Moguća saradnja Srbije i Japana u oblasti energetske efikasnosti

14.05.2018

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović razgovarala je danas sa ambasadorom Japana u Beogradu Đunićijem Marujamom o projektima u oblasti drumskog, železničkog, vodnog, vazdušnog saobraćaja, kao i o mogućnostima saradnje dveju zemalja u oblasti infrastrukture i energetske efikasnosti.

Mihajlović je tom prilikom istakla da je Srbija danas politički i ekonomski stabilna zemlja, koja uspešno realizuje važne infrastrukturne projekte.

S tim u vezi, kako je napomenula, završavamo Koridor 10, radimo na izgradnji Koridora 11, unapređujemo železnički i vodni saobraćaj i ulažemo u aerodrome u Srbiji.

Ona je prenela zadovoljstvo zbog toga što je Japan izrazio interesovanje da preko Japanske međunarodne agencije za saradnju (JICA) učestvuje u realizaciji infrastrukturnih projekata koje Ministarstvo vodi.

Naš cilj je, kako je poručila, povezivanje sa susedima i jačanje saradnje sa svim međunarodnim partnerima.

U skladu sa tim, nadam se i da ćemo u narednom periodu potpisati sporazume o saradnji sa našim japanskim partnerima, pre svega u oblasti vazdušnog i vodnog saobraćaja, kao i u oblasti energetske efikasnosti, imajući u vidu veliko iskustvo kojim raspolaže ta zemlja, istakla je Mihajlović.
Takođe, kako je dodala, Srbija je zainteresovana za japanska idejna rešenja kada je u pitanju izgradnja metroa od aerodroma do grada.

Marujama je istakao da je Japan zainteresovan da se uključi u važne projekte koje realizuje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, predloživši skoriji sastanak delegacije Japanske međunarodne agencije za saradnju (JICA) i resornog ministarstva.

Mihajlović je ambasadoru kao poklon uručila ćilim iz istočne Srbije, rad žena sa sela, članica Etno-mreže, kao deo prakse da zvaničnicima sa kojima se sastaje poklanja ručne radove nastale kao rezultat inicijative „Uposlimo hiljadu žena u ruralnim područjima“, koju Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost realizuje u saradnji sa Etno-mrežom i NALED-om.

Milisav Pajević

Električni autobusi: Udarac za naftnu industriju

14.05.2018

o-bus-2151318_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Kada je kineski proizvođač BYD pre nekoliko godina, na konferenciji u Belgiji, predstavio prototip električnog autobusa, ova vozila bila su predmet podsmeha. Isbrand Ho, generalni direktor kompanije za evropski kontinent, prisetio se kako je tom prilikom njihov novi proizvod prozvan “igračkom”. Danas, dvanaest miliona stanovnika Šenžena, rodnog grada BYD, od tačke A do tačke B prevozi se u potpunosti električnom flotom autobusa. Ukupno 16.359 primeraka “igračke” jezdi ulicama. Da biste bili svesni veličine autobuskog parka Šenžena, stavićemo ga u komparativnu perspektivu – tri puta je veći u odnosu na njujorški, a gotovo osam puta u odnosu na losanđeleski, tvrdi Tim Dikson.

Električni autobusi proširili su se na puteve širom sveta. Procene ukazuju da ih, trenutno na globalnom nivou ima 400 hiljada, kojima se na svakih pet nedelja, samo u Kini, “pridruži” novih 9.500 komada, količina autobusa kojom raspolaže čitav London.

Zaokret od izrabljivanja fosilnih goriva ka iskorišćavanju električne energije koji je načinio ovaj segment javnog prevoza počela je da oseća i naftna industrija.

Autobusi u proseku troše 30 puta više goriva u odnosu na prosečan automobil, pa “elektrifikacija” njih hiljadu znači svakodnevnu uštedu skoro 80 hiljada litara “crnog zlata” (500 barela).

Prema proračunima BYD, u proteklih deset godina, njihovi električni autobusi prešli su gotovo 17 milijardi kilometara, uštedevši pritom 6,8 milijardi litara dizel goriva. Prelazak na struju je rezultovao u 18 miliona tona ugljen-dioksida manje što je ekvivalentno uklanjanju 3,8 miliona konvencionalnih auta sa svetskih puteva, objasnio je Ho.

