Počela terenska istraživanja u cilju valorizacije prirodnih vrednosti u Parku prirode „Zlatibor“

31.07.2023

U Parku prirode ,,Zlatibor’’, započeto je terensko istraživanje i valorizacija prirodnih vrednosti, kako bi se utvrdilo da li su one izmenjene u okviru zaštićenog dela i u do sada neistraženim okolnim područjima, odnosno da li ima potencijala za povećanje površine po zaštitom na ovoj teritoriji.

Inicijativu za izmenu Uredbe o proglašenju Parka prirode „Zlatibor“ podnele su opštine Čajetina, Nova Varoš i Priboj i Grada Užice, na čijim se teritorijama prostire Park prirode.

Predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine i opštine Čajetina, na kojoj se nalazi najveći deo Parka prirode pod zaštitom, razgovarali su o razvojnim planovima opštine koji mogu bitno da utiču na zaštitu planine Zlatibor, kako bi se istovremeno vodilo računa o interesima razvoja opštine, ali i o zaštiti prirode.

Zaštićenim područjem od izuzetnog značaja, Park prirode „Zlatibor“ je proglašen 2017. godine. Površina Parka prirode je 41.923,26 hektara, od čega je 43,31 odsto u državnom vlasništvu, a od ukupne površine je Prvim i najvišim stepenom zaštite obuhvaćeno 4,69 odsto ovog područja, II stepenom 45,93 odsto i III stepenom 49,38 odsto ukupne površine područja Parka prirode „Zlatibor”.

Pročitajte još:

Kanjonska dolina reke Uvac, sa brojnim dolinskim meandrima, čije su vode prema postojećim indikatorima u prvoj klasi kvaliteta, jedno je od najznačajnijih područja u Parku prirode.

Na ovom području nalaze staništa brojnih retkih i ugroženih biljnih vrsta. Na Preliminarnoj Crvenoj listi flore Srbije nalazi se 80 taksona, a na celokupnom prostoru 76 endemičnih taksona. Zbog velikog bogatstva i raznovrsnosti, područje Parka prirode „Zlatibor” je stanište značajnih populacija leptira, ptica, sisara, ribljih vrsta, od kojih je, primera radi, značajna vijunica, strogo zaštićena vrsta.

Posebnu lepotu i prepoznatljivost Parka prirode „Zlatibor”, daje tradicionalan način života u starovlaškom tipu naselja, sa dvodelnom brvnarom, kao osnovnim građevinskim oblikom. U nepokretna kulturna dobra spadaju Crkva brvnara u Donjoj Jablanici, Crkva brvnara u Dobroselici, Manastirski kompleks Uvac, kao i nekoliko evidentiranih dobara.

Energetski portal

Regionalni trendovi oblikuju globalnu potrošnju uglja

30.07.2023

ugalj — Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Vanyi)

Potrošnja uglja porasla je za 3,3 odsto 2022. godine, što iznosi 8,3 milijarde tona. Povećanje je prvenstveno uzrokovano energetskim i industrijskim sektorima Azije, uprkos tome što su Evropa i Sjedinjene Države odstupile od uglja.

Povećanje u Aziji, osetno je u zemljama poput Kine, Indije i jugoistočne Azije, štaviše, predviđa se da će globalna trgovina ugljem porasti za više od 7 odsto u 2023. zbog pada cena, privlačeći kupce, navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za energiju.

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)

Očekuje se da će upotreba uglja u Evropi naglo pasti ove godine, pre svega zbog širenja kapaciteta OIE, ali i oporavljanja nuklearnih i hidroelektrana u nekim delovima. Nedavno je i Belgija odlučila da produži rad svoja dva nuklearna reaktora do 2035. godine.

Različiti regionalni trendovi ogledaju se i u potražnji, pa je tako u SAD-u potražnja pala za 24 odsto, dok je u EU-u potražnja pala za 16 odsto, tokom prve polovine godine. S druge strane, na drugom kraju sveta, potražnja Kine i Indije porasla je za pet odsto, prema izveštaju agencije.

Tako je Kina, ove godine u martu, postavila nove mesečne rekorde, i premašil 400 miliona tona. Pored Kine, Indija kao drugi veliki proizvođač, u istom periodu, proizvela je 100 miliona tona uglja.

Potpuno suprotni trendovi u energetici zabeleženi u SAD-u doveli su do prepolovljene proizvodnje uglja u odnosu na 2008. godinu, kada su SAD bile najveći proizvođač uglja na svetu. U Sjedinjenim Državama, pomeranje sa uglja je takođe naglašeno i nižim cenama prirodnog gasa.

Energetski portal

PRIMENA EKOLOŠKIH MATERIJALA U SAVREMENOJ ARHITEKTURI

30.07.2023

Screenshot_5 — Foto: Ljubaznošću Ljubice Arsić

Degradacija životne sredine izvela je zelenu arhitekturu iz njenog isključivog estetskog poimanja vodeći je u danas nezaobilaznu potrebu za ostvarenje održivije budućnosti. U Srbiji pojam zelene i održive arhitekture postaje sve popularniji, premda izazov predstavljaju mnoge ekonomske i birokratske prepreke, nedostatak podrške i postojanje korupcije. O potencijalu i prednostima ovakve arhitekture razgovarali smo sa arhitektom Ljubicom Arsić, koja je projektom Kuća od konoplje na Homoljskim planinama pokazala da, sinergijom posvećenosti, znanja i ljubavi, čovek može da izgradi kuću kojom neće narušiti prirodu gde se nalazi dom svih ostalih živih bića.

Zelena arhitektura, iako predstavlja održiviji način prilikom izgradnje novih objekata, neretko zahteva rušenje postojećih građevina. Izgradnja, funkcionisanje i rušenje zgrada su odgovorni za 40 odsto globalnih emisije CO2. Novoj, energetski efikasnoj zgradi je potrebno do 65 godina kako bi se uštedela energija koja je izgubljena prilikom rušenja postojeće zgrade. Osim toga, i dalje je otvoreno pitanje šta se dešava sa materijalom kada životni vek objekta istekne.

Jedan od najvećih trendova u održivoj praksi građenja na Zapadu jeste koncept kružne ekonomije, koji vidi otpad kao resurs i cilj na minimiziranje upotrebe ograničenih resursa. U mnogim slučajevima očuvanje i renoviranje postojećih zgrada je održivije nego rušenje i izgradnja novih. Zajedno sa Danijelom Fuksom, Ljubica je koautor brojnih projekata. Trenutno rade na novom projektu kao deo kooperative pod nazivom Stadtufer, koja je kupila staru tekstilnu fabriku kako bi je pretvorila u životni, radni i kulturni prostor. Ovim poduhvatom žele da demonstriraju pristup ponovnom korišćenju starih struktura, dodajući samo održive materijale i time smanjujući ekološki otisak.

U FOKUSU:

,,Imam utisak da u Srbiji postoji potreba za usmerenijom diskusijom o potencijalu adaptacije i rekonstrukcije postojećih zgrada, umesto pretežne izgradnje novih objekata. Širom Srbije postoji mnogo zgrada koje mogu da se rekonstruišu. To je ogroman posao koji čeka da bude obavljen“, istakla je Ljubica.

Da bi urbanističko planiranje zaista bilo održivo, ono mora da uključi mnogo faktora i procesa kao što su postojeći objekti, zelena površina, građevinska konstrukcija koja štedi energiju, alternativne opcije transporta i sistemi upravljanja vodom. Korišćenjem biorazgradivih materijala, uključivanjem tehnologija štednje energije i podsticanjem zajednice kroz zajedničke prostore, mogu se stvoriti domovi koji su održivi i koji doprinose zelenijoj budućnosti.

,,Sa ciriškom firmom Salewski Nater Kretz radila sam na projektu budućeg razvoja istočnog dela Berna u Švajcarskoj za 2065. godinu, u kom se koriste prakse regenerativne poljoprivrede za strukturiranje i upravljanje pejzažom koji je osvojen uklanjanjem postojećeg auto-puta. Projekat pokazuje kako zajednički rad stručnjaka iz oblasti arhitekture, urbanizma, pejzažne arhitekture, saobraćaja, poljoprivrede i sociologije, koje su ranije uglavnom bile razmatrane zasebno, dovodi do novog izgleda grada“, kaže Ljubica.

U Srbiji se svest o značaju održivosti u arhitekturi još uvek razvija zato što je razumevanje pitanja poput emisije CO2 i njegovog uticaja na životnu sredinu još uvek ograničeno. Korišćenje apstraktnih termina poput „klimatska kriza“ ili „negativni otisak“ nije toliko efikasno u promovisanju promena u poređenju sa korišćenjem konkretnijih reči kao što je „nezdravo“, što je građanima i građankama nekako bliže.

,,Još jedan problem ogleda se u tome što su krajnji korisnici, baš kao i arhitekte i ljudi koji se bave građevinom, udaljeni od procesa stvaranja građevinskog materijala i vide ih kao gotov proizvod koji se nameće na tržištu, a često ne razumeju kakav uticaj na životnu sredinu ima proces proizvodnje i upotreba“, objasnila je ona.

Da bi održiva arhitektura napredovala u Srbiji, potrebne su, kako smatra Ljubica, promene na institucionalnom i zakonskom nivou i saradnja unutar industrije, razvoj snažnih i kompetentnih arhitektonskih udruženja i popularizacija teme.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

UKLJUČIVANJE NEFORMALNIH SAKUPLJAČA U MISIJU SMANJENJA OTPADA

30.07.2023

Clean_Roma_GRoup_1 — Foto: Connect Clean Roma Group

Eko zadruga Connect Clean Roma Group uključuje neformalne sakupljače otpada u organizovani sistem reciklaže. Njihova ideja prepoznata je kao jedno od najboljih inovativnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije zbog čega ju je Evropska unija podržala u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“.

Uloga neformalnih sakupljača otpada odavno je prepoznata u reciklažnoj industriji. Unaprediti njihov položaj i uključiti ih u organizovani sistem reciklaže – cilj je eko zadruge Connect Clean Roma Group. Njeni članovi od starih kablova proizvode bakarne i aluminijumske granulate za kojima postoji velika potražnja.

Ova zadruga, koju su osnovali neformalni sakupljači, trenutno sarađuje sa više od 30 kooperanata za sakupljanje otpada.

“Naša zadruga pruža neformalnim sakupljačima bolje cene za sirovine. Činjenica da neformalni sakupljači snabdevaju reciklažnu industriju Srbije sa više od 87 odsto sirovina ukazuje na njihovu ključnu ulogu u ovom procesu. Naš cilj je da javno zagovaramo i utičemo na donošenje pravnih okvira koji će omogućiti inkluziju neformalnih sakupljača u celokupan legalan sistem poslovanja”, kaže Kilino Stojkov, osnivač ekološke zadruge Connect Clean Roma Group.

Kablove za reciklažu sakupljači nabavljaju iz različitih izvora. Tu su otpadni kablovi sa gradilišta, elektronski otpaci, stariji ili oštećeni kablovi iz industrije i domaćinstava. Zadruga sarađuje i sa kompanijama koje se bave demontažom starih instalacija kako bi obezbedila dodatni izvor materijala za reciklažu.

Nakon nabavke, kablovi se sortiraju prema vrsti i kvalitetu kako bi se procenio udeo metala, što značajno utiče na konačnu otkupnu cenu. Nakon toga, otpadni kablovi se temeljno čiste od maltera, betona, izolacije i slično, a zatim sortiraju prema željenim specifikacijama, budući da postoji nekoliko osnovnih vrsta granualata kao krajnji proizvod.

Pročitajte još:

“Nakon što su sortirani, kablovi se ubacuju u šreder, a zatim prolaze kroz magnetnu traku koja odvaja metale od ostalih materijala. Nakon toga, šalju se u granulator koji ih usitnjava, a potom se prelazi na vibro separator koji odvaja metale od ostalih materijala jer se, najčešće prisutni bakar i aluminijum mogu reciklirati i upotrebiti za proizvodnju novih kablova ili drugih metalnih proizvoda. Pored toga, reciklažom kablova mogu se dobiti i drugi materijali poput plastike, gume i drugih komponenti izolacije”, objašnjava Stojkov.

Ranije je zadruga iznajmljivala mašinu za reciklažu. Sada je, zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske unije, kupila mašinu tako da je kapacitet postrojenja do 1.500kg/h unosa mešanog otpadnog materijala. Do kraja septembra, u zadruzi planiraju da započnu i reciklažu malih kućnih aparata.

“Verujemo da ćemo imati kapacitet da mesečno obradimo više od 15 tona malih kućnih aparata. Trenutno, koliko mi je poznato, u Srbiji se samo dve kompanije bave ovom vrstom reciklaže zbog čega smatramo da ćemo značajno doprineti održivom upravljanju otpadom i smanjenju njegovog negativnog uticaja na životnu sredinu”, objašnjava osnivač Connect Clean Roma Group-e.

Pored proizvodnje visoko traženih bakarnih i aluminijumskih granula, kompanija Connect Clean Roma Group aktivno sprovodi društvene inicijative sa ciljem kreiranja javnih politika u oblasti cirkularne ekonomije i klimatskih promena. Trenutno su jedini predstavnici Zapadnog Balkana u savetodavnom globalnom odboru za klimatska pitanja u okviru UNDP i Youth4Climate organizacije.

“Kroz naše zalaganje, aktivno se borimo protiv paljenja kablova koje predstavlja veliki problem u Srbiji. Ova praksa ima izuzetno negativne posledice, doprinoseći brojnim smrtnim slučajevima. Naša reciklaža kablova ima za cilj smanjenje ovog problema i poboljšanje ukupne situacije”, ističe Stojkov uz napomenu da u zadruzi planiraju da otvore reciklažne centre u većim gradovima u zemlji, koje će voditi neformalni sakupljači.

Novi Izazov za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede, objavljen je u februaru ove godine, i biće otvoren do kraja 2026. godine, sa ciljem da podrži inovativna rešenja u svih pet oblasti Zelene agende za Zapadni Balkan.

Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: EU Info Mreža

Užice – Za razvoj infrastrukture 1,7 miliona evra

30.07.2023

Grad Užice dobiće bespovratna sredstva u iznosu od 1,7 miliona evra za realizaciju projekata iz oblasti razvoja lokalne nfrastrukture i jačanja institucionalnih kapaciteta. Sredstva su opredeljena u okviru nacionalnog programa LID, koji se realizuje u saradnji sa Svetskom bankom i Francuskom agencijom za razvoj.

Sredstva koje je ovaj grad dobio mogu da se iskoriste za realizaciju projekata u oblasti rehabilitacije i rekonstrukcije postojeće saobraćajne infrastrukture, kao i izgradnju novih pešačkih prelaza, biciklističkih staza ili prostora za javni prevoz, navodi se na sajtu grada.

Na spisku projekata za bespobratna sredstva su je i izgradnjom sistema za odvodnjavanje, sanaciju klizišta, ojačavanje obala i ozelenjavanje, elektromobilnost, instalacija stanica za električno punjenje.

Pročitajte još:

Sredstva koje dobijaju opštine u Srbiji su predefinisana, a parametri na osnovu kojih je određen iznos raspoloživih sredstava po jedinicama lokalne samouprave su broj stanovnika, površina, indeks razvijenosti i ranjivost na klimatske promene.

Energetski portal

Kina unapređuje tehnologiju recikliranja kako bi se suočila sa izazovom baterija za napajanje

29.07.2023

batteries_baterije — Foto-ilustracija: Unsplash (Frank Wang)

Foto-ilustracija: Unsplash (kumpan-electric)

Kina, jedan od najvećih svetskih proizvođača i korisnika baterija za napajanje, suočena je poslednjih godina sa ogromnim porastom baterija za odlaganje, odgovarajući na izazov velikim naporima za reciklažu.

Kinesko ministarstvo industrije i informacionih tehnologija (MIIT) saopštilo je prošle nedelje da je ta zemlja izgradila više od 10.000 punktova za reciklažu baterija. U prvih pet meseci ove godine reciklirano je oko 115.000 tona baterija, što je više od ukupnog iznosa za prošlu godinu.

Međutim, kako piše Sinhua, nacionalni kapaciteti za reciklažu i dalje zaostaju za potražnjom na tržištu. Prema CCID konsaltingu, koji potpada pod MIIT, razgradnja baterija u Kini se značajno povećala od 2021. godine. Oko 277.000 tona baterija je povučeno iz upotrebe 2022. Očekuje se da će se taj broj povećati na milion tona godišnje nakon 2025.

Jedan od ključnih faktora za uspešno suočavanje sa ovim izazovom je napredak koji je postignut u tehnologiji reciklaže i njenoj primeni u industriji. Trenutno postoje tehnologije za obnavljanje komponentnih hemikalija iz energetskih baterija – kao što su nikl, kobalt i litijum – ali postoji prostor za poboljšanje i efikasnosti i kapaciteta.

PROČITAJTE JOŠ:

Prema rečima Sin Guobina, zamenika ministra industrije i informacionih tehnologija, u Kini postoji mnogo kompanija za korišćenje i reciklažu, ali one imaju različite nivoe tehničke osposobljenosti.

Stopa oporavka resursa nikla i kobalta u naprednim kompanijama je oko 95 odsto, dok je za litijum takođe više od 90 odsto. Međutim, stopa reciklaže litijuma u nekim kompanijama može da se kreće od 70 do 80 procenata.

Istraživački tim sa Instituta Ćinghai koji se bavi proučavanjem slanih jezera pri Kineskoj akademiji nauka izmislio je novi način da se povrati više od 90 procenata litijuma iz litijum-jonskih baterija koje su povučene iz upotrebe, glavnog tipa baterije za napajanje. Tim je radio sa kompanijama za reciklažu na implementaciji ove nove tehnologije.

Primenili su tehnologiju membranske separacije za ekstrakciju litijuma kiselim luženjem, pri čemu je čistoća dobijenog litijum karbonata dostigla 99,69 procenata, što ima visoku komercijalnu vrednost. Stopa oporavka litijuma u celom procesu dostigla je 92,24 odsto.

Vang Min, vođa tima, rekao je da elektroliti i rastvarači otpadnih litijum-jonskih baterija sadrže organske rastvarače, posebno fluor, teške metale i druge štetne supstance. Ako se nepravilno odlože, naneće štetu i životnoj sredini i ljudima.

Nova tehnologija koristi proces fizičkog odvajanja kako bi se smanjila upotreba hemijskih reagenasa, čime se minimizira zagađenje i izbegava sekundarno zagađenje životne sredine tokom procesa reciklaže.

Foto-ilustracija: Unsplash (Vlad Tchompalov)

Institut za slana jezera Ćinghaj sarađivao je sa lokalnim kompanijama u provincijama Ćinghaj i Hebej na primeni tehnologije u novim projektima reciklaže. Projekat u Handanu, u provinciji Hebei, može da podnese 20.000 tona litijumskih baterija godišnje, a sada je započela faza instalacije i testiranja opreme.

Vladina odeljenja su takođe predložila politike koje će usmeravati kompanije za reciklažu u nadogradnji njihove tehnologije.

MIIT i druga relevantna odeljenja izdali su nacionalne standarde za baterije za napajanje, kao što su specifikacije i veličine, procedure rastavljanja i detekcija preostale energije. Takođe su promovisali jedinstveni sistem kodiranja za baterije i uspostavili nacionalnu platformu za praćenje i upravljanje, zajedno sa mehanizmom praćenja i nadgledanja za ceo životni ciklus električnih baterija.

Sin Guobin je rekao da je reciklaža električnih baterija od velikog značaja za stabilizaciju snabdevanja resursima, zaštitu životne sredine i ostvarivanje zdravog i održivog industrijskog razvoja.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Gde su najčistija kupališta?

29.07.2023

beach-plaža-more — Foto-ilustracija: Pixabay

Kupališta praćena širom Evrope pokazuju visok nivo kvaliteta vode. Oko 85,7 odsto kupališta je ocenjeno kao odlično, prema izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu.

U kupališta su ubrojane obale reka, jezera i mora, u zavisnoti od položaja države. Zemlje koje su pokazale izvandredno stanje vode su Austrija, Hrvatska i Grčka – čak 95 odsto.

Istraživanje je sprovođeno u 27 država EU, Švajcarskoj i Albaniji. U EU je praćeno preko 21.000 lokacija za kupanje, gde je najveći broj praćenih lokacija bio u Italiji, Španiji, Francuskoj, Mađarskoj i Danskoj. U Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji je kvalitet vode bio ispod 70 odsto, odnosno nešto manji u odnosu na druge zemlje, navodi se u izveštaju.

Pročitajte još:

Minimalni standard je postignut u skoro 96 odsto lokacija, zahvaljujući prethodnim godinama, kada su značajne snage i sredstva uložena da bi se održao ili poboljšao kvalitet vode. Između 2010. i 2015. godine, udeo kupališta u EU ocenjenih kao odlična porastao je na oko 87 odsto za priobalne vode, i 78-82 odsto za vode unutar zemalja.

Generalno, kvalitet reka i jezera je manji od priobalnih voda, jer je u njima zastupljenije samoprečišćavanje, govori izveštaj. Prošle godine je samo 1,5 odsto svih voda za kupanje bilo ocenjeno kao loše. Pre dve godine je 332 kupališta bilo lošeg kvaliteta, a 223 su ostala u takvom stanju 2022. godine.

Broj kupališta u EU obogaćen je sa još 107 lokacija između 2021. i 2022. godine, najviše u Poljskoj, Francuskoj i Portugalu.

Neke od najzagađenijih reka su Dunav, Sarno, Po, Rajna, Išmi i Temza.

Energetski portal

Menja se Zakon o bezbednosti saobraćaja – Novitet autonomna vozila

29.07.2023

traffic-saobraćaj-auto — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Nabeel Syed)

Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kojim se štite ekonomski interesi zemlje i doprinosi boljoj bezbednosti saobraćaja.

Izmenjenim zakonskim predlogom se, pored ostalog, omogućava pravni okvir za testiranja autonomnih vozila na putevima, po čemu će Srbija biti jedan od lidera u Evropi, rešava pitanje deficita profesionalnih vozača s obzirom na to da se veliki broj mlađih vozača opredelio za rad u drugim državama, otklanjaju prepreke za prepravke upotrebljavanih motornih vozila, kada se prilikom njihovog uvoza utvrdi da nisu u potpunosti usaglašena sa jednoobraznim tehničkim uslovima, navodi se na sajtu Vlade.

Takođe, izmenama su obuhvaćene i odredbe o prelazu puta preko pruge, gde se, po ugledu na razvijene evropske zemlje, uvode dvobojni semafori koji su se pokazali kao efikasnije rešenje. U skladu sa tim je uvođenje novog signalnog pojma kojim se učesnik u drumskom saobraćaju informiše o tome da je uređaj na putnom/pružnom prelazu u kvaru i da je zato potrebna povećana opreznost.

Pročitajte još:

Ovim izmenama Zakona pojašnjava se i pojednostavljuje postupak utvrđivanja vozila od istorijskog značaja (oldtajmera) i uspostavlja osnova za razvijanje tehnologije autonomnih vozila, a istovremeno se omogućava i sprovođenje Programa ePapir.

Kada je reč o kaznenim odredbama, pooštravaju se kazne za nepoštovanje znaka „obavezan smer“ za teretna vozila koja u tranzitu kroz Srbiju izbegavaju korišćenje auto-puta zbog naplate putarine, čime značajno štete putevima nižeg reda i ujedno ugrožavaju bezbednost saobraćaja na tim deonicama.

Energetski portal

Smederevo – Izgradnja rezervoara za 100.000 tona nafte

28.07.2023

U skladištu naftnih derivata u Smederevu grade se novi rezervoari u kojima će se čuvati ovi energenti. Prema rečima ministarke Dubravke Đedović u njima će moći da se skladišti ukupno blizu 100.000 tona nafte.

„Sve dodatne količine nafte i naftnih derivata koje možemo da obezbedimo i da skladištimo u Srbiji kao rezervu, znači dodatnu energetsku sigurnost za našu privredu i građane”, rekla je Đedović i dodala da investicija iznosi oko četiri milijarde dinara.

Ministarka je posle razgovora sa izvođačima rekla da radovi teku po planu i da su dva rezervoara gotovo u potpunosti izgrađena, a da će na četiri preostali građevinski radovi biti završeni do kraja godine.

„Sada moramo da se fokusiramo na prateću infrastrukturu, izgradnju neophodnih pumpnih stanica i rezervoara za vodu. Za to ćemo obezbediti dodatna sredstva da bismo što pre mogli i te dodatne investicije da završimo, kako bi novi rezervoari što pre ušli u upotrebu i počelo njihovo zapunjavanje. Na taj način podižemo naše rezerve naftnih derivata, pre svega obavezne, ali i robne rezerve, i podižemo sigurnost snabdevanja naših građana“, navela je ona.

Pročitajte još:

U NAREDNIH ŠEST GODINA 12 MILIJARDI EVRA ZA DOMAĆU ENERGETSKU INFRASTRUKTURU

Energetska kriza pokazala je koliko je neophodno da budemo energetski nezavisni i da imamo što veće sopstvene rezerve energenata, navela je Đedović i podsetila da su obavezne rezerve naftnih derivata povećane prošle godine 54 odsto u odnosu na 2021.

„Dodatne količine smo obezbedili i ove godine, i nastavićemo da na tome radimo. U ovom momentu iz različitih izvora imamo zalihe nafte i naftnih derivata za 91 dan prosečne potrošnje i ukoliko se desi neki poremećaj na svetskim tržištima, imamo veću sigurnost da te probleme možemo da prevaziđemo“, rekla je Đedović, navodi se u saopštenju.

Ona je dodala da u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom postoji obaveza povećanja obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata i da će se narednih godina raditi na obezbeđivanju dodatnih skladišta, pre svega u vlasništvu države.

Energetski portal

Kompanija „PepsiCo“ obeležila završetak kampanje „Plus za planetu“ obaranjem Ginisovog svetskog rekorda

28.07.2023

Plus za planetu - promena počinje od tebe - struktura od plastičnih flaša1 — Foto: Promo

Kompanija PepsiCo s ponosom je objavila završetak kampanje „Plus za planetu – promena počinje od tebe“, koja je za cilj imala angažovanje i edukaciju zajednice o adekvatnom odlaganju plastične ambalaže.

Završetak kampanje obeležen je predstavljanjem najveće strukture od plastičnih flaša na svetu, postavljene preko veštačkog jezera na Adi Ciganliji. Svečanoj ceremoniji prisustvovao je veliki broj medija, partnera, kao i ostalih zvanica, među kojima i je bio i predstavnik Ginisovih svetskih rekorda, nakon čije je procene utvrđeno da je ovom prilikom postavljen nov Ginisov rekord i sagrađena najveća struktura od plastičnih flaša na nekom jezeru na svetu.

„Veoma smo srećni što smo ovakvim performansom i obaranjem Ginisovog svetskog rekorda obeležili završetak kampanje „Plus za planetu – promena počinje od tebe!“. Kroz kampanju smo angažovali i edukovali zajednicu, zaposlene i okupili veliki broj partnera, sa kojima delimo istu viziju – a to je odgovornost prema okruženju u kome živimo. Za nas je ovo samo dodatna inspiracija da ovako nastavimo u budućnosti i trudimo se da podstičemo pozitivne promene u društvu“, izjavio je Marko Martinović, regionalni direktor prodaje u kompaniji PepsiCo.

U ime Sekopak-a, kao jednog od partnera, prisutnima se obratila generalna direktorka Violeta Belanović, i istakla važnost adekvatnog odlaganja ambalažnog otpada.

„Za Sekopak kao operatera, učestvovanje na projektu “Plus za planetu – promena počinje od tebe” predstavlja veliki izazov i zadovoljstvo što se zajednički trud isplatio. Na ovoj kampanji smo radili više od pola godine kako bismo poslali poruku zajednici o tome koliko je reciklaža važna. Na ambalažni otpad treba da gledamo kao na resurs koji nikako ne treba da završi u prirodi ili na deponiji. Naš cilj je da unapredimo primarnu selekciju u Srbiji i da zajedno učinimo našu zemlju čistijom i zelenijom“, istakla je Belanović.

Struktura, dugačka oko 250m i sačinjena od oko 57.000 flaša, biće izložena na jezeru u trajanju od jednog dana, nakon čega će biti uklonjena, a sva prikupljena ambalaža biće reciklirana i od nje će biti napravljena nova ambalaža ili predmeti od plastike. Kampanju su podržali JP Ada Ciganlija, Nacionalna geografija, Sekopak, MPC Properties, Ada Mall, kompanija Delhaize Srbija, Gorska služba spašavanja Srbije i Belgrade Office Park.

Kompanija PepsiCo ostaje predana sprovođenju održivih i društveno odgovornih projekata, te kroz PepsiCo Positive strategiju održivog poslovanja nastavlja podršku i aktivnosti usmerene ka zaštiti životne sredine, nastojeći da pomogne zajednicama da udruženi izgrade bolju i održiviju budućnost za naredne generacije.

Izvor: PepsiCo

Vrtić „Sunce“ na Beloj Zemlji dobio solarnu elektranu

28.07.2023

Nedavno su završeni radovi na ugradnji solarne elektrane na krovu vrtića “Sunce” na Beloj Zemlji. Reč je o donaciji, odnosno nagradi, koju je grad Užice dobio kroz projekat “Škole za bolji kvalitet vazduha”.

Solarna elektrana kapaciteta 8kW doprineće značajnoj uštedi električne energije i manjim računima tokom cele godine.

Ovaj vrtić je, po rečima Nade Jovičić gradske većnice za zaštitu životne sredine, energetsku efikasnost i turizam, odabrana jer se nalazi u mesnoj zajednici sa najviše sunčanih sati tokom cele godine.

“Solarna elektrana će tako imati makismalnu iskorišćenost, a vrtić maksimalne uštede električne energije. Grad je pored ove nagrade kroz projekat koji se realizuje od 2021. godine dobio i uređaje za monitoring kvaliteta vazduha, koji su postavljeni u dve srednje i jednoj osnovnoj školi u gradu, čime je poboljšan monitoring. Takođe u protekle dve godine realizovane su brojne radionice u kojima su uz posredovanje Kancelarije za mlade učestvovali upravo mladi i to je ono zbog čega smo nagrađeni. Uspeli smo da mlade uključimo u konkretne aktivnosti, poput revizije Plana kvaliteta vazduha, što će opet poslužiti kao praksa i za donošenje drugih značajnih dokumenata za grad Užice”, kaže Jovičić.

Pročitajte još:

UŽICE, RAŠKA I OSEČINA NAGRAĐENE ZA POSVEĆENOST UNAPREĐENJU KVALITETA VAZDUHA

Veselinka Jovanović, direktorka Predškolske ustanove Užice ističe da je vrtić “Sunce” jedan od tri objekta koji za grejanje koriste električnu energiju.

“Dobijanjem solarne elektrane ostvarićemo značajne uštede električne energije tokom grejne sezone, ali i tokom cele godine i svakako manje račune ka dobavljaču. Nastavićemo da zajedno sa gradom i donatorima radimo na unapređenju energetske efikasnosti u svim objektima”, ističe ona, navodi se na sajtu grada.

Za solarnu elektranu kompanija MT-KOMEX donirala je izradu projekta i izvela radove. Ova kompanija ove godine obeležava trideset godina od osnivanja firme. Tokom tri decenije poslovanja kompanija je izgradila i isporučila opremu za više od 180 solarnih elektrana na zemlji i na krovovima, čija je ukupna instalisana snaga više od 60 MW.

Stručni tim kompanije izdvaja spremnost da klijentima u svakom trenutku pruže punu podršku u svim fazama projekta, od razvojne etape do pripreme dokumentacije za tehnički prijem i ishodovanja upotrebne dozvole, po principu ključ u ruke.

Solarna elektrana je nagrada koju je Grad Užice dobio u okviru projekta “Škole za bolji kvalitet vazduha”, koji sprovodi UNICEF u Srbiji, uz finansijsku podršku Vlade Norveške, Ministarstva prosvete i Ministarstva turizma i omladine Srbije u partnerstvu sa Stalnommkonferencijom gradova i opština i lokalnim samoupravama.

Energetski portal

Država će pomoći poljoprivrednicima nakon vremenskih nepogoda

28.07.2023

363426417_604438161835720_1132807680680896441_n — Foto: Opština Šid

Poljoprivredna gazdinstva koja su pretrpela velike gubitke tokom nevremena mogu da računaju na pomoć države u saniranju štete.

Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obišla je dva poljoprivredna gazdinstva na teritoriji opštine Šid, koja su pretrpela velike gubitke tokom nevremena.

Oni su razgovarali o gubicima sa kojima su se suočili zbog vremenskih nepogoda, ministarka je ponovila da će država stati uz poljoprivrednike i nadoknaditi im štetu, zbog čega je važno da se ona popiše.

Pročitajte još:

Tanasković je pozvala sve predsednike opština da se prijave za sredstva u okviru nacionalnog programa LID, jer ona mogu biti delom opredeljenja i za klimatske promene u

delu koji je prihvatljiv Svetskoj banci i Francuskoj agenciji za razvoj, sa kojima se ovaj projekat realizuje.

Prema njenim rečima, potrebno je to iskoristiti, naročito u delovima gde je šteta načinjena usled poplava ili nedavnih vremenskih nepogoda, navodi se u saopštenju.

Predsednik Opštine Šid Zoran Semenović je istakao da do sada procenjena šteta u toj opštini iznosi 14 miliona evra.

On je pozvao sve koji su pretrpeli štetu u poljoprivredi i na svojim objektima da se jave, kako bi se popisala šteta i kako bi se što pre reagovalo i izašlo sa konkretnim zahtevom pred Vladu Srbije da pruži pomoć.

Energetski portal

Srpska berza struje počela sa dnevnom trgovinom, šta to znači za snabdevanje

28.07.2023

električna-energija-struja — Foto-ilustracija: Pixabay (Wayne Jackson)

Srpsko energetsko tržište napravilo je značajan iskorak u trgovini električnom energijom. Od ovog utorka SEEPEX Srpska berza električne energije počela je dnevnu trgovinu strujom.

Miloš Mladenović, direktor SEEPEX-a gostujući u Dnevniku RTS-a izjavio da je uspostavljanje tog organizovanog unutardnevnog tržišta na neki način šlag na torti celokupnog tržišnog okvira vezanog za električnu energiju u Republici Srbiji.

“Tako da ovako bez ulaska u detalje, najkraće rečeno, to unutardnevno organizovano tržište znači da vi već u vremenskom roku od sat vremena unapred možete da fino pozicionirate svoju poziciju na tržištu. Tako da evo sad recimo do 8 sati ujutro vi možete da kupite ili prodate električnu energiju na organizovanom tržištu već za period od devet sati pa nadalje. I to je najkompleksniji segment organizovanog tržišta i ono što takođe je važno reći, naravno, da je uspostavljeno u skladu sa najboljom evropskom praksom, dakle koristi se takozvani M7 trading sistem koji se koristi u kompletnoj zapadnoj Evropi i u procesu spajanja tržišta“, kazao je Mladenović.

Prema njegovim rečima, to rešenje kliringa i finansijskog poravnanja je dalje kompletirano u saradnji sa nemačkim partnerima European Commodity Clearing, koja je najveća evropska klirinška kuća.

Pročitajte još:

Napominje da je situacija takva da se povećava potražnja struje, pa posledično i cene rastu.

“I sada je u Srbiji na tom našem velikoprodajnom tržištu referentna cena na dan unapred tržištu na nivou je od između 100 i 105 evra po megavat satu. Slično je i u regionu. Dok se očekuje, naravno, tokom avgusta i, naravno, u poslednjem kvartalu ove godine, i dalje rast cena na velikoprodajnom tržištu“, kaže Mladenović.

Srbija je, kaže, kompletirala tržišni okvir za trgovinu strujom, a „SEEPEX“, Srpska berza električne je prva, van Evropske unije, sa tako organizovanom tržištem struje u Jugoistočnoj Evropi.

Srpska berza struje je deo regionalne berze ADEX gde su joj partneri Slovenci i Francuzi, a zanteresovani su i da se priključe tako da ta regionalna berza jača i postaje važan igrač na evropskom energetskom tržištu električne energije.

Direktor berze kaže da to doprinosi sigurnosti snabdevanja, pospešuje investiranje u obnovljive izvore energije i diktira veleprodajne cene električne energije koje trenutno u čitavoj Evropi ponovo beleže rast.

Ističe da u Srbeksu ima 40 učesnika aktivnih i to su kompanije iz Srbije, regiona i uopšte iz EU.

“To je takozvana spot trgovina. Ona se svodi najviše na optimizaciju. Vi sad neke dugoročne balansne potrebe pokrivate na dugoročnom tržištu. Na spot tržištu vi imate situaciju da praktično optimizirate svoju poziciju i naravno kompanije koje se bave čisto trgovinom i obezbeđuju time profit. A naravno najveću likvidnost daju kompanije koje imaju i te proizvodne kapacitete. Kod nas su to naravno EPS, Elektroprivreda Republike Srpske, Elektroprivreda Crne Gore, takođe sve kompanije iz regiona su tu velike, iz Mađarske, iz Hrvatske i Slovenije. Ono što je zanimljivo imamo i prvu srpsku kompaniju koja se bavi agregacijom malih obnovljivih izvora energije“, navodi Mladenović.

Kaže da su zadovoljni jer imaju već 20 od 40 učesnika na dan unapred tržištu, već 20 učesnika je registrovano prvi dan za učešće – 16 učesnika je bilo aktivno, ulogovano na sistem.

“Očekujemo u narednim danima i mesecima da se ta likvidnost da polako raste“, napominje Mladenović.

Izvor: RTS

1...139140141...1.527 Page 140 of 1.527

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM