EU će jačati kontrolu upotrebe pesticida

03.05.2023

pesticidi_polje — Foto-ilustracija: Pixabay

Evropska poljoprivreda se i dalje oslanja na velike količine pesticida za prinos useva, a prodaja hemikalija je ostala ista tokom protekle decenije.

Pestici se koriste u šumarstvu, pri izgradnji puteva, železničkih pruga, u baštama, javnim parkovima koje koristi široka javnost, pre svega deca, trudnice, i stari.

U periodu od 2011. do 2020. godine je prodaja pesticida u zemljama koje su članice ostala stabilna – 350.000 hijada tona godišnje. Prema podacima EU 83 odsto poljoprivrednog zemljišta koje je testirano 2019. godine sadržalo je ostatke pesticida, a 22 odsto lokacija u rekama i jezerima u kojima se pratilo prisustvo pesticida, bilo je iznad praga zabrinutosti po zdravlje ljudi.

Pročitajte još:

Osim što provodimo vreme na mestima, ili se kupamo u jezerima koja su zatrovana, preko hrane i vode za piće unosimo ostatke hemikalija u organe, što je pokazala jedna studija izvedena između 2014. i 2021. godine, gde je 84 odsto ispitanika sadržalo bar dve vrste pesticida u sebi u pet evropskih zemalja. Važno je naglasiti da prisustvo pesticida najviše utiče na zdravlje dece.

Poslednjih godina desilo se i značajno smanjenje insekata koji imaju ulogu oprašivanja voća i povrća, zbog uništavanja biodiverziteta i njegovog ritma.

U 2020. godini, Strategija Evropske komisije od farme do viljuške, uvela je dva cilja smanjenja pesticida: smanjenje upotrebe i rizika od hemijskih pesticida za 50 odsto, a drugi cilj – smanjenje upotrebe opasnijih pesticida za 50 odsto. Strategija je ključni deo Evropskog zelenog dogovora i ima za cilj da evropski prehrambeni sistem učini pravednim, zdravim i održivim.

Evropska komisija je nedavno predložila novu uredbu o održivoj upotrebi pesticida , koja bi zahtevala od zemalja da postave sopstvene nacionalne ciljeve smanjenja, i obezbede da svi farmeri i drugi profesionalni korisnici pesticida usvoje ekološke sisteme kontrole štetočina i ograniče upotrebu pesticida.

Energetski portal

KAKO ĆE NEMAČKA SMANJITI RAČUNE ZA STRUJU?

03.05.2023

struja_elektrika — Foto-ilustracija: Pixabay

Struja je u Nemačkoj oduvek bila skupa – studija Fraunhofer instituta iz 2015. pokazala je da je račun za struju nemačkih kompanija u proseku više nego duplo veći od računa njihovih konkurenata u SAD i Kini.

Berlin planira da uvede specijalnu industrijsku tarifu za električnu energiju u rasponu od 0,05 do 0,09 evra po kilovat-satu kako bi podstakao konkurentnost zemlje i suprotstavio se američkim i kineskim subvencijama. Električna energija je ključna za nekoliko čistih tehnologija kao što je proizvodnja polisilicijuma u solarnim panelima.

Suočen sa pritiskom američkog Zakona o smanjenju inflacije i sa dugogodišnjim niskim cenama električne energije u Kini, Berlin se sada sprema da uzvrati udarac.

Pročitajte još:

„Prednosti obnovljivih izvora energije, koji proizvode električnu energiju po ceni od 0,05 do 0,09 evra po kilovat-satu trebalo bi da se prenesu na kompanije u zavisnosti od „geografskih okolnosti“, izjavio je nedavno nemački ministar ekonomije i klimatske akcije Robert Habek.

Dok EU podržava kompanije u kapitalno intenzivnim izdacima – ili CAPEX – SAD su odlučile da podrže operativne troškove (OPEX), objasnio je Habek.

Foto-ilustracija: Unsplash (Appolinary Kalashnikova)

Kako bi se rešila ova neusklađenost, u pripremi je posebna tarifa za industrijsku električnu energiju, dodao je on. Prenošenje jeftine električne energije od proizvođača do preduzeća bila bi „komponenta“ takve šeme koja funkcioniše preko „tržišta“, dodao je ministar.

„Vetar na moru će, posebno, obezbediti velike količine energije koja može koristiti kompanijama kroz takozvane direktne ugovore o kupovini energije“, objasnio je on.

Ali dok ne budu dostupne dovoljne količine obnovljive energije, nemačka vlada trenutno razmatra ograničenje cena industrijske električne energije.

,,Da li su dodatna ograničenja moguća ili neophodna“ – predmet je rasprave, odgovorio je Habek na pitanje novinara, dodajući da njegovo ministarstvo želi da uradi svoj deo posla. „Mi ćemo kreirati tu tarifu za industrijsku električnu energiju, pokrenućemo to“, rekao je Habek novinarima.

Iako su podaci o kineskim cenama električne energije oskudni, brojka na koju se obično pozivaju predstavnici solarne industrije je oko 0,07 evra po kilovat-satu. Wacker Chemicals, poslednji proizvođač polisilicijuma u Nemačkoj, nedavno se požalio da kineski konkurenti plaćaju upola nižu cenu struje od nemačkih kompanija.

Svaku vladinu intervenciju u vezi sa cenom električne energije morala bi da proveri Evropska komisija, koja primenjuje pravila o državnoj pomoći u EU.

Izvor: EURACTIV

DOBRE POLITIKE I INOVATIVNE TEHNOLOGIJE ZA ZELENU TRANZICIJU

03.05.2023

GettyImages-173600586-rapsmark — Foto: : Ljubaznošću Ambasade Kraljevine Danske

Upoznajte najmanju državu Skandinavije. U njoj gotovo svaki stanovnik, a ima ih 5,8 miliona, ne samo da poseduje bicikl već ga i svakodnevno vozi, a na raspolaganju im je 11.000 km biciklističkih staza. U njenoj prestonici leti možete videti kupače kako se rashlađuju u kristalno čistoj morskoj vodi u obližnjoj luci. Kao da nije dovoljno to mnoštvo ostrva kojima se ova zemlja ponosi, pa su odlučili da naprave nova, vrlo posebna, energetska ostrva. Tome su dodali i klimatske i ekološke parkove. Predstavljamo vam zelena dostignuća Kraljevine Danske kroz razgovor sa Suzan Šajn, ambasadorkom ove države u Srbiji.

EP: Kraljevina Danska zauzima prvo mesto na EPI listi (Indeks ekoloških performansi). Da li napredak u očuvanju okruženja i prirode utiče i na jačanje osećaja sreće, budući da Kraljevina Danska već godinama važi za jednu od najsrećnijih zemalja na svetu?

Suzan Šajn: Čast nam je što smo na vrhu Indeksa ekoloških performansi. Za većinu Danaca zaštita životne sredine predstavlja prioritet, a „zeleni život“ je postao sastavni deo svakodnevnog života. Kao ambasadorka Danske, ponosna sam što vidim da moja zemlja u tome prednjači.

Put do ove liderske pozicije nije bio lak, ali na tome se radilo kroz nekoliko generacija. Osim što imamo visoko razvijen obrazovni i istraživački eko-sistem, važan uslov za ovu titulu predstavlja i saradnja između najvažnijih i najistaknutijih privatnih i javnih aktera u oblasti održivog razvoja. Zahvaljujući ovoj bliskoj saradnji, usuđujemo se da postavimo ambiciozne ciljeve u pogledu klimatskih promena i zaštite životne sredine. To znači da se dobre ideje brzo prenose u politike i propise, da su podržane privatnim i državnim investicijama i da uživaju suštinsku podršku javnosti.

Kada je reč o našoj sreći, mogli bismo samo da nagađamo o vezi između zelene tranzicije i sveukupne sreće jedne zemlje. Međutim, mi smo se proteklih decenija fokusirali na obnovu netaknute prirode, kao i na veću zastupljenost prirode u našim gradovima. Možda je to dalo rezultate? Možda više drveća i zelenih površina u gradovima može zaista učiniti ljude srećnijim.

U FOKUSU:

EP: Sa druge strane, prema podacima Footprintnetworka, tokom jedne godine potrošite četiri do pet godišnjih resursa planete. Na koji način pokušavate da promenite ovo?

Suzan Šajn: Uprkos našem visokom rangiranju u različitim indeksima, shvatamo da je put pred nama dug i da imamo još mnogo izazova u očuvanju životne sredine koje treba prevazići. Potrošnja sve više postaje važno političko pitanje, a vlada, civilno društvo i javnost preduzimaju odlučnije korake u borbi protiv prekomerne potrošnje. Jedan od uspeha predstavlja naš sistem reciklaže za flaše i limenke koji godinama besprekorno funkcioniše. Još jedan pozitivan korak napravljen je sa novim sistemom sakupljanja koji će efikasnije odvajati kućni otpad i povećati reciklažu. S tim u vezi, pre nekoliko godina uveden je porez na korišćenje plastičnih kesa u svim radnjama. To je već smanjilo upotrebu plastičnih kesa i takođe je pomoglo u podizanju svesti o ekološkom otisku potrošača.

Nova danska vlada najavila je ambicioznije ciljeve u oblasti klimatskih promena, predlažući da do 2045. godine dostigne neto nulu. Da bi u tome uspela, vlada planira i da uvede porez na emisije u sektoru poljoprivrede, kao i porez na avio-saobraćaj.

Iako je udeo Danske u globalnim emisijama gasova staklene bašte oko 0,1 odsto, odlučni smo da budemo primer. Želimo da pokažemo svetu da je moguće razviti rešenja za zaštitu planete koja se mogu dalje primenjivati i nadograđivati, uz održavanje prosperitetnog, socijalno kohezivnog i pravednog društva. Važan faktor predstavljaju i naša energetska partnerstva sa 19 zemalja čije emisije čine 60 odsto globalnih emisija gasova staklene bašte, uključujući Kinu, Sjedinjene Američke Države i Indiju.

Foto: Ljubaznošću Ambasade Kraljevine Danske

EP: Kako biste odredili važnost projekata kao što su reciklažni centar Amager Bake i postrojenje za preradu otpadnih voda na ostrvu Zeland?

Suzan Šajn: Ovo su dva zaista fantastična projekta. Resursni centar Amager (ARC) proizvodi toplotnu i električnu energiju za građane u regionu Kopenhagena. ARC na godišnjem nivou od skoro pola miliona tona otpada proizvede toplotnu i električnu energiju za oko 140.000 domaćinstava. Ovo pruža mogućnost da se uspostavi cirkularni ekonomski koncept, gde otpad postaje koristan resurs umesto da predstavlja teret. Takođe, ARC se nalazi u luci, u industrijskoj zoni Kopenhagena koja je pretrpela mnogo promena tokom proteklih godina. Ova lučka oblast pretvorena je u sportsku destinaciju za ljubitelje ekstremnih uzbuđenja sa različitim sportskim aktivnostima koji se odvijaju u napuštenim industrijskim objektima. Dakle, prilikom projektovanja ARC-a, mašine su postavljene tako da formiraju nagib koji sada služi kao teren za skijanje. Ovaj projekat se sprovodi na mestu starog postrojenja za spaljivanje otpada i deo je opštinske inicijative za postizanje ugljenične neutralnosti u Kopenhagenu do 2025. godine. ARC je projektovan kao postrojenje nove generacije za pretvaranje otpada u energiju koje je ekonomski, ekološki i socijalno održivo i gde se industrijske potrebe kombinuju sa urbanom slobodom kako bi građani postali deo procesa.

Klimatski i ekološki park Solrødgard je još jedan zanimljiv projekat. Ovaj park ima za cilj stvaranje zatvorenog cirkularnog sistema u kom očuvanje prirode postaje sastavni deo našeg života. Park od 50 hektara uključuje novo sedište komunalnog preduzeća Hilered, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i centar za reciklažu. Park je transformisao 50 hektara poljoprivrednog zemljišta u brdovit i javno dostupan predeo u kom se nalaze vijugavi potoci i vlažna područja gde se zadržava kišnica i gde su životinje, ribe i ptice našle svoja staništa. Posetioci mogu izbliza da nauče o različitim lancima snabdevanja i resursima, koji su deo našeg ekosistema i da u isto vreme vide slepe miševe, vivke i ptice grabljivice u njihovom prirodnom staništu. Klimatski i ekološki park je mesto gde se tehnologija i rekreacija mogu iskusiti u bliskoj i neobičnoj kohabitaciji. Park nudi jedinstvenu mogućnost za igru i učenje u prostoru gde se lanci snabdevanja vodom, energijom i sirovinama prikazuje kao atrakcija.

EP: Imate jasan plan za smanjenje emisije gasova staklene bašte. Šta on obuhvata?

Suzan Šajn: Ova naša ambicija je jedan od najvažnijih političkih ciljeva za Dansku i radimo na svim nivoima da bismo to postigli. Na primer, Danska je uvela korporativni porez na ugljenik, što znači da će kompanije do 2025. godine plaćati oko 150 evra po toni emitovanog CO2. Cilj poreza je smanjenje ukupne emisije ugljenika za oko 4,3 miliona tona CO2 do 2030. godine.

U poljoprivrednom i prehrambenom sektoru takođe imamo dobre rezultate u pogledu efikasnosti korišćenja resursa. Dok je proizvodnja porasla za skoro trećinu od 1990. godine, emisije gasova staklene bašte su se smanjile za oko 16 odsto u istom periodu.

Postoji mnogo drugih primera, ali ovih nekoliko slučajeva pokazuje da ne samo da smo u stanju da razvijemo tehnologije svetske klase već smo takođe u stanju da održimo zelenu tranziciju obezbeđivanjem pravih politika i regulatornog okvira.

EP: Vi ste lideri u izgradnji vetroparkova na moru i na kopnu. Ipak, da li je vetar jedina uzdanica u ostvarenju cilja da do 2030. godine dobijete struju isključivo iz obnovljivih izvora?

Suzan Šajn: Danska i EU su postavile značajne klimatske ciljeve. Nastojeći da postane klimatski neutralna do 2045. godine, Danska namerava da smanji emisiju gasova staklene bašte za 70 odsto do 2030. (u poređenju sa nivoima iz 1990. godine) i da ispuni sve svoje potrebe za električnom energijom iz obnovljivih izvora do istog datuma.

Naši razvojni planovi za priobalni vetar u kombinaciji sa agresivnim klimatskim ciljevima signaliziraju da će energija priobalnog vetra postati okosnica našeg energetskog sistema. Danska, koja je oduvek bila pionir u korišćenju energije priobalnog vetra, nakon što je 1991. godine izgradila prvi svetski park priobalnog vetra, trenutno je u procesu izgradnje tri nova parka priobalnog vetra koji će biti operativni do 2030. godine.

Danas, više od 40 odsto energije potiče iz obnovljivih izvora, a cilj nam je da dostignemo 50 odsto do 2030. godine. Prošla godina je bila rekordna godina za proizvodnju zelene energije u Danskoj.

Iako vetar ostaje sastavni deo naše proizvodnje električne energije, on nije jedini izvor. U 2022. godini 48 odsto naše električne energije dolazilo je od energije vetra, 16 odsto iz biomase i šest odsto iz solarne energije.

U naročito vetrovitim danima vetroturbine mogu da proizvedu više od 100 odsto naših potreba za električnom energijom. U proteklih 15 godina upotreba uglja je opala za 83 odsto, a prirodnog gasa za 50 odsto. Važan, ali često i zanemaren aspekt je važnost infrastrukture koja okružuje vetroturbine i solarne panele. U Danskoj imamo jednu od najfleksibilnijih i najstabilnijih elektroenergetskih mreža na svetu koja obezbeđuje 99,99 odsto sigurnosti snabdevanja električnom energijom.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Tranzicija teške industrije ka čistoj energiji

03.05.2023

Foto: ljubaznošću Kristijana Kararo, generalnog direktora za Južnu Evropu

U Evropi postoji oko 300 industrija, mnoge od njih su međunarodne, koje su postavile rokove za značajno smanjenje emisije ugljenika. Godine se obično kreću od 2025. do 2035, a za neke i 2050. u zavisnosti od zemlje. Kompanije su dale obećanja akcionarima i zajednicama, a obećanja su objavljena na veb sajtovima. Iako je istinska posvećenost da „igraju svoju ulogu’’ ključni faktor, akcija je takođe podstaknuta podsticajima regionalnih komunalnih preduzeća da ubrzaju usvajanje obnovljivih izvora energije, kao i ulazni porezi na ugljenik za industrije koje ne ispunjavaju zakonske nivoe emisija.

Među kompanijama koje su najveći uzročnici su teška industrija koja se istorijski smatrala velikim zagađivačima, kao što su nafta i gas, hemijska i automobilska industrija, logistika i industrijska proizvodnja velikih razmera. Blisko sarađujem sa kompanijama u ovim industrijama više od jedne decenije, pomažući im da pređu na obnovljivu energiju, posebno solarnu. Ove kompanije obično imaju velike prostorije i potencijalno hektare praznog krovnog prostora, a solarni moduli pružaju vrlo vidljivu demonstraciju njihove posvećenosti održivosti. Istovremeno, fleksibilna priroda solarne energije znači da obično ne zahteva dozvolu za planiranje, a zahvaljujući poboljšanju solarne tehnologije i promenljivim cenama energije, period povraćaja investicije (ROI) za solarne projekte postaje sve atraktivniji.

Za organizacije čiji posao nikada nije bio proizvodnja električne energije, prelazak na solarnu energiju može predstavljati izazov, a svakako postoji nekoliko razmatranja koja treba uzeti u obzir. Na primer, mogu postojati varijacije u nacionalnim ili čak regionalnim propisima, koji diktiraju maksimalnu dozvoljenu veličinu za PV sistem. Ponekad zgrade koje koriste kompanije možda nemaju odgovarajuće krovove ili su te zgrade iznajmljene, što dovodi do problematike posvećenosti zakupodavca instalacijama. Zakupodavci često nerado dozvoljavaju instalaciju solara sa povratom ulaganja (ROI) manjim od zakupa.

Unutar velikih industrijskih korporacija često može doći do složenosti u procesu donošenja odluka. Ovo može uključivati menadžment na nivou preduzeća, investitore, regionalni menadžment, menadžere postrojenja, službenike za procenu rizika, menadžere za energiju, menadžere za održivost, službenike osiguranja, lokalne zvaničnike, uključujući vatrogasne službe, a često i konsultante za rizik, osiguranje i energiju. Izazov je da se osigura da svi akteri u procesu donošenja odluka razumeju šta je krajnji cilj i da mogu da rade zajedno da bi ga postigli.

Rešavanje zabrinutosti pre nego što krenete putem tranzicije

Kada je kompanija interno usklađena, sledeći korak je pronalaženje kompetentnih partnera koji joj mogu pomoći da se kreće kroz tranziciju i minimizira rizik. Oni će verovatno uključiti više kompanija, od konsultanata i EPC do dobavljača tehnologije, koji mogu pružiti stručnost zasnovanu na decenijama instaliranja solarnih sistema. Ovi provajderi mogu biti lokalni ili globalni, u zavisnosti od potreba kompanije, mada mnoge kompanije koje su izvršile tranziciju često smatraju da je uključivanje lokalnih partnera koji poznaju regulatorne i operativne uslove veoma važno.

Na nedavnom sastanku sa jednom velikom hemijskom kompanijom, u šali su me pitali – Ako je naše drvo uvek bilo plodno, zašto ga rušiti i uzgajati novo?! Pozivajući se na njihovu dugogodišnju upotrebu tradicionalnog snabdevanja energijom, oni su znali odgovor na analogiju, ali ona predstavlja primer šireg industrijskog konsenzusa da, iako je prelazak na solarnu energiju potreban, dolazi sa nedostatkom razumevanja njene vrednosti i načina na koji je najbolje primeniti.

Prelazak na solarnu energiju podrazumeva dobro razumevanje zahteva i faktora rizika koji su uključeni. Prvo, treba razmotriti finansijsku poziciju. Solarna energija pruža veoma atraktivan ROI tokom ukupnog životnog veka sistema, štedeći milione mnogih naših dugogodišnjih kupaca. Međutim, kompanije će morati da snose većinu troškova unapred kao CAPEX. Sledeći korak je proces postavljanja solarnih panela na krovove zgrada i postizanje obećanog snabdevanja energijom, što je relativno jednostavna i niskorizična vežba.

Bezbednost i upravljanje rizikom

Kod hemijskih, naftnih i gasnih i automobilskih kompanija, glavne brige se tiču bezbednosti i rizika. Ova zabrinutost dolazi iz različitih izvora, od službenika za rizik i bezbednost, do upravnika zgrada (i vlasnika), lokalnih veća i vatrogasnih službi i menadžera osiguranja u kompanijama. Element osiguranja je sam po sebi složen, jer uključuje osiguranje zgrada, osiguranje solarnog sistema, poslovno osiguranje i opštu odgovornost.

Kako solarna industrija sazreva i broj instalacija se povećava, stroži sigurnosni standardi i propisi su sada uobičajeni. Ovi bezbednosni standardi često navode da ako je održavanje na krovu neophodno, ili u slučaju nužde, solarni inverter mora biti u stanju da smanji jednosmernu struju koju proizvode solarni paneli na napon koji je siguran na dodir u određenom vremenskom periodu.

Za prevazilaženje straha od rizika potrebno je vreme i potrebni su pravi stručnjaci da obezbede kredibilan unos podataka i odgovarajuću detaljnu analizu. Radimo sa Marsh LLC, koji su globalni stručnjaci za upravljanje rizicima i posredovanje usredsređeno na osiguranje. Naše partnerstvo sa tako cenjenom kompanijom i sa velikim iskustvom, pruža mnogo poverenja za preduzeća koja razmišljaju o ulaganju u solarnu energiju.

Međuindustrijska saradnja je ključna

Kada je prva PV instalacija uspešno završena, otkrivamo da kompanije brzo prelaze na sledeću, često praćenu pitanjem „zašto to nismo uradili ranije?!“. Završetak svakog uspešnog solarnog projekta postaje model za sledeći, iako će možda biti potrebno izvršiti lokalna prilagođavanja. Na primer, u nekim zemljama višak solarne energije ne može da se ubaci u mrežu. Međutim, možemo pomoći u implementaciji sistema za skladištenje energije tako da se viškom energije može upravljati i koristiti za dalje smanjenje zavisnosti od mreže.

Važno je prepoznati da svaka industrija ima svoj jedinstveni skup izazova koji se takođe moraju uzeti u obzir kako bi se obezbedio nesmetan prelazak sa fosilnih goriva. Jedan od načina na koji to radimo je da okupimo različite kompanije iz iste industrije, na primer hemijske, kako bismo razgovarali o njihovim zahtevima i zabrinutostima. Ovo nam pomaže da bolje razumemo specifične potrebe svake industrije i da ih na najbolji način usmerimo na korake koji su potrebni da bi se efikasno izvršila tranzicija. Iznenadili biste se stepenom saradnje koje ove kompanije, koje se često takmiče, mogu postići kako bi pronašle najbolje održivo energetsko rešenje za napredak svog poslovanja.

Tranzicija ka svetlijoj budućnosti

Iako je COP27 svakako osvetlio potrebu za ubrzanjem promena, realnost je da je brojčanik sporiji nego što bi većina nas želela. Za tešku industriju, uvođenje solarne energije zahteva promenu razmišljanja na više nivoa. Na primer, to zahteva veću saradnju između odvojenih odeljenja i odgovornosti. Takođe, zahteva od zainteresovanih strana da se odmaknu od razmišljanja o smanjenju rizika usredsređenog na početni CAPEX, na prepoznavanje mogućnosti za preduzeća koja su spremna za budućnost, posebno u odnosu na nedavnu volatilnost cena električne energije koju smo videli u mnogim zemljama. Razgovarao sam sa mnogim kompanijama koje sada gledaju na solarnu energiju kao na dragocenu imovinu koja ne samo da pomaže u ispunjavanju ciljeva korporativne održivosti, već se može pretvoriti i u tok prihoda. Kada to iznenada klikne i način razmišljanja se promeni, zaista je magična stvar za videti.

Za više informacija pogledajte ovde.

Kristijan Kararo/Solar Edge

Solidarnost EU u kupovini gasa – Srbija među nekoliko zemalja koje nisu članice

03.05.2023

gas-gasovod — Foto-ilustracija: Unsplash (Martin Adams)

Evropska unija otvorila je platformu za zajedničku kupovinu gasa na kojoj snabdevači mogu prijaviti prodajne količine. Rok za prvu nabavku ističe danas, a do sada se registovalo više od 80 firmi. U narednih godinu dana Brisel će zajedničku nabavku gasa organizovati svaka dva meseca. U prilici da se prijave biće i nekoliko zemalja koje nisu članice, među kojima je i Srbija.

Zemlje Evropske unije dobile su zadatak da do novembra gasna skladišta popune do 90 odsto. Za ovu prvu zajedničku tranšu, svetski dobavljači, do 9. maja, moraju dostaviti ponude, a iz konkursa su eliminisane i ruske kompanije i ruski gas. Cilj briselske energetske solidarnosti je da se, za sledeću grejnu sezonu na vreme obezbedi gas iz drugih izvora i to po najpovoljnijim cenama.

„Prvi put u istoriji EU treba da damo sve od sebe i da gas kupujemo na zajednički način. Znamo da će gas još neko vreme igrati ulogu neophodnog prelaznog goriva„, kaže potpredsednik Evropske komisije za međuinstitucionalne odnose i predviđanja Maroš Šefčovič.

Bugaska, Rumunija, Mađarska i Slovačka sklopile posao sa azerbejdžanskim gigantom

Istovremeno, rešenja za energetsku krizu međusobno traže i pojedine članice. U Sofiji, u okviru zajedničke inicijative „Prsten solidarnosti“ gasni operateri Bugarske, Rumunije, Mađarske i Slovačke sa azerbejdžanskim gigantom „Sokar“ potpisali su gasni memorandum.

Pročitajte još:

Predsednik Bugarske Rumen Radev ocenjuje da će to osigurati bezbednost snabdevanja i diversifikaciju čitavog regiona centralne, istočne i južne Evrope – najbrže, najefikasnije i najjeftinije.

„Najbolje rešenje za trenutnu energetsku krizu je da se u Evropu može dopremati više gasa iz različitih resursa i ruta“, kaže ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev naglašava da je ta zemlja veoma pouzdan partner u energetici spremna da ostvari sve ciljeve i doprema gas mnogim zemljama u Evropi.

Austrija i Slovenija koje su zavisile od ruskog gasa, solidarnost sada traže u Hrvatskoj – alternativni put snabdevanja vide u većim isporukama tečnog LNG-a.

„U trenutku kada se bavimo diverzifikacijom puteva snabdevanja gasom, i za nas je izuzetno važan projekat dogradnje terminala Krk i gasovoda. Podržavamo povezivanje terminala sa Austrijom preko Slovenije“, napominje slovenačka šefica diplomatije Tanja Fajon.

Dok Evropska unija radi na više energetskih frontova kako bi sprečila nestašice gasa i prošlogodišnje cenovne šokove i Rusija povlači poteze. Do aprila iduće godine zabranila je objavljivanje podataka o svojoj proizvodnji nafte i gasa i sve više se okreće zahtevnom azijskom tržištu.

A prognoze Međunarodne agencije za energetiku upozoravaju – snabdevanje gasom i tokom ove godine ostaje ograničeno.

Izvor: RTS

Nemačka pozvala države da pređu na obnovljivu energiju

03.05.2023

vetar , oie , energija — Foto-ilustracija: Pixabay (ELG21)

Kako bi se završila era fosilnih goriva i sprečilo opasno zagrevanje klime u svetu, Nemačka je pozvala vlade širom sveta da pred sobom postave ambiciozni cilj prelaska na obnovljivu energiju.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock) izjavila je na početku dvodnevne konferencije o klimi u Berlinu da svet mora drastično da smanji emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, kako bi se ograničilo globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa.

„Znamo da nisu sve države spremne za to. Zato želim da otvorim debatu o tome da li treba i možemo li postići taj cilj o obnovljivim izvorima energije na sledećoj konferenciji o klimi“, naglasila je ona.

Predlog šefice nemačke diplomatije sasvim je različit od prethodnih pokušaja da se odredi rok za postepeno ukidanje fosilnih goriva koji su naišli na jak otpor država koje izvoze naftu i gas, prenosi Beta.

Pročitajte još:

Umesto toga, Berbok je predložila da se posebnom tehnologijom prikuplja i skladišti ugljenik, i tako smanjuje emisija štetnih gasova u atmosferu.

Stručnjaci kažu da je takva tehnologija još u eksperimentalnoj fazi, i da bi mogla da iziskuje ogromne investicije na račun jeftinijih alternativa kao što su solarna energija i energija vetra.

Ta ideja naišla je na hladan odgovor Ujedinjenih Arapskih Emirata koji će biti domaćini ovogodišnjeg samita UN o klimi.

„U pragmatičnoj, pravednoj i dobro vođenoj energetskoj tranziciji, moramo biti fokusirani na postepeno ukidanje emisije fosilnih goriva, dok postepeno povećavamo održive, pristupačne alternative bez ugljenika“, istakao je bivši izvršni direktor naftne kompanije koji će predsedavati samitom Sultan Al-Džaber.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš (António Guterres), pozvao je na prestanak upotrebe svih fosilnih goriva upozorivši da ukoliko to ne bude urađeno, nije moguće postići ograničenje porasta temperature na 1,5 stepeni Celzijusa.

Borci za zaštitu životne sredine kažu da takođe treba naći rešenja za milione radnika u industriji uglja, nafte i gasa koja bi bila ugašena, kao i za milijarde ljudi širom sveta koji se oslanjaju na jeftina fosilna goriva.

Diplomate na sastanku u Berlinu takođe će razgovarati o tome kako povećati oblike finansijske pomoći zemljama u razvoju koje su najteže pogođene klimatskim promenama.

Berbok je navela da će obećanje da će bogate zemlje davati 100 milijardi dolara godišnje siromašnim zemljama do 2020. godine ispuniti svoj cilj prvi put ove godine.

Izvor: Biznis.rs

Osnaživanje žena u Africi kroz zelenu tranziciju

02.05.2023

Afrika_žena_dete — Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Klimatske promene su pojava koja utiče na sve kontinente, zbog svog globalnog karaktera. Zelena, čista energija može da uspori globalno zagrevanje, povećanje nivoa mora, nepodnošljive temperature, i sve ostale probleme koje su klimatske promene nametnule. Afrika je jednako pogođena klimatskim problemima, ali nema jednake mogućnosti za njihovo suzbijanje. Međutim, oni koji te mogućnosti imaju, doveli su u nekoliko sela Ugande domišljate projekte sa više korisnih funkcija. Osim što im je cilj osnažiti žene i ojačati njihov položaj, fokus ovih projekata jeste upravo zelena tranzicija i proizvodnja čiste električne energije.

Akcija za osnaživanje ruralnih žena u Ugandi (ARUWE) je organizacija koja ima za cilj da poboljša živote ruralnih žena i devojaka, tako što će ih uključiti u rad na zelenim tehnologijama čiste energije – od proizvodnje, distribucije, pa i do upravljanja ovim tehnologijama, tako što su im prethodno omogućene različite obuke i programi za učenje potrebnih veština u sektoru obnovljivih izvora energije. U jednom od njihovih projekata, ARUWE je formirao nekolicinu “ženskih energetskih zadruga” koje su obučili da koriste i promovišu različite zelene tehnologije – od solarnih sistema do ugljenih briketa.

Pročitajte još:

Izveštaj ovog projekta deli priču o Džejn Ntege iz okruga Mulagi, koja se suočila sa izazovima u obezbeđivanju hrane za svoju porodicu i održavanju zdravlja, jer se oslanjala na ogrevno drvo za kuvanje. Ona je prošla kroz obuku, i sada koristi jeftino postrojenje za biogas od bambusa, umesto da se oslanja na ogrevno drvo. Ove ženske energetske zadruge takođe privlače pažnju lokalnim liderima i njihovim javnim politikama, i na taj način daju mogućnost zaposlenja ženama koje su učesnice projekta.

Međutim, projekat koji je bio od najviše koristi Uganđanima jeste “Solarna energija za zdravstvo”. Naime, u okrugu Sembabule koji broji 200.000 stanovnika, prestanak dotoka električne energije je veoma čest – što predstavlja veliku katastrofu ukoliko govorimo o radu bolnica, koje u tim situacijama moraju da se oslanjaju na kerozinske sveće za sterilizaciju opreme, što je jedan od uzroka visoke stope smrtnosti u ovim bolnicama. Cilj ovog projekta je opremanje tri bolnice fotonaponskim sistemima. Energija dobijena na ovaj način će biti iskorišćena za sterilizaciju opreme. Takođe, rashladni sistemi na solarni pogon bi omogućili ovim bolnicama da na odgovarajući način skladište svoje lekove, a konstantno snabdevanje energijom poboljšava komunikaciju između bolnica i zdravstvenih radnika u lokalnim selima.

Nakon tehničke instalacije sistema za proizvodnju, skladištenje i hlađenje solarne energije, projekat se fokusira na obuku žena iz okruga Sembabule. U nekoliko modula obuke, ove žene će biti vešte za rad i održavanje fotonaponskih sistema kako bi se osigurala njihova funkcionalnost nakon završetka projekta.

Milica Vučković

ZAJEDNIČKIM SNAGAMA DO ZELENIJE SRBIJE

02.05.2023

tara-mountain-srbija — Foto-ilustracija: Pixabay

Pojedinac promenom navika i te kako može da utiče na očuvanje životne sredine, ali za borbu protiv velikih ekoloških problema, poput zagađenih voda i vazduha, otpada kojim se neadekvatno upravlja, prirodnih resursa koji se iscrpljuju, potrebna je dobra strategija, ali i organizacije koje imaju dovoljno sredstava i znanja kako bi mogle da utiču na promene u ovim izuzetno važnim oblastima.

Nažalost u Srbiji veoma mali broj organizacija je dovoljno razvijen da može da utiče na kreiranje politika koje bi na bolje menjale trenutnu ekološku situaciju. Uvidevši izazove sa kojima se susreću ekološka udruženja, organizacije civilnog društva drugi, Svetska organizacija za zaštitu životne sredine WWF Adria, započela je realizaciju projekta „Akcije Srbije za bezbednu životnu sredinu, prirodu i klimu – Bezbedna priroda i klima„. Projekat je podržala Evropska komisija kroz Program podrške civilnom društvu i on predstavlja direktan odgovor na zajedničke izazove Srbije za globalne napore za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama.

U FOKUSU:

„Želimo da formiramo mrežu organizacija civilnog društva u Srbiji koja će nesmetano moći da sprovodi i realizuje svoje ideje za održivu zaštitu životne sredine. Cilj je da ojačamo njihove kapacitete i usmerimo delovanje tih organizacija da postanu relevantni učesnici u donošenju političkih odluka iz oblasti ekologije”, navode iz ove svetske organizacije.

WWF Adria Srbija će tokom naredne tri godine u tri ciklusa odabranim organizacijama civilnog društva dodeliti grantove u rasponu od 18.000 do 40.000 evra za projekte i aktivnosti koje su usmerene na očuvanje, zaštitu i sprečavanje ugrožavanja životne sredine. Na Prvi konkurs, koji je bio raspisan prošle godine, stiglo je 95 prijava organizacija iz Srbije. Ukupno 20 predloga projekata koji se dotiču pitanja zaštite životne sredine u najširem smislu, ušlo je u uži izbor, a na kraju je odabrano 10.

„Veoma smo zadovoljni odazivom organizacija koje su se prijavile za Prvi Strateški grant, u okviru projekta Bezbedna priroda i klima iz dva razloga. Prvi je što smo uvideli da organizacije civilnog društva širom Srbije uviđaju probleme životne sredine i klimatskih promena i nastoje da probleme sistemski rešavaju. Kandidati su kroz svoje projektne ideje nastojali da adresiraju širok dijapazon ideja iz navedene oblasti od upravljanja otpadom, preko cirkularne ekonomije, očuvanja biodiverziteta, održivog korišćenja energije i vodnih resursa do smanjenja zagađenja vazduha. Drugi razlog je što smo kroz sam poziv uspeli da identifikujemo i unutrašnje potrebe organizacija i definišemo u kom smeru je neophodno osnažiti njihove programske, finansijske i operacione kapacitete u budućnosti”, objašnjava Marina Papović, programski saradnik WWF Adria Srbija.

Celokupan proces odabira projekata za finansiranje je trajao oko tri meseca, a ceo WWF Adria Srbija tim je dao svoj doprinos, ujedno radeći na daljem planiranju ovog značajnog projekta.

Tekst priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

PROIZVODNJA PAPIRA KROZ DRUŠTVENO I EKOLOŠKI ODGOVORNO POSLOVANJE

02.05.2023

Foto: Naša kuća

Kada se snage roditeljske ljubavi udruže, ne postoji prepreka za snove dece. Jednu takvu priču počelo je da piše udruženje roditelja, kada je 2007. godine osnovalo Našu kuću, sa ciljem da se deci sa poteškoćama u razvoju pruže podrška i uslovi za sigurniji i lepši život. Ako u ovu priču upišemo i poglavlje o ekologiji, ona bez razmišljanja postaje bestseler. Kroz razgovor sa predsednicom udruženja Anicom Spasov, zavirili smo u ispisane stranice ovog bestselera.

Na prvoj stranici, od koje počinje poglavlje o ekologiji, piše ,,Papir od recikliranih paklica cigareta – početak’’. Prvi reciklirani papir proizveden je 2019. godine, ali je priča o proizvodnji započeta nekoliko godina ranije saradnjom sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju JICA. Naime, senior volonteri JICA-e boravili su dve godine u Srbiji, kako bi naše ljude podučili tradicionalnom japanskom ručnom pravljenju papira. Iako u Japanu postoje i drugi izvori celuloze, u Srbiji se najkvalitetniji papir nalazi u paklicama cigareta, zato što imaju najveći procenat celuloze.

U FOKUSU:

Proces proizvodnje razlikuje se u zavisnosti od toga da li se pravi beli ili papir u boji. Za proizvodnju belog papira proces je složeniji i tada se odvajaju spoljašnji i unutrašnji deo papira paklice od srednjeg sloja, koji je potreban za proizvodnju. Proces je jednostavniji ukoliko se proizvodi papir u boji, zato što se tada samo celofan odbacuje. Kada prođu ovu obradu, delovi paklica cigareta prolaze kroz mašinu za mrvljenje, nakon čega se takav papir stavlja u vodu u kojoj se meša oko pet sati kako bi se razdvojila fina vlakna celuloze. Ovako dobijena smesa ponovo se stavlja u vodu, iz koje se putem ramova sa specijalnim sitom smesa izvlači i formira tanak sloj papira. Na kraju, velikim industrijskim usisivačem se voda izvlači iz papira, rolerima se papir šmirgla i potom suši najmanje 24 sata. U ovakav papir mogu da se dodaju pigmenti, kao i različite semenke povrća i voća, što omogućava da iz papira koji završi u prirodi mogu da niknu nove biljke.

Na našim prostorima, Naša kuća je jedina koja se bavi ovakvom tehnikom proizvodnje, a njihov papir može i nekoliko puta da uđe u proces reciklaže, a da ne promeni svoja svojstva. Zbog složenosti procesa proizvodnje koji se bazira na manuelnom radu, umesto velikih kompanija, udruženje se opredelilo za tržište art papira, koji naručuju slikari i umetnici. Sarađuju i sa različitim nevladinim organizacijama kojima uslužno štampaju promotivni materijal za sve događaje, a pre svega ekološke. Posebno su ponosni na saradnju sa Katarinom Majić autorkom Ekološke čitanke, za čiju promociju je štampano 50 primeraka knjige na njihovom papiru.

Svoje centre otvorili su i u Zaječaru i Kragujevcu, a u planu je ukoliko sredstva budu obezbeđena, da se otvore i u Aranđelovcu, Leskovcu, Novom Sadu i drugim lokacijama.

Tekst priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

ODGOVORNO PREMA TELU, ODGOVORNO PREMA PRIRODI

01.05.2023

Kada pokupimo plastičnu flašu na ulici, ponesemo torbu u kupovinu ili vozimo bicikl do posla umesto automobila, dajemo mali doprinos očuvanju životne sredine kao i primer drugima o poželjnom ponašanju. Ponekada nismo ni svesni koliko promene u našem svakodnevnom životu mogu imati pozitivan uticaj na naše okruženje. Upotrebom prirodnih preparata, osim što činimo uslugu svom telu, pomažemo i našoj okolini. Marija Simeon, osnivačica brenda „GREENmara cosmetics”, pravi prirodnu kozmetiku koja nam pomaže da zaista živimo u skladu sa prirodom.

„Mi od prirode uzimamo najbolje, a naša zahvalnost ogleda se u odgovornoj proizvodnji koja ne ugrožava životno okruženje. Bitno nam je da sve što se uključuje u naše proizvode zadovoljava kako ekološke, tako i etičke norme. Pažljivom kombinacijom etarskih ulja, minerala, biljnih ekstrakta, prirodnih ulja i putera nastaju proizvodi koji čiste, balansiraju, regenerišu, toniraju, hidriraju i leče”, objašnjava Marija.

Prve proizvode ja napravila iz potrebe da sebi pruži najbolju moguću negu, sačuva zdravlje i sve to uradi na ispravan način. Višegodišnje iskustvo u korporativnom svetu pomoglo joj da svoje snove kao preduzetnik i ostvari.

U FOKUSU:

„Odabrala sam da u nazivu bude reč green, što znači zeleno, zato što su svi moji sapuni i ostali proizvodi „zeleni”, ekološki, zdravi i prirodni”, kaže Marija dodajući da je samo osmišljavanje, formulacija i kombinovanje mirisa i boja u pravljenju sapuna je zapravo zabavan proces.

„Izazov je bio da moji sapuni dobiju i adekvatnu upotrebnu vrednost. Cilj je bio da napravim formulacije sapuna koji čiste kožu taman koliko je potrebno, koji je hrane, hidriraju, neguju i ostavljaju mogućnost da nesmetano obavlja svoje prirodne funkcije. Zatim je usledio dug period učenja, usavršavanja i stvaranje savršenih linija proizvoda”, objašnjava ona ističući da je sjajan osećaj napraviti dobar i zdrav proizvod koji donosi isključivo dobro svakom ko ga koristi.

Prirodna bogatstva Srbije

Za svoje sapune koristi isključivo sirovine koje nemaju štetna dejstva, a trudi se da ih nabavlja iz okoline Užica i Ivanjice.

„Srbija je neverovatno bogata. Kod nas raste obilje autohtonih vrsta biljaka koje su neverovatno zdrave i cenjene u svetu kozmetike. Međutim, ova grana industrije je kod nas još uvek u procesu rasta, razvoja i uvođenja u procese koji zadovoljavaju željene standarde”, kaže Marija.

Veliku pomoć, kako kaže, dobila je od porodice i prijatelja, i do sada je imala samo dobre povratne informacije koje su joj dale vetar u leđa.

„Svaka faza razvoja brenda nosi svoje izazove. Ne postoji teži ili lakši period. Put od ideje do uspešnog plasiranja gotovih proizvoda na tržište zahteva veliku pažnju, rad i upornost. Veliku ulogu u razvoju imaju i sami korisnici, a sve veći broj ljudi bira proizvode koji im zaista pomažu da vode računa o sebi na ispravan i zdrav način”, potvrđuje naša sagovornica.

Tekst priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

Plastične kese su zabranjene, a biorazgradive su još štetnije – ko je onda ekološki neosvešćen

30.04.2023

shopping-kese — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Roberta Errani)

Iako su plastične kese pre tri godine u Beogradu zabranjene, još nije jasno ko i kako kažnjava one koji ih i dalje koriste. U isto vreme, kese za koje piše da su biorazgradive i koje se plaćaju, štetnije su od onih starih, tvrde stručnjaci. Ko je onda ekološki neosvešćen – kupci, prodavci ili oni koji su doneli odluku, ali ne i mehanizam da je sprovedu.

Kese koje se od pre dve godine u radnjama plaćaju između 12 i 30 dinara, trebalo bi da su pogodne za reciklažu i da nateraju ljude da razmišljaju o zaštiti životne sredine, pa da kese zamene cegerom. Ali, nije tako. Kupuju se i štetnije su od onih starih, tvrde stručnjaci Instituta za molekularnu genetiku.

„Najštetnije su ove za koje piše da su biorazgradive i ljudi ih veoma lako koriste i voljni su da ih kupe i potroše novac, po ne baš simboličnoj ceni, a ustvari ta kesa nije biorazgradiva. Taj termin nije ispravan za jedan ovakav materijal“, objašnjava Jelena Lazić iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.

Iako su plastične kese pre tri godine Odlukom grada Beograda zabranjene, još nije jasno ko i kako kažnjava one koji ih i dalje koriste.

Dragan Stevanović iz Privredne komore Srbije kaže da nema pravnog osnova i onda ne može da se kažnjava.

„Komunalna policija, koja bi bila zadužena za to, ne može da kontroliše, jer ne zna na osnovu čega, šta je dozvoljeno“, dodaje Stavanović.

Pročitajte još:

Ne zna se da li je neko nekada kažnjen zbog plastičnih kesa

Opštinske komunalne inspekcije zadužene su za kontrolu u prodavnicama. Na teren izlaze po prijavi, a kazna za one koji daju zabranjene plastične kese je do 150 hiljada dinara.

Međutim, ni sada, kao ni pre dve godine kada se RTS bavio istom temom, niko ne zna da li je neko nekada za to kažnjen.

Milica Popović iz kompanije „Delez“ Srbija kaže da proizvođač mora da garantuje specifikaciju kese, tojest usklađenost sa regulativom, da bi kesa bila deo njihovog sistema.

„On to proverava na Tehnološkom fakultetu, a i nakon toga kad kesa dođe kod nas, mi radimo kontrole tako što se uzorkuju kese i šalju na analizu. A kako bismo dodatno smanjili količinu plastike, mi smo te lagane plastične kese, skinuli smo ručke prošle godine, tako da su još manje“, dodaje Popovićeva.

Kese tanje nego što je propisano, nepogodne su za reciklažu

Pre dve godine, Tehnološki fakultet u Novom Sadu uradio je analizu kesa iz supermarketa.

Ustanovljeno je da je 85 odsto njih tanje nego što je propisano. Da bi mogle da se recikliraju, moraju da budu deblje od 50 mikrona, a najčešće nisu, tvrde stručnjaci. Iako ih plaćamo, često nisu ni dovoljno izdržljive.

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Romero)

Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača „Efektiva“ napominje da ne mora da znači da tamo gde ih plaćamo skuplje, da su kvalitetnije.

„Postoje žalbe potrošača. Kažu, ja platim tu kesu 10, 15 dinara, a ne mogu kući da odnesem sve, ona pukne“, dodaje Gavrilović.

„Ove klasične kese, ja mislim da je to nešto što svaka kuća ima kod nas, onu kesu gde se nalaze ostale kese u njoj i to bi bio neki najbolji izbor koju kesu da ponesemo u prodavnicu“, smatra Lazićeva.

Privredna komora Srbije je Ministarstvu za zaštitu životne sredine predložila Pravilnik kojim bi se ova oblast uredila i očekuju da bi trebalo da bude usvojen do kraja godine.

Inače, biorazgradive kese koje mi koristimo, već nekoliko godina zabranjene su u Evropskoj uniji, jer zapravo zagađuju prirodu. Pored svih tih saznanja, postavlja se pitanje – zašto ih i dalje koristimo.

Izvor: RTS

RACIONALNOM POTROŠNJOM ENERGIJE DO SIGURNOG SNABDEVANJA

30.04.2023

sijalica , energija , električna energija , struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Uvreženo mišljenje da se u našoj zemlji energija koristi neracionalno samo je delimično tačno. Ovo mišljenje zasniva se na dva energetska indikatora koja se najčešće iznose u javnosti, a koja ne odražavaju u pravom smislu odnos naših građana prema energiji.

Prvi je energetski intenzitet, koji se lako izračunava i zato je veoma popularan, a opisuje koliko primarne energije neka zemlja potroši za ostvarenje svog bruto nacionalnog prihoda. Za Srbiju on je u 2019. godini iznosio 5,04 MWh/ EUR, dok je za Nemačku bio 2,76, Austriju 3,29, a za Hrvatsku 3,07 MWh/EUR. Glavni uzrok visoke vrednosti ovog indikatora nije neefikasno korišćenje energije, nego struktura naše privrede u kojoj preovlađuju energetski intenzivne industrijske grane. Primera radi, energetski intenzitet Islanda je čak 12,3 MWh/EUR, a ova država predstavlja primer racionalnog odnosa prema energiji.

Drugi indikator je prosečna mesečna potrošnja električne energije u domaćinstvima. U 2019. godini ova potrošnja iznosila je 303 kWh u EU, a kod nas je bila 462 kWh. Međutim, treba imati u vidu da su vrste energenata koje se koriste u domaćinstvima različite za svaku zemlju i da se u zemljama EU električna energija retko gde direktno koristi za grejanje. Takođe, u velikom broju zemalja EU postoje veoma rasprostranjeni gradski sistemi daljinskog grejanja, te otuda skupu električnu energiju stanovnici zemalja EU koriste uglavnom za potrebe rada kućnih aparata i hlađenja prostora. U Srbiji samo 11,7 odsto ukupnog broja domaćinstava ima pristup gasnoj mreži, a u većim gradovima uglavnom ne postoji mogućnost njegovog individualnog korišćenja. Istovremeno, cena električne energije je niska, u odnosu na neke evropske zemlje i višestruko niža. Zbog toga, ponašajući se ekonomski racionalno i birajući najpristupačnija rešenja, čak 14,6 odsto domaćinstava u Srbiji koristi električnu energiju kao jedini energent za grejanje, a gotovo sva je koriste kao dopunski energent. Skoro u potpunosti, za ove potrebe koriste se neefikasni grejni uređaji sa elektro-otpornim grejačima, a zanemarljivo malo se koriste tri do pet puta energetski efikasnije toplotne pumpe. Razlog tome ponovo je ekonomski, jer su cene toplotnih pumpi relativno visoke, pa je uz nisku cenu električne energije period otplate investiranja u ove uređaje veoma dug.

U FOKUSU:

Kada je reč o korišćenju električne energije za kućne aparate, odnos građana Srbije je nešto opušteniji nego kod stanovnika EU. Uzrok je manjim delom loša edukacija, a većim ponovo niska cena električne energije, preciznije, 71 u finansijskom smislu male uštede koje se mogu ostvariti, čak i ako se veoma ozbiljno povede računa o načinu korišćenja ovih uređaja. Drugi razlog povećane potrošnje električne energije, leži u činjenici da su električni uređaji u našim domaćinstvima u najvećem broju značajno stariji i neefikasni, za razliku od onih koji se koriste u zemljama EU.

Evropska industrija, iako ne tako energetski intenzivna kao naša, troši 10 odsto više električne energije, a za razliku od toga, domaćinstva u Srbiji troše 22 odsto više ove energije. Zbog toga bi prevashodno građani trebalo da prestanu da koriste električnu energiju za direktno grejanje, da počnu da koriste toplotne pumpe i da, gde je moguće, pređu na korišćenje prirodnog gasa, daljinskog grejanja ili drvne biomase. Najveći potencijal za uštedu energije nalazi se upravo u sektoru domaćinstva.

Kada je reč o štednji električne energije, ali i drugih energenata, tu prednjači privatni sektor. Tržišno orijentisan i motivisan, jer u ceni svakog njegovog proizvoda ili usluge učestvuje i trošak za energiju, ovaj sektor primoran je da vodi računa o potrošnji energije kako bi ostao konkurentan. S druge strane, javni sektor, a pre svega javna preduzeća, budući da se nalaze u povlašćenom, monopolskom položaju, nemaju ovaj motiv i zato se u većini slučajeva ne odnose racionalno prema energiji.

Nesporno je da su ove jeseni građani trošili znatno manje električne energije i još manje toplotne energije iz gradskih toplana. Prema saopštenju JP EPS-a, oko 45 odsto domaćinstava u Srbiji u oktobru smanjilo je potrošnju za više od pet odsto. Međutim, prosečna temperatura vazduha u oktobru prošle godine bila je 15,4 °C, dok je u istom mesecu pretprošle godine bila 11,6 °C, a takođe, u oktobru u Beogradu zabeleženo je čak 22 dana sa najvišom dnevnom temperaturom od preko 20 °C. Slična situacija ponovila se i u naredna dva meseca.

Bez obzira na to, procenjuje se da su uštedama doprinele preporuke i do sad najjača medijska kampanja o potrebi štednje energije, kao i veoma stimulativne EPS-ove mere za umanjenje računa za slučaj smanjene potrošnje energije. Međutim, proizilazi da su se EPS-ove mere pokazale neodmerene, jer su najveća umanjenja računa dobila domaćinstva koja se inače greju na električnu energiju i to ne zbog štednje, nego zato što nije bilo potrebe za grejanjem. Umesto ovih mera, trebalo je usvojiti nov tarifni sistem koji će cenama trajno, još više destimulisati velike potrošače, a nagraditi one koji malo troše. Fokus mera za racionalnu potrošnju energije treba da bude usmeren na sektore domaćinstva, industrije i transporta.

Miloš Banjac

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST.

MAPA GDE RECIKLIRATI REŠAVA NEDOUMICE GRAĐANA I FIRMI O RECIKLAŽI

30.04.2023

Srda - otpad u prirodidd — Ilustracija: ljubaznošću Suzane Obradović

Verovatno vam je poznata blaga nelagoda koja se rađa u trenutku kada morate da bacite limenke, plastične flaše ili staklene tegle u istu kantu u svom domu, jer znate gde će i kako završiti. Kao kad vam je jasno da može nešto bolje da se uradi ali jednostavno ne znate kako. Možda ste, puni entuzijazma, da pokažete ukućanima dobar primer, čak prikupili i razvrstali otpad koji može da se reciklira tek da biste shvatili da ne znate kuda biste ga i odneli. Zahvaljujući interaktivnoj reciklažnoj mapi Srbije pod nazivom Gde reciklirati (www. gdereciklirati.rs), informacije sada možete naći lako, jednim klikom na portalu.

Iz želje da nešto promeni u sistemu, Suzana Obradović je kreirala platformu na kojoj građani mogu da pronađu raznovrsne informacije o životnoj sredini. Važan deo toga je uputstvo o mestima gde možete ostaviti razvrstani otpad koji ste prikupili.

„Imala sam želju da uradim nešto konkretno što će koristiti građanima, firmama, institucijama i udruženjima. Verujem da prava informacija vodi ka angažovanosti. Iz te ideje je nastao portal Srda i reciklažna mapa Srbije Gde reciklirati. Reč je o jedinstvenoj interaktivnoj mapi reciklaže, čiji je koncept osmislio naš tim koji stoji iza dizajna i IT rešenja“, kaže Suzana napominjući da je dosta vremena i energije uloženo u izradu ove mape.

U FOKUSU:

„Uradili smo istraživački posao na terenu. Razgovarali smo sa lokalnim samoupravama i javnim komunalnim preduzećima, kao i sa sakupljačkim i reciklažnim firmama. Beograd smo mapirali šetajući gradom i popisujući lokacije reciklažnih kontejnera.“

Ukoliko do sada niste čuli za ovu mapu, možemo vam potvrditi da je laka za korišćenje i dostupna na svim uređajima.

„Plavim ikonicama su označeni reciklažni kontejneri na ulicama, reciklažne kante u prodavnicama i javnim objektima, kao i reciklomati i prese. Žutim ikonicama su označene sakupljačke firme, a zelenim reciklažni centri. Klikom na ikonicu imate informaciju o adresi, kao i šta se sakuplja na toj lokaciji, a ukoliko je firma u pitanju tu je i link ka podacima firme. U pretrazi u padajućem meniju možete izabrati vrstu otpada i lokalnu samoupravu. U ponudi su lokacije za 24 vrste otpada kao što su baterije, limenke, papir, staklo, PET boce, elektronski i električni otpad, tekstil, akumulatori, vozila“, objašnjava Suzana.

Mapa se konstantno ažurira, pa su korisnicima uvek dostupni podaci o novim mestima za recikliranje ili informacije o promeni neke lokacije, kao i o novootvorenoj firmi za reciklažu.

Tekst priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

Srbija u narednih 12 meseci dobija 500.000 pametnih brojila

30.04.2023

Elektrodistribucija Srbije raspisala je tender za nabavku gotovo pola miliona pametnih brojila. Ovaj projekat je nastavak razvoja energetske infrastrukture i modernizacije sistema čime se postiže smanjenje gubitaka i mogućnost daljinskog upravljanja potrošnjom električne energije.

Naše tržište jedinstveno je po tome što se čak tri domaće kompanije bave proizvodnjom savremenih mernih uređaja. Udružene, ove tri kompanije mogu da nastave saradnju sa Elektrodistribucijom Srbije i u narednih godinu dana proizvedu gotovo pola miliona pametnih brojila. Vrednost ovog velikog i važnog projekta je sto miliona evra.

Igor Vujičić, predstavnik domaće industrije pametnih brojila objasnio je da projekat podrazumeva proizvodnju, isporuku i ugradnju gotovo 500.000 pametnih brojila po principu „ključ u ruke“.

“Sredstva su obezbeđena preko Vlade Republike Srbije, odnosno ministarstava energetike i finansija. Ono što je značajno je da je projekat veoma kompleksan. Predviđeno je da se s projektom započne na leto i da bude završen u narednih 12 meseci. Poređenja radi, tako veliki i sveobuhvatni projekti obično se sprovode u periodu od tri do pet godina. Tako je bilo u Holandiji, Češkoj, Hrvatskoj… U Srbiji je do sada kroz ovakve projekte godišnje ugrađivano od 100.000 do 120.000 brojila. Crna Gora koja ima približno 500.000 mernih mesta uradila je ovakav projekat za devet godina, a Oman koji ima 1.200.000 brojila, za realizaciju je predvideo period od deset godina”, objasnio je Vujičić.

Udruženi domaći proizvođači

Vujičić je objasnio da je zbog kompleksnosti projekta neophodna mobilizacija kompletnog proizvođačkog i izvođačkog kapaciteta u Srbiji.

“Tri domaća proizvođača samo udruženim snagama mogu sprovesti ovaj projekat. Prethodni projekti zahtevali su obim proizvodnje od 100.000 brojila godišnje. Veliki je izazov pred nama i jedna firma sama to ne može da uradi, kao ni samo jedna firma za ugradnju i elektromontažne radove, te je ovde potreban konzorcijum domaćih privrednika da bi se posao završio”, dodaje on.

Ovaj projekat, kako kaže Igor Vujičić, za našu privredu znači zapošljavanje ljudi, podizanje prozvodnih kapaciteta i jačanje izvoznog potencijala.

“Naše, domaće firme izvoze svoje proizvode, nismo orijentisani samo na domaće tržište. Konkretno, izvozimo u deset zemalja, od Južne Amerike, Evropske unije do Bliskog istoka… U kontinuiranom smo pogonu i proizvodnja radi svakodnevno i udruženo možemo ispratiti ovaj projekat gde je najveći izazov najpre proizvodnja, a potom i ugradnja”, kazao je predstavnik domaće industrije pametnih brojila za Tanjug.

Pročitajte još:

Koja je razlika između starih i novih, pametnih brojila?

Prema rečima Igora Vujičića, stara tradicionalna brojila mere samo potrošnju električne energije i to samo u dve tarife – jeftinijoj i skupoj.

“Savremena regulativa i trendovi su kao i u telekomunikacijama gde smo nekada imali samo potrošnju impulsa, a danas imamo razne pakete za korisnike… Savremena brojila, jednostavno rečeno ne mere samo električnu energiju već daljinski komuniciraju. Moguće je daljinski upravljati potrošnjom i meriti profile potrošnje, što će omogućiti fleksibilnije tarifiranje gde će pametna brojila praviti infrastrukturu za razvoj tarifne politike u budućnosti. Potrošnja će biti povoljnija za kupce i optimalnija, što je značajno sa stanovišta sve veće potrebe za optimalnim i održivim korišćenjem električne energije zbog njenog nedostatka na globalnom nivou”, istakao je Vujičić.

Nema straha od hakerskih napada

Svaka računarska mreža može da se hakuje ako ne postoje mehanizmi zaštite i bezbednosti.

“U implementaciji pametnih brojila i uopšte u smart metering-u postoji security sertifikacija i sajber security. Mi naše proizvode sertifikujemo u Češkoj za EU i u švajcarskom Institutu za metrologiju i imamo security sertifikate za zaštitu podataka i njihovog prenosa preko niskonaponske mreže ili telekomunikacionih operatera. Podaci o potrošnji se kriptuju i postoje ključevi koji se razmenjuju između centra upravljanja i brojila tako da je komunikacija potpuno bezbedna”, objasnio je Igor Vujičić.

Svi imaju korist od pametnih brojila

Predstavnik domaće industrije pametnih brojila objasnio je danas da će od zamene starih brojila svi imati koristi – i Elektrodistribucija Srbije, i tržište i sami potrošači.

“Potrošači će na dnevnom nivou sa savremenim brojilima imati uvid u dnevnu potrošnju. Postoje različiti interfejsi koji mogu komunicirati sa korisnicima, oni mogu skinuti aplikaciju na telefon i pratiti svoju potrošnju ili proizvodnju električne energije ako imaju solarne panele ili druge vrste obnovljivih izvora u sklopu svog domaćinstva ili privrednog društva. Moći će i da porede potrošnju sa prosečnom potrošnjom ili potrošnju u svom komšiluku i biće motivisani da optimalno koriste svoju eneregiju. Imaće mogućnost i da sa distribucijom ugovaraju različite tarifne pakete koji će biti povoljniji”, istakao je Vujičić.

Smart metering ubrzava razvoj energetskog sektora

Igor Vujičić istakao je da je Srbija uvek imala jaku energetiku i da je ona zamajac razvoja jedne zemlje kao što su i telekomunikaciona i putna infrastruktura.

“Sve ostale delatnosti oslanjaju se na ova tri stuba. Srbija ima jako razvijenu domaću industriju u sektoru eneregetike, posebno u sektoru prenosa i distribucije električne energije koja se održala i koja po mojim saznanjima ima jak izvozni potencijal. Implementacija ovakvih projekata ubrzava razvoj energetskog sektora i svakako je za pohvalu. Srbija ima oko tri miliona potrošača i po mojoj proceni za šest do devet godina mislim da će cela Srbija biti pokrivena pametnim brojilima”, istakao je predstavnik domaće industrije pametnih brojila.

Izvor: Domaća industrija pametnih brojila

1...171172173...1.528 Page 172 of 1.528

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM