Koristeći fosilna goriva, poput dizela i kerozina, čija sagorevanja oslobađaju velike količine ugljen-dioksida, azotnih oksida i drugih štetnih materija, avio-industrija ima značajnu ulogu u zagađenju vazduha. Ovi gasovi direktno doprinose efektu staklene bašte, doprinoseći globalnom zagrevanju.
Emisije iz aviona često se dešavaju u visokim atmosferskim slojevima, što može dodatno pojačati njihov uticaj na okolinu. Iako postoje napori da se razviju ekološki prihvatljiviji avioni, trenutno dostupna tehnologija i dalje ostavlja značajan ekološki otisak avio-industrije.
U cilju smanjenja negativnog uticaja, industrija se sve više fokusira na istraživanje alternativnih izvora energije, kao i na unapređenje efikasnosti avionskih motora. Ipak, kompleksnost problema zahteva integrisane napore avio-industrije, vlada i međunarodnih organizacija kako bi se postigle održive promene u sektoru avio-saobraćaja i smanjila štetnost po životnu sredinu.
Da li je moguća održiva avijacija?
Održiva avijacija je koncept koji se odnosi na smanjenje negativnih uticaja avijacije na životnu sredinu, ekonomski održivu upotrebu resursa i društvenu odgovornost. Postoje različite strategije i tehnologije koje se razvijaju kako bi se postigla održivost u avijaciji. Efikasniji avioni i njihovo adekvatno održavanje, alternativna goriva samo su neki od ključnih elemenata.
Razvoj tehnologija koje poboljšavaju efikasnost goriva aviona, kao što su laganiji materijali, poboljšani motori i aerodinamika, može značajno smanjiti emisiju CO2.
Korišćenje alternativnih goriva, poput biogoriva, električnih pogona ili vodonika, može smanjiti zavisnost od fosilnih goriva i smanjiti emisije štetnih gasova. Redovno održavanje aviona može produžiti životni vek letelica i smanjiti potrebu za proizvodnjom novih aviona, što takođe utiče na smanjenje ukupnog ekološkog uticaja.
Razvoj sofisticiranih sistema upravljanja vazdušnim saobraćajem može smanjiti gužve u vazduhu, optimizovati rute letenja i smanjiti potrošnju goriva. Povećanje investicija u istraživanje i razvoj novih tehnologija može ubrzati proces razvoja održivih rešenja u avijaciji.
Međutim, važno je napomenuti da trenutno postojeći tehnološki i infrastrukturni izazovi otežavaju postizanje potpune održivosti u avijaciji. Takođe, implementacija novih tehnologija zahteva vreme, resurse i široku podršku svih relevantnih aktera, uključujući vladine agencije, avio-kompanije, proizvođače aviona i putnike.
Održiva avijacija je stoga više dugoročni cilj koji zahteva kontinuirane napore i inovacije.
Pročitajte još:
- HRVATSKA: BOŽIĆNA PUTOVANJA – OD 12 MEĐUNARODNIH DESTINACIJA SAMO JE ZA ČETIRI VOZ JEFTINIJI OD AVIONA
- AIR FRANCE – KLM GRUPA JE NAJVEĆI SVETSKI KORISNIK ODRŽIVOG AVIO-GORIVA DRUGU GODINU ZA REDOM
- NOV NAČIN SLETANJA AVIONA U KORIST ŽIVOTNE SREDINE
Ambiciozni ciljevi koji su postavili Francuzi
Air France – KLM avio-grupa je postavila ambicioznije ciljeve, a to su korišćenje minimalno 10 odsto SAF-a (održivog fosilnog goriva) do 2030. godine i smanjenje emisija ugljen-dioksida do istog datuma za 30 odsto po putniku po pređenom kilometru u poređenju sa 2019. godine.
Prema izveštaju o održivom poslovanju, ova avio-grupa koju čine kompanije Air France, KLM Royal Dutch Airlines i Transavia najveći je svetski korisnik održivog avio-goriva (SAF) drugu godinu zaredom. U 2022. grupa je koristila 17 odsto od ukupne svetske proizvodnje SAF-a, a samo tri odsto od ukupno proizvedenog fosilnog goriva.
U 2023. godini avio-kompanije članice Air France – KLM grupe u mlazno gorivo su dodale 80.000 tona SAF-a, odnosno duplo više nego u protekloj godini. U 2023. Air France – KLM je već dostigao prag od 1odsto upotrebe SAF-a na svojim letovima.
Kao najveći svetski korisnik kroz nekoliko dugoročnih ugovora sa proivođaćima i dobavljačima SAF-a iz Evrope, Severne i Južne Amerike, ova avio-grupa je obezbedila stabilno snabdevanje SAF-om i osigurala jednu trećinu svojih potreba do 2030. godine, čime je uticala na rad proizvođača ovog goriva obezbedivši im stabilno finansiranje.
Putnici učestvuju u borbi za čist vazduh
Putnici imaju priliku da učestvuju u borbi za održivo vazduhoplovstvo i zdraviju budućnost. Od januara 2022. povećanjem cene avio-karata od nekoliko evra svi putnici već plaćaju korišćenje održivog avio-goriva.
Prilikom rezervacije karata imaju opciju i dodatne kupovine SAF-a, dok kroz korporativne programe kompanije imaju mogućnost da na godišnjem nivou doprinesu kupovini i korišćenju SAF-a. U 2023. godini grupa je potpisala 116 ovakvih korporativnih ugovora. Članovi Air France – KLM programa za česte putnike, Flying Blue sa druge strane mogu donirati svoje nagradne milje za kupovinu održivog avio-goriva.
Pariskim sporazumom do usporavanja globalnog zagrevanja
Pre osam godina je potpisan Pariski sporazum koji je za cilj postavio usporavanje globalnog zagrevanja. Međutim, već sada, manje od četvrtine veka kasnije, suočavamo se s ozbiljnim rizikom da nećemo uspeti u toj borbi, pri čemu avijacija ima značajan udeo u problemu.
U poslednjih 50 godina, avio-saobraćaj je doživeo neverovatan porast od 1.236 odsto, a emisije ugljen-dioksida koje proizvodi civilno vazduhoplovstvo povećale su se za 176 odsto.
Iako civilna avijacija trenutno doprinosi samo 2,6 odsto ukupnog zagađenja ugljen-dioksidom, projekcije ukazuju da bi taj udeo do 2050. mogao skočiti na 20 odsto, ukoliko ne preduzmemo značajne korake. Trenutno, komercijalni avio-sektor godišnje troši oko 300 miliona tona fosilnih goriva, dok održivo avio-gorivo čini svega 0,1 odsto tog ukupnog volumena. Očigledno je da su hitne promene neophodne kako bismo smanjili negativan uticaj avijacije na klimu.
Kako se pravi održivo avio-gorivo?
Održivo avio-gorivo može biti napravljeno od ugljen-dioksida (CO2), vode, zelene električne energije, iskorišćenog ulja za jelo, komunalnog otpada i biomase, ali je za podsticanje proizvodnje i upotrebe potrebno mnogo sredstava kako bi gorivo postalo ekonomski isplativo. Može biti dvojako – gorivo koje se pravi od korišćenih jestivih ulja, otpada ili ostataka iz poljoprivredne, šumarske industrije i sintetičko održivo gorivo ili e-gorivo proizvedeno od vodonika i ugljenika zarobljenog iz atmosfere
Izvor: EURACTIV
