Ova skijaška sezona na Kopaoniku i drugim, nižim planinama u Srbiji bi se mogla opisati kao – izazovna.

Prvo smo svedočili drugom najtoplijem decembru na Kopaoniku od kad postoje merenja (od 1951. godine), a posle decembarskih visokih temperatura, januarski nedostatak padavina je bio noćna mora za skijaše i organizatore ski centara.

Naime, prećutni prag od oko 55-60 cm snežnog pokrivača je optimalna visina, koja obezbeđuje da skijaške staze rade u punom kapacitetu, odnosno da 95 odsto ski staza bude otvoreno. Međutim, ove sezone, visina snežnog pokrivača na utabanim ski stazama na Kopaoniku nije prelazila 30 cm.

Ni prethodna sezonanije se bila proslavila: u pitanju je bila zima sa samo 24 snežna dana, što je najmanji broj snežnih dana u poslednjih 19 godina, piše za Klima101 Irida Lazić, naučnica sa Fizičkog fakulteta i pasionirana skijašica.

Skijanje je već drugačije: planine u Srbiji imaju drastično manje ledenih dana nego što je to bio slučaj pre samo nekoliko decenija

Sasvim očekivano, najveći protivnik skijalištima, kako u Srbiji tako i u ostatku sveta, je povećana temperatura vazduha usled klimatskih promena, koja topi sneg u zimskim mesecima.

Primera radi, osmotreni podaci govore da se od 1950. godine do danas dogodilo drastično zagrevanje u zimskim mesecima – i da je ono bilo najizraženije na planinama. Naime, i najniža minimalna i najviša maksimalna temperatura izmerena u toku zime povećala se za 1 °C po deceniji u planinskim oblastima jugozapada Srbije, što je najveća (zimska) promena zabeležena u našim merenjima.

Ako posmatramo prostore mape Srbije sa klimatskim indeksima broja mraznih dana (minimalna temp. ispod 0 °C) i ledenih dana (maks. temp. ispod 0 °C), jasno se osmatra da je najveće smanjenje broja ovih dana u oblasti planina.

Za održavanje staza, neophodno je da makar minimalna dnevna temperatura bude ispod nule (mada ni to nije garancija kvaliteta staza), a kako se može videti na mapama, upravo ovaj indeks – broj mraznih dana – pokazuje značajan pad na planinama poslednjih godina, što je jasan prikaz koliko su naše planine ranjive na posledice klimatskih promena.

Primera radi, u Raškoj oblasti, gde se nalazi i naša skijaška lepotica Kopaonik, u periodu od 1951. do 2000. godine oko 14 odsto godina bilo je sa znatno manjim brojem ledenih dana (10+ manje ledenih dana) u odnosu na klimatološki prosek. Međutim, posle 2000. godine, skoro svaka druga godina beleži takvo smanjenje broja ledenih dana, a u nekim godinama je to smanjenje i drastično veće – i do 30 ledenih dana manje, ceo jedan „ledeni mesec” manje.

Pročitajte još:

• GLOBALNO ZAGREVANJE ŠTETI ČAK I NAJHLADNIJIM DRŽAVAMA EVROPE
• KAKO ŠETNJA IRVASA IMA ULOGU U SPASAVANJU PLANETE?
• 2023. GODINE PRVI PUT U ISTORIJI, SVAKI DAN U GODINI BIO JE ZA NAJMANJE JEDAN STEPEN CELZIJUSA TOPLIJI NEGO U PREDINDUSTRIJSKOJ ERI

Promene se osećaju svuda – i Alpi se, primera radi, zagrevaju duplo brže od globalnog proseka

Povećane temperature na skijalištima nisu, naravno, samo naš problem.

Alpi, najpoznatija skijaška destinacija u Evropi i svetu, suočava se sa ozbiljnim posledicama klimatskih promena. Pošto naučna istraživanja i mreža osmatračkih stanica u ovom regionu pružaju podatke koji sežu unazad do 18. veka, to omogućuje stručnjacima da posebno detaljno utvrde ranjivost Alpa na klimatske promene.

Usled složenih procesa u klimatskom sistemu, na Alpima se ubrzavaju procesi zagrevanja i smanjene akumulacije snega. Planine u ovom regionu se zapravo zagrevaju skoro pa duplo brže od globalnog proseka, pa su sad već u proseku 2° C toplije u odnosu na preindustrijski period.

Još alarmatniji podatak je da se Alpi zagrevaju za 0,5 °C po deceniji od 1980. godine. Ako se uzme u obzir činjenica da temperatura opada za otprilike 0,5° C na svakih 100m visine, jasna je kalkulacija da se svake dekade moramo „popeti” za 100 m da bismo propratili klimatske promene i ostali u neizmenjenoj klimi.

Jedan od razloga povećanog zagrevanja u planinskim krajevima je i povratna sprega: topljenjem snega smanjuje se tzv. albedo efekat, jer beli sneg reflektuje Sunčevo zračenje, dok zelene površine apsorbuju više zračenja, čime doprinose daljem zagrevanju.

Interesantno je da naučnici klimu na Alpima mogu rekonstruisati i znatno dalje od 18. veka – čak i do 600 godina unazad, i to na osnovu tzv. indirektnih merenja, pomoću analize godova biljaka koje rastu na višim nadmorskim visinama.

Trajanje snežnog pokrivača je moguće rekonstruisati zbog činjenice da dugovečna biljka poput kleke (vrsta iz porodice čempresa) raste prvo u vidu žbuna – ukoliko je žbun prekriven snegom, sve fiziološke aktivnosti se stopiraju. Na taj način, širina godova kleke može biti dobar pokazatelj trajanja snežnog pokrivača.

Šta nam govore ovakva istraživanja? Procene su da se sneg danas zadržava do oko 36 dana kraće na Alpima, u odnosu na dugoročni, šestovekovni prosek.

Ceo tekst pročitajte ovde.

Izvor: Klima101