Energetska zajednica prepoznala je Republiku Srbiju kao lidera u reformama u energetici u 2023. godini u regionu. Napravljeni su ključni koraci u unapređenju zakonodavnog okvira i postavljanju strateških ciljeva za budućnost energetskog sektora, koji će doprineti ubrzanju zelene tranzicije, ali i podizanju nivoa energetske sigurnosti. O energetskoj tranziciji, ulaganjima u obnovljive izvore energije (OIE), unapređenju energetske efikasnosti i podršci energetski ugroženim domaćinstvima razgovarali smo sa Dubravkom Đedović Handanović, ministarkom rudarstva i energetike.

Kako teče energetska tranzicija Srbije? Nastavljate sa reformom energetskog sektora, koji su naredni koraci?

–Verujem da će biti najbolje da kroz brojeve predstavim napredak Srbije u zelenoj energetskoj tranziciji u prethodne dve godine. Broj prozjumera je porastao sa 400 na 3.200, kapaciteti vetroelektrana će do kraja godine biti povećani za blizu 40 odsto, prvi put smo premašili 100 MW kapaciteta iz solara. Imamo trogodišnji plan aukcija za dodelu tržišnih premija koji predviđa 1.300 MW, a već na prvim smo ostvarili rezultat od 715 MW vetroparkova i solarnih elektrana (od kojih je 425 u sistemu podsticaja).

Svaki dan predano radimo na smanjenju potrošnje u sektoru domaćinstva, pa je tako za godinu oko 10.000 domaćinstava dobilo bespovratna sredstva države za unapređenje energetske efikasnosti u svojim domovima. Posmatrajući samo rezultate koji su ostvareni kroz program Čista energija u prethodnoj godini ostvarene su uštede energije jednake proizvodnji toplane u Nišu, koja je ujedno među najvećim u Srbiji. Naša ambicija je da dalje unapređujemo zakonodavni okvir, što pored izmene Zakona o energetici uključuje i usvajanje u ovoj godini već pripremljenih strateških dokumenata, poput Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana i Strategije razvoja energetike. Država u procesu energetske tranzicije ima aktivnu ulogu kao nosilac velikih investicija. Ključne investicije u energetskoj tranziciji koje realizujemo u saradnji sa Elektroprivredom Srbije uključuju izgradnju samobalansirajućih solarnih elektrana kapaciteta 1 GW, vetroparka Kostolac od 66 MW koji će sledeće godine biti na mreži, kao i novih reverzibilnih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3. Krajem aprila pustili smo u rad postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A, najvećeg ekološkog projekta realizovanog u termoelektranama u Evropi u ovom momentu.

Opredelili smo se za sprovođenje aukcija i dodelu tržišnih premija kao ključnog instrumenta podsticaja za privatne projekte, koje je i EU prepoznala kao jedne od ključnih alata za povećanje udela obnovljivih izvora energije. Prema našim strateškim dokumentima, projekcije su da ćemo trošiti više energije u budućnosti i potrebni su nam stabilni izvori energije kada nam nije dostupna energija iz obnovljivih izvora, sunca i vetra. Stoga smo ozbiljno i temeljno krenuli u razmatranje upotrebe nuklearne energije koja jedina može da obezbedi baznu energiju i poštovanje koncepta nulte emisije CO2. Ako znamo da sada dobijamo iz uglja više od 60 odsto energije, jasno je da tu količinu energije ne možemo zameniti preko noći. S druge strane, postoje mnoge neizvesnosti u pogledu baznih kapaciteta koji ispunjavaju uslov karbonske neutralnosti, i svesni smo da su projekti koji uključuju gas izloženi brojnim rizicima, od geopolitičkih, spremnosti međunarodnih institucija da ih finansiraju, do moguće promene tretmana ovog energenta u taksonomiji EU. Zbog toga smo krenuli da razmatramo opciju uključivanja Srbije u krug zemalja koje koriste nuklearnu energiju. Reforma energetskog sektora je započeta transformacijom Elektroprivrede Srbije, koja je najveće preduzeće u našoj državi i koja snabdeva sve građane i najveći deo privrede električnom energijom. Taj proces koji smo započeli u jeku energetske krize je vrlo složen i nosi sa sobom niz izazova, koje smatram da smo adekvatno rešavali do sada. Cilj nam je da se zaštite radnici u energetskoj tranziciji, posebno rudari i da se obezbede bolji uslovi za zaposlene.

U FOKUSU:

• Siemens softverska rešenja za uspešnu tranziciju elektroenergetskih sistema
• Udružene ruke planetu čine zelenijom
• Zajedničkim snagama do poboljšanja u očuvanju prirode

Prošle godine smo imali prve aukcije za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije. Kako ste zadovoljni ovim aukcijama i kada i će biti raspisan drugi krug?

–Donošenjem trogodišnjeg plana aukcija za period 2023-2025. godine obezbedićemo najmanje 1.300 MW novih kapaciteta iz OIE kroz privatne investicije, posredstvom aukcija i do dele tržišnih premija. Prošle godine sproveli smo prve aukcije za dodelu tržišnih premija, čiji je rezultat devet novih elektrana, dvostruko niža postignuta cena električne energije od tržišne u tom trenutku, novih 715 MW (od kojih je 425 MW u sistemu podsticaja) i više od milijarde evra privatnih investicija u razvoj vetroparkova i solarnih elektrana. To je jasan pokazatelj da je Srbija stvorila odličan ambijent i regulatorni okvir za razvoj OIE. Oko 115 MW iz aukcija očekujemo već krajem ove godine na mreži, iz vetra i solara. Drugi krug aukcija za novih oko 400 MW zelene energije biće raspisan krajem ove godine, čim procenimo da je tržište spremno i da postoje zreli projekti koji mogu konkurentno da se nadmeću za podsticaje, što svakodnevno analiziramo. Kroz aukcije planiramo da podstaknemo investitore da proizvedena zelena energija ostane u Srbiji, za naše građane i privredu. Posebnu pažnju posvetićemo podsticanju izgradnje solarnih elektrana i radićemo na postizanju što bolje cene kroz dobru konkurenciju.

I ove godine se nastavlja program energetske sanacije domaćinstava. Šta je sve obuhvaćeno ovim programom i šta nas do kraja godine očekuje kada je o ovome reč?

–U Srbiji se troši tri i po puta više energije u odnosu na evropski prosek, zbog čega podržavamo građane da unaprede energetsku efikasnost u svojim domaćinstvima kako bi ostvarili uštede energije između 25 i 30 odsto, povećali komfor stanovanja i smanjili emisiju štetnih gasova. Nedavno smo zaključili ugovore sa 137 lokalnih samouprava, uključujući opštine sa Kosova i Metohije u kojima smo ove godine obezbedili oko dve milijarde dinara za subvencije koje će moći da iskoristi oko 12.000 domaćinstava. Građani će već od juna moći da se prijave za subvencije, čim jedinice lokalne samouprave raspišu konkurse, koje u zavisnosti od paketa mera mogu da idu i do 65 odsto ukupne vrednosti investicije za zamenu stolarije, izolacije, fasade, krovova, neefikasnih kotlova i postavljanje solarnih panela i kolektora. Sve ove mere aktivno uključuju građane u proces energetske tranzicije. Do sada je oko 30.000 domaćinstava dobilo subvencije države dok ćemo do kraja 2027. godine energetski sanirati više od 70.000 domaćinstava širom zemlje. U saradnji sa Svetskom bankom obezbedili smo za subvencije građanima 50 miliona dolara.

U okviru programa energetske sanacije domaćinstava, posebna pažnja posvećena je socijalno ugroženim domaćinstvima. Kako teče realizacija ovog projekta?

–Energetski ugroženi kupci za sada mogu da se prijave u 44 lokalne samouprave za subvencije. One su značajno veće u odnosu na subvencije koje mogu da dobiju ostali građani, u iznosu do čak 90 odsto vrednosti energetske sanacije. Energetski ugroženi kupci će zahvaljujući minimalnim ulaganjima poboljšati komfor stanovanja i značajno smanjiti svoje račune. Prevedeno u novac, ako domaćinstvo menja stolariju za koju je iznos subvencije na primer 100.000 dinara, onda će domaćinstvo uložiti 10.000 dinara. Posvećeni smo pružanju podrške najugroženijim građanima, tako da je ovaj projekat odlična prilikla da podsetimo sve zainteresovane da tokom cele godine mogu da se prijave u svojim lokalnim samoupravama za ostvarivanje tog statusa.

Intervju vodila: Milica Radičević