Neoboriva je činjenica da je Šenžen prešao dug put od grada obavijenog smogom i jednog od najzagađenijih na kineskoj teritoriji – a jedan od faktora njegovog napretka su i autobusi na struju. Oni najveće prednosti pokazuju upravo u gradskim sredinama, gde nulte emisije izduvnih gasova i tihi rad ovih vozila doprinose višem kvalitetu života ljudi. Baterije mogu da se pune na stanici.

Iz navedenih razloga, i druge svetske metropole osmislile su sopstvene strategije za poboljšanje saobraćaja, uključujući London, Pariz i Los Anđeles, čiji su deo i autobusi na struju.

Jelena Kozbašić

U Nišu povećan broj zmija i sova

14.05.2018

grass-snake-3364032_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Članovi Udruženja za zaštitu životinja ZOO planet iz Niša uhvatili su od početka godine 26 zmija koje su zatečene u kućama i dvorištima na području tog grada.

Predsednik Udruženja ZOO planet Dušan Stojanović rekao je da broj zmija u prirodi nije povećan, ali su se one u potrazi za hranom iz ruralnih sredina spustile u naseljena mesta.

– U ruralnim sredinama je sve manje ljudi i useva, pa su zmije migrirale. Isti je slučaj i sa sovama malim ušarama, i njih je sve više u gradu, pre svega u gradskim parkovima – kazao je Stanović za agenciju Beta.

Prema njegovim rečima, građani zovu u pomoć članove Udruženja ZOO Planet i zbog zmija koje su im ušle u kuću ili dvorište, ali i zbog sova.

– Ljudi su sujeverni i zbog toga se plaše sova, plaše se kada im pište noću ispred kuće. Traže da ih uhvatimo i premestimo gnezda, ali to ne radimo – kazao je Stojanović.

On je kazao da je nekoliko opština iz Niša angažovalo Udruženje ZOO Planet koje ima 13 članova obučenih za hvatanje gmizavaca.

– U gradu nismo uhvatili ove godine nijednu otrovnu zmiju, sve su bile neotrovne. Četiri su bile belouške jedna ribarica, a ostalo su stepski smukovi – izjavio je Stojanović.

Pojedine zmije, dodao je, uhvaćene su na zaista neobičnim mestima jedna je bila u krevetu nepokretne starice, a jedna skrivena u gajbi u prodavnici.

Prema njegovim rečima, građani treba da deluju preventivno kako kako zmije ne bi imale razloga da ulaze u kuće.

– Potrebno je pokositi travu oko kuće, otpatke hrane bacati u zatvorene kante kako se ne bi skupljali glodari koji privlače zmije i popuniti pukotine na kućama da gmizavci ne bi mogli da se u njih uvuku – rekao je Stojanović.

On je kazao da uhvaćene zmije ZOO Plant vraća u njihovo prirodno stanište i podsetio da je ubijanje zmija kažnjivo.

– Kazne za ubijanje zmija se kreću od 14.400 dinara za poskoka, 40.000 za neutralne zmije, 50.000 za smukove pa sve do 100.000 dinara za šarke – istakao je Stojanović.

Krivičnim zakonikom, dodao je, predviđa se i zatvorska kazna do tri godine, naročito ako je ubijen veći broj zmija.

Izvor: beta.rs/zelena-srbija

Postavljanje privremenih objekata u NP „Durmitor“ i „Biogradska gora“

14.05.2018

Vlada Crne Gore je na 75. sednici usvojila Informaciju o pokretanju postupka za davanje u zakup dela nepokretnosti i objekata u svojini Crne Gore i lokacija za postavljanje privremenih objekata u nacionalnim parkovima „Durmitor“ i „Biogradska gora“.

Ocenjeno je da bi se primenom modela i dugoročnog zakupa zemljišta i objekata sa upravljanjem obezbedila održiva valorizacija postojećih objekata – restoran na Crnom jezeru sa pripadajućim zemljištem, motel Radovan luka u okviru NP „Durmitor“ i restoran na Biogradskom jezeru sa pripadajućim zemljištem i efikasno upravljanje turističkom destinacijom, kroz razvoj mikro-destinacija, a takođe obogatila turistička ponuda, kroz razvoj dodatnih sadržaja.

Povodom ove tačke dnevnog reda, Vlada je zadužila Ministarstvo održivog razvoja i turizma da u saradnji sa JP Nacionalni parkovi obrazuje Tendersku komisiju koja će utvrditi cenu zakupa na godišnjem nivou, pripremiti i dostaviti na saglasnost Vladi tendersku dokumentaciju.

Milisav Pajević

Skup zemalja CIEZ i Kine o klimatskim promenama i šumarstvu

14.05.2018

Svečano otvaranje drugog sastanka na visokom nivou Koordinacionog mehanizma za saradnju u šumarstvu između Kine i zemalja centralne i istočne Evrope (16+1) biće održano danas u Palati Srbije.

Tema skupova o kojoj će ministri zemalja raspravljati su klimatske promene i šumarstvo u 21. veku. Biće podnet izveštaj o realizaciji programa rada od 2016. do 2018. godine i predložen program rada od 2018. do 2020. godine.

Sastanku će prisustvovati delegacije iz 16 evropskih zemalja (Albanija, Slovenija, Hrvatska, BiH, Bugarska, Češka, Letonija, Litvanija, Estonija, Rumunija, Crna Gora, Slovačka, Mađarska, Poljska, Makedonija i Srbija) i Kine.

Takođe, biće održan i seminar o naučnoj saradnji u oblasti šumarstva između Kine i CIEZ.

Učesnici će sutra prisustvovati otvaranju 85. međunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu.

Milisav Pajević

“Urban Preks” rešava problem poplava Segedina i Novog Sada

14.05.2018

Klimatske promene, poplave — Photo: Pixabay

Prošle godine je započet projekat prekogranične saradnje između Srbije i Mađarske, pod nazivom “Urban Preks“, pomoću kojeg bi trebalo da se reše problemi poplava u gradskim sredinama Segedina i Novog Sada.

Kada je o urbanim poplavama reč, jedna od najkritičnijih tačaka u Novom Sadu jeste i podvožnjak u Partizanskoj ulici.

Zahvaljujući projektu prekogranične saradnje, vrednom oko 750 000 evra, u narednih godinu i po dana ovaj problem trebalo bi da bude rešen.

Projekat je finansirala Evropska unija, a realzovaće ga stručnjaci iz Segedina i Novog Sada.

Na području Novog Sada i Segedina ovako obilne padavine dešavaju se nekoliko puta godišnje, a cilj projekta jeste sprečavanje problema funkcionisanja saobraćaja, kretanja stanovništva, a nekada i ugrožavanja života i materijalnih dobara.

“Urban Preks” je projekat prekogranične saradnje između Srbije i Mađarske, odnosno univerzitetskih stručnjaka i nadležnih gradskih institucija iz Novog Sada i Segedina.

Rok za završetak projekta je novembar 2019. godine.

Milisav Pajević

Kontrola kvaliteta životne sredine u Kragujevcu

14.05.2018

Gradsko veće Kragujevca je na sednici održanoj prošlog petka dalo saglasnost Gradskoj upravi za prostorno planiranje, urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine za pokretanje postupka javne nabavke kontrole kvaliteta životne sredine na teritoriji grada Kragujevca koja podrazumeva kontrolu kvaliteta vazduha na godišnjem nivou, koncentraciju alergenskog polena, nivoa buke, ispitivanje kvaliteta površinskih voda, zagađenosti zemljišta i kontrolu kvaliteta vode za piće iz javnih česmi.

Na sednici Gradskog veća još su usvojeni i zaključci o pokretanju inicijative za izradu izmena i dopuna Plana generalne regulacije “Radna zona Kragujevac i zona poslovanja“ – Petrovačka magistrala u Kragujevcu i inicijative za izradu PDR-a “Osnovna škola Milutin i Draginja Todorović“.

Data je saglasnost i na pravilnike o načinu, kriterijumima i postupku prijema dece u Predškolsku ustanovu “Nada Naumović“ i Predškolsku ustanovu “Đurđevdan“. Pravilnicima je predviđeno da Jedinstveni javni konkurs za prijem dece u vrtiće bude raspisan do 20. maja.

Milisav Pajević

Ministarstvo isplatilo sredstva reciklerima

14.05.2018

computers-814257_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo zaštite životne sredine, u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, isplatilo je 2.186.098.779,81 dinar reciklerima za reciklirani elektronski, električni i otpad druge vrste (gume i ulje) za količine prerađene u 2017. godini, a u skladu sa ugovorima potpisanim aprila ove godine.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Evropska siva vučica u ZOO vrtu pronašla novi dom

14.05.2018

Veliku pažnju javnosti privukla je vest da je u centru beogradskog naselja Mirijevo uhvaćena evropska siva vučica.

Još je nepoznanica odakle je stigla i kako je završila na ulicama Beograda, a to bi mogla da utvrdi istraga MUP-a.

Vučica nije pokazivala agresivnost, a u odličnom je stanju i kondiciji, i deluje da je skotna.

Da li je to zaista tako utvrdiće u Zoološkom vrtu u Beogradu, jer je vučica upravo tu pronašla novi dom.

Vučica je beogradskom zoološkom vrtu dobila poseban kavez. Veterinar Jožef Ezveđ je rekao za RTS da ona ima oko osam godina i da je u zadovoljavajućem stanju. U planu je da se urade kliničke pretrage i da se vakciniše protiv besnila.

– Ako još nije i trajno obeležena, dobiće čip i uradićemo hematološke analize, kako bismo utvrdili njeno opšte stanje i da li treba da se leči, rekao je Ezveđ.

Vučica je bila mirna prilikom hvatanja što može da ukazuje da je bila nečiji kućni ljubimac.

– Ja sam više nego ubeđen da je bila ljubimac, jer se divlji vuk ne bi ovako ponašao, pobegao bi. Ona je dugo bila u blizini ljudi koji su učestvovali u akciji hvatanja i nije pokazivala znakove agresivnosti, rekao je veterinar.

U zoo-vrtu je hrane kvalitetnim mesom i ona pokazuje dobar apetit.

Izvor: RTS

Milisav Pajević

Osnovci, mladi zaštitari životne sredine i prirode

13.05.2018

U Beogradu je realizovan Eko-kviz na temu „Prljavo ili čisto – nije isto“, gde su se u poznavanju ekologije takmičili osnovci iz osam gradova Srbije.

– Ovaj ekološki talas mora da se širi po Srbiji, jer uspešno doprinosi jačanju svesti najmlađih i stavljanju u fokus javnosti temu ekologije, zbog čega će Ministarstvo punu pažnju obratiti ekološkom obrazovanju, i naredne godine ukazati još veću podršku organizovanju ovakve i sličnih manifestacija, rekao je Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije.

Ovom prilikom ministar Trivan pozvao je učesnike da ostanu „zelena vojska“ na koju će se i stariji ugledati, i koji će pokazati kako bi se trebalo ponašati prema svom životnom okruženju, kako reciklirati i čuvati prirodu.

– Sve vas pozivam da svoje roditelje, svoje bake i deke, uporno učite da budu kao što ste vi, jer vi u stvari najbolje znate kako se čuva i kako se voli priroda, rekao je Trivan osnovcima.

Ministar Trivan uručio je predstavnicima lokalnih samouprava zahvalnice za učešće u kvizu. Eko-kviz koji je okupio učenike od petog do osmog razreda osnovnih škola Vranja, Gornjeg Milanovca, Zrenjanina, Petrovca na Mlavi, Vršca, Prokuplja, Sokobanje i Beograda, po drugi put je organizovalo JKP „Gradska čistoća“ Beograd, kako bi se doprinelo stvaranju zdravih navika i odgovornog ponašanja najmlađih prema životnoj sredini.

Ove godine, samo iz Beograda je preko sedam stotina dece učestvovalo u kvalifikacionim takmičenjima za Eko-kviz, koji su, upoznajući se sa različitim aspektima zaštite životne sredine, sigurno postali i njeni zaštitari.

Milisav Pajević

Uređena javna rasveta u selima opštine Knić

13.05.2018

Na osnovu Programa održavanja i razvoja Opštinskih i nekategorisanih puteva, javne rasvete i drugih komunalnih i javnih objekata u opštini Knić, ekipe JKP „Komunalac“ izvodile su radove na nekoliko lokacija u opštini.

U Kneževcu je završeno postavljanje armirano-betonskih propusta Φ800, nasipanje kamene drobine, razastiranje i valjanje na putu preko armirano-betosnkih cevi.

Radovi su izvođeni i u Zabojnici gde je odrađeno postavljanje armirano-betonskih propusta Φ300, nasipanje kamene drobine, razastiranje i valjanje na putu preko armirano betosnkih-cevi kao i mašinski iskop odvodnih kanala.

U Barama su postavljene AB cevi F600 i tamponiranje kamenom drobinom preko cevi.

U Čestinu je urađen mašinski iskop odvodnih jarkova sa prevozom zemlje na deponiju u dužini od oko 900 metara, a očišćen je i odron zemlje iz betonskog kanala kod manastira Kamenac i odvoz zemlje na deponiju.
Ekipe JKP „Komunalac“ su završile radove u Kikojevcu gde je urađeno ravnanje stare podloge i iskop odvodnih kanala, podasipanje puta kamenim agregatom, razastiranje kamenog agregata grejderom i valjanje u dužini od oko jednok kilometra.
Takođe je urađen i mašinski iskop odvodnih kanala u dužini od oko 100 metara.

Milisav Pajević

Vlažne maramice uskoro bi mogle da budu zabranjene

13.05.2018

tissues-1000849_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Vlažne maramice, higijenska potrepština za skidanje šminke, brisanje lepljivih prstiju i drugih delova tela, mogle bi i same u doglednoj budućnosti da budu “izbrisane”.

Britanska vlada, piše BBC, planira u idućih 20 godina da iskoreni plastični otpad, uključujući i “proizvode za jednokratnu upotrebu, poput vlažnih maramica”.

Vlažne maramice sadrže nerazgradivu plastiku.

Zbog toga će proizvođači imati dve opcije: razviti maramice bez plastike ili će se potrošači morati da snađu bez njih.

Vlažne maramice zloglasni su krivci za začepljenje odvoda vode. U britanskim kanalizacijama uzrokuju čak 93 posto svih začepljenja, tvrde iz državne vodoprivrede.

To je podstaklo britansku vladu da pokrene kampanju čiji je cilj da informiše javnost da se vlažne maramice ne bacaju u odvodni sistem.

“Radimo s proizvođačima i prodavačima kako bi na pakovanjima jasno bilo naznačeno kako ih pravilno odlagati”, saopštilo je ministarstvo zaštite okoline.

Takođe, podstiču se inovacije koje bi omogućile proizvodnju razgradivih maramica.

Analizom uzoraka začepljenih cevi širom Britanije ustanovljeno je da vlažne maramice čine 93 posto velikih začepljenja koje sprečavaju odvod vode.

Razne masnoće doprinose sa svega 0,5 posto, a preostalih 6,5 posto odnosi se na higijenske proizvode poput higijenskih uložaka ili pamučnih vatica, kao i plastična folije.

Toaletni papir, suprotno navedenim primerima, u začepljenima učestvuje u promilima.

Industrija vlažnih maramica procvetala je poslednjih desetak godina, a proizvođači nude sve više varijanti – maramice za osetljivu kožu, za bebe, za skidanje šminke, za teranje insekata, umesto dezodoransa, čak i kao zaštitu od Sunca. Većina njih je, međutim, od poliestera i drugih bioloških nerazgradivih materijala.

Izvor: N1

U Vojvodini se gnezdi do 14 hiljada parova sova utina

12.05.2018

Procenjuje se da se u Vojvodini gnezdi između deset i 14 hiljada parova sova utina, koja predstavlja i najčešću noćnu grabljivicu.

Jedan od razloga zašto ih sve više možemo videti u naseljenim mestima jeste i to što je mnogo šuma uništeno, pa one spas pronalaze u neposrednoj blizini ljudi.

Sve vrsta sova u Srbiji ubrajaju se u strogo zaštićene vrste ptica, čije je ugrožavanje zabranjeno na bilo koji način. Takođe zakonom o zaštiti prirode zabranjeno je ugrožavanje i njihovih staništa.

– Čovek je u velikoj meri izmenio prirodu, i onda kada smo mi oduzeli veliki deo prirode divljim životinjama, neke od njih su naučile kako da žive u urbanim i ruralnim sredinama.sove naime koriste vrlo dobro gradska i seoska područja iz razloga što im mi tu ostavljamo prostora za život, bilo da one koriste gnezda od svrake ili vrane, ili naše tavane ili neke druge objekte, a sa druge strane čovek je privukao veliku količinu glodara, miševa pacova koji žive na onim područjima gde mi proizvodimo ili skladištimo hranu i zbog toga su nam sove najznačajnije, kaže Milan Ružić iz Društva za proučavanje i zaštitu ptica Srbije.

Gladni ptići koji dozivaju roditelje veoma često se mogu čuti sa krošnji u blizini naših prozora, ali šta ako se nađu u opasnosti. Gotovo svi ljudi se pitaju isto, kako pomoći povređenoj ptici, i šta uraditi sa mladuncem koje je ispalo iz gnezda.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Novi Pravilnik o tehničkom pregledu vozila

12.05.2018

U AMSS-u su rekli Tanjugu da je prosečna starost voznog parka u Republici Srbiji oko 16 godina i da će zbog primene novog Pravilnika o tehničkom pregledu vozila veliki broj vremešnih četvorotočkaša biti sklonjen sa ulice.

Na tehničkom pregledu će kontrolor fotografisati automobil sa svih strana, a predviđeno je da se za tri godine umesto toga kamerom snima pregled.

– U Srbji imamo problem da vozila čak i ne dolaze na tehnički pregled, kaže Milan Božić, direktor Centra za motorna vozila AMSS-a.

On je istakao da je sasvim opravdano da neko kaže vozačima neispravnih vozila – ti više ne možeš ovo da voziš dok ne popraviš.

Naglasio je da novi propisi u toj oblasti kod nas idu ka povećavanju nivoa tehničke ispravnosti vozila odnosno ka izjednačavanju sa tehničkim pregledima u Evropi.

Prema njegovim rečima, naši propisi za tehnički pregled nisu mnogo menjani od osamdesetih godina prošlog veka, kao i da su još tada bile predviđene detaljne provere tehničke ispravnosti, ali da se nisu striktno primenjivale.

Po novom Pravilniku tehnički pregled će trajati do 35 minuta i neće moći da ga prođu automobili sa korozijom, oštećenom šoferšajbnom, neispravnim trapovima, lošim gumama, ako nemaju filtere, katalizatore i slično.

– Mali procenat korozije je dozvoljen. U evropskim zemljama, na primer, u Nemačkoj, ako je auto korodirao majstor uzme šrafciger i lupa po automobilu i ako prođe kroz limariju ne može da prođe tehnički pregled. Korodiran auto nigde u Evropi ne može da prođe tehnički pregled, pa zašto bi ovde prolazio, naveo je Božić.

AMSS dva puta godšnje sprovodi akciju Ispravno vozilo – bezbedno vozilo, na više od 200 linija u Srbiji i da na tim proverama bude 30 do 40 odsto neispravnih vozila, iako je reč o ljudima koji proveravaju ispravnost svojih vozila.

Gotovo trećina od tih vozila koja su neispravna imaju neispravne kočnice, što je vrlo ozbiljan problem, dodao je Božić.

Tehnički pregled sada košta između 1.200 i 1.500 dinara, a firme koje se bave tehničkim pregledima su u medijima iznosili da bi tehnički pregled po novim pravilima trebalo da košta oko 3.500 dinara.

Država tek treba da odredi minimalnu cenu tehničkog pregleda. Ako vlasnici automobila starijih od 15 godina obave registraciju posle 5. jula prvi šestomesečni tehnički pregled će imati od sledeće godine.

Izvor: RTS

Milisav Pajević

Sombor unapređuje sistem upravljanja otpadom

12.05.2018

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović sa saradnicima, je sa predstavnicima Ministarstva zaštite životne sredine razgovarala o unapređenju sistema upravljanja otpadom i otpadnim vodama, rezervatu biosfere „Bačko Podunavlje“ i drugim pitanjima iz oblasti zaštite životne sredine.

Državni sekretar Branislav Blažić je naveo da posetom Somboru Ministarstvo želi da uspostavi model neprekidne saradnje kako bi se problemi u ovoj oblasti sagledali na pravi način i kako bi Ministarstvo moglo da pomogne u oblasti za koju je nadležno.

Državni sekretar je istakao da se u oblasti upravljanja otpadom mora raditi brzo, kako je rekao „ne samo zbog pristupanja Evropskoj uniji, već zbog zaštite životne sredine i zdravlja“.

Na sastanku je rečeno da se mora raditi brzo na uspostavljanju regionalne deponije kojom bi upravljalo preduzeće nastalo po modelu javno-privatnog partnerstva.

Sombor je među malobrojnim gradovima koji imaju prečistač otpadnih voda, rečeno je na sastanku i najavljeno je da će u vojvođanskim selima u narednom periodu biti predstavljen projekat poboljšanja kanalizacionog sistema i mreže po selima.

Najavljeno je i da će Ministarstvo pružiti podršku JKP „Vodokanal“ u njihovim prekograničnim projektima u ovoj oblasti.

Gradonačelnica i predstavnici Ministarstva razgovarali su i o turističkom potencijalu „Bačkog Podunalja“.

Ispred Ministarstva zaštite životne sredine sastanku su prisustvovali i Slobodan Perović, pomoćnik ministra za strateško planiranje i projekte i Darinka Radojević, načelnik Odeljenja za strateško planiranje.

Među domaćim učesnicima sastanka bili su i Miroslav Kovačić, član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija i načelnici resornih odeljenja Gradske uprave grada Sombora, Igor Latas i Milanka Krstić, te predstavnici JKP „Čistoća“ i JKP „Vodokanal.“

Milisav Pajević

Pirot lider korišćenja toplotne energije iz biomase

12.05.2018

Grad Pirot je kroz privatno-javno partnerstvo realizovao program zamene kotlova na lož ulje kotlovima na biomasu u četiri škole, dragoceno je iskustvo za ostale opštine, rečeno je na skupu „Kako uspešno i efikasno realizovati prelazak na korišćenje toplotne energije iz biomase u javnim objektima?“.

– Predstavnici lokalne samouprave sada mogu da vide rezultate i koriste iskustvo Pirota i Priboja, koji su pioniri u realizaciji ovakvih projekata i pravi primeri dobre prakse, rekla je stručni savetnik programa GIZ „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ Milica Vukadinović.

Skup „Kako uspešno i efikasno realizovati prelazak na korišćenje toplotne energije iz biomase u javnim objektima?“ održan je u Beogradu u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje u organizociji Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

– Posle prvog dela grejne sezone, tokom koje su se četiri škole u Pirotu grejale na biomasu, procenjene su uštede od 20 do 25 odsto u isporuci i troškovima energije. Do kraja finansijske godine, kada ćemo moći da finalizujemo rezultate, očekujemo da će ušteda ostati u okviru tih procenata“, rekao je na skupu kome su prisustvovali predstavnici lokalnih samouprava iz cele Srbije, energetski menadžer Grada Pirota Bojan Ivković.

Inače, postoji više od 20 lokalnih samouprava u Srbiji koje su zainteresovane da realizuju projekte prelaska na biomasu u javnim objektima, u čemu im tehničku podršku pruža GIZ.

Milisav Pajević

1...1,1071,1081,109...1,676 Page 1,108 of 1,676

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM