Nabavka ogreva za narednu grejnu sezonu već počela – cene niže nego prošlogodišnje

06.05.2023

fireplace-grejanje-drva-vatra — Foto-ilustracija: Pixabay (Nowaja)

I dok pojedini građani još greju domove, mnogi su već počeli da nabavljaju ogrev za narednu grejnu sezonu, a kao glavni razlog za to navode strah od eventualnog nedostatka, ali i poskupljenja. Za jedan kubni metar drva u Pirotu je trenutno neophodno izdvojiti 6.000 dinara, u Prokuplju, Svrljigu i Vranju oko 6.500, u Leskovcu 7.500, dok cena u Nišu ide i do 8.500 dinara. Za razliku od sredine prošle godine, na tržištu ima dovoljno zaliha peleta, a jedna tona u proseku na jugu zemlje košta oko 38.000 dinara.

Nije bilo energenta koji nije poskupeo u prošloj godini, ali potražnja za njima nije opala u Leskovcu, gde se na sistem grejanja iz Toplane greje negde između 15 i 20 odsto građana pa su mnogi od njih već sada krenuli sa nabavkom drva za ogrev.

Cena se, kako kažu, nije mnogo menjala u odnosu na isti period prethodne godine, umanjena je za nekih 1.000 dinara pa su rešili da se već sada osiguraju.

,,Prošlog proleća smo bili uplašeni šta će se desiti i kolika će cena biti pa smo kupili drva na vreme. Ispostavilo se da cena nije mnogo porasla, ali bar tokom leta i na jesen, kada većina građana obezbeđuje drva, mi nismo morali o tome da razmišljamo. Zato smo odlučili i da se već sada obezbedimo za sledeću zimu, ali i da iskoristimo ovu cenu jer, kao što znate, uvek postoji šansa za poskupljenjem’’, kaže jedan Leskovčanin.

Pročitajte još:

Da cena ogreva može da varira potvrđuju i prodavci koji ističu da je ogreva, kao i radne snage koja sprema drva – sve manje pa, ukoliko dođe do poskupljenja, to građane ne treba da čudi.

,,Realna cena za metar drva je oko 7.500 dinara, naravno zavisi od vrste drveta. Tu imamo i ona šumska drva čija se cena kreće oko 5.000 dinara, bukove palete koje idu oko 13.000 dinara. To su trenutne cene, ali tokom leta, a pogotovo na jesen će to verovatno biti skuplje. Jednostavno za to nismo mi krivi i mi sami smo uslovljeni mnogim stvarima, a pogotovo manjkom radne snage, ali i nedostatka šuma’’, kaže prodavac.

Kubik drva se po nešto nižoj ceni može naći u Pirotu – 6.000 dinara, u Prokuplju cena je za 1.000 dinara niža nego u jeku grejne sezone pa je oko 6.500 dinara, a slične cene su i u Vranju i u Svrljigu.

Cene za kubik drva koja se prodaju za ogrev u Nišu idu do 8.500 dinara, a iz Šumskog gazdinstva ističu da oni još nisu počeli da vrše ni upis, ni prodaju drva.

,,Poslednjih dana nas često zovu pre svega penzioneri koji nam kažu da su na lokanim televizijama čuli da je krenuo upis, što nije tačno. Mi još nismo krenuli niti da vršimo upis, ali ni prodaju’’, kažu iz Šumskog gazdinstva.

Peleta trenutno ima na tržištu

Ono što one koji se greju na pelet može da raduje jeste to što ga trenutno ima u dovoljnim količinama, za razliku od avgusta prošle godine, a po rečima kupaca, ni cena se nije menjala.

,,Poučeni situacijom iz prošle godine, sada smo odmah krenuli sa nabavkom. Ima ga na tržištu trenutno i može da se nađe po ceni koja je realna, a to je po toni od 38.000 do 40.000 dinara. Ostalo je nam je neka tona i od prošle godine, tako da sada ne bi trebalo da bude problema’’, kažu Leskovčani.

Slična cena peleta je i u Nišu, gde su građani takođe već počeli nabavku, uz podsećanje da je cena tog ogreva pre dve godine bila duplo niža.

,,Kupio sam pelet za narednu grejnu sezonu po ceni od 300 evra. Prošle godine smo tonu plaćali po 330, dok su neki poznanici dobijali cenu od 350 do 360 evra. Cena od 300 evra se smatra sasvim pristojnom, a 2021. godine smo ga plaćali 170 evra’’, priča Nišlija.

Izvor: Južne vesti

DEPOZITNI SISTEM MOTIVISAO BI GRAĐANE NA RECIKLAŽU

06.05.2023

Pametno recikliraj, fotograf Branislav Nenin (2) — Foto: NALED

Svi projekti NALED-a usmereni su na pilotiranje savremenih rešenja i daju pouzdan uvid u to kako bi upravljanje tokovima otpada od hrane, ambalažnog i opasnog otpada izgledalo ukoliko bi se njihovo rešenje i sistemski usvojilo i primenilo u celoj zemlji Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), kroz saradnju sa Vladom Srbije i resornim institucijama, učestvuje u radu radnih grupa za izmenu propisa, naročito kad je reč o izmeni Zakona o ambalažnom otpadu. U saradnji sa privredom NALED se bavi izradom analiza opravdanosti uvođenja depozitnog sistema za povraćaj ambalaže. Podržali su i izradu Programa za razvoj cirkularne ekonomije i sprovođenje mera Akcionog plana.

Da bi sproveli istraživanje o tome kako treba nastaviti s prikupljanjem otpada u Srbiji, angažovali su renomiranu britansku kuću Eunomia. Izrađene su dve studije o rezultatima prikupljanja na osnovu dosadašnjeg principa da zagađivač plaća, kao i o ciljevima koje bi se ostvarili ukoliko bi se uveo i depozitni sistem, odnosno metod vraćanja ambalaže u prodavnice i dobijanja dela novca koji je plaćen prilikom kupovine proizvoda. Analize su rađene na neutralnim osnovama kako bi se došlo do rešenja koja su najbolja za zemlju, a ne pojedince. Sa Slobodanom Krstovićem, direktorom za održivi razvoj NALED-a, razgovarali smo o poboljšanju klime za dalji razvoj zelene ekonomije u Srbiji, evropskim regulativama, merama za pravilno odlaganje otpada i planovima za unapređenje zaštite životne sredine.

EP: Koji su ključni koraci za značajnije pomake ka zdravijoj životnoj sredini u našoj zemlji? Slobodan Krstović: Kad je reč o upravljanju otpadom, važno je da nastavimo sa razvojem primarne selekcije, izgradnjom regionalnih deponija na kojima bi se otpad pravilno tretirao, kao i sa uvođenjem novih tehnologija poput depozitnog sistema, koji bi motivisao građane da više brinu o reciklaži. Neophodno je nastaviti sa izgradnjom kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje, jer se već nekoliko godina u Srbiji tretira manje od 10 odsto otpadnih voda, dok najveći gradovi poput Beograda, Niša i Novog Sada nemaju nijedan izgrađen pogon. Komunalne i industrijske vode se direktno ispuštaju u reke. Za čistiji vazduh potrebno je zameniti ugalj drugim izvorima energije i ulagati u čistija tehnološka rešenja u industriji i domaćinstvima, koja predstavljaju osnov za zdraviju budućnost. Jedna od mera koju NALED zagovara je i uvođenje viših naknada za velike zagađivače, jer ih trenutni sistem obračuna ne motiviše da smanje nivo zagađujućih čestica koje ispuštaju.

U FOKUSU:

EP: Kakve su mogućnosti za uspostavljanje funkcionalnog Zelenog fonda u Srbiji, kao bitnog instrumenta finansiranja projekata životne sredine?

Slobodan Krstović: NALED prepoznaje važnost uspostavljanja Zelenog fonda kako bi se omogućili transparentnost i održivost finansiranja projekata u okviru zaštite životne sredine. U novom izdanju Sive knjige ponovo se nalazi preporuka za uspostavljanje operativnog Zelenog fonda, koji će biti u potpunosti funkcionalan i služiti za projekte orijentisane ka zaštiti životne sredine, sa jasno definisanim pravnim okvirom i budžetom. Teži se i jačanju kapaciteta javne uprave u oblasti životne sredine, na lokalnom i nacionalnom nivou, i reformisanju naknada za zagađenje.

EP: Šta treba uraditi da se poveća svest privrednika i građana o značaju pravilnog odlaganja otpada u Srbiji?

Slobodan Krstović: Privrednicima treba omogućiti da pravilno odlaganje otpada postane isplativije od odnošenja na deponije, kroz podizanje takse za ovu uslugu i uvođenje određenih podsticajnih mera, dok je građane potrebno uveriti da država i lokalne samouprave preduzimaju sve neophodne mere da brinu o okruženju, kako bi se i kod njih razvile bolje navike. Ako ljudi vide da se otpad pravilno prikuplja i tretira, biće motivisani da i sami razdvajaju otpad u domaćinstvima. Specijalni kontejneri moraju biti dostupniji i znatno brojniji kako bi bili u blizini svakog domaćinstva. Građani su u istraživanju sprovedenom u okviru projekta Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu naveli da bi ih na razvrstavanje otpada motivisalo i uvođenje podsticaja u vidu popusta pri narednoj kupovini ili za komunalne račune, kao i uvođenje sistema, odnosno povraćaja novca za ambalažu.

EP: Koje projekte je pokrenuo NALED sa partnerima u oblasti upravljanja otpadom u pokušaju da pronađe sistemska rešenja? Koje rezultate ste ostvarili?

Slobodan Krstović: Dosad su naši projekti bili usmereni na upravljanje otpadom od hrane, baterijama i sijalicama, staklenom ambalažom, a u toku je i pilotiranje sistema pametnog prikupljanja ambalažnog otpada u Zrenjaninu pomoću najsavremenijih tehnologija. Na ovaj način prikupili smo više od 1.300 tona otpada od hrane, postavili 1.400 reciklažnih zvona za staklenu ambalažu u Srbiji i regionu i prvi put u našoj zemlji pokrenuli prikupljanje opasnog otpada na javnim lokacijama u Kragujevcu i Beogradu. Ovo su mali koraci koje smo preduzeli kako bismo ukazali na neophodna sistemska rešenja u ovim oblastima, a koja moraju biti usvojena na institucionalnom nivou.

Reč je o povećanju taksa za odlaganje otpada, kako bi bilo isplativije poslati ambalažni otpad na reciklažu, nego na deponije. Neophodna su podsticajna sredstva za uspostavljanje sistema skupljanja i za izvoz baterija i sijalica, jer bi podizanje pogona za reciklažu u ovom trenutku bilo neisplativo. Za kilogram baterija potrebno je četiri evra da bi se pravilno skupile i tretirale. Rešenje koje smo predložili za uređenje posebnih tokova otpada je uvođenje obaveze za sve ugostitelje koji proizvode više od 50 obroka dnevno da pravilno razdvajaju otpad, a u okviru projekta „Pravilno upravljanje otpadom od hrane“. U saradnji sa kompanijom EsoTron i uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GIZ) napravili smo i Vodič sa preciznim instrukcijama, koji u toj praksi može pomoći.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE.

‘Digitalna revolucija omogućuje zelenu revoluciju’

06.05.2023

environmental-protection-priroda-planeta-zemlja — Foto-ilustracija: Pixabay

Suprotno uvreženom mišljenju kako je ulaganje u održivost i ekologiju skupo, a koje je decenijama dominiralo javnim prostorom, sve su glasniji argumenti suprotne strane. O održivoj budućnosti koja podrazumeva ulaganje u tehnologiju – i koja je usput profitabilna – na poslovnoj konferenciji Future Tense govoriće futurolog Gerd Leonhard, koji se decenijama bavi pitanjima napretka društva i tehnologije u čijem je centru briga za čoveka i planetu.

„Digitalna revolucija omogućava zelenu revoluciju. Uvek kažem da je zeleno novo digitalno, i ako to bude slučaj, radićemo ruku pod ruku s tehnologijom kako bismo pronašli rešenja. Ne samo za energiju, već i za zagađenje, što je vrlo važno kako bi stvari postale efikasnije i kako bi se uštedela energija“, tvrdi Gerd Leonhard.

O svojim vizijama i održivim ciljevima na Future Tenseu, koji se 10. i 11. maj održava u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu, govoriće i predstavnici Microsofta i Hrvatske elektroprivrede.

„Mi u Microsoftu vidimo našu osnovnu delatnost kao pružanje platformi i alata — digitalnih faktora proizvodnje — koji drugima omogućuju rast i napredak. Verujemo da, kroz inovacije i tehnologiju, pokrećemo napredak prema održivijoj budućnosti, pritom osiguravajući da se naše poslovanje i poslovanje naših partnera i kupaca odvija na ekološki odgovoran način. Cilj nam je da značajno utičemo na smanjenje ugljenika iskorišćavanjem nauke o podacima, veštačke inteligencije i digitalne tehnologije kako bismo pomogli klijentima i partnerima širom sveta u smanjenju njihovog štetnog uticaja na životnu sredinu“, kaže Tatjana Skoko, voditeljka Sektora održivosti za jugoistočnu Evropu u Microsoftu.

„Zeleno, čisto, digitalno, reči su kojima u HEP-u opisujemo svoje poslovne strategije, definišemo ciljeve i planiramo razvoj. Budućnost kojoj težimo je energetska samodovoljnost svake građevine, obnovljiva energija, energetski rezervoari, blockchain tehnologija, ali je sve je to istovremeno energetski intezivna i zahtevna tehnologija. Mogu li poznati izvori obnovljive energije odgovoriti tim izazovima? Šta je sa odlaganjem otpada i razgradnjom novih izvora energije, nose li nam nove, do sada nepoznate izazove? Jesmo li kao vrsta spremni na svet digitalnih zapisa, veštačke inteligencije koja će biti nužna za upravljanje poslovnim procesima budućnosti kojoj težimo? Usuđujem se reći da hrabro koračamo prema novoj civilizaciji s verom u bolju budućnost, ali i snažnom odgovornošću na svakom od nas da promišljamo, preispitujemo i svakako osiguramo da zaista i bude takva“, smatra Vanja Varda, direktorka Sektora za tržišnu i marketinšku strategiju u Hrvatskoj elektroprivredi.

Osim Gerda Leonharda, u Zagreb na Future Tense konferenciju 10. i 11. maja u Muzej suvremene umjetnosti dolazi još šest svetski cenjenih futurologa. Anders Indset govoriće o budućnosti leadershipa, Erica Orange o budućnosti obrazovanja i rada, a Nikolas Badminton o uzbudljivoj budućnosti tehnologije. S kopenhaškog Instituta za studije budućnosti dolaze dva futurologa; Sofie Hvitved, koja će nam približiti kako izgleda budućnost metaversea, veštačke inteligencije i medija kao i Joe-Max Wakim, stručnjak za trendove u zdravlju i medicini. Alfons Karabuda govoriće o budućnosti industrije zabave i kulture.

Impresivan program Future Tense konferencije, koja je rasprodala sve ulaznice dve nedelje pre početka, pronađite na službenoj veb stranici. Ako ste propustili da kupite ulaznicu, još možete da se pridružite preko prenosa uživo. Ove ulaznice, kao i one za prestižnu radionicu Instituta za studije budućnosti iz Kopenhagena, „Megatrends Shaping Tomorrow“, pronađite OVDE.

Izvor: Komunikacijski laboratorij

Potrebno drastično smanjenje zagađenja u industrijama nafte i gasa

05.05.2023

nafta-bušotina — Foto-ilustracija: Unsplash (Grant Durr)

Industrije nafte i gasa moraju još da porade na sredstvima protiv zagađenja, kako bi drastično smanjile emisije gasova nastale prilikom njihove prerade i korišćenja sirovina, i kako bi države na globalnom nivou uspele da se približe svojim zadatim klimatskim i energetskim ciljevima.

S obzirom na predstojeću Konferenciju o klimatskim promenama COP28 u Dubaiju u novembru, potrebno je prikupiti izveštaje o promenama i trenutnoj situaciji. Prema jednom takvom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), industrije nafte i gasa proizvode oko 15 odsto emisije gasova staklene bašte.

Pročitajte još:

Podaci za 2022. godinu nam govore da su proizvodnja, transport, prerada i ostale radnje u industrijama nafte i gasa emitovale preko pet milijardi tona CO2. Ukoliko se želi postići cilj neto nulte emisije do 2050. godine, neminovno je smanjiti operacije ovih industrija do kraja ove decenije, a za taj poduhvat biće potrebno oko 600 milijardi dolara.

Izveštaj Međunarodne agencije za energitiku naglašava pet ključnih tačaka za ovo smanjenje, a neke od njih su, borba protiv emisija metana i proširenje upotrebe vodonika u rafinerijama, ali borba protiv emisija metana je ključna, najisplativija, i najefikasnija mera kada su u pitanju industrije, naročito jer su u 2022. godini ove emisije još uvek bile visoke.

Energetski portal

Otvorena najveća solarna elektrana u Turskoj

05.05.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Osman Köycü)

Najveća solarna elektrana u Evropi, jenda od pet najvećih na svetu, nalazi se u Turskoj i puštena je u rad.

Ova solarna elektrana nalazi se u provinciji Konija (200 kilometara južno od Ankare), predsednik ove zemlje istakao je da želi energetski nezavisnu Tursku, te da je prilikom izgradnje ove elektrane otkrivena i vrlo kvalitetna nafta u predelu Anadolije.

Elektrana ima više od tri miliona solarnih panela koji bi prema proceni trebalo da proizvode tri miliona kilovat – sati električne energije godišnje, i da time opskrbi dva miliona građana sa strujom, što je ujedno velika količina novca ušteđena na fosilnim gorivima.

Pročitajte još:

Elektrana koju je razvio „Kalyon energy“ vredna je oko milijardu dolara, a kako prenose svetski mediji, kapacitet joj je 1350 megavata, i očekivano smanjenje emisije štetnih gasova iznosi jedan i po milion tona CO2.

Ukoliko bi Turska nastavila ovim tempom sa razvojem obnovljivih izvora energije, postala bi kandidat za jedno među deset najvećih tržišta u svetu, samim tim jedno od najvećih tržita OIE u Evropi.

Energetski portal

Kragujevac – Ulaganja u projekte zaštite životne sredine

05.05.2023

Predstavnici 23 udruženja i organizacija u oblasti zaštite životne sredine na teritoriji grada Kragujevca za ovu godinu potpisali su ugovore o finansiranju i sufinansiranju projekata za koja su opredeljenja sredstva iz budžeta grada.

“Budžet za ovu godinu je tri miliona dinara i za petstotina hiljada dinara veći je od prošlogodišnjeg, ali se prijavio i veći broj udruženja koja se bave pitanjima očuvanja i zaštite životne sredine”, kazao je Stefan Nikezić, član Gradskog veća, navodi se na sajtu grada.

Prema njegovim rečima reč je o studentskim udruženjima, mladim ljudima “kojima smo podigli svest o važnosti očuvanja životne sredine” i zainteresovali ih da rade projekte iz ove oblasti, a kojima ovaj grad ostaje.

“To znači da radimo dobar posao i da smo svest mladih podigli na viši nivo”, istakao je Nikezić i podsetio da pored novih pilot projekata kao što je sađenje mladih stabala ili ukrasnog šiblja nakon uklanjanja divljih deponija u cilju sprečavanja ponovnog odlaganja otpada na tom mestu ili vodeni eko sistem za najmlađe u Botaničkoj bašti, realizovaće se i dugogodišnji Kragujevački eko bilten koji beleži sve što se dešava u oblasti ekologije u toku godine na teritoriji grada.

Pročitajte još:

Na Javni konkurs koji je Gradska uprava za društvene delatnosti Kragujevca raspisala 20. februara pristiglo je 23 predloga projekata i resorna Komisija nakon ocenjivanja i selekcije projekata po Javnom konkursa odobrila je sredstva među kojima su projekti Centra za ekološko obrazovanje i održivi razvoj, Omladinske organizacije Šumadije, udruženja Ekomar, Mladen Karaman, Svetli horizonti, Kluba akcijaša i volontera, Asocijacija studenata PMF-a, Prvi Prvi na skali, Wild Boars, Zeleni mir Srbija i drugi.

“U cilju zaštite i očuvanja predeonog diverziteta u 2023. godini grad Kragujevac je od Ministarstva zaštite životne sredine dobio sredstva u visini od milion dinara za sufinansiranje projekata pošumljavanja kompleksa Spomen parka Kragujevački oktobar za sadnju 94 stabla a učešće grada je 250.000 dinara”, podsetio je Nikezić.

Pored toga, u Kragujevcu će se realizovati još dva projekta – smanjenje zagađenja iz individualnih ložišta za šta smo dobili 10 miliona i oko pet miliona dinara za zamenu gasne instalacije, odnosno starih kotlova u izdvojenom odeljenju OŠ “Jovan Popović” u Šumaricama novim. U pripremi je treći projekat za Ministarstvo a to je uklanjanje divljih deponija u okviru kojeg je prošle godine uklonjeno 14 divljih deponija.

Energetski portal

Nemačka već potrošila ovogodišnju kvotu obnovljivih resursa

04.05.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Gregory Dalleau)

Prekomerna potrošnja i intenzivno korišćenje prirodnih resursa stvaraju ogroman pritisak na planetu Zemlju.

Ljudi iscrpljuju prirodne resurse i prekomerna upotreba stvara deficit koji je teško nadoknadljiv. Već godinama se prati koliko je koja zemlja potrošila prirodnih resursa za tekuću godinu i već nam stižu izveštaji za 2023.

Da ceo svet živi onako kako se živi u Nemačkoj, već 4. maja bi potrošio obnovljive prirodne resurse za ovu godinu. Drugim rečima, da svi troše resurse i proizvode ugljen-dioksid nemačkim tempom, za puko održavanje potrebno je tri planete, navela je u sredu organizacije za životnu sredinu i razvoj Džermanvoč, prenosi agencija dpa.

Oni se pozivaju na podatke američke organizacije Global futprint netvork (Footprint Network – GFN), koja izračunava takozvani Dan preopterećenja Zemlje za svaku državu posebno.

Pročitajte još:

Dan preopterećenja toliko preuranjen uglavnom zbog emisije gasova sa efektom staklene bašte. Zemlja, međutim, mora da smanji i potrošnju sirovina na održiv obim.

„Sa teškim posledicama decenija prekomerne eksploatacije ostaje na teret mladim i budućim generacijama, a posebno siromašnima sa globalnog juga,“ upozorio je politički direktor organizacije Kristof Bals mada su „oni najmanje doprineli krizi.“

Najviše resursa po stanovniku u međunarodnom poređenju troši Katar, koji je Dan preopterećenja „proslavio“ već 10. februara.

Energetski portal

Plastična ambalaža – opasna, opasnija, najopasnija

04.05.2023

plastic-waste-plastika-otpad — Foto-ilustracija: Pixabay (stux)

Foto-ilustracija: Unsplash (Brian Yurasits)

Negde se nadam da je deo stanovništva upoznat sa time koliko je plastični ambalažni otpad opasan za životnu sredinu, te da iskorišćenu ambalažu odlažu na pravilan način. Ipak, bojim se da je mali procenat onih koji imaju saznanja o tome koliko je plastična ambalaža, i pre nego što izgubi svoju trenutnu upotrebnu vrednost i postane otpad, opasna.

Da li prilikom kupovine proizvoda u plastičnoj ambalaži obraćate pažnju na oznake na njima? Znate li šta predstavljaju brojevi u trouglu sa tri strelice i skraćenice ispod njih? Ukoliko ste mislili da su beznačajne, želela bih da se sada zajedno upoznamo sa njihovim značenjem. Ne samo da plastični ambalažni otpad može da bude opasan za prirodu kada završi u njoj, već ova vrsta ambalaže može da bude opasna i za nas dok je još upotrebljavamo.

Sa desne strane teksta nalazi se ilustracija na kojoj su prikazane najčešće oznake na plastičnoj ambalaži, a u nastavku teksta ukratko ću pojasniti značenje svake.

Oznaka 1/PETE

Polietilen tereftalat ili skraćeno PET ambalaža, koja nam je svima poznata, jeste plastična ambalaža koju gotovo svakodnevno upotrebljavamo. Flašice vode, druga pića, ulje i hrana uglavnom se pakuju u ovu vrstu plastike. Ono što bi trebalo da znamo, jeste da je ovakva ambalaža namenjena za jednokratnu upotrebu. Ukoliko je upotrebljavamo više puta može doći do ispuštanja toksičnih supstanci. Ovakva ambalaža lako se reciklira, zbog čega bi u svakom slučaju sigurnije bilo da je odložimo u kantu za reciklažu.

Oznaka 2/HDPE

Polietilen visoke gustine jeste plastika koja je bezbedna da se koristi više puta. I ona se koristi kao ambalaža za vodu i sokove, a takođe se od nje proizvode pakovanja za kućnu hemiju, kozmetiku, zatim plastične kese, igračke i drugo. Ova vrsta plastike može da se reciklira više puta.

Oznaka 3/V (3/PVC)

Polivinil hlorid ili PVC, jedna je od najopasnije vrste plastike. Ovoj plastici neretko se dodaju plastifikatori, koji su zapravo štetni, a od nje se prave kako flaše tako i igračke.

Oznaka 4/LPDE

Polietilen niske gustine bezbedan je da se koristi više puta. Ipak, trebalo bi izbegavati ovu vrstu plastike, zbog toga što ju je veoma teško reciklirati. Upravo se plastične kese koje nalazimo u prodavnicama prave od nje.

Oznaka 5/PP

Polipropilena je relativno bezbedna vrsta plastike, tačnije, ukoliko se ne izlaže visokim temperaturama, zato što tada ispušta toksične supstance. Čaše od jogurta i kiselog mleka uglavnom su napravljenje od nje. Ono što treba napomenuti, da je mogućnost njihove reciklaže slaba.

Oznaka 6/PS

Polistiren, poznatiji kao stiropor, dovodi se u pitanje kada je reč o njegovoj bezbednosti. Naime, može da dođe do ispuštanja stirena, koje je dovedeno u vezu sa pojavom raka pluća kod nekih miševa i karcinoma dojke kod pacova. Međutim, ne postoje jasni dokazi da može da ima kancerogeni uticaj na ljude. Zbog svoje svoje krhke i lagane strukture, komadići koji se odlome lako završavaju u prirodi.

Oznaka 7/OTHER

Pod oznakom OSTALO, nalaze se sve vrste plastike koje nisu klasifikovane u neku od prethodnih šest. S obzirom na to da tu spada i bio-plastika, ali i mešavine drugih, ne može da se odredi njihova bezbednost i reciklabilnost, kao kod prethodnih.

Iako na skali opasnih za ljude i životnu sredinu, mogu da se izdvoje one sa manjim negativnim uticajem, on nažalost i dalje postoji i kada je reč o takvoj vrsti plastike, naročito prema životnoj sredini. Čak i da svi građani odlažu svaki plastični ambalažni otpad u reciklažne kante, bez dovoljnog znanja o tome koja vrsta je koliko reciklabilna, nije dovoljno. Potrebno je i pravilno razvrstavanje ovakvog otpada, uzimajući u obzir to da za onu plastiku koju je teško reciklirati pronađemo alternativu. Primera radi, plastiku sa oznakom 4/LPDE, odnosno plastične kese, zamenimo cegerima.

Katarina Vuinac

Počinje gradnja sistema za navodnjavanje Resavska celina na 1.100 hektara

04.05.2023

Izgradnja sistema za navodnjavanje Resavska celina koja obuhvata područje duž toka Resave, nizvodno od naselja Subotica zaključno sa naseljem Lukovica u opštini Svilajnac počela je, a rok za završetak radova je dve godine. Ukupna površina koja je predviđena za navodnjavanje iznosi 1.100 hektara.

Ugovor o izvođenju radova zaključen je između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republičke direkcije za vode, JVP Srbijavode i konzorcijuma Hidro-Tan i Vodoprivreda Požarevac. Stručni nadzor poveren je konzorcijumu SAFEGE doo Beograd i SUEZ Consulting (SAFEGE).

Projektno-tehničkom dokumentacijom definisan je koncept razvoja navodnjavanja koji počiva na kombinovanom korišćenju voda dva izvorišta: podzemnim vodama Resavskog aluvijona kojima je predviđeno navodnjavanje površine od oko 330 ha i usporenim površinskim vodama Resave kojima će se navodnjavati oko 700 ha.

Pročitajte još:

Sistem za navodnjavanje Resavske celine sastoji se od tri podsistema, gde se svaki ponaosob snabdeva vodom iz svoje akumulacije preko posebne crpne stanice. Predviđena je izgradnja tri vrećaste brane koje bi omogućile akumulaciju vode za navodnjavanje, a sistemi su formirani tako da budu približnih površina, pri čemu se sa svakog pregradnog mesta zahvata približno ista količina vode. Projektom su predviđene riblje staze na pregradnim mestima, rešetke na ulazu u ulivni cevovod, kao i filteri koji bi štitili riblju mlađ.

Cilj projekta, kako navode iz opštine Svilajnac, je unapređenje sistema za navodnjavanje i povećanje otpornosti zemljišta na klimatske promene, radi povećanja prinosa useva, kao i povećanja održivosti kvaliteta poljoprivrednih proizvoda.

Energetski portal

Raspisan konkurs za subvencije pčelarima od 800 dinara po košnici

04.05.2023

beekeper_pčelar_bees_pčele_beehives_košnice — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo poljoprivrede Srbije raspisalo je konkurs za subvencije za pčelare za ovu godinu. Zainteresovani pčelari na ovaj konkurs mogu da se prijave do 22. maja, saopštavaju iz Uprave za agrarna plaćanja.

Kako se navodi, po košnici se može dobiti 800 dinara.

Pravo na podsticaj imaju pravna lica, preduzetnici i fizička lice, nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji ispunjavaju propisane uslove i koje je u Registru poljoprivrednih gazdinstava obnovilo registraciju za ovu godinu, za najmanje 20, a najviše 1.000 košnica.

Pročitajte još:

Bliža tehnička uputstva o načinu registracije korisničkog naloga, prijavi na sistem, načinu popunjavanja i podnošenja elektronskog obrasca zahteva za ostvarivanje prava, kao i načinu pružanja tehničke podrške podnosiocima zahteva mogu se naći na platformi eAgrar, gde se može i podneti zahtev za podsticaj preko ePodsticaji.

Energetski portal

Šumama Gornjeg Podunavlja šetaju posetioci, ali i jeleni, košute i divlje svinje

04.05.2023

jelen - wild animals — Foto-ilustracija: Unsplash (Diana Parkhouse)

U Specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje, na obali Bajskog kanala, nalazi se Eko-centar „Karapandža“, koji je za individualne posete otvoren petkom i vikendom, a za organizovane grupe svakim radnim danom. Rezervat čine Monoštorski i Apatinski rit.

Bajski kanal okružuju obale obrasle trskom, uz koje rastu lokvanji. Stanište je brojnih ribljih vrsta. Nalazi se u Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“.

Smatra se najčistijom kanalskom vodom u Srbiji. Posetioci Eko centra „Karapandža“ imaju mogućnost plovidbe katamaranom, kako bi izbliza videli sve lepote ovog kanala.

„Osim katamarana, postoji mogućnost iznajmljivanja bicikala, kanua za veslanje. Obeležene su tri šetne staze, koje posetioci mogu individualno da koriste, bez vodiča ili ako trebaju vodiča, ako žele posebno da imaju vođenu turu, tada uz najavu. Generalno jedan kvalitetan dan u prirodi sa dosta sadržaja“, istakla je Radmila Šakić Peurača, iz JP „Vojvodinašume“ Š.G. Sombor.

Pročitajte još:

Gornje Podunavlje je zaštićeno dobro prve kategorije. Deo je „Evropskog Amazona“. Sastoji se iz ritskih šuma, koje presecaju rukavci i kanali. Bogatu floru i faunu čine retke vrste, poput orla belorepana i crne rode.

„Ogromno prostranstvo i šume i vodenih površina. Tu su, pored kanala, pored Dunava, i brojni rukavci. Zaista ta voda opušta i vezuje nas za prirodu. Definitivno treba provesti vreme u prirodi i posetiti neku od uređenih šetnih staza i vikend naselja, kojih ima zaista mnogo“, rekla je Zdenka Mitić, direktorka Turističke organizacije Grada Sombora.

U šumi se nalaze brojna odmorišta, idealna za ručak i druženje u prirodi.

Duž šetne staze „Dondo“ nalaze se i edukativne table na kojima, sa jedne strane, možete nešto više da saznate o životinjskim vrstama koje ovde žive, a sa druge strane možete da saznate koliko ste kalorija potrošili ukoliko ste šetali, trčali ili vozili bicikl.

U šumama Gornjeg Podunavlja je najbrojnija populacija evropskog jelena. Dok šetate stazama hrastove šume, neretko možete videti košute, divlje svinje i druge stanovnike ove zelene oaze.

Izvor: RTS

1...170171172...1.528 Page 171 of 1.528

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM