Inovacije predstavljaju pokretačku snagu savremenog društva, jer kroz nove ideje i pristupe nastaju rešenja koja unapređuju kvalitet života i podstiču ekonomski razvoj. Inovatori ne prihvataju ograničenja već tragaju za načinima da nešto učine bržim, jednostavnijim i korisnijim. Jedan od njih je i Zoran Dujaković, inovator iz Republike Srpske, koji je po drugi put dobio zvanje mastera inovacija, koje dodeljuje OPEC Fund for International Development (OFID) – međunarodna razvojna organizacija osnovana s ciljem podrške inovacijama i projektima održivog razvoja.

Iza sebe ima impresivan opus nagrada i priznanja za inovacije, a izdvajaju se one na polju zaštite životne sredine, u sektoru auto-industrije, medicine, gde je u ovoj oblasti razvio imobilizator koji u potpunosti menja gips. Pored inovatorstva, bavi se ronjenjem, i to kao instruktor sa međunarodnim licencama, te speleologijom. Zato i nije iznenađenje da je inovacija za koju je dobio priznanje, korisna za speleoronjenje.

Baveći se i sam ovom disciplinom, uvideo je koliko je opasno kada tokom ronjenja ne može da se izroni na površinu, pa je napravio uređaj koji omogućava bezbednu i ekološki prihvatljivu dopunu ronilačkih boca. Ovaj patent nazvan je podvodni punjač vazduha i tečnih medija i u Evropi je već za njega nagrađivan.

Posebna tehnika sprečava vodu da uđe u ronilačku bocu, pa se može dopuniti do vrha kao da ste na površini i tako omogućiti nastavak daljeg ronjenja. Zahvaljujući podvodnom punjaču vazduha i tečnih medija, moguće je, na primer, izvući naftu iz potonulog tankera a da se ta nafta ne izlije u more.

Kada je u pitanju inovatorstvo na našim prostorima, kaže da nema interesovanja investitora za ulaganje i zato planira da sam finansira izradu nekoliko stotina primeraka i ponudi ih ronilačkim centrima širom sveta.

Prvi put nagradu master inovacija dobio je  pre dve godine na ciklusu izložbi u Americi, koja je dodeljivanja u šest gradova, od kojih je u pet dobio zlatnu medalju.

U fokusu:

• Plodonosna jesen u svetu inovacija – materijali za gradnju budućnosti
• Inovacija koja spaja tradiciju staklarstva i održivost
• Od biomase do kapljica vode

— Pored mene, bilo je još učesnika iz Bosne i Hercegovine. Ako se dobiju tri ili više zlatnih medalja, imaš pravo na to zvanje. Mislim da je te godine bilo 60 ljudi u svetu koji su dobili to priznanje. Prošle godine nisam ništa izlagao, a ove godine onlajn sam učestvovao u Japanu i Australiji. Oni svu dokumentaciju pripreme za sve te izložbe, ako su u okviru jednog ciklusa, i isti dan zasedaju komisije, pa nema lobiranja kao kod nas — priča Dujaković, ističući koliko su ozbiljni instituti koji se ovim bave.

U skorijoj budućnosti patent konusne turbine trebalo bi da razvija i testira u Nepalu. Ovu zemlju je posetio pre godinu dana.

— Tamo sve funkcioniše dok ima dana i sunca, ali naveče već u osam se ide na spavanje. Jako su loši sa energentima. Od onih jakova suše balegu i mešaju sa kerozinom, i to dobro greje. S obzirom na to da nemaju mnogo nusproizvoda, greju jako kratko tokom dana. Takođe, imaju problem i sa infrastrukturom što se tiče energetike, a nekako su došli do mene i ponudili mi da radim sa njima, tj. da pokušamo da napravimo prototip. To bi bilo za jedan institut u okviru univerziteta — priča Dujaković.

Kod ovog izuma osnovna ideja je jedna cev, koja sa patentnim detaljima koji se nalaze unutar nje i generatorom može da proizvodi određenu količinu energije, u zavisnosti od promera, dužine, nagiba, protoka vode.

— Ovi elementi se, bez obzira na proračune, moraju pokazati u praksi — napominje on, dodajući da je zbog nedavne revolucije u ovoj zemlji njegov odlazak tamo za sada odložen.

Zaštićeni radovi

Dujaković, koji se inovatorstvom bavi već dugi niz godina, do sada je prijavio više radova Institutu za intelektualno vlasništvo BiH, kao i Internacionalnom patentnom zavodu. Prvi rad zaštitio je još 2007. godine, a bila je to mobilna skela za rad na visinama.

Jedan od njegovih ranijih radova za koji je osvajao medalje jeste detekcioni sistem za stalnu i terensku detekciju osoba, životinja i predmeta, bez rizika za vodiča i za psa.

Priredila: Jasna Dragojević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA