Home Blog Page 1346

Od 1. novembra 2015. godine zagađenje iz RTB Bor tri puta manje od propisanog

ambasador kanade, rtb.rs

U utorak 20. oktobra 2015. godine ambasador Kanade u Srbiji njegova ekselencija gospodin Filip Pinington posetio je Rudarsko-topioničarski basen Bor.

Gospodin Pinington je ovom prilikom izjavio da je zadovoljan novom topionicom. Dodao je i da će u budućnosti sigurno biti novih investicija u oblast rudarstva jer postoji veliki potencijal.

Generalni direktor Rudarsko-topioničarskog basena Bor gospodin Blagoje Spasovski istakao je da će od 1. novembra 2015. godine početi takozvani dokazni period i tada će koncentracija sumpor-dioksida pasti na manje od 125 pipiema, tačnije zagađenje će biti tri puta manje od propisane vrednosti Evropske unije.

Od 1. novembra 2015. godine topionica u Boru bi trebalo da pretapa 53 tone suvog koncentrata bakra na sat, odnosno 1245 tona dnevno, kao i da proizvodi 240 tona anodnog bakra dnevno.

Podsetimo, krajem decembra 2014. godine završeni su radovi na izgradnji nove topionice i fabrike sumporne kiseline, a fleš peć puštena je u rad 5. marta 2015. godine. Sa realizacijom projekta započelo se 28. juna 2011. godine, a njegova vrednost iznosi 250 miliona evra. Republika Srbija je bila garant za kredit kod kanadske EDC banke, a uplatila je i 30 miliona evra za završetak izgradnje topionice i fabrike sumpora. Izvođač radova je kanadska kompanija „SNC Lavalin“, a podizvođač i vlasnik autogene fleš-smelting tehnologije „Otokumpu“ finska kompanija „Outotek“, navedeno je u saopštenju RTB „Bor“. Lokalni radovi bili su povereni kompaniji „Energoprojekt“, dok je nadzor nad svim radovima vršio Građevinski fakultet iz Beograda. Preko 800 radnika bilo je angažovano na realizaciji ovog projekta.

Sandra Jovićević

foto: rtb.rs

Obeleženo 59 godina rada TE „Kolubara“

kolubara tent.rs

U utorak 20. oktobra 2015. godine održana je svečanost povodom 59 godina rada termoelektrane „Kolubara“ u Velikim Crljenima.

Direktor za proizvodnju u Ogranku TENT gospodin Savo Bezmarović izjavio je ovom prilikom da je TE „Kolubara“ puštena u pogon 20. oktobra 1956. godine. Kako je istakao, od tada je prvi blok ove termoelektrane, čija je snaga 32MW, proizveo 8,5 milijardi kWh električne energije, a na mreži je ukupno bio 352 hiljade sati.

Direktor TE „Kolubara“ gospodin Radoslav Milanović dodao je da je ukupna instalisana snaga termoelektrane 271MW, kao i da je za 59 godina rada proizvela 49,2 milijarde kWh električne energije pri čemu je potrošeno oko 100 miliona tona uglja.

Sandra Jovićević

foto: tent.rs

Održana konferencija o upravljanju energijom u lokalnim zajednicama

20-10-2015-Energija za sve pks.rs

U utorak 20. oktobra 2015. godine u prostorijama Privredne komore Srbije održana je konferencija „Energija za sve – razmena iskustava i unapređenje dijaloga o upravljanju energijom u lokalnim zajednicama“.

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije gospodin Aleksandar Kemiveš izjavio je da Privredna komora Srbije podržava sve aktivnosti koje su usmerene ka poboljšanju kapaciteta lokalnih samouprava, a samim tim i inicijativu vezanu za razvijanje kapaciteta lokalnih samouprava u primeni novih tehnologija u energetskoj efikasnosti.

Predstavnik Beogradske otvorene škole gospodin Mirko Popović istakao je da se kroz inicijativu „ReEnergija“ jačaju kapaciteti lokalnih zajednica za decentralizovano upravljanje energijom i povećava otpornost prema klimatskim promenama. Kako je dodao, uz pomoć dobrog energetskog upravljanja moguće je otvoriti nova radna mesta, obezbediti stabilnost snabdevanja energijom i omogućiti visok stepen zaštite životne sredine.

U okviru konferencije razgovaralo se o zaštiti životne sredine, ekonomiji niske emisije ugljenika, decentralizaciji upravljanja energijom, energetskim politikama, razvoju održivog menadžmenta.

Konferencija je održana u okviru inicijative ReEnergija koju realizuju Beogradska otvorena škola i Fridrih Ebert fondacija.

Sandra Jovićević

foto: pks.rs

Blok A5 TENT-a ponovo na mreži

blok a5 tent.rs

U utorak 20. oktobra 2015. godine na elektroenergetski sistem Srbije vezan je blok A5 TE „Nikola Tesla“.

Pomoćnik glavnog inženjera održavanja TE „Nikola Tesla“ gospođa Sonja Filipović izjavila je da je ovim radovima nadograđen sistem za redukciju azotnih oksida, koji je urađen tokom revitalizacije bloka A5 2012. godine kada je rekonstruisano mlinsko postrojenje. Uz pomoć sistema za redukciju azotnih oksida stvoreni su uslovi za smanjenje emisije azotnih oksida na nivo ispod 200 miligrama po kubnom metru.

Kako je navedeno u saopštenju TENT-a, ugrađeni su i dodatni OFA kanali na koti od 50 metara, ali i odgovarajuće dizne vazduha na bočnim stranama kotla. Takođe su zamenjene oštećene cevi sekundarnog vazduha na gorionicima i ugrađeni GRL kanali kojima se reguliše temperatura aerosmeše i povećava kapacitet meljave mlinova.

Radovi su trajali dva meseca, a na njihovom izvođenju bile su angažovane kompanije „Feromont inženjering“, „Minelkotlogradnja“ i „Hitači“.

Sandra Jovićević

foto: tent.rs

Održana konferencija o Dunavskoj strategiji

skupstinavojvodine.gov.rs

U utorak 20. oktobra 2015. godine u pokrajinskom parlamentu održana je konferencija o Dunavskoj strategiji i implementaciji njenog Akcionog plana u Republici Srbiji.

U okviru konferencije razgovaralo se značaju Dunavske strategije za Republiku Srbiju, pre svega sa aspekta šanse za učešćem u različitim zajedničkim razvojnim projektima između partnera u državama duž dunavskog sliva, a imajući u vidu predstojeću novu etapu programa koji pružaju finansijsku podršku, prvenstveno Dunavski Transnacionalni program. Predstavljen je i izveštaj koordinatora Republike Srbije o implementaciji Akcionog plana Dunavske strategije, najuspešniji projekti lokalnih samouprava u Srbiji, al ii projekti civilnog sektora u direktnoj implementaciji Dunavske strategije. Razgovaralo se i o učešću Republike Srbije na predstojećem četvrtom Godišnjem forumu posvećenom Dunavskoj strategiji koji se održava od 27. do 30. oktobra 2015. godine u Ulmu u Nemačkoj.

Konferenciju o Dunavskoj strategiji i implementaciji Akcionog plana u Republici Srbiji organizovali su Kancelarija za evropske integracije Republike Srbije, Dunavski civilno-socijalni forum, a uz podršku Skupštine AP Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu.

Sandra Jovićević

foto: skupstinavojvodine.gov.rs

Reciklažom starog papira do novih biljaka

logo_eng activity4sustainability.org

Udruženje građana Inženjeri zaštite životne sredine iz Novog Sada pozvalo je svoje sugrađane da zamene stari papir za sadnice drveća i cveća.

Svi koji u periodu od 20. do 24. oktobra 2015. godine u okviru manifestacije Novosadska jesen donesu na štand Udruženja 10 kilograma starog papira dobiće sadnicu cveća, dok će svi koji donesu 60 kilograma starog papira dobiti sadnicu drveta.

Akcija se održava kako bi se javnost podstakla na reciklažu starog papira, jer se jednom tonom starog papira sačuva 17 stabala između 15 i 20 godina. Osim toga, svi učesnici dobiće dodatne informacije o reciklaži i zaštiti životne sredine.

Sandra Jovićević

foto: activity4sustainability.org

Ponovo alge u akumulaciji Vrutci

Vrutci

Član Gradskog veća zadužen za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost u Užicu gospodin Dragoljub Kostić izjavio je za Tanjug da je u akumulaciji Vrutci ponovo došlo do pojave algi.

Prema njegovim rečima, grupisanje algi u jednom pojasu na dubini između sedam i osam metara u akumulaciji Vrutci uočeno je pre oko dva meseca, dok je njihovo razgrađivanje i širenje prema površini vode uočeno pre oko mesec dana. On je dodao da stanovnici Užica piju ispravnu vodu jer se grad snabdeva pijaćom vodom iz alternativnog izvora tako da nema opasnosti po ugrožavanje zdravlja ljudi.

Direktor Zavoda za javno zdravlje u Užicu gospođa Biljana Mijović istakla je za Tanjug da je voda sa Sušičkog vrela pod stalnom kontrolom, kao i da je bakteriološki, mikrobiološki i hemijski ispravna.

Podsetimo, u Užicu je od 26. decembra 2013. godine zvanično neispravna voda za piće iz gradskog vodovoda nakon što su se još 14. decembra 2013. godine u hidroakumulaciji jezera Vrutci razmnožile alge opasne po zdravlje. Stanovnici Užica se trenutno snabdevaju vodom sa Sušičkog vrela u Čajetini.

Sandra Jovićević

foto: energetskiportal.rs

U planu sanacija deponije Botra u Bečeju

deponija botramojbecej.rs

Predsednik opštine Bečej gospodin Vuk Radojević u intervjuu za Dnevnik izjavio je da je opština Bečej podigla kredit od 43 miliona dinara za rekultivaciju Gradske deponije Botra.

Prema njegovim rečima, rekultivacija deponije Botra biće realizovana u dve faze. Prva faza će podrazumevati sanaciju većeg dela deponije, kako bi se na manjem delu i dalje mogao odlagati otpad. Realizacija prve faze koštaće oko 66 miliona dinara, a sredstva su obezbeđena iz kredita grada Bečeja (43 miliona dinara) i Fonda za zaštitu životne sredine (23 miliona dinara). Očekuje se da prva faza sanacije deponije bude završena na proleće 2016. godine. Gospodin Radojević je dodao da će druga faza koštati oko 30 miliona dinara, a sa njenom realizacijom započeće se nakon što se steknu uslovi za odlaganje otpada na Regionalnoj deponiji u Kikindi.

Deponija Botra u Bečeju u funkciji je preko 36 godina, a prostire se na 6,5 hektara. Godišnje se na njoj odloži oko 60 hiljada kubika otpada. Projekat sanacije, rekultivacije i zatvaranja deponije Botra izrađen je još 2006. godine.

Sandra Jovićević

foto: mojbecej.rs

Moguće predlaganje projekata iz oblasti EE i OIE za objekte u nadležnosti lokalnih samouprava

mre zelenasrbija.rs

Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije saopštilo je da je u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO) uredilo deo informacione baze podataka (SLAP baza) u koju mogu biti uneti predlozi projekata koji se odnose na upotrebu obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti u objektima koji su u nadležnosti lokalnih samouprava.

Kako je navedeno, cilj projekta je da resorno ministarstvo stekne uvid u obim i prirodu mogućih investicija u narednom periodu, dok će prikupljene informacije omogućiti da se potencijalnim investitorima predlože projekti koji će moći dalje da se razvijaju i realizuju.

Uslov je da predloženi projekti budu iz oblasti povećanja energetske efikasnosti ili iskorišćenja obnovljivih izvora energije, a moraju se realizovati u javnim ustanovama (bolnice, škole, domovi zdravlja).

Rok za prijavu projekata nije vremenski ograničen.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

foto: zelenasrbija.rs

Najavljeno svečano otvaranje RENEXPO BIH sajma

renexpo

U sredu 4. novembra 2015. godine u Sarajevu sa početkom u 9 časova svečano će biti otvoren sajam obnovljivih izvora energije RENEXPO BIH.

Na ceremonijii otvaranja govoriće direktor REECO SRB d.o.o. gospođa Dobrota Myriam, zamenik ministra Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine gospodin Mate Franjičević, ekonomski savetnik u Ambasadi Savezne Republike Nemačke gospodin Frank Werner, ambasador Kraljevine Holandije u Bosni i Hercegovini Njegova ekselencija gospodin Jurriaan Kraak, ambasador Francuske u Bosni i Hercegovini Njena ekselencija gospođa Claire Bonodyi i predstavnik Green for Growth Fund za Jugoistočnu Evropu gospođa Mejra Juzbašić-Bajgorić.

Takođe će biti dodeljene i RENERGY nagrade i to u kategorijama Izvanredna ličnost, Izvanredna tehnologija i Međunarodni učinak u Bosni i Hercegovini.

Na RENEXPO BIH sajmu o obnovljivim izvorima energije koji će trajati do 5. novembra 2015. godine biće održana i izložba Energetska efikasnost – tipologija izgradnje, zatim konferencija o energetskoj efikasnosti, trening za arhitekte i inženjere, a govoriće se i o geotermalnoj energiji, biomasi, malim hidroelektranama. Biće održani i B2B sastanci, kao i predstavljeno preko 100 projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: renexpo-bih.com

Održana konferencija o mineralnim resursima

antic sps.org.rs

U ponedeljak 19. oktobra 2015. godine u Beogradu održana je peta Međunarodna konferencija o mineralnim resursima u Republici Srbiji „Pokretačka snaga ekonomskog razvoja“.

Ministar rudarstva i energetike Republike Srbije gospodin Aleksandar Antić izjavio je da je rudarstvo veliki potencijal Republike Srbije koji još uvek nije u potpunosti iskorišćen. Istakao je da u Srbiji postoji 250 eksploatacionih polja na kojima se izvode rudarske aktivnosti i 100 istražnih polja na kojima rade neke od najvećih svetskih kompanija, kao i da strane kompanije ulažu između 10 i 100 miliona dolara godišnje u geološka istraživanja u Srbiji.

Gospodin Antić je istakao da Republika Srbija ima najznačajnije overene rezerve uglja, odnosno lignita, a čija će eksploatacija biti unapređena uz pomoć savremenih tehnologija koje će doprineti i zaštiti životne sredine. On je dodao da Srbija ima i značajne rezerve zlata, srebra, škriljaca, bakra, cinka, jadarita.

Prema njegovim rečima, u toku su istraživanja zlata i jadarita u Jadarskom basenu u Loznici čija se overa očekuje krajem 2016. ili početkom 2017. godine. On je naveo da dosadašnji rezultati pokazuju da bi iz ovog basena moglo da se zadovolji čak 20 odsto svetskih potreba za litijumom.

Dodao je i da se uskoro očekuje usvajanje novog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji bi trebalo da zaokruži zakonodavni okvir za ulaganja u ovim oblastima, kao i da dodatno osigura ulaganja investitora u rudarstvo. Osim toga, procedure za dobijanje dozvola će biti skraćene i biće u skladu sa evropskom i svetskom praksom, a investitori će dobiti veće garancije za dobijanje eksploatacionog prava nakon overe istražnih rezervi nekog minerala. Takođe će biti definisane strateške i mineralne sirovine koje će imati prioritet.

Konferenciju je organizovala TGI Group International pod pokroviteljstvom Ambasade Kanade u Srbiji, Ambasade Finske u Srbiji, Rudarskog instituta u Beogradu, geološko-rudarske asocijacije „Gras“ i kanadsko-srpskog poslovnog udruženja „Cansee“.

Sandra Jovićević

foto: sps.org.rs

Jedanaest ponuda za deponiju u Vinči

deponija vinca kurir.rs

U četvrtak 15. oktobra 2015. godine otvorene su ponude pristigle za javno-privatno partnerstvo za deponiju u Vinči.

Gradonačelnik Beograda gospodin Siniša Mali izjavio je da je zadovoljan tenderom jer se prijavilo čak jedanaest investitora. Prema njegovim rečima, tenderska komisija će oceniti pistigle ponude u narednih 25 dana, dok bi ugovor trebalo da bude potpisan u drugoj polovini 2016. godine.

Kako je saopšteno, ponude su podnele kompanije Feom Ciro Frisoli & C.Sas i C.I.S.A. iz Italije, WTE Wassertechnik/Jessen iz Nemačke, Suez Environnement, Veolia i Vinci Environnment iz Francuske, Valoriza/Ternaenergy i Helector iz Grčke, Urbaser iz Španije, Innovative Design Bureau Ecological Technologies iz Ruske Federacije i Beootpad iz Srbije.

Podsetimo, grad Beograd raspisao je u petak 21. avgusta 2015. godine Poziv za podnošenje prijava za priznavanje kvalifikacija u projektu JPP grada Beograda za pružanje usluga tretmana i odlaganja komunalnog otpada. Projekat javno-privatnog partnerstva obuhvata projektovanje, finansiranje, izgradnju, upravljanje i održavanje postrojenja za tretman i odlaganje na godišnjem nivou približno 480 hiljada tona komunalnog i oko 100 hiljada tona građevinskog otpada od rušenja, uz proizvodnju električne i/ili toplotne energije, kao i zatvaranje i rehabilitaciju postojeće deponije.

Sandra Jovićević

foto: kurir.rs

Održan okrugli sto o cirkularnoj ekonomiji

ECOFAIR 2015 - Miodrag Mitrović, predsednik UO Hrabri čistač

U okviru dvanaestog Međunarodnog sajma zaštite životne sredine i prirodnih resursa EcoFair 2015 održan je okrugli sto „Cirkularna ekonomija u regionu“.

Predsednik Upravnog odbora Udruženja IOS „Hrabri čistač“ gospodin Miodrag Mitrović izjavio je da je neophodno promeniti svest u odnosu na tržište i kapital. Kako je istakao, potrebno je uspostaviti sistem primarne separacije otpada i maksimalno iskoristiti resurse da bi se uspostavio sistem cirkularne ekonomije.

Menadžer GIZ IMPACT projekta gospodin Zoran Jakovljević predstavio je projekat „Upravljanje otpadom i otpadnim vodama u opštinama“ čiji je cilj stvaranje preduslova za uvođenje cirkularne ekonomije na lokalnom i nacionalnom nivou.

U okviru okruglog stola, istaknuto je da cirkularna ekonomija predstavlja koncept upravljanja otpadom koji se odnosi na maksimalnu iskorišćenost upotrebljenih resursa, kao i da je ugrađen u evropske propise, ali i da sve zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji moraju da ga implementiraju. Navedeno je da će troškovi ovog procesa iznositi preko 2,5 milijardi evra, odnosno 26 odsto ukupno procenjenih troškova zaimplementaciju propisa iz oblasti zaštite životne sredine.

Okrugli sto su organizovali Udruženje industrije otpada Srbije „Hrabri čistač“, Privredna komora Beograda i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).

Sandra Jovićević

foto: V+O COMMUNICATION

Prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu po grčkom modelu

1707044_Poseta beograd.rs

Predstavnici grada Beograda krajem prošle nedelje posetili su Atinu u Grčkoj radi pronalaženja najboljeg modela za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu.

Pomoćnik gradonačelnika Beograda gospodin Borko Milosavljević izjavio je da je problem otpadnih voda u Atini rešen izgradnjom velikog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koje se nalazi na ostrvu pored Pireja. Sve otpadne vode iz Atine prerađuju se u ovom postrojenju, a dnevno se dobije oko 800 tona mulja. Mulj se zatim filtrira i dobija se biogas koji se iskorišćava za proizvodnju električne energije. Zatim se mulj isušuje kako bi se dobila sirovina koja ima veliku kalorijsku vrednost, a koja se koristi u fabrikama za proizvodnju cementa. Prečišćena voda se iskorišćava i za proizvodnju električne energije u maloj hidroelektrani, nakon čega se ispušta u more.

Gospodin Milosavljević je istakao da grad Beograd planira izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom selu, kao i da je njegova procenjena vrednost oko 250 miliona evra. Prema njegovim rečima, zbog toga što se otpadne vode iz Beograda izlivaju u Dunav prevazilazeći lokalni nivo, postoji mogućnost da se sredstva za ovaj projekat dobiju iz evropskih fondova.

Sandra Jovićević

foto: beograd.rs

Održana međunarodna konferencija „Ugalj 2015“

ugalj 2015 rbkolubara.rs

Na Zlatiboru je od 14. do 17. oktobra 2015. godine održana sedma Međunarodna konferencija „Ugalj 2015“.

Pomoćnik direktora Direkcije za proizvodnju energije EPS-a gospodin Milan Jakovljević predstavio je organizacione promene u ovom javnom preduzeću, a istakao je i da će nova reorganizacija, odnosno spajanje kostolačkog i kolubarskog ugljenog basena u jednu celinu, doneti različite benefite za proizvodni proces i investicije.

Direktor za proizvodnju uglja RB „Kolubara“ gospodin Mihailo Petrović istakao je da su kolubarski kopovi vraćeni na nivo proizvodnje pre poplava 2014. godine, a izložio je i dva moguća pravca razvoja do 2025. godine. Prema njegovim rečima, pravci razvoja su stabilizacija proizvodnje u istočnom delu basena i pouzdano snabdevanje termoenergetskih kapaciteta za šta je potrebno investirati u rudarsku mehanizaciju i otvaranje novih kopova.

Direktor za proizvodnju uglja u Kostolcu gospodin Zoran Vuković izjavio je da je neophodno proširiti proizvodnju kopa „Drmno“, kao i da je potrebno da u strategije razvoja kostolačkog ugljenog basena bude uneta opravdanost otvaranja novog kopa „Dubravica“ koji će označiti stabilnost proizvodnog procesa.

U okviru konferencije razgovaralo se i o geološkim i eksploatacionim rezervama uglja, razvoju sistema eksploatacije uglja, razvoju softvera u eksploataciji uglja, zaštiti životne sredine, rekultivaciji površinskih kopova i odlagališta, deponijama pepela, šljake i gipsa, odlagalištima komunalnog otpada, zakonskoj regulativi u rudarstvu.

Sedmu međunarodnu konferenciju „Ugalj 2015“ organizovali su Savez inženjera rudarstva i geologije Republike Srbije, Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju, JP „Elektroprivreda Srbije“, PD RB „Kolubara“, PD TE-KO „Kostolac“ i Ring Deutscher Bergingenieure iz Nemačke, a u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike.

Konferenciji je prisustvovalo oko 130 stručnjaka iz regiona.

Sandra Jovićević

foto: rbkolubara.rs

Proizvodnja uglja sa kopa „Veliki Crljeni“ teče kao što je planirano

eko-ugalj_izvor tent_rs

RB „Kolubara“ izdao je saopštenje u kojem je navedeno da proizvodnja uglja na kopu „Veliki Crljeni“ teče po planu.

Istaknuto je da je proizvodnja uglja na ovom kopu započeta pre oko dve nedelje, kao i da se očekuje da do kraja oktobra bude proizvedeno oko 250 hiljada tona lignita.

Navedeno je i da je završetak eksploatacije uglja na ovom kopu planiran za kraj 2015. godine, ali zbog prošlogodišnjih poplava odlučeno je da se proširi zona eksploatacije na istočnoj granici kopa. Očekuje se da u proširenom delu kopa bude proizvedeno oko 2 miliona tona lignita i 1,5 miliona kubika otkrivke.

Sandra Jovićević

foto: tent.rs

1...1.3451.3461.347...1.515Page 1.346 of 1.515

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th jun
No Events
Events for 1st jul
No Events
Events for 2nd jul
No Events
Events for 3rd jul
No Events
Events for 4th jul
No Events
Events for 5th jul
No Events
Events for 6th jul
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th jul
No Events
Events for 8th jul
No Events
Events for 9th jul
No Events
Events for 10th jul
No Events
Events for 11th jul
No Events
Events for 12th jul
No Events
Events for 13th jul
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th jul
No Events
Events for 15th jul
No Events
Events for 16th jul
No Events
Events for 17th jul
No Events
Events for 18th jul
No Events
Events for 19th jul
No Events
Events for 20th jul
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st jul
No Events
Events for 22nd jul
No Events
Events for 23rd jul
No Events
Events for 24th jul
No Events
Events for 25th jul
No Events
Events for 26th jul
No Events
Events for 27th jul
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th jul
No Events
Events for 29th jul
No Events
Events for 30th jul
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs