Projekat „Energetska efikasnost u zgradama javne uprave u Srbiji“ doprineće obnovi i obezbeđivanju održivog, efikasnog i pouzdanog snabdevanja energijom odabranih javnih zgrada na teritoriji naše države. Očekivani rezultati projekta su 35 javnih zgrada koje će, nakon rekonstrukcije, postati značajno energetski efikasnije, postavljanje solarnih panela na 125 zgrada i prve zgrade sa skoro nultom potrošnjom energije. Evropska unija i Nemačka razvojna banka (KfW) obezbeđuju finansiranje u iznosu od 77,68 miliona evra.
Srbija je medju zemljama sa najnižom energetskom efikasnošću u Evropi. Svetska Banka procenjuje da 35 odsto potrošnje energije u kućama, 40 odsto u javnom sektoru i 25 odsto energije u industrijskom i komercijalnom sektoru mogu biti deo ušteda, imajući u vidu neiskorišćene potencijal. Na primer, 300.000 do 400.000 stambenih zgrada neme termalnu izolaciju. Ovo je veliki izazov za ceo Balkan u godinama koje dolaze, a Nemačka pruža snažnu podršku u njegovom rešavanju.
U okviru šireg finansiranja od strane KfW, potpisana su dva značajna ugovora o dodeli bespovratnih sredstava u iznosu od 25,68 miliona evra iz fondova EU posredstvom Investicionog okvira za zapadni Balkan (WBIF) iz Regionalnog programa za energetsku efikasnost (REEP), KfW, grant sredstava i nacionalnog doprinosa, što je označilo početak realizacije projekta. Sporazume o dodeli bespovratnih sredstava potpisali su ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, ministar za javna ulaganja Marko Blagojević i predstavnici KfW.
Pročitajte još:
- SREDSTVIMA EU RENOVIRAĆE SE ZNAMENITE ZGRADE U PRESTONICI: PRVENSTVENI CILJ POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI
- SVETSKI DAN ENERGETSKE EFIKASNOSTI – KOJIM PUTEM IDE SRBIJA?
- ODRŽANA PRVA OD 45 EDUKACIJA ZA UČENIKE U OBLASTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI
U ime nemačke vlade, KfW je prethodno obezbedio subvencionisani kredit za ovaj projekat (subvencija je obezbeđena iz nemačkog saveznog budžeta) u iznosu od 50 miliona evra. Dodatno, Vlada Republike Nemačke izdvojila je dva miliona evra bespovratnih sredstava za finansiranje neophodne ekspertske podrške. Očekuje se da će, zahvaljujući ovom projektu, godišnje emisije ugljen-dioksida u rekonstruisanim zgradama biti smanjene za najmanje 40 odsto. Ukupno smanjenje emisija CO2 iznosiće oko 11.750 tona. Poređenja radi, potrebno je milion stabala drveća da bi se ta količina CO2 apsorbovala.
Svrha Programa je unapređenje energetske efikasnosti kroz renoviranje/zamenu tzv. omotača zgrada (fasade, prozori itd), kao i sistema za grejanje i ventilaciju u cilju uštede energije i unapređenja bezbednosti i komfora korisnika.
Planirane mere na zgradama koje će biti deo projekta doprineće i uštedi troškova električne energije, ali i boljim uslovima boravka za krajnje korisnike. Program će povećati energetski potencijal odabranih zgrada, korišćenjem energije iz obnovljivih izvora. Građani će dobiti održivije, efikasnije okruženje sa pouzdanijim snabdevanjem. To je ujedno i osnova za usaglašavanje Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije u energetskom sektoru.
U okviru programa očekuje se i realizacija rekonstrukcije jedne ili dve zgrade do standarda gotovo nulte energije – EU Near Zero Energy (NZEB) koji propisuje zahteve za novoizgrađene objekte u cilju gotovo nulte, odnosno niske potrošnje energije koja bi trebalo u značajnoj meri da se pokrije energijom iz obnovljivih izvora. Počev od 2019, sve nove javne zgrade u Evropskoj uniji moraju da zadovolje taj standard.
Bespovratna sredstva za realizaciju projekta obezbeđena su kroz EU Regionalni Program za Energetsku Efikasnost (REEP) i IPA fondove. Njima će upravljati Nemačka razvojna banka (KfW).
Projekat je deo Regionalnog programa za energetsku efikasnost (REEP) koji je formiran u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) u 2012. Brojne organizacije sarađuju u okviru programa kako bi ga učinile što uspešnijim, uključujući Energetsku zajednicu, EBRD, Evropsku komisiju, KfW i druge bilateralne donore. Projekat je usmeren na energetski efikasnu rekonstrukciju javnih zgrada na Zapadnom Balkanu, iz administrativnog, zdravstvenog i obrazovnog sektora (npr. škole, bolnice, vrtići, upravne zgrade i druge).
Izvor: Nemačka razvojna banka (KfW)
