Čiste tehnologije potrebne su kako bi se smanjile emisije i planeta učinila zdravijim mestom za život. Međutim, proizvodnja ovakvih tehnologija zahteva velike količine kritičnih minerala, kao što su bakar, litijum, nikl, kobalt i elementi retke zemlje.
Zanimljivo je da su kritični minerali potrebniji u većem obimu za izgradnju čistih tehnologija nego za izgradnju onih zasnovanih na fosilnim gorivima. Ovde se izdvajaju posebno solarne i vetroelektrane, kao i električna vozila. Međunarodna agencija za energetiku (IEA), iznela je preciznije podatke koji ukazuju na to da je za prosečan električni automobil potrebno šest puva više mineralnih sirovina u odnosu na konvencionalni automobil, dok vetroelektrana na moru zahteva i do 13 puta više ovih resursa nego elektrana na gas slične veličine.
Za proizvodnju baterija, primera radi, potrebi su litijum, nikl, kobalt i grafit, dok su elementi retkih zemalja neophodni za izgradnju vetroturbina i motora za električna vozila.
Pročitajte još:
- LITIJUM I KOBALT IZ AFRIKE UZ POŠTOVANJE LJUDSKIH PRAVA
- RUSIJA POKREĆE PROIZVODNJU LITIJUMA
- NORVEŠKI PARLAMENT ODOBRIO ISTRAŽIVANJE MINERALA U MORU: EKOLOZI TVRDE – UGROŽEN NAJVEĆI REZERVOAR UGLJENIKA NA SVETU
Sve brži razvoj ovakvih tehnologija dovodi do zabrinutosti oko sigurnosti snabdevanja kritičnim mineralima. Od 2017. do 2022. godine energetski sektor bio je glavni faktor utrostručenja ukupne potražnje za litijumom, a tu je i porast kada je reč o kobaltu za 70 odsto i niklu za 40 odsto, navodi IEA. Predviđanja su da će se potražnja za ovakvim mineralima više nego udvostručiti do 2030. godine.
Kada je reč o ulaganjima i investicijama u kritične minerale, litijum je zabeležio najveće povećanja sa porastom od 50 odsto, a za njim su bakar i nikl.
Kako bi se obezbedilo sigurno snabdevanje potrebne su dobre strategije, a razvoj reciklaže i ponovne upotrebe ovih minerala jedan su od borih načina. Pored toga, mora se istaći da rudarenje i prerada minerala dovodi do različitih društvenih rizika kao što je kršenje ljudskih prava i korupcija. Još važniji jesu ekološki rizici, zato što u trenutku kada se proizvodi čista tehnologija istovremeno se rudarenjem i preradom minerala utiče na stvaranje emisija CO2, uništenje prirodnih staništa i gubitak biodiverziteta.
Energetski portal