Newsletter Subscribe
Enter your email address below and subscribe to our newsletter
Koje su globalne promene ključne za ubrzavanje trostruke planetarne krize
Podeli
Trostruka planetarna kriza, koja obuhvata klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje, podstiče se brojnim čovekovim aktivnostima. Novi izveštaj pod nazivom Globalni izveštaj predviđanja o zdravlju planete i ljudskom blagostanju (eng A global foresight report on planetary health and human wellbeing), iznosi uvid u osam ključnih globalnih promena koje ubrzavaju trostruku planetarnu krizu. Izveštaj su zajednički izradili Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) i Međunarodni savet za nauku (eng International Science Council), pozivajući svet da obrati pažnju i da odgovori na nove izazove.
U prvu promenu svrstava se brz tehnološki razvoj, uz posebno isticanje veštačke inteligencije (AI) i digitalne transformacije. Iako AI nudi brojne mogućnosti za razvoj ekonomije i društva, ono na različite načine ima uticaj i na životnu sredinu, kako pozitivne, tako ipak i negativne. Kao primer se navodi upotreba AI u sistemima oružja i u razvoju sintetičke biologije, što zahteva pažljivu procenu iz ekološkog aspekta.
Drugo, takmičenje za prirodne resurse. U svetu energetske tranzicije, posebno treba istaći potražnju za kritičnim mineralima i metalima, a očekuje se da će se ona povećati za četiri puta do 2040. godine. Pored toga tu su i voda, šume, zemljište i drugi prirodni resursi.
Tu su i oružani sukobi koji se povećavaju, podstaknuti regionalnim tenzijama, raspadom vladavine prava i drugim. Ono što treba pomenuti jeste da do ovih sukoba sve više dolazi i usled oskudice resursa i klimatskih promena, a istovremeno sukobi degradiraju i zagađuju ekosisteme.
Naredna promena je masovno prisilno raseljavanje i migracije. Sve više ljudi prinuđeno je da napusti svoje domove kako zbog sukoba ili ekonomskih razloga, tako i usled prirodnih katastrofa i klimatskih promena. Upravo raseljavanje može da ima dodatne posledice, ne samo ekonomske i društvene, već i ekološke.
Pročitajte još:
- UNESCO UPOZORAVA NA MOGUĆNOST DEGRADACIJE 90 ODSTO ZEMLJIŠTA DO 2050.
- POVEĆANO KORIŠĆENJE KRITIČNIH MINERALA U DOBA ENERGETSKE TRANZICIJE
- MOŽE LI CURENJE OTPADA U VODENE EKOSISTEME DA SE ZAUSTAVI DO 2030. GODINE?
U smislu kontinuiranog porasta nejednakosti, misli se i na bogate i siromašne, drugih razlika unutar zemlje, ali i među zemljama. To dovodi do tenzija, nesigurnosti i smanjene otpornosti društva. Primera radi, posledice klimatskih promena, koje prouzrokuju bogati na štetu siromašnih, a koji nemaju mogućnost da im pruže otpor.
U borbi protiv klimatskih promena, važno je i poverenje u institucija, društvene organizacije, medije i drugo. Ipak, dolazi do opadanja ovog poverenja, što slabi i institucije. Sedma promena mogla bi da se nadoveže na prethodnu – sve više dezinformacija i netačnih informacija. Ovo takođe utiče na slabljenje poverenja o kojem je bilo reči, a sve zajedno otežava efikasno upravljanje kriznim i globalnim izazovima.
Na kraju, navodi se povećana globalna multipolarnost. U tom smislu, reč je o povećanju broja globalnih aktera kao što su države, organizacija ili kompanije, koje imaju važan uticaj na međunarodne odnose i politike. Iako je ovo značajno za međunarodnu saradnju i pregovore, ujedno može i da oteža postizanje globalnog konsenzusa u vezi sa važnim pitanjima – klimatske promene, očuvanje biodiverziteta i druga.
Preporuke koje se iznose u Izveštaju, navode uspostavljanje novog društvenog ugovora koji će uključiti šire slojeve društva, kao što su autohtone zajednica i mladi, radi promovisanja zajedničkih vrednosti i održivog razvoja. Ističe se i potreba za agilnom i adaptivnom upravom sa kratkoročnim ciljevima kako bi se brže reagovalo na ekološke izazove. Integracija podataka i znanja, uz omogućavanje da budu dostupne onima kojima su potrebni, zato što će se kombinacijom različitih vrsta podataka i znanja, efikasnije upravljati i reagovati na izazove i promene. Tu je i takozvano usvajanje predviđanja, što podrazumeva aktivno praćenje i identifikovanje potencijalnih rizika i promena, kako bi se stvorile bolje strategije koje smanjuju negativne posledice, pre nego što do realizacije rizika i promena uopšte dođe.
