U Zavodu za zaštitu okoline i prirode Ministarstva zaštite okoline i energetike održan je sastanak na temu ugroženosti strogo zaštićene plemenite periske (Pinna nobilis). Na sastanku su, uz predstavnike Zavoda, učestvovali stručnjaci i...

U borbi sa plastikom može nam pomoći bioplastika, ali na koje sve načine? Plastika predstavlja veliki problem kad je u pitanju zagađenje životne okoline. Jednoj plastičnoj kesi potrebno je i nekoliko stotina godina...

Uz podršku Ministarstva zaštite okoline i energetike juče, 10. oktobra, u Ininoj poslovnoj zgradi je održan poslovni skup „Vodonik u Hrvatskoj“ na kojem su vodeći evropski i domaći stručnjaci u ovom području govorili...

Na severnoj obali australijskog kontinenta, na plaži Djulpan našlo se čak sedam tona morske plastike, među kojima ima i plastičnih flaša, upaljača i ribarskih mreža. Organizacija za zaštitu mora "Sea Shepherd" tvrdi da...

Ministarstvo održivog razvoja i turizma – Direktorat Glavnog državnog arhitekte, u saradnji sa Javnim preduzećem za upravljanje morskim dobrom Crne Gore i Opštinom Budva, tokom septembra 2019. godine, objaviće međunarodni, javni, jednostepeni...

Jedanaest nevladinih organizacija, nacionalnih operatera programa Blue Flag (Plava zastavica) sa Kipra i Malte, iz Portugala, Španije, Francuske, Italije, Slovenije, Grčke, Turske, Izraela i Crne Gore, ponovo su udružile snage kako bi...

Direktori JP Morsko Dobro i Agencije za zašititu prirode i životne sredine, Predrag Jelušić i Nikola Medenica sa saradnicima obišli su posebni rezervat prirode Tivatska solila i održali radni sastanak, kojem su...

Istraživači su u stomaku mladog kita, koji se u subotu, 14. marta, nasukao na Filipinima, otkrili 40 kilograma plastičnih kesa, a kao razlog njegove smrti navode "gastrični šok" uzrokovan prodiranjem veštačkih tvorevina...

Sagorevanje fosilnih goriva i oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte izaziva skok temperatura na globalnom nivou i poremećaje klime kao što su učestaliji i ozbiljniji toplotni talasi, suše, promene dinamike padavina i porast nivoa mora. Štetni gasovi ne odlaze isključivo u atmosferu, već određeni deo "zarobljavaju" i svetski okeani. Taj određeni deo iznosi oko 90 odsto i čini naša mora sve toplijim. Okeani primaju većinu toplotne energije proizvedene čovekovim aktivnostima zato što se voda greje teže i sporije u poređenju sa vazduhom.

Naučnici sa Masačuetskog tehnološkog instituta predviđaju da će boja svetskih okeana da se promeni do 2100. godine. Klimatske promene izazivaju značajne izmene fitoplanktona koje će, prema njihovim saznanjima, u narednih nekoliko decenija...

Na Drugi poziv za podnošenje projekata u okviru Interreg IPA prekograničnog programa Italija-Albanija-Crna Gora 2014-2020, koji će biti otvoren krajem februara, potencijalni korisnici mogu kandidovati projekte iz oblasti zaštite životne sredine, kulture,...

Predstavnice Zavoda za zaštitu prirode Srbije Ivana Jovanović i Biljana Krsteski prisustvovale su tehničkom sastanak na temu trećeg po redu proširenja serijskog dobra UNESCO svetske prirodne baštine „Drevne i netaknute bukove šume...

Ove zime biolozi su potvrdili izuzetno sporo zamrzavanje mnogih regiona na Arktiku, usled visokih temperatura  i otežanog formiranja leda. Iako je još 1967. godine zabeležena najmanja debljina ledenog pokrivača u toku novembra, ipak...

Rastući nivoi ugljen dioksida u okeanima mogli bi da pospeše širenje otrovnih algi koje mogu naneti štetu morskom svetu i ljudskom zdravlju. Podaci prikupljeni u naučnom istraživanju pokazuju da jedna vrsta otrovnih algi,...

Ovo je bila istorijska prilika, ali predlozi za hitnu zaštitu morskih predela odloženi su zbog motiva koji nemaju veze sa naukom. Aktivisti za zaštitu životne sredine osudili su postupke Kine, Norveške i Rusije...

Klimatske promene unose element neizvesnosti u budućnost naše planete - ali se na njihovom udaru nalazi i prošlost naše civilizacije.Nedavno objavljeno istraživanje u naučnom časopisu Nature Communications otkrilo je da su znamenitosti...