Odluka EU o ugradnji reciklirane plastike u automobile podelila javnost

30.08.2023

automobili_prodaja — Foto-ilustracija: Unsplash (Parker Gibbs)

Kako bi osigurala da se više njih reciklira, Evropska komisija je u julu predložila novi zakon koji pokriva dizajn vozila i tretman na kraju životnog veka, fokusirajući se na poboljšanje recikliranja i ponovne upotrebe materijala.

Predlog Evropske komisije, da se u nove automobile ugradi najmanje 25 odsto reciklirane plastike, naišao je na pohvale svih revnosnih građana koji recikliraju, ali i skepticizam proizvođača automobila i industrije plastike.

Plastika je svuda, kaže se, što važi i za automobilski sektor.

Po zapremini, 50 odsto današnjih automobila je napravljeno od plastike, prema EuRIC, Evropskom udruženju industrije za reciklažu. To uključuje kontrolne table, branike, ručke, dugmad, kućišta, plafonske tkanine, sedišta i sigurnosne pojaseve, vazdušne jastuke, tepihe, itd., navodi grupa u radu.

Pošto je plastika lagana i doprinosi efikasnosti goriva, potražnja za tim materijalom u automobilskom sektoru je tokom godina stalno rasla. Danas, prosečan automobil sadrži između 150 i 200 kg plastike, kaže EuRIC.

Pročitajte još:

Jedan od ključnih ciljeva je da 25 odsto plastike koja se koristi u novim automobilima potiče od recikliranih materijala, od kojih četvrtina mora da potiče od vozila na kraju radnog veka. Sve u svemu, 30 odsto plastike iz otpadnih automobila trebalo bi da se reciklira, što je povećanje sa oko 19 odsto danas, navodi Komisija u svom predloženom novom propisu.

EuRIC je pozdravio ovaj potez, rekavši u saopštenju da su „ovi ciljevi apsolutno potrebni za prelazak na kružnu ekonomiju za plastiku u automobilskom sektoru“.

Auto industrija oprezna

Foto-ilustracija: Unsplash (Ameer Basheer)

Proizvođači automobila su, sa svoje strane, oprezni prema predlozima Komisije.

Proizvođači automobila ponekad mogu dodati karbonska vlakna u plastiku kako bi poboljšali njihovu robusnost, što ih čini „izazovnim za recikliranje“, kaže ACEA, udruženje proizvođača automobila u EU.

Tehnologije za reciklažu možda još nisu dostupne da bi se omogućila reciklaža na tržišnim razmerama, istakla je grupa.

„Iako se evropski proizvođači automobila ne protive ciljevima recikliranog sadržaja za plastiku, oni moraju biti realni i tehnički izvodljivi“, rekao je ACEA EURACTIV-u upozoravajući na „potencijalne zamke ako ciljevi nisu izvodljivi“.

Ovu zabrinutost izražava i „Plastics Europe“, trgovinsko udruženje, koje kaže da visokokvalitetni polimeri koji se koriste u automobilima „mogu biti veoma teški za recikliranje“.

Prema njihovim istraživanjima, cilj od 25 odsto recikliranog sadržaja koji je predložila Komisija može se ispuniti samo kombinacijom mehaničke reciklaže i inovativnih tehnologija kao što je hemijsko recikliranje, za šta će biti potrebna velika ulaganja.

„Hitno nam je potreban okvir politike koji omogućava. Industriji je potrebno zeleno svetlo za ulaganje u hemijsku reciklažu i ravnotežu mase“, kažu u saopštenju.

EuRIC, sa svoje strane, kaže da je industrija reciklaže spremna da odgovori na izazov.

„Najsavremenije tehnologije koje rade u industrijskom obimu spremne su da pretvore otpad od automobilske plastike u recikliranu plastiku koja se može ponovo koristiti u automobilskoj industriji ili u drugim aplikacijama“, kažu iz udruženja.

„Ciljevi recikliranja koje je predložila Komisija biće promena igre kako bi se privukla potražnja za recikliranom plastikom i podstakla ulaganja u zelene industrijske lance vrednosti“, rekao je Alehandro Navazas, naučni i politički savetnik u EuRIC-u.

Evropska komisija takođe veruje da će nova pravila dati neophodnu šansu industriji reciklaže.

„Očekuje se da će obavezni ciljevi za recikliranu plastiku povećati konkurentnost demontažera, jer su oni primarni dobavljači ovih delova i plastičnog otpada namenjenog za reciklažu“, navodi se u memorandumu izvršne vlasti EU.

Sve u svemu, nove cirkularne obaveze u automobilskom sektoru, kao što je ugradnja reciklirane plastike u nove automobile, dovešće do skromnog povećanja cena, za koje se procenjuje da će biti manje od 40 evra za potrošača koji kupuje novo vozilo, procenjuje Komisija.

Izvor: EURACTIV

Više električne energije u Crnoj Gori iz obnovljivih izvora energije

30.08.2023

Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) ušla je u snažan investicioni ciklus u oblasti obnovljivih izvora energije i ulaganja u brojne nove projekte zelene energije. Jedan od takvih je i projekat Solari, kojim je započeta proizvodnja solarne energije realizacijom Solari 3000+ i Solari 500 +, a završene su i prijave za novi projekat Solari 5000+. Pozitivni efekti projekta su višestruki i već vidljivi i sa finansijskog aspekta za domaćinstva, privredu, fizička lica i EPCG, i sa aspekta očekivanja međunarodne zajednice u cilju smanjenja emisije štetnih gasova i povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije.

O prednostima ulaganja u solarnu energiju, unapređenju infrastrukture, izgradnji vetroporakova, kao i o poslovanju TE Pljevlja razgovarali smo sa Nikolom Rovčaninom, izvršnim direktorom EPCG.

Koji je cilj projekta Solari, a koje koristi za krajnjeg kupca?

– Korisniku projekta Solari se pruža mogućnost da instalira odgovarajući fotonaponski sistem, otplaćujući ga u jednakim mesečnim iznosima u visini svog prosečnog mesečnog računa za električnu energiju. Maksimalni period otplate investicije je 10 godina. Korisnici koji poseduju obračunsko brojilo sa merenjem snage (tzv. maksigraf) i žele instalaciju fotonaponskog sistema, pored mesečnog iznosa za otplatu fotonaponskog sistema, zadržavaju obavezu mesečnog izmirivanja stavke „Angažovanje mrežnog kapaciteta“, što će u konačnom mesečnom iznosu biti u ravni prosečnog mesečnog računa za električnu energiju. Instaliranjem fotonaponskog sistema, krajnji korisnik postaje tzv. kupac-proizvođač, koji svoje potrebe za energijom podmiruje iz sopstvenog izvora, a eventualni višak/manjak električne energije u određenom momentu predaje/preuzima kroz distributivnu mrežu, što se finansijski saldira na nivou godine. Korisnici otplaćuju sistem u jednakim mesečnim ratama kroz kreditni aranžman koji obezbeđuje EPCG. Na ovaj način korisnik u projektu postaje vlasnik male solarne elektrane, koja je kapacitetom predviđena da približno (ili u potpunosti) zadovoljava njegove potrebe za električnom energijom. Kompanija EPCG Solar gradnja obučila je timove koji su na usluzi potrošačima da efikasno dođu do faze da sami proizvode električnu energiju i postanu prozjumeri.

U FOKUSU:

Koliko se koristi sunčeva energija i kakva je motivacija?

– Poseban izazov predstavlja i mogućnost kadrovskog odgovora tržišta na brzu energetsku tranziciju. EPCG je problem nedostatka radne snage prepoznala, a potom i osetila na svojoj koži. Pokretanje projekta Solari 3000+ i Solari 500 + aktuelizovao je ovu pretnju, ali bili smo spremni za nju, jer smo je predvideli. Pravovremeno smo planirali obuke, radili na usavršavanju zaposlenih i mislim da danas u kompaniji EPCG Solar gradnja imamo značajan broj jako dobrih i spremnih monterskih ekipa da odgovore ozbiljnim izazovima kada je u pitanju instalacija fotonaponskih sistema, bilo da se oni montiraju na krovovima objekata, bilo na zemlji. Tačno je da novi objekti otvaraju nova radna mesta, i to je ono što vidimo kao šansu u našoj kompaniji, ali ne samo kao kompanijsku već i širu sliku u smislu društvene odgovornosti. Smatram da država mora da se uključi i da, kako kroz svoje školske programe, tako i programe prekvalifikacije i dokvalifikacije radne snage, omogući ljudima učenje, usvajanje novih veština i usavršavanje.

Da li je potrebno unaprediti postojeću infrastrukturu kako bi se doprinelo daljoj upotrebi obnovljivih izvora energije u Crnoj Gori?

– Svakako da je neophodno unaprediti već postojeću elektroenergetsku infrastrukturu u Crnoj Gori kako bi ona bila spremna da podrži brojne nove izvore zelene energije. Postoji izvesna zabrinutost kada se čuju mišljenja oko mogućih problema u prenosnom sistemu kojim trenutno raspolažemo. Ipak, mislim da ćemo prevazići te probleme i da će se, paralelno sa realizacijom planiranih projekata, prenosni sistem razvijati i biti spreman da infrastrukturno podrži sve novopriključene proizvodne objekte. EPCG je uspela da prebrodi energetsku krizu ne zaustavljajući investicioni ciklus, već održavajući stabilnost energetskog sistema, bez restrikcija, kao i ne povećavajući cene struje.

U kojoj fazi je projekat izgradnje vetroparka GVOZD na Krnovu? Koji su planovi?

– Kada govorimo o vetroenergiji, tu je projekat izgradnje vetroparka Gvozd instalirane snage 54,6 MW. On će se finansirati iz kreditnog aranžmana koji će EPCG potpisati sa EBRD-om. Svi tenderski postupci za VE Gvozd vode se na elektronskom portalu nabavki EBRD, u skladu s transparentnim procedurama. Na pretkvalifikacioni deo tenderskog postupka za nabavku vetrogeneratora, u kojem spada nabavka, ugradnja i puštanje u rad vetrogeneratora, pristiglo je devet ponuda renomiranih svetskih kompanija od kojih su četiri ušle u drugu fazu tenderskog postupka. U narednom periodu, pored druge faze tendera za nabavku, ugradnju i puštanje u rad vetrogeneratora, biće raspisan tender za izvođenje građevinskih radova na platoima, interna srednjenaponska mreža, putevi, zatim tender za priključenje na prenosnu mrežu VE Gvozd.

Biće raspisan i javni poziv za implementacionog konsultanta. Kakva je sudbina TE Pljevlja?

– TE Pljevlja je ušla u realizaciju projekta ekološke rekonstrukcije. Trudimo se da sa našim partnerima, izvođačima radova, u što kraćem roku realizujemo ovaj projekat imajući u vidu potrebu Crne Gore da ispuni ekološke zahteve neophodne u postupku pridruživanja EU, kada su u pitanju praškaste materije, sumporni i azotni oksidi. Tome će definitivno doprineti svi ovi sistemi koje ugrađujemo i na taj način će se Crna Gora pozicionirati kao država koja poseduje jedan od najmodernijih objekata iz oblasti termoenergetike u regionu, ali i šire. Izgradili ste solarnu elektranu na krovu i parkingu upravne zgrade EPCG.

Zašto ste se odlučili na ovaj potez i kolika količina energije se obezbeđuje na ovaj način?

– Na krovu upravne zgrade i parkingu EPCG postavljano je preko hiljadu solarnih panela, a vrednost projekta procenjena je na blizu 600.000 evra. Solarni paneli postavljeni su u okviru projekta „Energetska obnova i adaptacija upravne zgrade EPCG AD Nikšić“, a cilj je da upravnu zgradu kompanije učine energetski neutralnim objektom. Krajnji cilj je obezbeđenje dovoljnih količina električne energije za pokrivanje potrošnje upravne zgrade kompanije. Trenutno se pokriva oko 40 odsto energije za potrebe potrošnje u upravnoj zgradi EPCG, što je na nivou od oko 500.000 kWh električne energije godišnje.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.

Koliko su zaštićena područja naplatila „eko takse“ od motornih vozila 2022. godine?

30.08.2023

nature-priroda-Moldavija — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Dejan Zakic)

‘Samo nam još vazduh ne naplaćuju’, ‘Još jedan u nizu harača’, ‘Nije priroda privatno vlasništvo da se plaća’ – ovakve i slične negativne reakcije pratile su naplatu naknade za korišćenje motornih vozila u zaštićenim područjima, takozvane „eko takse„, svaki put kad je ova obaveza uvedena, prvo u Park prirode Mokra Gora, zatim u nacionalne parkove Kopaonik i Fruška gora. Upravljači su se pravdali da će sve biti transparentno i da će sredstva trošiti namenski za monitoring flore i faune, renoviranje pešačkih staza, uređenje izletišta, unapređenje zaštićenog područja.

Da li to zaista i rade – tema je koju je portal eKapija odlučio da istraži. Koliko novca su upravljači zaštićenih područja do sada naplatili, za šta konkretno su ga upotrebili, ko kontroliše za šta je novac potrošen? – samo su neka od pitanja koja smo postavili nadležnima.

Od većine smo odgovore dobili, ali neki su i zaćutali. I pali na prvom testu transparentnosti. Park prirode Mokra gora, gde je naplata prva krenula, a koji je specifičan po tome što se naplatna rampa nalazi odmah pored graničnog prelaza, pa naknadu moraju platiti svi koji idu tim putem za Republiku Srpsku, nije nam dostavio podatke. Koliko je tačno na ovaj način prihodovao, ne znamo, ali uvidom u javno dostupni finansijski izveštaj za 2022. godinu, može se videti da su poslovni prihodi iznosili 60.457.000 dinara.

Šta je sa drugima? Na osnovu Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara koji je donet 2018, upravljači zaštićenih područja dužni su da donesu Odluku o naknadama i da je primenjuju. Ipak, većina to ne radi.

Pročitajte još:

Da bi se primenila naknada za korišćenje motornih vozila, moraju da se obezbede i tehnički uslovi, odnosno izgradnja ulaznih kapija. Zasad, to su uradili NP Kopaonik i NP Fruška gora. Prvi je do sada naplatio 120 miliona dinara na ime ove naknade, dok je drugi prošle godine prihodovao skoro šest miliona dinara.

Ali, kako portal eKapija saznaje, o naplati razmišljaju i NP Đerdap i Park prirode Stara planina, dok NP Tara trenutno završava zanatske radove na drugoj ulaznoj kapiji na Kaluđerskim barama, pa se i ovde očekuje početak plaćanja naknade na proleće naredne godine.

NP Kopaonik – milion evra za šest godina

NP Kopaonik je prvi nacionalni park u Srbiji koji je 2017. godine uveo naplatu naknade za korišćenje motornih vozila u zaštićenom području. Kako za portal eKapija otkriva izvršni direktor za pravne i ekonomske poslove NP Kopaonik Predrag Šumarac, 2022. godine je na ime naknade za korišćenje motornih vozila u nacionalnom parku naplaćeno 28 miliona dinara. Od početka uvođenja naplate, oktobra 2017. godine, naplaćeno je 120 miliona dinara, odnosno oko milion evra.

Elektronska naplata koja podrazumeva da nema zadržavanja na naplatnim stanicama na ulazu u park, čime su smanjene gužve, uvedena je u februaru ove godine.

Sredstva su, napominje naš sagovornik, iskorišćena namenski za finansiranje različitih aktivnosti predviđenih Programom upravljanja.

– Među tim aktivnostima su istraživački projekti na koje je utrošeno 8-9 miliona dinara, renoviranje pešačkih staza, monitoring flore i faune, edukativne radionice, promotivne aktivnosti, štampanje publikacija. Takođe, radimo na izgradnji uzgajališta za jelensku divljač, a obezbeđuje se i hrana za divlje svinje – navodi Šumarac.

Foto-ilustracija: Unsplash (Patrick Hendry)

Visina naknade za automobile je 300 dinara dnevno, 800 dinara nedeljno i 2.000 dinara godišnje, za kombi vozila 500 dinara dnevno, autobuse i kamione 700 dinara dnevno.

Od plaćanja takse su izuzeta službena vozila, hibridna vozila, zaposleni u NP, penzioneri sa najnižim primanjima, osobe sa invaliditetom. Ne i građani opština Brus i Raška, za koje, kako objašnjava Šumarac, ne postoji zakonski osnov da budu izuzeti od plaćanja, jer on važi samo za građane koji žive u zaštićenom području.

Početak uvođenja naplate naišao je na mnoštvo negativnih reakcija posetilaca Kopaonika. Sada je, ipak, drugačije, kaže naš sagovornik.

– Kad smo počeli da uvodimo naplatu, to je bila novina za građane i izazvala je veliko negodovanje. Ali, vremenom, otpor se smanjio, jer ljudi vide da se sredstva namenski ulažu. I sada naravno ima ljudi koji se bune, ali taj broj je mali – primećuje Šumarac.

NP Fruška gora – Skoro 6 miliona prošle godine

Najstariji nacionalni park u Srbiji utvrdio je naknadu za korišćenje vozila na motorni pogon u zaštićenom području u februaru 2019. godine. Prošle godine je na ime naknade naplaćeno 5.934.600,00 dinara, otkriva za portal eKapija vd direktora Živko Cvetković. Sredstva su se, kako kaže, koristila za zaštitu i unapređenje Nacionalnog parka Fruška gora.

Foto-ilustracija: Unsplash (Goran Vučićević)

– U 2022. godini je naplaćeno 19.782 naknada vozilima na motorni pogon u skladu sa Odlukom o naknadama za korišćenje vozila u zaštićenom području, iako kroz Nacionalni park Fruška gora na dnevnom nivou u tranzitu prođe više hiljada vozila na motorni pogon bez plaćanja eko taksi – napominje Cvetković.

Od naplate naknada za korišćenje zaštićenog područja oslobođeni su građani koji žive u zaštićenom području, zaposleni na prostoru zaštićenog područja, službena lica, kao i osobe sa invaliditetom ili posebnim potrebama. Dnevna naknada za putnička vozila i motocikle iznosi 300 dinara.

– Prednost naplate naknade za korišćenje zaštićenog područja je ta što se ostvaruju sredstva za održavanje i unapređenje prirodnih i radom stvorenih vrednosti u zaštićenom području – zaključuje Cvetković za naš portal.

Tekst u celosti pročitajte na eKapija

Izvor: eKapija

Konkurs za dodelu ad-hok grantova „Aktiviraj se zeleno“

30.08.2023

trava_sunce — Foto-ilustracija: Unsplash (Jonas Weckschmied)

WWF Adria, u okviru Poziva za Ad-hok projekte, pruža podršku organizacijama civilnog društva u Srbiji koje su posvećene hitnim pitanjima zaštite životne sredine i klimatskih promena. Cilj je reagovati brzo i efikasno na aktuelne prilike, te uticati na javno mnjenje i političke procese.

Ovaj poziv je usmeren na Organizacije civilnog društva (OCD) registrovane u Srbiji koje se bave ovom tematikom. Konkurs za podnošenje ideje projekta je aktuelan od 1. jula 2023. godine do 31. avgusta 2025. godine, i dok ima sredstava.

Podršku projektu pružila je EU kroz Program podrške civilnom društvu.

Ciljevi ovog programa su raznoliki – od jačanja uticaja i podrške organizacijama civilnog društva, podsticanja dijaloga – aktivniji građani, potom praćenje i nadzor – javne politike i njihovo sprovođenje, i generalno podizanje svesti.

ŠTA PODRAZUMEVA AD-HOK GRANT?

Iznos koji je raspoloživ za Ad-hok je 60.000 evra.
Traženi iznos mora biti između najnižeg iznosa – 500 i najvišeg – 1.200 evra.
Nema obaveze sufinansiranja.

Za sve informacije pogledati OVDE.

Energetski portal

Državni data centar u Kragujevcu dobio sertifikat za najviši nivo sigurnosti

30.08.2023

Državni data centru iz Kragujevca dobio je sertifikat za ispunjavanje najvišeg nivoa pouzdanosti, sigurnosti i efikasnosti čuvanja opreme i podataka – sertifikat za klasu četiri. Sertifikat prema standardu EN 50600 dodelila je kompanija „TÜVIT“.

Mihailo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija, je istakao da je Međunarodni sertifikat EN 50600 klase četiri, još jedan pokazatelj da smo mi kao država, naše institucije i stručnjaci svojim znanjem i zalaganjem uspeli da se pozicioniramo kao regionalni lider u digitalnoj transformaciji i postanemo jedna od najrazvijenijih zemalja Evrope kada je u pitanju pouzdanost i sigurnost čuvanja podataka i opreme.

EN 50600 je evropski standard koji se odnosi na projektovanje, izgradnju i upravljanje data centrima i sličnim digitalnim infrastrukturama. Za sada samo osam data centara u zemljama zapadne Evrope poseduje ovaj sertifikat za klasu četiri, tako da je Državni data centar u Kragujevcu prvi u istočnoj i jugoistočnoj Evropi.

Pročitajte još:

Rukovodeći partner kompanije „Arthur D. Little“ za Austriju i Srbiju Bela Virag rekao je da je kompanija „Arthur D. Little strategy advisory“ ponosna na to što je odigrala ključnu ulogu u podršci Vladi Srbije u osmišljavanju, planiranju i razvoju Državnog data centra u Kragujevcu, koji je od danas međunarodno priznat dobijanjem EN 50600 sertifikata klase četiri, čije odličje drži samo nekoliko elitnih data centara širom sveta.

Prema njegovim rečima, ovo priznanje nije samo fantastično dostignuće za Srbiju i njene ljude, već i najavljuje uspon kragujevačkog data centra kao regionalnog šampiona u tehnološkoj infrastrukturi.

Generalni direktor TÜV NORD grupe Dirk Stenkamp istakao je da data centri imaju veliki potencijal za uštedu energije, sirovina i troškova, i dodao da su oni okosnica digitalizacije.

Energetski portal

Imaju li otpadne vode potencijal da budu korisne?

29.08.2023

Međusobno povezani, UN Ciljevi održivog razvoja ključni su za sprečavanje siromaštva, zaštitu životne sredine i klimu, ali i osiguranje za život u miru i prosperitetu. Šesti cilj – čista voda i sanitarni uslovi i dvanaesti – odgovorna potrošnja i proizvodnja, odnose se na izazov sa kojim se suočava veliki deo stanovništva širom planete.

Podstičući zaštitu osnovnog životnog resursa – vode, Ujedinjene nacije posebno ističu problem otpadnih voda, kao sve veće pretnje za zdravlje ljudi i životne sredine. Prema podacima UN, otpadne vode emituju emisije koje doprinose globalnom zagrevanju, gotovo isto koliko to čini i avioindustrija, preciznije oko 1,57 odsto globalnih emisija.

Razmatranjem ovog problema, postavlja se pitanje da li otpadne vode imaju potencijal da budu korisne, odnosno da li se njima samo upravlja pogrešno?

Pročitajte još:

Najnoviji izveštaj ,,Otpadne vode – pretvaranje problema u rešenje’’ koji je objavljen od strane UNEP-a (Program zaštite životne sredine UN), podstiče vlade i preduzeća da uz pravilnu politiku, otpadne vode mogu da postanu neprocenjiv resurs, predstavljajući alternativnu energiju za pola milijarde ljudi ili, recimo, nadoknađujući preko 10 odsto globalne upotrebe đubriva.

I pored dosadašnjih napora u rešavanju ovog problema, značajne količine otpadnih voda i dalje se ispuštaju neprečišćene u životnu sredinu. Novi Izveštaj ističe višestruke prednosti od pravilnog sakupljanja, prečišćanjava i korišćenja otpadnih voda, kao potencijala za cirkularnu ekonomiju.

Podaci UN ukazuju na to da se trenutno samo oko 11 odsto svetske prečišćene otpadne vode ponovo koristi, a da se oko polovine svetske neprečišćene otpadne vode i dalje ispušta u reke, jezera i mora.

Tri ključna koraka u rešavanju ovog problema jesu – smanjiti količinu otpadne vode koja se proizvodi, sprečiti i smanjiti kontaminaciju i upravljati otpadnim vodama kako bi se uhvatili resursi koji mogu da se bezbedno ponovo koriste.

Prema rečima glavne koordinatorke ogranka za morske i slatkovodne vode UNEP-a Leticije Karvaljo, vreme je da se shvati obećanje otpadnih voda kao alternativnog izvora čiste vode, energije i važnih hranljivih materija.

Pravilnim postupanjem otpadim vodama, one mogu da proizvedu oko pet puta više energije nego što je potrebno za njen tretman, obezbeđujući struju za oko pola milijarde ljudi na godišnjem nivou.

Takođe, ponovnom upotrebom azota, fosfora i kalijuma iz otpadnih voda, mogla bi da se smanji zavisnost od sintetičkih đubriva, čime bi se nadoknadilo oko 13 odsto globalne poljoprivredne potražnje za hranljivim materijama, navodi se na sajtu UNEP-a. Ovakve mogućnosti potvđivali su i naučnici, zaključivši da proizvodnja azota za đubrivo predstavlja energetski intenzivan proces i čini oko dva odsto globalnih emisija ugljen-dioksida. Međutim, ukoliko se ponovo koristi postojeći azot iz otpadnih voda umesto da se troši energija za dobijanje novog, proces će biti značajno ekološki prihvatljiviji.

Dodatna korist poljoprivredi jeste potencijal da se pravilnim upravljanjem ovakvim vodama obezbedi navodnjavanje za oko 40 miliona hektara.

Dalje od toga, postoje resursi koji mogu da se takođe povrate iz otpadnih voda, a koji se koriste u različitim industrijama među kojima su i sirovine za proizvodnju papira, gume, boje, biodizela, medicinu i drugo.

Otpadne vode imaju potencijal da obezbede značajnu korist kako za ljude tako i za životnu sredinu, ukoliko se njima upravlja na pravilan način, a to su već učinile neke države kao što su Švedska, Danska, Kina, Nemačka, Tunis, Singapur i druge.

Katarina Vuinac

Vozila budućnosti od sada i na gradskim ulicama

29.08.2023

električni_auto_punjenje — Foto-ilustracija: Unsplash (Andrew Roberts)

Inovativne kompanije koje se bave proizvodnjom autonomnih vozila uskoro će svoja rešenja testirati na domaćim putevima, budući da su već izdate dozvole za probnu vožnju za dva vozila od strane nadležnog organa. Takva praksa dobila je i svoje zakonsko uređenje kroz nedavno izmenjeni Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je Vlada usvojila krajem jula i trenutno je u skupštinskoj proceduri.

Na taj način delimično je rešena jedna od preporuka prvog izdanja NALED-ove Sive knjige inovacija koja se odnosi na uvođenje regulatornog sigurnog okruženja za testiranje autonomnih vozila.

– Uvođenje legislative za autonomna motorna vozila će našu zemlju svrstati među pionire u ovoj oblasti, nakon što je ista praksa zaživela u Americi, Izraelu i drugim razvijenim zemljama. Izmenama zakona se prvi put uvodi pojam autonomne vožnje, i propisuje da je autonomna vožnja na putu dozvoljena isključivo u cilju testiranja, na osnovu dozvole koju izdaje MUP. Nakon zakona, očekuje se usvajanje podzakonskih akata koji će bliže urediti uslove za ispitivanje autonomnih vozila, kao i za njihovo testiranje – objašnjava Irena Đorđević, šefica Jedinice za preduzetništvo i inovacije u NALED-u.

Prema njenim rečima, inicijalna preporuka Sive knjige inovacija bila je da se testiranje umesto na ulicama, obavlja u specijalno dizajniranom i opremljenom okruženju tzv. test bed centrima. Ovakva postrojenja omogućavaju kompanijama i istraživačkim ustanovama da testiraju tehnologije i usluge u oblasti automatizovane vožnje na posebno projektovanim putevima i autoputevima.

Pročitajte još:

Međutim, država se odlučila na liberalniji pristup testiranju autonomnih vozila u realnom okruženju i MUP je već izdao dozvole za probnu vožnju za dva autonomna vozila na Nivou 3 autonomne vožnje, sa vozačem koji bi u slučaju problema preuzeo komande. Planovi države su da do Ekspa 2027. u Srbiji testiraju i autonomna vozila bez vozača.

Prema podacima istraživanja stavova građana o autonomnim vozilima rađenog u okviru projekta StarTech, 41% ispitanika nije uopšte upoznato sa ovom vrstom vozila, dok se više od četvrtine ne bi osećalo sigurno kada bi bila prisutna u saobraćaju. Kao glavne prednosti, građani uočavaju bolje performanse, veću ugodnost tokom vožnje i bezbednost, a kao nedostatke vide visoke troškove nabavke i neprilagođenu infrastrukturu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Boros)

Prema zakonskom rešenju koje je u skupštinskoj proceduri, delimično se rešava još jedna preporuka Sive knjige inovacija, i to ona koja se odnosi na uređenje pitanja mikromobilnosti. Novi zakonski okvir od sada prepoznaje i savremena vozila – električne trotinete kojih u Srbiji, prema dosadašnjim procenama, ima više od 200.000. Predviđeno je da se takva vozila kreću biciklističkim i pešačko-biciklističkim stazama, kao i biciklističkom trakom, izuzetno i kolovozom ukoliko je brzina na toj deonici ograničena na 30km/h ili do 50km/h, ukoliko lice ima više od 18 godina. Ako su na ulici, vozači moraju da imaju zaštitnu opremu – fluorescentni prsluk i kacigu.

– Pohvalno je što je resorno ministarstvo zakonski uredilo ovu oblast imajući u vidu da nezgode na ulicama usled nedostatka regulacije nisu bile retkost. Time će se povećati bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Međutim, ostaje otvoreno pitanje na koji način se tretiraju druge vrste električnih vozila poput bicikla ili huverbordova koji mogu razviti značajnu brzinu, ali i malih autonomnih robota za isporuku budući da zakon za sada ne poznaje ove kategorije – istakla je Đorđević.

Dodatno, vozačima električnih trotineta nalaže se obaveza posedovanja nalepnice koju izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja, zabrane prevoženja drugih lica, dok je mlađima od 14 godina zabranjena vožnja električnog trotineta na javnim putevima.

Siva knjiga inovacija je specijalizovana publikacija, kreirana u okviru projekta StarTech koji finansira kompanija Philip Morris, a sprovodi NALED. Prvo izdanje sadrži 60 preporuka za unapređenje uslova poslovanja za inovativno i visokotehnološko preduzetništvo. Tokom jeseni očekuje se objavljivanje i drugog izdanja sa ažuriranim i unapređenim preporukama.

Izvor: NALED

Zaječar – Unapređenje energetske efikasnosti

29.08.2023

U okviru Nacionalnog programa energetske sanacije objekata od javnog značaja u Zaječaru su završeni radovi na domaćinstvima i školi za osnovno i srednje obrazovanje „Jelena Majstorović“.

Prema rečima Dubravke Đedović, ministarke rudarstva i energetike, za sanaciju škole „Jelena Majstorović“ koja je sagrađena pre 55 godina, uz pomoć grada Zaječara, izdvojeno je 67 miliona dinara.

“Tim novcem unapređen je termički omotač zgrade škole, zamenjeni su prozori i vrata i modernizovano osvetljenje, što će doprineti komfornijem boravku za oko 130 đaka i nastavnika. Ovoj školi bila je neophodna sanacija i zbog toga smo želeli da se uverimo da su svi radovi završeni i da je sve spremno za početak nove školske godine. Tokom prethodnih godinu dana završena je energetska sanacija 38 objekata od javnog značaja u Srbiji, a biće urađena u još 20 objekata, među kojima su škole, vrtići, sportski centri. Povećanje energetske efikasnosti je važan prioritet države i nastavićemo sa finansiranjem mera koje doprinose efikasnijoj upotrebi energije i smanjenju troškova“, rekla je Đedović, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Ona je u Zaječaru posetila i dva domaćinstva koje su iskoristila subvencije Ministarstva i lokalne samouprave da smanji potrošnju energije.

„Domaćinstvo porodice Todorović je prvi kupac-proizvođač u Zaječaru i nadam se da će biti primer i ostalim sugrađanima kako ugradnjom solarnih panela mogu da zadovolje deo sopstvenih potreba za energijom. Subvencija države iznosila je oko 420.000 dinara, što nije mali iznos. S druge strane, domaćinstvo porodice Mitrović je primer kako se energetskom sanacijom samo jednog elementa, u ovom slučaju termičkom izolacijom zidova i podova, smanjuje potrošnja energije u proseku za oko 30 odsto, kolike su i očekivane uštede ovog domaćinstva nakon energetske sanacije“, rekla je ministarka.

Solarnu elektranu na domaćinstvu porodice Todorović instalirana je kompanija MT-KOMEX koja ih već dugi niz godina gradi i promoviše upotrebu solarne energiju. Za ovu solarnu elektranu koristili su Luxor Solar modele panela i invertore marke Fronius.

Vredni radnici ovog preduzeća, 130 inženjera i instalatera, zaduženi su za uvođenje novih oblasti poslovanja na domaćem tržištu. Kompanija je do sada izgradila i isporučila opremu za više od 180 solarnih elektrana na zemlji i na krovovima, čija je ukupna instalisana snaga više od 60 MW.

Energetski portal

U Parizu stupa na snagu zabrana iznajmljivanja e-trotineta

29.08.2023

trotineti — Foto-ilustracija: Unsplash (Ernest Ojeh)

Foto-ilustracija: Unsplash (Vince Jacob)

U Parizu će od 1. septembra biti u potpunosti zabranjeno iznajmljivanje električnih trotineta. Dilemu oko ove zabrane rešili su građani odlučivanjem na referendumu. Više od 10 godina bilo je dozvoljeno iznajmiti e-trotinet, što je naročito bilo dobro za turiste, međutim, prema rezultatima referenduma – od 103.084 ljudi koji su odlučili da se izjasne povodom ovog pitanja, čak 89 odsto glasalo je za ukidanje samouslužnih trotineta. Rok za operatere da uklone na hiljade svojih električnih vozila ističe 31. avgusta.

“Za ili protiv samouslužnih trotineta” – pitanje je čiji odgovor nije bio toliko neočekivan.

Kada govorimo o argumntima za zabranu, uglavnom se to odnosi na nepoštovanje javnog prostora – gde se sve trotineti ostavljaju, parkiraju, na koji način voze, kojim putevima voze i slične neregulacije, zbog kojih često odaju utisak nebezbednog prevoza, kao i prevoza koji nije kategorija koju zakon uvek prepoznaje.

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Unsplash (Mika Baumeister)

Argumenti onih koji nisu bili za zabranu, s druge strane, kretali su se u više smerova. Jedan od njih bio je da je jedina razlika između iznajmljivanja i posedovanja zapravo ime vlasnika, i misao da će ova odluka možda ići na ruku određenim poslodavcima i firmama. Takođe, neki smatraju da ako je u pitanju nebezbednost, da isto onda važi i za bilo koji drugi e-trotinet na ulici, osim iznajmljenog. Nekolicina smatra i da je mali broj građana odlučio na referndumu – jednocifren postotak ukupnog stanovništva Pariza, međutim, mogućnost su ipak imali svi stanovnici.

Problem koji se potencijalno javlja sada, jeste što će se na hiljade vožnji koje su se obavljale na ovaj način – prema nekim podacima oko 17.000 vožnji dnevno sa iznajmljenim trotinetom, sada morati pronaći alternativu, bilo da se radi o kupovini sopstvenog trotineta, pešačenja, vožnje gradskim prevozom, taksijem ili ličnim automobilom.

Energetski portal

Za žensko preduzetništvo bespovratno 600 miliona dinara

29.08.2023

žene-sastanak-preduzetništvo — Foto-ilustracija: Unsplash (cowomen)

Ministarstvo privrede raspisalo je Javni poziv u okviru Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žensko preduzetništvo u 2023. godini, kojim je opredeljeno 600 miliona dinara bespovratnih sredstava.

Prema rečima Siniše Malog, sada iznos bespovratnih sredstava ide i do 50 odsto, što je najviši procenat po svim programima podrške preduzetništvu.

„Želimo da osnažimo žene da se upuste u preduzetničke vode, da pokrenu, ali i nastave sa razvojem svog biznisa. Sistemskom podrškom ženskog preduzetništva podstičemo jačanje sektora malih i srednjih preduzeća koji je kičma razvoja naše privrede i čiji je napredak prioritet svake ekonomije“, rekao je Mali.

Podrška predstavlja kombinaciju 40 odsto bespovratnih sredstava i 60 odsto povoljnog kredita Fonda za razvoj, kao i po 50 odsto bespovratnih sredstava i povoljnog kredita Fonda za razvoj za privredne subjekte koji posluju u manje razvijenim opštinama razvrstanim u treću ili četvrtu grupu razvijenosti.

Sredstva su namenjena za nabavku opreme, transportnih sredstava potrebnih za obavljanje delatnosti, tekuće održavanje i adaptaciju poslovnog i/ili proizvodnog prostora, a 25 odsto sredstava može biti upotrebljeno za operativne troškove.

Pročitajte još:

Maksimalni iznos kreditnih i bespovratnih sredstava za koje preduzetnice mogu da konkurišu je šest miliona dinara, odnosno 12 miliona dinara za preduzetnice registrovane pre 2021. godine koje zapošljavaju najmanje pet zaposlenih na dan 31.12.2022, a koje dodatno mogu konkurisati i za kupovinu poslovnog ili proizvodnog prostora.

Programe podrške ženskom preduzetništvu Ministarstvo privrede i Fond za razvoj uspešno sprovode od 2021. godine.

Žene preduzetnice, koje konkurišu za sredstva, mogu da se obrate akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama kako bi im se pružila besplatna savetodavna i tehnička pomoć u vezi sa javnim pozivom, a početnicama je na raspolaganju i besplatna obuka za započinjanje poslovanja Za više informacija pogledajte ovde.

Javni poziv je otvoren do utroška sredstava, a sve informacije i potrebnu dokumentaciju zainteresovani mogu pronaći na portalu preduzetništva, kao i na sajtu Ministarstva privrede i Fonda za razvoj.

Energetski portal

Mićović: Nema najava da će doći do nekog većeg povećanja cena goriva, tržište je snabdeveno

29.08.2023

stanica_gorivo_auto — Foto-ilustracija: Pexels

Od 18. avgusta litar dizela je iznad takozvane „magične granice“ od 200 dinara. Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je za RTS da se cene goriva u Srbiji menjaju u skladu sa promenom troškova. Ocenio je da je cena realna i dodao da nema nikakvih posebnih nagoveštaja da bi ona mogla da se povećava. U prethodnih sedam nedelja barel je u Londonu poskupeo za oko 16 odsto, a na američkom tržištu za više od 18 odsto. Smanjena proizvodnja članica Opeka, tačnije Rusije i Saudijske Arabije, pokrenula je cene još krajem juna, a pored toga i američke zalihe sirove nafte su na najmanjoj meri od januara.

Ove nedelje litar dizela koštaće 202 dinara a litar bezolovnog benzina 189 dinara. I nije ovo najviša cena za koju znamo. Pre oko godinu dana, dizel je u Srbiji koštao oko 220 dinara. Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je za RTS da se takve promene cena dešavaju bez najave, a da indikatori sa svetskog tržišta služe kako bi mogle da se naslute cene derivata nafte na tržištu u Srbiji.

,,Govorimo o tim globalnim cenama, sirove nafte, zalihama, američkoj, kineskoj ekonomiji i tako dalje. Sadašnji pokazatelji ne ukazuju na mogućnost uopšte da dođe do tako velikog povećanja cena od još dodatnih 20 dinara, ali kažem vam, te promene se ne dešavaju sa najavom. One se mogu desiti zbog nekih nepredviđenih okolnosti, kao što je to prošle godine zapravo bila eskalacija sukoba u Ukrajini, koji, kada je počeo nije se moglo naslutiti i da će ovoliko dugo trajati“, rekao je Mićović.

Pročitajte još:

,,Cena goriva se menja u skladu sa promenom troškova“

Govoreći o cenama u Srbiji, Mićović je naveo da se cena goriva, za razliku od mnogih drugih proizvoda, menja u skladu sa promenom troškova i da su zbog toga fluktuacije velike.

,,Od 220 dinara koje smo pominjali, cena dizela se spustila do 180 dinara. To je 40 dinara manje. To je ozbiljno smanjenje kao posledica smanjenja troškova stavljanja tog dizela na tržište. Sada se ti troškovi donekle podižu u određenoj meri i gledajući te cene na globalnom tržištu berzanske kotacije. Međutim, i kurs dolara daje svoj doprinos, zato što kad pričamo cenu na pumpama, to vam je u dinarima po litri, a ovamo je nabavka u dolarima po toni, kada je u pitanju dizel. Tako da morate uzeti i kurs u obzir. Sve to zajedno je zapravo dovelo do toga da se cena lagano podizala od ovih 200, 202 dinara, koliko je trenutno cena dizela“, naveo je Mićović.

Ocenio je da je cena realna i dodao da nema nikakvih posebnih nagoveštaja da bi mogla da se povećava.

,,Ukoliko se troškovi stavljanja dizela na tržište budu smanjivali, i cena će se sigurno smanjivati“, dodao je Mićović.

Govoreći o švercu goriva, Mićović je naveo da je ta pojava sve češća zbog velikih dažbina države.

,,Kad kažete, evo, 202 dinara je cena dizela, 100 dinara su državne dažbine. Znači, da vi možete u svakom trenutku kupiti dizel bez državnih dažbina za 100 dinara, na legalnom tržištu. Veliki je prostor koliko može da se ukrade ukoliko to ne prođe kroz legalne tokove. To je u svim zemljama veliki pokretač šverca, tako da ne treba gajiti ambiciju da će to nestati.

Istakao je da je pitanje svih pitanja da li će se cena goriva povećavati u petak.

,,Ja bih naglasio da je tržište stabilno snabdeveno i da će goriva sigurno biti, da za sad nema nikakvih poremećaja u tom smislu. A cena, u onoj meri u kojoj je određuje taj globalni uticaj, nema najava da će doći do nekog većeg povećanja. Država takođe ima mogućnost da, ukoliko se nešto desi, smanji akcize i time smanji pritisak“, rekao je Tomislav Mićović za RTS.

Izvor: RTS

Globalno zagrevanje moglo bi da onemogući fotosintezu?

28.08.2023

Izuzetno visoke temperature u tropskim šumama, mogle bi da ugroze proces fotosinteze, pokazuju istraživanja. Štaviše, iako je i dalje reč o malom procentu, lišće na najvišim tačkama krošnji drveća u ovakvim područjima već je ugroženo.

Naučnici kažu da je problem taj što se list zagreva brže od vazduha. Kako objašnjavaju, ukoliko temperatura vazduha poraste za dva do tri stepena, lišće će se zagrejati za osam stepeni.

Predviđanja najgoreg scenarija, u kojem bi prosečna površinska temperatura u tropskim šumama porasla za četiri stepena Celzijusa, ukazuju na moguću potpuno uništenje listova, odnosno njegove funkcije fotosinteze.

Pročitajte još:

Hitnost delovanja u zaustavljanju globalnog zagrevanja podiže se na viši nivo kada se predstavi računica naučnika, koja kaže – ukoliko porast temperature vazduha godišnje bude bio za 0,03 stepena Celzijusa, uništenje krošnji drveća moglo bi da postane masovno za malo više od jednog veka.

Ništa manje važno nije ni zaustavljanje krčenja šuma uz njihovo obnavljanje. Prema objašnjenju naučnika, što više šuma ima, njihova temperatura je niža. Preciznije, ukoliko određeni delovi šuma nestanu usled krčenja, prostale površine pod šumom dostići će više temperature.

Uzročno-posledično, zahvaljujući drveću koje obezbeđuje hlad, temperature su niže – što je naročito značajno u gradovima koji leže na betonskim površinama – ali usled globalnog zagrevanja drveće strada, čime se zagrevanje pospešuje.

Tropske šume predstavljaju pluća planete Zemlje, što nije začuđujuće s obzirom na to da se procenjuje da preko 50 odsto svih biljih vrsta nastanjuje ova područja, a dom su i za vrlo raznovsan životinjski svet.

Katarina Vuinac

Kojom brzinom nestaju farme?

28.08.2023

farm-soda-zalivanje-farma — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Pixabay (Miller_Eszter)

Migracije u veće gradove trend su koji traje već duže vreme. Bolje obrazovne ustanove, veća tržišta rada, pristup modernijim medicinskim uslugama, samo su neki od razloga zašto se ljudi sve više odlučuju za život u urbanim sredinama. Kulturna i zabavna ponuda gradova, brz i dinamičan život, privlače mlade generacije.

S druge strane, poljoprivreda, koja je nekada bila glavna pokretačka snaga ekonomije mnogih zemalja, suočava se s brojnim izazovima. Klimatske promene, erozija tla, niska profitabilnost, često odvraćaju nove generacije od zemljoradnje. Uz to, modernizacija i automatizacija poljoprivrednih procesa smanjuju potrebu za radnom snagom na farmama.

U prilog ovom trendu, govore i različita istraživanja i statistike.

Jedna detaljna studija, prateći 180 zemalja, njihov BDP, namenu zemljišta, podatke UN-a, promene u poljoprivredi i društvu, formirala je zanimljivu tezu. Studija Univerziteta Kolorado Bolder otkriva zapanjujuću promenu u poljoprivrednim obrascima. Do kraja 21. veka, moglo bi da dođe do drastičnog smanjenja broja farmi – za 50 odsto na globalnom nivou. Takva evolucija će sigurno imati duboke implikacije na globalnu sigurnost hrane i održivost životne sredine. Male farme mogle bi da se gase, i da ostaju samo velike farme koje sa sobom nose manju raznolikost biodiverziteta, što je samo prateći problem. Istraživanje je došlo do procene da bi sa preko 600 miliona farmi u 2020. godini, broj farmi ovim tempom mogao opasti na samo 272 miliona do 2100 godine.

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Unsplash (James Baltz)

Taj trend se već može primetiti u EU, gde je 2020. godine bilo 157 miliona hektara zemlje za poljoprivrednu proizvodnju – 38 odsto ukupne površine unije. Na teritoriji unije je 2020. bilo 9,1 milion gazdinstava, ali je više od 63 odsto bilo ispod pet hektara. U odnosu na 2005. godinu, to je 5,3 miliona manje gazdinstava, navodi Eurostat.

Isti trend dešava se i u SAD-u, gde je bilo je dva miliona farmi u 2022. godini, što je manje u odnosu na 2,20 miliona u 2007. Slično tome, hektari zemlje na farmama nastavljaju trend smanjenja sa 893 miliona hektara u 2022. godini, na 915 miliona hektara deset godina ranije, podaci su Službe za ekonomska istraživanja SAD-a.

Pretpostavka je da će ovaj proces jednog dana naglo pogoditi i područja koja su nama danas poznata isključivo kao poljopriveredna.

Zanimljivo je da se najveće farme na svetu nalaze u Kini, zemlji od preko milijardu stanovnika gde su potrebne velike količine hrane i namirnica. Takođe, posle Kine, Australija raspolaže sa nekim od najvećih farmi na svetu.

Energetski portal

Cena hleba od brašna „T-500” i dalje ograničena

28.08.2023

brašno_jaja_oklagija — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Ronaldo de Oliveira)

Vlada Srbije odlučila je da do 30. novembra produži Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500”, kojom je propisana i njegova maksimalna maloprodajna cena od 54 dinara.

Kako se dalje navodi na sajtu Vlade, imajući u vidu to da se nastavlja ograničenje cene ove vrste hleba, doneta je odluku da se iz Republičke direkcije za robne rezerve proizvođačima hleba koji koriste brašno „T-500” dodatno podeli 42.000 tona, što znači da će im do tog datuma biti podeljeno ukupno 74.000 tona brašna.

Dodaje se da je izmenjena Uredba o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500“ doneta u cilju zaštite tržišta, odnosno sprečavanja deformacija u formiranju cena ove robe koja je veoma važna za snabdevanje potrošača, naročitno nižih socijalnih kategorija i zato je produžen njen period važenja.

Pročitajte još:

Vlada Srbije je u junu propisala da maksimalna prodajna cena hleba od brašna „T-500” bude 54 dinara i da ukupna stopa marže, koja se obračunava na neto fakturu cene, ne sme biti veća od šest odsto.

Vlada je usvojila Predlog odluke o izmeni Odluke o određivanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje se plaća posebna dažbina pri uvozu i utvrđivanju iznosa posebne dažbine, kojom je plaćanje povećanog iznosa posebne dažbine za evaporisano mleko, sir i urdu, osim za surutku, produženo do 31. oktobra 2023. godine.

Usled velikog skoka uvoza mleka i mlečnih proizvoda u odnosu na prethodne godine, došlo je do pada otkupne cene mleka na domaćem tržištu, što je kao rezultat imalo pad proizvodnje mleka i smanjenje stočnog fonda, odnosno mlečnih grla krava.

U međuvremenu, situacija je počela postepeno da se stabilizuje, ali je potreban još jedan period kako bi se definisala otkupna cena kojom će proizvođači biti zadovoljni i obezbedio nesmetan i stabilan priliv mleka u mlekare i nesmetano snabdevanje tom namirnicom.

Energetski portal

1...119120121...1.517 Page 120 of 1.517

Pročitajte još:

Auto industrija oprezna

U FOKUSU:

Pročitajte još:

ŠTA PODRAZUMEVA AD-HOK GRANT?

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM