Drevne i netaknute bukove šume Karpata i ostalih delova Evrope

Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Predstavnice Zavoda za zaštitu prirode Srbije Ivana Jovanović i Biljana Krsteski prisustvovale su tehničkom sastanak na temu trećeg po redu proširenja serijskog dobra UNESCO svetske prirodne baštine „Drevne i netaknute bukove šume Karpata i ostalih delova Evrope“.

Sastanak je održan u prostorijama Instituta za ekologiju u Klagenfurtu, s obzirom na to da je ovaj institut partner u procesu koordinacije narednog proširenja ovog prirodnog dobra (Koordinaciona kancelarija).

Iako je koordinacija upravljanja ovakvim prekograničnim dobrom, koje obuhvata veliki broj zemalja, veliki izazov, takođe je i velika šansa za saradnju i razmenu znanja širom Evrope, i predstavlja jedan od najinovativnijih projekata zaštite prirode.

Srbija je februara 2018. godine podnela svoju tentativnu listu za naredno proširenje na kojoj se nalazi 11 bukovih rezervata.

Odabir komponenti za dodavanje na tentativnu listu prvenstveno je vršen na osnovu starosti, odnosno dužine trajanja stroge zaštite ovih šumskih rezervata (većina je strogo zaštićena već više od pola veka), karakterističnosti šumskih zajednica (biljnih asocijacija), od kojih su neke reliktnog karaktera sa endemo-reliktnim vrstama koje su od značaja za zaštitu, na različitim su podlogama, nadmorskim visinama, nagibima i ekspozicijama.

Cilj odabira ovih rezervata je bio da se što bolje predstavi diverzitet srpskih buovih šuma, koje čine oko 50 odsto svih šumskih sastojina u našoj zemlji.

Bukva, kao najznačajnija drvenasta vrsta u Srbiji, nastanjuje izuzetnno širok visinski dijapazon od gotovo 2000m, a najznačajnija je edifikatorska vrsta šuma planinskog vegetacijskog pojasa, i uglavnom se može naći na nadmorskim visinama iznad 800 metara.

Za sada su jedino Švajcarska, Poljska, Crna Gora i Srbija podnele svoje tentativne liste za naredno proširenje ovog serijskog dobra.

Naredno proširenje se planira za jul 2021. godine, stoga je ovom prilikom istaknuto da se radi o poslednjem proširenju, nakon čega će fokus biti na organizaciji sinhronizovanog upravljanja ovim serijskim, prekograničnim dobrom.

Milisav Pajević

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti