktore treće generacije i ne smemo da čekamo četvrtu ili petu, ili čak nuklearnu fuziju, što je još uvek san“, rekao je, dodajući da bi hitna inicijativa za dekarbonizaciju trebalo da počne odmah.

Tabareli, koji je nedavno imenovan specijalnim izaslanikom za problematične čeličane ex-Ilva u Tarantu, takođe je naglasio važnost nuklearne energije u Evropi, rekavši da dok postojeće elektrane poput onih u Francuskoj stare, kontinentu je potrebna nuklearna energija kako bi dopunila trenutno manje konzistentnu proizvodnju obnovljivih izvora energije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jakob Madsen)

Entuzijazam za nuklearnu energiju ne dele svi

Govoreći za Euractiv, Katiuscia Eroe, stručnjakinja za energetiku u organizaciji Legambiente, rekla je: ,,Jasno je, uzimajući u obzir podatke o ulozi nuklearne energije globalno, vreme, troškove i nerešene probleme, da nuklearna energija ne može imati nikakvu ulogu u energetskoj tranziciji Italije“.

,,Sigurna nuklearna energija ne postoji, to je čista naučna fantastika. Nemamo vremena, u zemlji sa prosekom od preko 140 ekstremnih vremenskih pojava, da razmišljamo o neispravnim tehnologijama“, dodala je ona.

Italija se u ponedeljak pridružila nuklearnom savezu EU kao posmatrač u Savetu za energetiku u Briselu.

Pored toga, prošlog novembra, italijanska Nacionalna agencija za nove tehnologije, energiju i održivi ekonomski razvoj (ENEA) potpisala je Memorandum o razumevanju sa Ansaldo Nukleare, RATEN, SCK CEN i Vestinghouse Electric Company za zajednički razvoj malih modularnih reaktora u celoj industriji (SMR).

Izvor: EURACTIV

Šta nam El Ninjo sprema ove godine?

07.03.2024

17360 — Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Foto-ilustracija: Freepik (mb-photoarts)

Prošlog leta, podelila sam sa vama svoje utiske sa obale Dalmacije. Kao što sam tada napisala, Jadransko more pretežno je hladno, međutim, 2023. godinu obeležile su izuzetno visoke temperature površine mora. U nekim danima gotovo da je bilo neprijatno toplo more, koje nije moglo da vas rashladi. U istom trenutku klimatski uslovi su bili drugačiji u različitim područjima koji su relativno blizu. Dok su u Dalmaciji dani bili tropski, na severu Hrvatske došlo je do nevremena, praćenih snažnim vetrovima i kišom.

Uzrok ovakvim danima bio je fenomen El Ninjo, koji predstavlja zagrevanje Pacifika. Svetska meteorološka organizacija (WMO) nedavno je potvrdila da je El Ninjo u 2023. godini bio jedan od pet najjačih u istoriji. Iako su novi podaci pokazali da on u ovom trenutku postepeno slabi, njegov uticaj na globalnu klimu u narednim mesecima će se nastaviti. Sve to dovešće do viših temperatura u gotovo svim kopnenim delovima sveta u periodu marta i maja.

Praćenja pokazuju da se El Ninjo javlja u proseku svake dve do sedam godina i zadržava se oko 12 meseci, ali nekada mogu trajati i godinama. Iako ovaj fenomen ima uticaj na visoke temperature u moru, WMO kaže da ne mogu sve da se objasne samo El Ninjom. Naime, vrlo zabrinjavajuće je to da je temperatura mora u januaru 2024. godine bila najviša zabeležena ipak za ovaj period godine. Štaviše, nije reč o malom povećanju, već značajnom.

Analiza WMO pokazala je da oko 60 odsto podsto šansa da El Ninjo opstane tokom perioda mart-maj i 80 odsto šansa za neutralne uslove u periodu april-jun, odnosno da ne dođe ni do fenomena El Ninjo ni La Ninja. Šta je sada La Ninja? Možda su neki čuli, ali ipak se češće sluša o fenomenu El Ninjo.

Zanimljivo je da na španskom jeziku ova dva fenomena u prevodu znače mali dečak (El Ninjo) i mala devojčica (El Ninja). Mali dečak uzrokuje toplije u Pacifiku što dovodi do toga da vremenski uslovi na severu Sjedinjenih Država i Kanade postaju topliji i sušniji, dok na jugoistoku Meksičkog zaliva dolazi do vlažnijih uslova i učestalijih poplava. Sa druge strane, mala devojčica ima potpuno suprotan uticaj. Njene hladne vode u Pacifiku dovodi do suša na jugu SAD i intenzivnijih kiša i poplava na severozapadu Pacifika i u Kanadi.

Brojne su posledice do kojih dovode ova dva fenomena. Iako predstavljaju dva suprotna klimatska fenomena, i jedan i drugi narušavaju normalne uslove. El Ninjo se ipak javlja češće.

Koliko su prognoze WMO tačne, kada je reč o mesecima pred nama, ostaje da vidimo. Druga predviđanja pokazuju da bi El Ninjo mogao da dovede do toga da 2024. godine obori novi rekord kada je reč o najtoplijoj godini.

Katarina Vuinac

Kako beogradske toplane postaju ekološki prihvatljivije

07.03.2024

vazduh , zagađenja , toplana — Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Foto-ilustracija: Unsplash (Alain Duchateau)

U toplani ,,Cerak’’ u toku su radovi na rekonstrukciji i modernizaciji postrojenja, sa ciljem da postane energetski efikasnije i da emisije ugljen-dioksida budu smanjene.

Kako se navodi na sajtu Beogradske elektrane, toplana “Cerak” pored grejanja, isporučuje korisnicima i toplotnu energiju za pripremu potrošne tople vode.

U ovom trenutno u toku su radovi na izgradnji novog dela pogona u kom će biti smešteni ekspanzioni sudovi, nakon čega će se početi i sa uvođenjem nadzorno upravljačkog sistema kojim će biti omogućeno pravovremeno i optimizovano vođenje proizvodnog procesa u toplani. U planu je da u ovoj godini bude započeta i rekonstrukcija toplane „Miljkovac”.

U okviru proizvodnih postrojenja ugrađuju se ekonomajzeri na kotlovima, modernizuje se sistem za upravljanje sagorevanjem, optimizuje se upravljanje pumpnim postrojenjima i postepeno se uvode nove tehnologije koje će pomoći u ostvarenju postavljenih ciljeva. Pored toga, tu je i zamena dotrajalih deonica toplovodne mreže, kroz uvođenje sistema daljinskog očitavanja utrošene energije, kao i kontrolu unutrašnjih temperatura zagrevanih objekata i balansiranje mreže.

Treba pomenuti i korišćenje toplotne energije iz TENT-a u Obrenovcu, interkonekcija grejnih područja, upotreba obnovljivih izvora energije i izgradnja kogenerativnih postrojenja, kao strateške mere i kapitalne projekte za unapređenje energetske efikasnosti.

Pročitajte još:

Vanja Vukić, direktor JKP „Beogradske elektrane’’, rekao je da se aktivno razvijaju i projekti koji su u potpunosti u skladu sa predloženim nacrtom Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije, kao i regulativom EU i evropske Energetske zajednice.

,,Beogradske elektrane’’, sprovode i program gašenja individualnih i blokovskih kotlarnica u kojima se kao energent koriste ugalj i mazut, kao i program zamene pomenutih energenata onima koji su prihvatljiviji za životnu sredinu. Sve ovo ima za cilj maksimalno smanjenje negativnog uticaja štetnih sastojaka u produktima sagorevanja, prvenstveno ugljen-dioksida i azotnih oksida, ali i prilagođenje evropskim normama.

Kako se navodi, kotlarnije koje ne bude moguće ugasiti, zbog udaljenosti od toplovodne mreže daljinskog sistema grejanja, biće rekonstruisane. Preciznije, vršiće se supstitucija pogonskog goriva ekološki prihvatljivim. Tokom prethodnih nekoliko godina rekonstuisane veće kotlarnice u naselju Sava Kovačević u Zemunu, Barajevu, Železniku, Borči, Višnjičkoj banji i Resniku.

Novina je da JKP ,,Beogradske elektrane’’ pripremaju izgradnju potpuno nove toplane u okviru kompleksa EXPO i Nacionalnog stadiona. Reč je o trigenerativnom postrojenju i tako će prvi put na teritoriji Beograda uz toplotnu energiju, biti isporučivana i rashladna energija. Treba pomenuti i izgradnju vangradskog toplovoda od Obrenovca do Novog Beograda, kao veliku investiciju. Naime, na taj način će biti preuzeto oko 600 megavata toplotne energije iz termoelektrane „Nikola Tesla’’ i biće plasirano u Novom Beogradu. Završetak projekta očekuje se kroz nekoliko godina.

Planovi postoje i kada je reč o obnovljivim izvorima energije.

,,Zajedno sa Rudarsko geološkim fakultetom radimo jedno značajno istraživanje, odnosno ispitivanje geotermalnih resursa na lokacijama naših toplana. Preliminarni rezultati su pokazali da na nekoliko lokacija postoji mogućnost korišćenja geotermala kao energenta i intencija je da se u budućnosti primeni u toplanama Borča, Batajnica i Dunav. Taj projekat, zajedno sa izgradnjom vangradskog toplovoda Obrenovac-Novi Beograd, kao i upotrebom solarne energije na Ceraku i preuzimanjem toplotne energije iz spalionice otpada u Vinči, dovešće nas do energetske nezavisnosti što nam je i primarni cilj’’, rekao je Vukić.

Energetski portal

EduEnergy Conference: Building Bridges for Sustainable Energy Learning

07.03.2024

RESET-FINAL-scaled — Foto: ERI SEE i studio triD

Online konferencija EduEnergy Conference: Building Bridges for Sustainable Energy Learning biće održana 15. marta od 10:00 do 13:00 časova.

Konferencija je međunarodnog karaktera i ima za cilj da okupi zainteresovane strane iz oblasti obrazovanja i energetike; uključujući stručnjake za implementaciju Zelene agende, razvoj obrazovanja i društvene održivosti; preduzetnike; profesionalce za usavršavanje u privatnom sektoru; kompanije itd. Okupljanjem predstavnika relevantnih institucija, stručnjaka i praktičara, konferencija ima za cilj otvaranje društvenog dijaloga o tome kako podržati zelenu tranziciju kroz održivo obrazovanje.

Učesnici konferencije imaće priliku da nešto više čuju o RESET (Renewable Energy Services in Education and Training) projektu ERI SEE-a., koji je integralni deo šireg projekta Green Agenda: Decarbonisation of the Electricity Sector in the Western Balkans, kojeg sprovodi GIZ. Projekte podržava Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), sa ciljem stvaranja sveobuhvatnih rešenja ka zadovoljenju rastućih potreba u sektoru zelene energije u regionu.

Zvanični jezik konferencije je engleski, s obezbeđenim prevodom na srpski, crnogorski, hrvatski, bosanski i albanski jezik.

Registracija je otvorena do 11. marta, mesto možete obezbediti popunjavanjem podataka na Zoom Link za Registraciju.

Učesnici panela Obrazovanje kao podrška sektoru obnovljive energije:

Dr Ejvis Gishti, Generalni direktor, Nacionalna agencija za stručno obrazovanje i kvalifikacije, Albanija
Valbona Kadrijaj, Direktorka za kvalitet, bezbednost na radu i obuku u Kompaniji za distribuciju i snabdevanje električnom energijom – KEDS Akademija, Kosovo*
Mirjana Kovačević, Načelnica Centra za obrazovanje i dvojno obrazovanje i direktorka Poslovne akademije, Privredna komora i Industrija Srbije
Sandra Brkanović, Načelnica Odeljenja za istraživanje i razvoj kvalifikacija, Centar za stručno obrazovanje, Crna Gora
Dr Susan Gill, Menadžerka Klimatske strategije i veština, SOLAS, Irska
Hamid Mehinović, Viši energetski ekspert, Centar za ekonomski, tehnološki i ekološki razvoj Sarajevo – CETEOR, Bosna i Hercegovina

Za dodatne informacije o samoj konferenciji, agendi, govornicima i panelu koji će omogućiti diskusiju o održivom obrazovanju za zeleni energetski sektor, posetite stranicu događaja.

Konferencija je rezultat saradnje Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi (Education Reform Initiative of South Easten Europe – ERI SEE), Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit – GIZ) i Privredne komore Srbije (PKS).

Kompletnu agendu možete pogledati na linku.

Izvor: ERI SEE Secretariat

Vaučeri za najugroženije poljoprivrednike pogođene poplavama u 2023. godini

07.03.2024

chris-boyer-_QoYyTvB0Cc-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Chris Boyer)

Foto-ilustracija: Unsplash (Kato Bergli)

Dodela finansijske podrške najugroženijim poljoprivrednim gazdinstvima pogođenim poplavama u 2023. godini, započeta je od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

Prvog dana u Trsteniku je poljoprivrednicima dodeljeno 47 vrednosnih vaučera. U cilju dugoročnog rešavanja zaštite ovog područja, izvršeni su sanacioni radovi na stabilizaciji korita Ljubostinjske reke od postojeće regulacije nizvodno u dužini od 350m radi smanjenja efekata zasipanja reke Zapadne Morave u zoni autoputa.

Vrednost ove faze sanacionih radova iznosi oko 40 milona dinara, dok je prethodno završena faza u dužini od 400 metara iznosila oko 50 miliona dinara. Završetkom svih ovih radova stanovnicima ovog predela biće obezbeđeni neophodni uslovi za život i rad i sprečene ponovne štete i plavljenje reke.

U narednim danima pomoć će biti distribuirana i u Varvarinu, Ćićevcu, Kuršumliji, Brusu, Ćupriji i Ražnju. Sredstva su opredeljena za ukupno 222 poljoprivredna gazdinstva iz ovih sedam opština, koja su pretrpela najveću štetu na usevima, zemljištu i plastenicima za vreme prošlogodišnjih poplava.

Pročitajte još:

Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ovom prilikom je istakla da je ovo prva pomoć za sve one koji su pretrpeli štetu od poplava i podstrek da otpočnu novu proizvodnju. Takođe, zahvalila se FAO na brzoj reakciji i istakla važnost saradnje između Ministarstva i ove organizacije, koja je započeta 2002. godine.

Poplave su pogodile 56 opština, pretežno u centralnoj i južnoj Srbiji, nanevši veliku štetu kako infrastrukturi, tako i poljoprivrednom zemljištu. Mnoga mala i porodična poljoprivredna gazdinstva, koja su posebno osetljiva na elementarne nepogode, su bila direktno pogođena ovim poplavama.

Vrednosni vaučeri se mogu koristiti za kupovinu robe i proizvoda namenjenih poljoprivrednoj proizvodnji, uključujući seme, sadni materijal, đubrivo, poljoprivredne alate i opremu, kao i rezervne delove i materijal za popravku poljoprivrednih mašina.

Svetska banka dodeljuje bespovratna sredstva

Ministarstvo poljoprivrede, u saradnji sa Svetskom bankom, realizuje novi model finansiranja. Treći javni poziv malim i srednjim preduzećima, koja se bave otkupom, preradom i plasmanom poljoprivrednih proizvoda, raspisan je 27. novembra.

Foto-ilustracija: Pixabay (TheDigitalArtist)

Milan Stevanović, koordinator Projekta Konkurentna poljoprivreda rekao je sa RTS da Ministarstvo poljoprivrede sa Svetskom bankom daje do 200.000 evra po zahtevu, odnosno po biznis planu, bespovratnih sredstava za investicije po biznis planu do 400.000 evra. Prema njegovim rečima, poziv je raspisan za agregatore, otkupljivače, prerađivače, izvoznike i za sve sektore, meso, mleko, voće, povrće, ratarske kulture, ali i u oblasti pčelarstva.

Model „50-40-10“ se, ističe, pokazao izuzetno dobrim za male poljoprivrednike.

,,Pedeset odsto bespovratnih sredstava Ministarstva i Svetske banke, četrdeset odsto poljoprivrednih kredita sa jednom od 11 banaka sa kojima sarađujemo i samo deset odsto učešća naših poljoprivrednika dovoljno je da bi ostvarili investicije u razvoju njihovih biznis planova. Na taj način oni nemaju pretfinansiranje, već onda kada potpišu ugovor, tada kreću investicije njihovih biznis planova i dobiju tačno ono za šta su aplicirali’’, objašnjava Stevanović.

Navodi da je konkurs otvoren do 15. marta i da je podnošenje prijava u skladu sa naporima ministarstva da digitalizuje sve procese preko onlajn aplikacije.

Energetski portal

Pravilnik za registraciju trotineta stupio na snagu, od 15. juna obavezna nalepnica

07.03.2024

trotineti — Foto-ilustracija: Unsplash (Ernest Ojeh)

Vlasnici električnih trotineta imaju vremena od 5. aprila do 15. juna da izvrše registraciju, nakon čega počinje kontrola, izjavio je Mirko Koković iz Agencije za bezbednost saobraćaja.

Stupio je na snagu pravilnik za registraciju lakih električnih vozila – trotineta. Pravilnik reguliše način izdavanja, vođenje evidencije, izgled i način postavljanja nalepnica.

Laka električna vozila, odnosno električni trotineti, od 5. aprila će moći da se registruju, dok će 15. juna samo laka električna vozila sa važećom registracijom moći da učestvuju u saobraćaju, izjavio je Mirko Koković iz Agencije za bezbednost saobraćaja.

Vlasnici takvih vozila će od 5. aprila moći da od institucija zatraže nalepnicu koja će pokazivati karakteristike vozila, a nakon 15. juna u saobraćaju mogu učestvovati samo vozila sa nalepnicom, rekao je Koković.

Pročitajte još:

AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA IDE KA ZACRTANOM CILJU – „NULTOJ EMISIJI“

PORAST POLOVNIH TEŠKIH VOZILA ZNAČAJNO DOPRINOSI ZAGAĐENJU – POZIV NA STROŽE PROPISE

U NEMAČKU STIGLI ELEKTRIČNI AUTOMOBILI IZ KINE

„Veoma je važno naglasiti da pod lakim električnim vozilom podrazumevamo isključivo trotinet“, istakao je Koković.

Da bi se dobila nalepnica, kaže, potrebna je tehnička dokumentacija iz koje se može utvrditi marka samog trotineta, najveća nominalna snaga elektromotora koji ga pokreće, zatim brzina koja ne sme biti veća od 25 kilometara na čas, kao i masa praznog vozila.

Agencija za bezbednost saobraćaja će objaviti na sajtu na kojim će mestima moći da se obavi registracija, dodaje Koković.

Izvor: RTS

Koja ambalaža stiže na listu zabranjenih u EU?

06.03.2024

straws-plasticne slamcice — Foto Ilustracija: Pixabay

Evropska unija nastavlja da se bavi pitanjima životne sredine, plastikom i otpadom, a trenutno je aktuelan sporazum između Parlamenta i Saveta o reviziji postojećih pravila za upotrebu i reciklažu ambalažnog otpada, sa ciljem da se poboljša održivost i bezbednost pakovanja koja se koristi u EU.

U skladu sa Direktivom EU o jednokratnoj plastici zabranjeni su određeni jednokratni plastični proizvodi kao što su plastične slamčice, pribor za jelo, tanjiri, štapići za balone, čaše i posude za hranu i piće napravljene od polistirena, kao i sve proizvode napravljene od oxo-razgradive plastike. EU je takođe razmatrala i mnoge druge materijale, mikroplastiku, i postepeno pooštrava svoje ciljeve.

Kako svaki Evropljanin proizvede skoro 190 kilograma otpada ove vrste godišnje, nova inicijativa nastoji da obezbedi da se sva ambalaža može reciklirati, da se drastično smanji nepotrebna i štetna ambalaža i da se poveća upotreba recikliranog sadržaja u novim materijalima za pakovanje.

Pročitajte još:

Kako se navodi na sajtu Evropskog parlamenta, određene vrste plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu, kao što su ambalaža za neprerađeno sveže voće i povrće, pakovanje za hranu i piće koje se koristi u kafićima i restoranima poput kesica za začine, sos, šećer i slično, mini ambalaža za kozmetičke proizvode i termoskupljajuća folija za kofere na aerodromima, biće deo liste zabranjenih pakovanja od 1. januara 2030.

Takođe, biće zabranjena upotreba PFAS supstanci kada je reč o ambalaži koja je u kontaktu sa namirnicama. Pomenute supstance su sintetičke hemikalije koje se koriste zbog svoje otpornosti. Iako često korisne kada je reč o vodootpornoj odeći, peni za gašenje požara i mnogim drugim, neće se primenjivati za pakovanje hrane.

Ciljevi se odnose i na dostavljače hrane koji bi trebalo da obezbede sopstvene kontejnere za svoje potrošače, i trebalo bi da ponude 10 odsto proizvoda u pakovanjima za višekratnu upotrebu.

Odluka o primeni ovih novih pravila odražava široku posvećenost u smanjenju uticaja ambalaže na životnu sredinu, podsticanju upotrebe održivih materijala i podsticanju inovacija u industriji ambalaže.

Energetski portal

Planeta traži „eko“ a ne „ego“ sistem

06.03.2024

eko — Foto-ilustracija: Unsplash (joshua-woroniecki)

„U vreme kada svedočimo brojnim izazovima u globalnoj ekonomiji, geopolitičkoj situaciji i po pitanju klimatskih promena, zahtev za ubrzavanjem digitalne i održive transformacije nikada nije bio veći. Znanje i nove tehnologije su ključne u odgovoru na izazove s kojima se planeta suočava“, istakla je Medeja Lončar, direktorka kompanije Siemens Srbija, na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu i dodala da kad je reč o brizi za planetu, ne treba da važi „ego“ već „eko“ sistem.

U okviru panela na temu Akcionog plana za zelenu tranziciju u Srbiji, direktorka Siemensa je naglasila da je ova kompanija smanjila CO₂ otisak iz sopstvenog poslovanja za 50 odsto u odnosu na 2019. i cilj joj je smanjenje od 90 odsto do 2030. „Inovativna tehnologija ima ključnu ulogu u stvaranju održive budućnosti. A koliki je konkretni uticaj odgovornog poslovanja na održivost, a time na živote svih nas, govori podatak da će Siemensovi proizvodi prodati samo u fiskalnoj 2023. tokom svog životnog veka, sprečiti oko 190 miliona metričkih tona ekvivalentne emisije CO₂. Ovo predstavlja više od, recimo, emisije jedne Holandije“, izjavila je Lončar pozivajući se na nalaze globalnog Izveštaja o održivom razvoju ove kompanije za fiskalnu 2023.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, da bismo sačuvali planetu neophodno je da svi promenimo navike. „Budućnost zavisi od svih nas, institucija, organizacija, kompanija ali i svakog pojedinca, od toga kako postupamo prema prirodi, društvu i u svom poslovanju“, rekla je direktorka Siemensa u Srbiji.

Ona je podsetila da je Siemens jedna od prvih globalnih kompanija koja se još 2015. obavezala da će do 2030. postati karbon neutralna sa dodatnim ciljem u okviru svog DEGREE okvira da do tog roka za 20 odsto smanji emisiju CO₂ i unutar svog lanca dobavljača. Koliko je znanje važno za ovu kompaniju, najbolje svedoči podatak da je ona tokom fiskalne 2023. uložiila 416 miliona evra u kulturu aktivnog učenja, obezbeđujući održivu zapošljivost na tržištu rada koje se ubrzano menja.

Izvor: Siemens

Odgovoran biznis podržava zajednicu

06.03.2024

Pružanje podrške razvoju društva izuzetno je važno u poslovanju modernih kompanija. Najveću vrednost u smislu podrške imaju ulaganja u budućnost zajednice, tačnije u mlade koji su nosioci razvoja našeg društva. Takođe, izuzetno su značajni projekti za unapređenje zdravlja, jačanje ekološke svesti i zaštite životne sredine, podrške obrazovnim i naučnim ustanovama, brige o osetljivim grupama, kao i sve one teme koje su suštinski značajne za unapređenje života lokalne zajednice.

Ovoj modernoj filozofiji poslovanja priklanja se sve više kompanija. Na ovaj način kompanije svoje poslovne uspehe dele sa zajednicom, kojoj vraćaju deo svog profita, dok istovremeno i same ostvaruju brojne benefite, pre svega kada je reč o reputaciji. Brižan odnos prema zajednici pozitivno utiče na lojalnost i motivaciju zaposlenih, privlačenje novih stručnih kadrova, porast ugleda kompanija i njenih brendova u najširoj javnosti, kao i mnogo toga drugog.

Dobre primere društveno odgovornog poslovanja možemo videti u svetu, ali sve više i u našoj zemlji. Jedan od njih je i kompanija NIS, koja ove godine obeležava značajan jubilej, budući da najznačajniji CSR program ove kompanije Zajednici zajedno obeležava 15 godina postojanja i kontinuiranog ulaganja u partnerske gradove i opštine. Ovaj Program nije jedinstven samo po tome što se sprovodi već deceniju i po unazad nego i po broju zajednica sa kojima gradi partnerske odnose i čiji razvoj podstiče, kao i po obuhvatu tema na koje se fokusira i postignutim rezultatima.

U FOKUSU:

Program Zajednici zajedno sprovodi se u 13 partnerskih gradova i opština širom Srbije u kojima kompanija NIS obavlja najviše svojih poslovnih aktivnosti i u čiji razvoj je u prethodnih 15 godina kompanija uložila više od 1,7 milijardi dinara. Pažljivo slušajući potrebe sugrađana, fokus Programa je iz godine u godinu usmeren na oblasti suštinski značajne za razvoj društva kao što su nauka i obrazovanje, javno zdravlje i socijalna zaštita, zaštita životne sredine, kultura i sport, te podrška mladima.

U godini jubileja ovaj Program donosi rekordni godišnji iznos sredstava od čak 144,5 miliona dinara za realizaciju 54 projekta iz oblasti nauke i obrazovanja koji za cilj imaju unapređenje uslova za obrazovanje mladih i podršku radu naučnih ustanova kako bi naučnici i naučnice razvijali svoje pune potencijale. Ovogodišnji programski ciklus kompanija NIS realizuje u saradnji sa Ministarstvom prosvete i Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije. Zahvaljujući projektima koji će biti realizovani u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Čačku, Kikindi, Pančevu, Zrenjaninu, Požarevcu, Kanjiži, Srbobranu, Novom Bečeju, Žitištu i Velikom Gradištu, mnogi učenici i naučnici imaće značajno bolje uslove za učenje i istraživanje, uz dodatni podsticaj tokom rada na novoj savremenoj opremi koja će im omogućiti da primene i dodatno unaprede svoja znanja.

Ostvareni rezultati programa Zajednici zajedno tokom prethodnih 15 godina su impresivni. Unapređen je rad više od 180 obrazovnih ustanova, više od 40 ustanova kulture, opremljeno je 45 bolnica i domova zdravlja, donirano 14 sanitetskih i patronažnih vozila, uređeno više od 150 dečjih igrališta, parkova, sportskih terena i objekata. U kompaniji NIS navode da su izuzetno ponosni na partnerstva koja neguju sa lokalnim zajednicama, 1.136 realizovanih projekata tokom 15 godina sprovođenja Programa, brojne osvojene nagrade i priznanja, koje kompaniju obavezuju da će podrška zajednici i ubuduće biti jedan od strateških prioriteta.

NIS

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Održana prva od 45 edukacija za učenike u oblasti energetske efikasnosti

06.03.2024

Edukacije eneregetska efikasnost 1 — Foto: GIZ

Na Svetski dan energetske efikasnosti u Osnovnoj školi „Vasa Stajić“ u Novom Sadu održana je prva od 45 radionica u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, koje će u narednom periodu biti održane u 20 škola u Južnobanatskom okrugu.

Edukacije su namenjene učenicima osmog razreda osnovnih škola, sa ciljem da se upoznaju sa obnovljivim izvorima energije i njihovom upotrebom i energetskom efikasnošću, to jest merama energetske efikasnosti i neophodnošću njihove primene. Edukacijama će biti obuhvaćeno oko 1200 učenika.

„Radionice će trajati sat i po vremena, a biće organizovane pojedinačno za svako odeljenje osmog razreda u okviru redovne nastave iz predmeta Tehnika i tehnologija. U toku sat i po, koliko traje radionica, najviše pažnje će biti posvećeno solarnoj energiji i sistemima za njenu eksploataciju kao i energetskoj efikasnosti i merama za njeno sprovođenje. Praktični deo radionica, koji obuhvata sastavljanje maketa električnih automobila sa različitim tipovima izvora energije, prikazaće će učenicima mogućnosti primene solarnih ćelija, kondenzatorskih baterija i vodoničnih gorivnih ćelija. Program radionica smo osmislili tako da ih informišemo i zainteresujemo za teme iz ove oblasti i da njihovo razmišljanje o profesijama u okviru energetskog sektora usmerimo ka ovoj tematici,“ objasnio je medijima koji su prisustvovali konferenciji organizovanoj uoči radionice prof. dr Filip Kulić, redovni profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, koordinator projekta ispred Udruženja građana E-NERGIJA.

Pročitajte još:

Direktorka škole Snežana Bajat istakla je da učenici osmog razreda, koji će učestvovati u radionicama, u okviru redovne nastave usvajaju osnovna saznanja iz ove oblasti, ali da je veoma zadovoljna što će to znanje proširiti jer je u pitanju jedna od najznačajnijih tema budućnosti.

Na radionicama će poseban fokus biti stavljen na zanimanja u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije od kojih su, kako je rekao profesor Kulić, pojedina već veoma tražena, poput instalatera solarnih panela i operatora vetroelektrana. „Dekarbonizacija nije moda već realnost, jer prelazak na obnovljive izvore energije je neminovnost. Edukacije smo zato namenili učenicima osmog razreda, jer oni u narednih nekoliko godina biraju svoja zanimanja i važno je da budu infomisani o profesijama koje sada možda nisu toliko aktuelne ali će tada biti, poput menadžera hidrogenskih pumpi, specijaliste za letove na solarni pogon, servisera automobila na vodonik i inteligentnih vozila,“ rekao je Kulić.

Edukacije u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije za učenike osmog razreda se realizuju u okviru programa Nemačke razvojne saradnje, koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike Republike Srbije. U okviru ovog programa, kako je objasnila Jelena Aleksić iz GIZ-a, sprovodi se niz aktivnosti koje podržavaju energetsku tranziciju u Srbiji ka obnovljivim izvorima energije i primeni energetske efikasnosti.

Izvor: GIZ

1...585960...1.522 Page 59 of 1.522

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM