Stanje pošumljenosti je bolje nego pre 90 godina

27.06.2023

mountain-planina-šuma-drveće — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Peters)

Oko 40 odsto površine Srbije je pod šumom. Više nego ranije, ali nedovoljno. Štetu im nanose i klimatske promene i nemar, pokazalo je istraživanje srpskih šuma, prvo nakon 17 godina. Za održanje vitalnosti šumskih ekosistema ključno je bolje gazdovanje, jedan je od zaključaka zajedničkog projekta Ministarstva zaduženog za šume i Ujedinjenih nacija.

Uprkos klimatskim promenama, Srbija ima čak dva i po puta više šume nego pre 90 godina. Najviše šumskih prostranstava je oko Žagubice, najmanje u Kikindi. „Šumovitost Srbije je 2006. bila 29,1 odsto. Sagledavajući parametre dubećih masa, prirasta, povećanja same površine pod šumama ukazuju da je stanje šuma mnogo bolje nego što je bilo“, napominje Saša Stamatović, direktor Uprave za šume MPŠV.

Pet godina je više stotina inženjera istraživalo srpske šume. Dobijeni su podaci i o površini i o zdravstvenom stanju.

Pročitajte još:

„Te informacije su nam neophodne da bismo na odgovoran i pametan način upravljali našim šumama. Tema ovog projekta je bila stvaranje sistema adaptivno otpornih šuma. Tema je i gazdovanje gde su naše šume otpornije na klimatske promene“, dodaje Stamatović.
Da bi stanje bilo još bolje svaka šuma, kažu, mora da ima gazdu. Šume i dalje muku muče sa požarima, sušom, ilegalnom sečom…

„Jedan od glavnih ciljeva projekta je da dobijemo jasnu sliku o stanju srpskih šuma kako bismo mogli da napravimo konkretne predloge i politike za budućnost. Samim tim i da uvećamo potencijale šumskih ekosistema“, navodi Norbert Vinkler Rathonji, predstavnik za šume Kancelarije Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija za Evropu i Centralnu Aziju.

I to ne samo ekološke već i ekonomske potencijale. Šuma ima više od 300 funkcija. U okviru projekta predložena su rešenja – za zaštitu šume, smanjenje ilegalne seče, uređenje šumskih puteva.

Izvor: RTS

Zatvaranje i saniranje deponije u Topoli

27.06.2023

otpad , deponija — Foto-ilustracija: Pixabay (vkingxl)

O zatvaranju nesanitarne deponije u Topoli, koja postoji 60 godina i prostire se na površini od 1,1 hektara, razgovarali su ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović i opštinska uprava.

Prema rečima ministarke, ova Opština će do kraja godine izraditi projekat potpunog zatvaranja, sanacije i rekultivacije deponije ,,Torovi’’.

Prilikom posete Topoli, ministarka je obišla i prečistač otpadnih voda čiji je kapacitet 8.000 ekvivalent stanovnika i na koji je priključeno već oko 4.000 korisnika. Opština je Ministarstvu dostavila projekat izgradnje nedostajuće kanalizacione mreže u dužini od 15 kilometara.

Pročitajte još:

,,Topola je jedan od dobrih primera opština u Srbiji, koje imaju prečistač koji je u funkciji. Ministarstvo će pomoći Opštini u izgradnji nedostajuće kanalizacione mreže, kao i u unapređenju rada samog prečistača. Samo zdrava životna sredina je pravi put za razvoj naše dece i razvoj svake opštine u Srbiji“,naglasila je ministarka Vujović.

Ministarka je podsetila da su u toku i radovi na saniranju deponija u Rumi, Požegi i Zrenjaninu.

Energetski portal

Nastavak uspešne saradnje u oblasti nauke sa kineskom „BGI grupom”

27.06.2023

,,BGI grupu’’ u Tjenđinu, vodeću kinesku kompaniju u oblasti biotehnologije i biomedicine, sa kojom Vlada Srbije uspešno sarađuje već tri godine, posetila je ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović.

Tom prilikom, ministarka je ukazala na važnost pomoći ,,BGI grupe’’ u osnivanju Centra za sekvenciranje genoma i bioinformatiku, koji je postao osnova za dalji razvoj tehnologije i njenu primenu u različitim oblastima života, poput medicine, poljoprivrede, energetike i zaštite životne sredine, navodi se na sajtu Vlade.

Prema njenim rečima, postojanjem ovakvog centra, Srbija je uključena u sve nove tokove i ima šanse da se izbori sa izazovima koji nas očekuju u budućnosti.

,,U centru se, pre svega, rade analize u oblasti zdravstva i personalizovane medicine, a cilj je da našim građanima obezbedimo najsavremenije metode lečenja, dijagnostike i prevencije pojave bolesti’’, navela je ministarka.

Pročitajte još:

Razvoj tehnologije, kako je objasnila, može nam dati i odgovor na pitanje koji je to najbolji lek za datu osobu kako bi tretman bio što efikasniji, a pomoću markera, to jeste promena koje čitamo u DNK materijalu, možemo, sa određenom verovatnoćom, reći da li pojedinac ima šanse da razvije neku bolest i da kroz prevenciju delujemo da ne dođe do nje.

Ministarka je dodala da je razvoj u oblasti DNK tehnologije potpuno promenio svet i da je Srbija od samih početaka te tehnologije lider u širem regionu.

Ministarka Begović je izrazila nadu da će „BGI grupa” biti među prvim kompanijama koje će postati stanari u BIO4 kampusu, navodeći da je sledeći korak u saradnji sa ovom grupom otvaranje nove kompanije koja bi se bavila sintezom DNK, a Srbija bila mesto iz koje će se izvoziti ova vrsta tehnologije.

,,Srbija daje stimulativne mere kako bismo privukli ovakve kompanije i naša zemlja postala još bitnija na svetskoj mapi istraživačko-razvojnih aktivnosti u oblasti biotehnologije, IT industrije i veštačke inteligencije’’, podvukla je ministarka.

Potpredsednik „BGI grupe” Terens Sijong istakao je da podržava srpsku nacionalnu strategiju za razvijanje biotehnologije i IT industrije, i potvrdio da se razmatra mogućnost da budu prva kompanija u budućem BIO4 kampusu u Srbiji.

,,U Beogradu imamo istraživački tim od 17 ljudi, od kojih je osam iz Srbije, a svi su doktori nauka. Razmatramo i da povećamo naše kapacitete u Srbiji, otvorimo nove laboratorije i proširimo postojeće’’, najavio on i dodao da su u Centru za sekvenciranje genoma i bioinformatiku u Beogradu započeli program obuke lokalnih naučnika o koronavirusu.

Sijong je naveo da se u ovoj kompaniji u Tjenđinu istražuje pojava raka u ranoj fazi kako bi se preventivno delovalo i kancer ne bi narušio zdravlje ljudi, i naglasio da je prevencija mnogo važnija od samog lečenja u ranoj fazi pojave raka.

Energetski portal

PowerTech2023 ove godine u Beogradu

26.06.2023

innovation_inovacije — Foto-ilustracija: Pixabay

Ove godine PowerTech konferencija održava se u Beogradu od 25. do 29. juna. To je glavna konferencija u Evropi kada su u pitanju inženjerska i tehnička pitanja. Konferencija pruža jedan vid foruma stručnjacima u elektroenergetskoj industriji na kom se razmenjuju ideje i rezultati za nova tehnička dostignuća. Fokus će na ovogodišnjoj konferenciji biti na ugljenično neutralnim energetskim sistemima.

Kako se ove godine PowerTech održava kod nas, prisustvovala je i otvorila konferenciju ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović koja je tom prilikom rekla da je u energetski sektor Srbije potrebno uložiti oko 15 milijardi evra u narednih deset godina, a da su smernice za razvoj i investicije dati Planom razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. godine, sa projekcijama do 2030. godine, koji je usvojila Vlada Srbije.

Pročitajte još:

„Nove proizvodne kapacitete gradićemo uz aktivnu ulogu javnog sektora i stimulisanje investicija privatnog sektora. Doneli smo izmene Zakona o korišćenju OIE i raspisali aukcije za tržišne premije za 450 MW iz vetra i solara, kao deo trogodišnjeg plana koji podrazumeva da dobijemo novih 1.300 MW kapaciteta iz OIE. Uskoro nas očekuje javni poziv za strateškog partnera za izgradnju solarnih elektrana snage 1 GW. Obezbeđeno je i više od 300 miliona evra za investicije „Elektrodistribucije Srbije“, koje kreću ove godine i koje su važne kako bismo obezbedili stabilan i pouzdan rad mreže i smanjenje gubitaka”, rekla je ministarka Đedović otvarajući konferenciju PowerTech 2023.

Srbija je predstavljena kao zemlja koja teži EU, i prati njenu agendu i ciljeve, i u tom pravcu pokušava da menja svoj energetski sektor. Ovo nije lak zadatak s obzirom na rezerve uglja kojim Srbija raspolaže i koji je vrlo dostupan, ali se ne uklapa u energetsku viziju Evrope, zbog čega je to težak zadatak za Srbiju.

Ministarka je podržala ideju da se do 2050. godine Srbija oslobodi korišćenja ove sirovine, odnono da se dekarbonizuje energetski sektor, samo što je naglasila da su za to potrebna velika sredstva i pomoć.

Suorganizator ove konferencije je takođe bio i Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu.

Energetski portal

U Boru će se graditi vetroelektrana snage 300MW

26.06.2023

vetropark — Foto-ilustracija: Pixabay (www_slon_pics)

Grad Bor stavio je na rani javni uvid plan detaljne regulacije područja vetroelektrane ,,Snaga istoka’’.

Površina obuhvata Plana je okvirno 2699,88ha, a ona će konkretnije biti definisana u fazi razrade planskog dokumenta. U ovom obuhvatu su delovi katastarskih opština Krivelj, Gornjane, Bučje, Luka, Topla, Donja Bela Reka i Tanda.

Kako se navodi u dokumentu, u okviru obuhvata Plana, u zonama koje su se analizom pokazale pogodno, planira se postavljanje 41 vetrogenerator, svaki snage 7,2 MW, što dalje znači da je ukupna snaga vetroelektrane zaokrenužena na 300MW.

Iz svakog od vetrogeneratora, kroz pilon do tla spuštaće se naponski elektroenergetski kabl napona 35kV. Četiri vetrogeneratora biće vezana na isti kabl kojim će se proizvedena električna energija transportovati do trafo stanice/razvodnog postrojenja. Mesto priključenja vetroparka na distributivni sistem električne energije biće određen uslovima EPS-a koji će biti izdati u proceduri izrade Plana.

Pročitajte još:

Izgradnja vetroelektrane biće veoma značajna za opštinu Bor, zbog toga što prirodni uslovi terotorije ne omogućavaju zadovoljenje sopstvenih potreba za energetskim izvorima, jer ne postoje potencijali uglja, nafte i prirodnog gasa ili kapaciteti za proizvodnju električne energije, već je Opština najvećim delom upućena na snabdevanje iz energetskog sistema Republike.

Sa druge strane, područje Opštine ima mogućnosti za korišćenje obnovljivih izvora energije, među kojima je i potencijal vetra, jer se nalazi u zoni povoljnih uslova za njegovo korišćenje. Preduslov je snimanje karakteristika vetra na izabranim mikrolokacijama, kako bi se utvrdila učestalost brzina vetra i utvrdio optimalan kapacitet vetrogeneratora.

Kako se najveći deo obuhvata Plana nalazi u području ekološke mreže, biće propisani uslovi zaštite prirodnih dobara, ali i nepokretnih kulturnih i drugih objekata i lokacija.

Rani javni uvid biće moguć do 10. jula 2023. godine.

Energetski portal

Usporio rast cena poljoprivrednih proizvoda u EU

26.06.2023

field-hrana-žitarice — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Guillaume de Germain)

Nastavlja se rast cena poljoprivrednih proizvoda u prvom kvartalu 2023. godine, iako najsporijim tempom od kada traje energetska kriza i globalna kriza hrane. Prosečna cena poljoprivredne proizvodnje u EU porasla je za 17 odsto na godišnjem nivou za istu korpu proizvoda, što je smanjenje u odnosu na stopu rasta iz prethodnog kvartala od 26 odsto, govore podaci Eurostata.

Konkretno, cene jaja su porasle za 60 odsto širom EU zbog nestašice žitarica za životinje, smanjenog izvoza žitarica iz Ukrajine i izbijanja ptičijeg gripa u Belgiji i Holandiji.

Pirinač, masline i svinje takođe su zabeležile značajan rast cena, za 51 odsto, odnosno 49 odsto.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Philippe Bertrand)

Prosečna cena poljoprivrednih sirovina i usluga takođe je porasla u istom periodu za 11 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu su stočna hrana, seme i sredstva za zaštitu bilja doživeli značajan rast cena. Međutim, ovo predstavlja sporiji tempo nego povećanje od 27 odsto u prethodnom kvartalu.

Između prvog kvartala 2022. i prvog kvartala 2023. godine, većina zemalja EU je zabeležila povećanje prosečne cene poljoprivredne proizvodnje. Najveći porast cena proizvodnje bio je u Španiji i Portugalu, i to po 33 odsto, što je pogoršano sušom na Iberijskom poluostrvu. Nasuprot tome, Litvanija je bila jedina zemlja EU koja je doživela pad cena poljoprivrednih proizvoda. Najveći rast cena zabeležile su Mađarska, Poljska i Slovačka, dok su najmanje poraste doživele Holandija, Malta i Luksemburg.

Energetski portal

Bolje definisanje računa za struju korak ka boljem položaju prozjumera

26.06.2023

solar-panels-solani-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (Admiral Lebioda)

Gotovo tri četvrtine građana koji su investirali u solarne panele očekivalo je da će im računi za struju biti niži od 40 do 100 odsto. Čak 78 odsto njih instalaciju je finansiralo iz svog džepa. Danas svaki drugi ne bi ulagao u nove kapacitete, a glavni razlog je nepovoljan način obračuna na računima koji im stižu iz EPS-a. To je pokazalo prvo istraživanje NALED-a o prozjumerima, sprovedeno uz podršku USAID projekta „Bolja energija“.

Prvo što bi kupci-proizvođači uradili da poprave svoj položaj jeste usaglašavanje propisa po kojima se obračunavaju osnovice za porez i naknade, kao i jasniji prikaz elemenata na osnovu kojih se obračunava mesečna potrošnja. To se poklapa i sa jednim od ključnih predloga NALED-a, u okviru seta od 15 preporuka kako unaprediti status prozjumera i isplativost njihovih investicija, koji su predstavljeni javnosti.

Potrebno je jasno definisati pojam utrošene energije i precizirati da se sve dažbine obračunavaju na višak preuzete energije od EPS-a, umanjen za eventualno ranije ostvarene viškove u sopstvenoj proizvodnji. Nakon što je izmenama Zakona o PDV-u taj problem rešen kada je reč o obračunu poreza, potrebno je isto uraditi i za akcizu i naknadu koje prozjumeri plaćaju.

Pročitajte još:

,,Među glavnim preporukama jeste i donošenje niza mera koje bi omogućile stambenim zgradama da budu kupci-proizvođači, čak i kada nisu vlasnici elektrane, jer predstavljaju veliki potencijal u ovoj oblasti. Potrebno je da im se omogući otplata investicije preko objedinjene naplate (infostana), kao i da se vlasnicima stanova, podstanarima i drugim potencijalnim zakupcima dozvoli zakup dela krova na koji bi postavili panele’’, rekao je profesor Pravnog fakulteta Branko Radulović koji je kao jedan od eksperata učestvovao u izradi preporuka.

Na stolu su i preporuke da se obezbede posebni republički podsticaji za ulaganje u solarne panele, osigura da odnos cene za struju koju prozjumeri isporuče EPS-u i preuzmu iz elektromreže bude unapred predvidiv kako bi mogli da izračunaju u kojoj meri će im se investicija isplatiti, kao i preporuke za unapređenje procedura priključenja na elektrodistributivnu mrežu. Prozjumeri su u istraživanju istakli da administrativne procedure u vezi sa izgradnjom elektrane i priključenjem traju u proseku četiri meseca i ono što očekuju jeste da se omogući praćenje toka rešavanja njihovih zahteva elektronskim putem i skraćenje rokova postupanja elektrodistribucija.

Istraživanjem su obuhvaćeni i građani koji tek planiraju da postanu prozjumeri, a šefica NALED-ove Jedinice za imovinu i investicije Jasmina Radovanović rekla je da je tek svaki četvrti upoznat sa uslovima za sticanje statusa kupca-proizvođača. Među građanima, čak 60 odsto njih bi investiralo u solarne panele samo ako bi dobili podsticaje dok bi dve trećine privrednika investiciju obezbedilo iz sopstvenih sredstava.

Kada je reč o lokalnim samoupravama, svaki drugi grad ili opština nisu na svojim zgradama postavili panele, niti je to učinilo 83 odsto njihovih komunalnih preduzeća i službi. S druge strane, građani i privreda su veoma zainteresovani za ulaganje i čak 85 odsto lokalnih samouprava dobijalo je upite o instalaciji. U 60 odsto gradova i opština finansirano je postavljanje panela, ali uglavnom od jedan do pet projekata. Dobra vest je i da 70 odsto lokalnih samouprava ima u srednjoročnim planovima mere podrške građanima za instalaciju solarnih panela.

Istraživanje i izrada preporuka realizovani su u okviru projekta „Podsticanje proizvodnje električne energije iz sopstvenih izvora i poboljšanje položaja kupaca-proizvođača“. To je deo šireg projekta USAID Bolja energija.

Izvor: NALED

Ministarstvo poljoprivrede ulaže velike napore za brže odobravanje i isplatu IPARD podsticaja

26.06.2023

novac_biljka — Foto-ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

U okviru ,,EU nedelje mogućnosti’’ tokom dana koji je posvećen poljoprivredi, državna sekratarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Milica Đurđević izjavila je da će Ministarstvo nastaviti da ulaže velike napore kako bi sredstva iz IPARD fonda dospela do krajnjih korisnika i bili ostvareni još bolji rezultati po pitanju odobravanja i isplate IPARD projekata.

,,U Republici Srbiji trenutno se sprovodi IPARD II program za period 2014 – 2020. u okviru kog su akreditovane četiri mere, a u toku su i završne aktivnosti za početak primene IPARD III programa’’, navela je državna sekratarka Đurđević.

Kako je podsetila, kroz Meru 1 se podržava primarna proizvodnja na poljoprivrednim gazdinstvima, kroz Meru 3 unapređuju prerađivački kapaciteti, dok se kroz Meru 7 investira u ruralni turizam. Takođe, kroz Meru 9 podržavaju se aktivnosti koje doprinose boljem sprovođenju IPARD programa, ali i osnaživanju državne administracije.

Državna sekretarka navela je da kada je reč o postignutim rezultatima u sprovođenju IPARD II programa, zaključno sa 20. junom 2023. godine, u okviru 13 javnih poziva raspisanih za investicione mere, isplaćeno je ukupno 763 IPARD projekta u iznosu od 65,1 milion evra, od čega doprinos EU iznosi 48,8 miliona evra.

Pročitajte još:

„U EU nedelji mogućnosti Ministarstvo poljoprivrede staviće akcenat na IPARD program koji se trenutno sprovodi u Srbiji, a njegov glavni cilj je podrška poljoprivrednim proizvođačima i prerađivačima da modernizuju i povećaju produktivnost u sektoru poljoprivrede, ali i da poboljša kvalitet života u ruralnom području’’, istakla je Đurđević.

Prema njenim rečima, Ministarstvo je preduzimalo aktivnosti koje se pre svega odnose na uvođenje mogućnosti avasnog plaćanja kroz izmene Zakona o poljoprivredi, koje je, prema njenim rečima, trebalo da omogući korisnicima da brže dođu do finansijskih sredstava kako bi realizovali započete investicije.

„U ovoj godini po pitanju ubrzavanja iskorišćenosti i apsorpcije IPARD sredstava, Ministarstvo je počelo sa primenom indeksacije cena koja daje veliku podršku i pomoć korisnicima da lakše prebrode negativne efekte inflacije i porast cena na tržištu’’, rekla je državna sekretarka Đurđević.

Kako je najavila, u toku su završne aktivnosti za početak primene IPARD III programa koji bi trebalo da krene sa realizacijom i prvim javnim pozivima u četvrtom kvartalu ove godine, a u okviru tog programa u narednih nekoliko godina korisnicima će biti na raspolaganju još 288 miliona evra bespovratnih sredstava EU.

„Želim da ohrabrim sve poljoprivrednike da intenzivnije učestvuju u javnim pozivima koji će biti raspisani u okvriu IPARD III programa koji je omogućio i intenzivniju finansijsku podršku posebno za mlade poljoprivrednike, sertifikovane proizvođače organske hrane i investicije u obnovljive izvore energije’’, kazala je državna sekretarka.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva naglasila je da je posvećenost EU podršci poljoprivrednom sektoru Srbije utrla put za povećanu produktivnost, održivost i inovacije.

Korišćenjem IPARD sredstava, srpski poljoprivrednici su dobili pristup savremenim tehnologijama, visokokvalitetnoj opremi i naprednim poljoprivrednim praksama, navela je Halačeva.

Energetski portal

Nuklearni otpad: Prva zemlja koja je našla rešenje za 100.000 godina unapred

25.06.2023

Finska bi mogla da postane prva zemlja koja će dugoročno zakopati istrošeno nuklearno gorivo duboko pod zemljom.

Ovo je objavio finski sajt “Onkalo”, što je tamošnja reč za pećinu ili udubljenje. To podrazumeva nešto veliko i duboko: nije poznato gde se završava “onkalo” i da li se uopšte završava.

Ovo je prikladan naziv za ogroman “grob” napravljen u Finskoj u poslednjih 20 godina. Onkalo, koji leži 450 metara unutar stene ostrva Olkiluoto na jugozapadu zemlje, prvo je na svetu stalno skladište za istrošeno nuklearno gorivo koje će se tu čuvati 100.000 godina.

Na Olkiluotu se nalaze tri nikluerna reaktora koji stoje jedan pored drugog na obali mora. Treći je pokrenut tek ove godine postavši prvi novi reaktor koji je obezbedio struju u zapadnoj Evropi u poslednjih 15 godina. Ovi reaktori, zajedno sa još dva u Loviisu na južnoj obali, proizvode 33 odsto električne energije u Finskoj.

Nekoliko minuta vožnje od reaktora Olkiluoto privodi se kraju izgradnja prvog u svetu Geološkog odlagališta za istrošeno nuklearno gorivo.

Pročitajte još:

Izgradnja je koštala milijardu evra

Izgradnja Onkala koštala je milijardu evra i očekuje se da će početi sa radom za oko dve godine. Mnogi, uključujući Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA), pozdravili su ovo kao ozbiljann poduhvat koji bi mogao da promeni pravac igre.

“Svi su znali za ideju o geološkom odlagalištu za radioaktivni nuklearni otpad visokog nivoa, ali Finska je to uradila“, prokomentarisao je Rafael Marijano Grosi, generalni direktor IAEA, prilikom posete toj lokaciji 2020.

Druge zemlje, uključujući Veliku Britaniju, SAD, Švedsku, Francusku i Kanadu, već traže slično rešenje, kaže Geret Lo, profesor radiohemije na Univerzitetu u Helsinkiju, koji nije uključen u finski projekat.

Onkalo je dizajniran da skladišti nuklearni otpad visokog nivoa koji može ostati radioaktivan tokom vremenskih razmaka koje ljudi teško mogu da shvate. Ali to je već izazvalo debate o tome da li nešto može da pođe naopako. Dakle, da li je Finska zaista pronašla rešenje za nuklearni otpad – i da li neko može da garantuje da će otpad ostati bezbedan u budućnosti?

Nuklearna energija trenutno obezbeđuje oko 10 odsto svetske električne energije. Budući da je sa niskim sadržajem ugljenika, mnogi ga vide kao važnog igrača u borbi protiv klimatskih promena.

Kontroverzna i korisna energija

Foto-ilustracija: Unsplash (Johannes Daleng)

Ali ova energija važi za kontroverznu u mnogim zemljama zbog svoje visoke cene i vremena potrebnog da se ona stvori, kao i zabrinutosti oko bezbednosti nuklearnih reaktora i nerešenog pitanja šta raditi sa nuklearnim otpadom.

Ipak, nekoliko zemalja, uključujući SAD i Veliku Britaniju, grade nove reaktore ili unapređuju postojeće kako bi povećale kapacitet, dok druge kao što su Indija, Kina i Rusija planiraju ogromna proširenja.

Ostaju otvorene debate o bezbednosti samih ovih postrojenja, ali takođe treba pronaći rešenje za ogromne količine istrošenog goriva i radioaktivnog otpada koji se akumuliraju i koji ostaju opasni po životnu sredinu i zdravlje ljudi stotinama hiljada godina.

Ovaj otpad treba držati podalje od ljudi i izolovati od okoline dugo vremena.

IAEA procenjuje da je oko 260.000 tona istrošenog nuklearnog goriva u privremenom skladištu širom sveta od 2016. godine, većina na lokacijama reaktora. Oko 70 odsto istrošenog goriva u svetu nalazi se u rezervoarima za skladištenje, a ostatak u kontejnerima od betona i čelika.

Izvor:EURACTIV

EU: Upravljanje komunalnim otpadom

25.06.2023

plastika-otpad — Foto-ilustracija: Unsplash (Jasmin Sessler)

U Evropskoj uniji godišnje nastane 2,2 milijarde tona otpada, od čega više od četvrtine predstavlja komunalni otpad, navodi se na sajtu Evropskog parlamenta.

Količina nastalog otpada razlikuje se od države do države, a uglavnom one bogatije proizvode i više. Iako je u prethodnim godinama, gledajući prosek svih država, došlo do povećanja, dobra vest je da se unapredio i način upravljanja otpadom.

Evropska unija neprestano donosi nove ciljeve koji uključuju kako smanjenje nastanka otpada, kroz recimo ponovnu upotrebu, tako i recikliranje i kompostiranje kada do njega dođe.

Pročitajte još:

Statistički podaci pokazuju da se 2021. godine u EU ukupno recikliralo i kompostiralo oko 50 odsto komunalnog otpada. Neke članice su već uspele da dostignu, pa i premaše, procenat koji je postavljen u cilju EU, da se do 2030. ponovo koristi ili reciklira 60 odsto komunalnog otpada.

Kada je reč o odlaganju otpada na deponije procenat je smanjen, gledajući podatke da se u 2017. odlagalo 24, a u 2020. godini 18 odsto. Postavljeni cilje EU jeste da se do 2035. taj procenat smanji na 10 odsto.

U ovom periodu odlaganje su značajno smanjile Hrvatska, Poljska, Slovačka, Kipar, Grčka, Malta i Rumunija.

Energetski portal

Zašto je sistem odsumporavanja TENT-a značajan za Srbiju?

25.06.2023

coal_ugalj — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Vanyi)

I dok su ekološki problemi zagađenja i klimatskih promena uslovili države širom sveta na energetsku tranziciju, Srbija se i dalje značajnim delom oslanja na jedan energent – ugalj. Ukoliko se u problem zađe dublje, ugalj koji se koristi u našoj zemlji uglavnom je lošeg kvaliteta, zbog čega je ispravnije navesti da je reč o lignitu. Koliko je ovaj energent zastupljen kod nas, govori podatak da je Srbija, srazmerno svojoj veličini, pozicionirana visoko na lestvici najvećih proizvođača lignita na svetu.

Naročito tokom zimskog perioda, Srbija je visoke pozicije zauzimala i kada je reč o zagađenju vazduha, čemu značajno doprinosi upravo ugalj, kako njegovim korišćenjem u termoelektranama tako i u individualnim ložištima. Primera radi, prema podacima na sajtu IQAir, 13. februara ove godine Beograd se našao na petom mestu po zagađenosti vazduha glavnih gradova u celom svetu, a ipak u istom trenutku u Srbiji je čak pet gradova bilo još zagađenije od Beograda.

Pročitajte još:

Iako trenutno ne možemo da pratimo uspehe koje ostvaruju neke razvijenije države, kada je reč o prelasku na čistije izvore energije, neki koraci ipak se preduzimaju. Naročito proteklih godinu dana, širom naše zemlje sprovode se akcije zamene starih kotlarnica na ugalj, novim na neki drugi energent. Neki od primera su nova gasna kotlarnica u Guči i kotlarnica na pelet u Osečini. Osim realizovanih, treba pomenuti i one koje su u planu. Ove godine, Vlada Republike Srbije, održala je sednicu na kojoj je usvojen zaključak o gašenju kotlarnica čiji je kapacitet ispod 50 megavata, a koje se između ostalog oslanjaju i na ugalj i koje imaju mogućnost da budu priključene na sistem daljinskog grejanja ili gasovod. Među pomenutim najzagađenijim gradovima 13. februara, našao se i Niš, a pozitivna vest jeste da je u planu gašenje njegovog najvećeg zagađivača – kotlarnice u zgradi Univerziteta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)

I koliko god ovakvi primeri bili dobri, oni ostaju samo ’primeri’, ukazujući koliko je Srbija oslonjena na ugalj i koliko posla predstoji kada je reč o prelasku na čistije energente. U svemu pomenutom, najznačajniji izvor zagađenja u našoj zemlji ipak predstavljaju termoelektrane. Termoelektrana ,,Nikola Tesla’’ (TENT) godišnje sagori između 28 i 30 miliona tona uglja. Ogranak TENT predstavljaju pet organizacionih delova, među kojima su najveći TENT A u Obrenovcu koji se sastoji od šest blokova ukupne snage 1.765,6 megavata i TENT B na Ušću, kojeg čine dva bloka od po 650 megavata i oni proizvode više od 50 odsto električne energije u Srbiji.

Najznačajniji i najveći projekat u Elektroprivredi Srbije (EPS), započet je 2019. godine gradnjom sistema za odsumporavanje u TENT A. Završetak projekta koji bi trebalo da emisije sumpor-dioksida (SO2) smanji 10 puta, očekuje se ove godine. Samo godinu dana kasnije, postavljen je i kamen temeljac za sistem odsumporavanja u TENT B, čiji bi završetak trebalo da bude 2024. godine. Ovim postrojenjem, trebalo bi da se emisije SO2 smanje za 20 puta, preciznije sa trenutnih 80.000 tona na 4.500 tona.

U Srbiji je nivo emisije SO2 veći za nekoliko puta od dozvoljenih. Ipak, kako su saopštili iz EPS-a, puštanjem u rad postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, količina SO2 u dimnim gasovima biće u granicama evropskih standarda.

Katarina Vuinac

Dve strane Evrope: ugalj ili OIE – zagađena ili nezagađena Evropa

24.06.2023

ugalj - coal — Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

Foto-ilustracija: Unsplash (Chris Munch)

Balkansko poluostrvo je područje značajnih rezervi uglja, naročito lignita, poznatog kao smeđi ugalj. Srbija ima najobimnije rezerve uglja na Balkanu, i dobro se kotira po veličini rezerva lignita i u svetu, posle Nemačke, Australije, SAD-a, Rusije i još nekih država. Većina srpskih rudnika uglja nalazi se u kolubarskom i kostolačkom basenu. Kosovo je takođe jako bogato lignitom, i visoko kotirano po svojim količinama, ali i korišćenju. Ključni rudnici uglja u BiH su u Tuzli, Banovićima, Brezi, Kaknju, Zenici, Bugojnu i Gacku. Severna Makedonija ima rezerve lignita koncentrisane uglavnom oko Bitolja i Oslomeja.

Zemlje našeg regiona suočavaju se sa balansiranjem svoje trenutne zavisnosti od uglja i potrebom prelaska na čistije izvore energije. Iz godine u godinu radi se na tome, naročito pod uticajem, i uz pomoć EU.

Što se tiče same Evrope, preokreti su se dešavali naročito između 2018. i 2020. godine. U 2020. Еvropa je potrošila око 246 miliona tona smeđeg uglja. Ovo je bilo 33 odsto manje nego 2018. a 64 odsto manje nego 1990. godine. Sveukupno, za trideset godina, između 1990. i 2020. godine proizvodnja uglja pala je za 80 odsto, govore podaci Eurostata.

Zemlje Balkana pokušavaju da prate, u manjoj ili većoj meri, agendu EU kada su u pitanju OIE. One imaju i potpisan ugovor, jer je Balkan pozvan da smanji svoju veliku zavisnost od uglja, kao ograničenog resursa i najvećeg zagađivača. Države regiona su se uglavnom opredelile da se priključe politikama EU, što podrazumeva primenu tamošnjih propisa za zaštitu okoline i primenu mera za ostvarivanje cilja da se neto emisije ugljen-dioksida (CO2) najkasnije 2050. godine svedu na nulu. Međutim, koliko god OIE bili privlačni, zemljama Balkana zbog finansija i ustaljnog rada elektrana, to je bio izazov, i još uvek je.

Sa termoelektranama na ugalj neće biti moguće dostići ugljeničnu neutralnost do polovine veka. Zemlje često nisu uspevale da ispune dogovore tokom ovih godina, i emitovale su mnogo više štetnih gasova od dozvoljenih granica, poput sumpor-dioksida koji je često bio nekoliko puta veći od dozvoljenog. Gacko, Ugljevik, Kakanj, Tuzla neki su od najvećih zagađivača bili tokom proteklih godina. U međuvremenu, uloženo je još novca u različite napredne opreme kako bi se energetski put Zapadnog Balkana približio EU.

Pročitajte još:

Prateći podatke za poslednjih 12 meseci, osvrnućemo se na to koliko je ugalj bio aktivan u regionalnim državama prilikom proizvodnje električne energije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Eugene-Chystiakov)

U Srbiji 39,85 odsto električne energije dobijeno je iz uglja u poslednjih 12 meseci, s obzirom da naše termoelektrane uglavnom koriste lignit, ali takođe značajnih 39,27 odsto potiče i od hidro-energije zabeležene za isti period.

Hrvatska – kao i Srbija, velike količine električne energije dobija od hidro-energije – 45,06 odsto, što ne iznenađuje. Nakon toga, vetro-energija se dobro pokazala sa 13,64 odsto, i gas 12,55 odsto, koji ujedno proizvodi i najveći udeo emisija, dok je ugalj bio blizu nule. Hrvatska nema rezerve uglja kakve imaju okolne zemlje, što je između ostalog razlog ovakvog rezultata.

U Bosni i Hercegovini hidro-energija i ugalj jesu najviše korišćene – 44,8 odsto i 42,32 odsto. Severna Makedonija takođe pretežno koristi ugalj sa 38,22 odsto. Slovenija, primera radi koristi 29 odsto nuklearne energije, koliko i hidro energije, dok 5 odsto zauzima ugalj. U Evropi se u većem broju zemalja ugalj uopšte ne koristi ili vrlo malo, poput Hrvatske. Tamo gde se i koristi postoji plan gašenja tih postrojenja, ili bar njihovog prebacivanja na druge vidove energije do 2030. godine. Poljska je jedna od članica koja je najviše oslonjena na ugalj, uprkos svom članstvu u EU.

Raniji izveštaji evropskih agencija upozoravali su da je Balkan crna tačka što se tiče kvaliteta vazduha i vode, što snažno utiče i na druge zemlje. Zagađenje iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu ima i prekogranični uticaj, uprkos čistijem vazduhu zapadne Evrope. Prema podacima SZO od prošle godine, BiH je imala petu stopu smrtnosti usled zagađenosti vazduha, zbog prekomernog korišćenja uglja lošijeg kvaliteta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Mikel-Letona)

Istočna Evropa, posebno balkanske zemlje, bori se sa krizom zagađenja vazduha koja je u oštroj suprotnosti sa kvalitetom vazduha u zapadnoj Evropi. Ako se osvrnemo na prethodnu priču, podaci o zagađenju prikazuju lošu sliku, ali se slažu sa podacima o korišćenju uglja. Oslanjanje na iskopavanje uglja i rasprostranjenost elektrana na lignit, doveli su do alarmantnog nivoa zagađenja vazduha. Upadljiv pokazatelj je da se od 50 najzagađenijih gradova na kontinentu u 2022. godini, 19 nalazi u Bosni i Hercegovini, 12 u Srbiji a među najzagađenijim gradovima su Herceg Novi u Crnoj Gori, i Tuzla u BiH.

Dok zapadna Evropa generalno ispunjava smernice Svetske zdravstvene organizacije o zagađenjima, celokupna populacija istočne Evrope živi u uslovima koji su nepovoljni po njihovo zdravlje. Istočni Evropljani gube u proseku 10,7 meseci životnog veka zbog zagađenja, u poređenju sa samo 3,8 meseci na Zapadu, kako navodi istraživanje koje je sproveo Institut za energetske politike pri Univerzitetu u Čikagu.

Specifičnost regiona jeste lavirint iz kog je teško izaći – lignita je dostupan, baseni su puni, jeftin je, i lako je upotrebljiv izvor energije, ali njegova upotreba pospešuje ozbiljno zagađenje i opasna je po zdravlje stanovništva.

Zapadna Evropa je, nasuprot tome, zabeležila poboljšanja kvaliteta vazduha u poslednje dve decenije. Portugal je čak ispunjavao smernice SZO za čist vazduh. Ova podela unutar kontinenta ne samo da naglašava hitnu potrebu da istočni deo Evrope prestane sa prekomernim korišćenjem uglja, već i naglašava neophodnost kolektivne, strateške akcije.

Milica Vučković

Srbija dobila još dva zaštićena područja

24.06.2023

1280px-Dolina_Pcinje_07 — Foto: Wikipedia (Marko.vl)

Vlada Srbije donela je odluku da se pod zaštitu stave dva spomenika prirode „Dubočka pećina – Gaura Mare” na teritoriji opštine Kučevo i „Vražji kamen – Prosečnik’’ na teritoriji opštine Trgovište.

,,Dubočka pećina – Gaura Mare’’, prostire se na 16 hekatara i zbog dužine od 2.734 metara jedna je od najdužih u Srbiji. Nalazi se u podnožju Zviških planina, a njen glavni ulaz visok je 20 i širok 25 metara.

Ova pećina, jedan je od retkih speleoloških objekata vredan pažnje, uz prisustvo atraktivnog pećinskog nakita. Ona predstavlja stanište za pet vrsta slepih miševa i 25 vrsta artropodske faune.

Njenom zaštitom obezbeđuje se očuvanje jedinstvenog geomorfološkog fenomena.

Pročitajte još:

Spomenik prirode „Vražji kamen – Prosečnik’’ prostire se na površini od preko 31 hektara, a nalazi se u dolini reke Pčinje, u prostoru za koji je dokazano da je jedan od centara geodiverziteta i biodiverziteta, navodi se na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

Njen značaj ogleda se i u podatku da je ovde registrovano 44 vrsta ptica, što je 12,2 odsto od ukupnog broja ptica Srbije.

Ovaj predeo je izuzetna prirodna vrednost geomorfološkog karaktera sa stenovitim odsecima, primer je sekundarnog razvoja selektivne erozione morfologije u rečnoj dolini. Dolina Pčinje jedna je od najčistijih reka u našoj zemlji, a 1996. godine proglašena je i za Predeo izuzetnih odlika u Srbiji.

Upisan je u Inventar objekata geonasleđa Srbije (2005) kao Đavolji kamen – Objekti geomorfološkog nasleđa – Erozivni oblik reljefa.

Na Vražjem kamenu iznad Prosečnika nalazi se crkva Svete Bogorodice iz druge polovine 14. veka sa ostacima objekata i infrastrukture koji su bili deo crkvenog kompleksa.

Energetski portal

1...142143144...1.518 Page 143 of 1.518

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM