Maribor – Centar primene cirkularne ekonomije

03.08.2024

Foto: Ljubaznošću Aleksandera Saše Arsenoviča

Nekada je Maribor bio jedan od najrazvijenih gradova Jugoslavije, danas je to drugi po veličini grad u Sloveniji i prvi u regionu u kojem se primenjuju principi cirkularne ekonomije. Usvajanjem Strategije za prelazak grada Maribora na cirkularnu ekonomiju i Akcionog plana strategije, definisani su ključni razvojni projekti tranzicije ovog idiličnog turističkog mesta. Nosioci su i projekta EU Pilot regije biocirkularne ekonomije Podravja i trenutno rade na pripremi akcionog plana i projekata koji će biti realizovani do kraja ove godine. Aleksander Saša Arsenovič, gradonačelnik Maribora, za Magazin Energetskog portala govori o savremenim tehnologijama, energetskoj efikasnosti, klimatskim promenama, održivom razvoju i mnogo čemu još.

Koja savremena tehnološka rešenja koristite za mešoviti komunalni otpad? Da li su u Mariboru počele sa radom spalionice otpada?

– Javno preduzeće Snaga iz Grupe javnog holdinga Maribor (JHMB) obavlja uslugu upravljanja komunalnim otpadom. Mešoviti komunalni otpad se prikuplja po sistemu od vrata do vrata. Izuzetak je strogi centar grada, gde postoje četiri podzemna sabirna mesta za sakupljanje mešovitog komunalnog i drugih vrsta odvojeno sakupljenog otpada. Struja sortira prikupljeni mešani komunalni otpad u različite frakcije u modernoj, dobro opremljenoj i organizovanoj sortirnici. Od ukupno prikupljenih 75.000 tona komunalnog otpada na godišnjem nivou, 32 odsto se prikuplja na samom izvoru kao mešani komunalni otpad, a 68 odsto odvojeno, to sve ide otkupljivačima na dalju preradu i reciklažu. U Mariboru još nije postavljena spalionica otpada. Pripremaju se procedure za smeštaj, a u pripremi je izmena i dopuna Uredbe o spaljivanju otpada.

Da li razvijate koncept javno-privatnog partnerstva za plasman inovacija i koliko investicija privlače ovakvi projekti za zaštitu životne sredine?

– Realizuju se projekti energetske obnove javnih zgrada po modelu javno-privatnog partnerstva. U 2019. godini opština Maribor je u okviru javno-privatnog partnerstva po modelu energetskog ugovaranja u potpunosti renovirala 14 i delimično renovirala 10 javnih zgrada. Za sveobuhvatno renoviranje opština je dobila grantove za koheziju. Tako je opština u 2019. godini izvršila najveću energetsku obnovu u regionu. Obnovljena su 24 javna objekta (škole, vrtići, sportske sale). Vrednost projekta iznosila je 12 miliona evra. Godišnja potrošnja energije smanjena je za 5.952 MWh, troškovi energije za 446.000 evra, troškovi održavanja za 28.500 evra, a emisija CO2 smanjena je za 1.305 tona. Uslovi rada i života su značajno poboljšani, a korisnici su prezadovoljni. Projekat se redovno prati i uštede verifikuju od strane Agencije za energetiku i klimu Podravja – ENERGAP, koja je takođe učestvovala u procesu pripreme dokumentacije, dobijanja kohezionih sredstava i nadgledanja realizacije investicije.

U FOKUSU:

Koliko radite na poboljšanju energetske efikasnosti u domaćinstvima?

– Zajedno sa opštinom, ENERGAP građanima nudi energetske konsultacije tokom cele godine. U konsaltingu za građane aktivno sarađuje i sa energetskim konsultantima koji rade u okviru nacionalne mreže ENSVET (mreža energetskih konsultantskih kancelarija). U okviru kancelarije ENSVET građani dobijaju i besplatne savete i informacije vezane za ulaganja u efikasno korišćenje energije i obnovljive izvore energije uz mogućnost dobijanja bespovratnih finansijskih podsticaja i povoljnih kredita. Građani sve neophodne informacije i obaveštenja o besplatnim energetskim konsultacijama mogu naći na sajtu ENERGAP-a, kao i na društvenim mrežama. Povremeno objavljuju savete o uštedi električne i toplotne energije, informacije o ugljeničnom otisku i kako ga smanjiti, o tenderima za dobijanje bespovratnih sredstava, savete o rashlađivanju prostorija u letnjim mesecima i kako da se bezbedno izlažu suncu. Organizuju se i razna onlajn predavanja i seminari za građane na teme uštede, grejanja, samoodrživosti, energetske obnove, izgradnje, ulaganja u obnovljive izvore energije itd. U prostorijama ENERGAP-a nalazi se i savetodavna kancelarija za promociju korišćenja obnovljivih izvora energije koja je namenjena svim zainteresovanim građanima, opštinama i preduzećima.

Na koji način poboljšavate kvalitet vazduha, povećavate upotrebu obnovljivih izvora energije i radite na razvoju mobilnosti?

– Zagađenje vazduha u Mariboru iz godine u godinu je sve manje. Najveći udeo zagađenja, naročito tokom grejne sezone dolazi zbog upotrebe veoma starih i neefikasnih uređaja. Vrednosti zagađujućih materija, posebno čestica PM10, značajno su pale u poslednjih šest godina. U 2018. godini na mernom mestu Krekovo/Tirševa bio je čak 21 dan gde je prekoračena dnevna granična vrednost, a 2023. godine na istom mernom mestu nije zabeležen ni jedan dan. Svi izveštaji sa praćenjem kvaliteta ambijentalnog vazduha i praćenjem stanja na svim mernim mestima su javno dostupni na ekološkom sajtu, kao i na posebnoj Interaktivnoj mapi. U oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije planiramo postavljanje osam solarnih elektrana (ukupne snage 1 MW) koje će raditi u cilju stvaranja lokalne nezavisne zajednice, a takođe planiramo nove solarne elektrane na 14 javnih objekata snage 2 MW. Planirane su dodatne elektrane na zatvorenim deponijama Porežje i Dogoše, a u toku su i razgovori za izgradnju jedne od 5 MW na železničkom trouglu.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Prikupljanje opasne ambalaže, put ka zaštiti životinja od trovanja

03.08.2024

garbage-g1222542e4_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (Rafael_Neddermeyer)

Od početka godine u okolini Kikinde je registovano nekoliko masovnih uginuća divljači i ptica selica, a uzrok je trovanje najčešće sredstvima koja se koriste u zaštiti useva. Zato se ovih dana sprovodi akcija prikupljanja te opasne ambalaže.

Ambalaža pesticida, herbicida i toksičnih sredstava koja se koriste u kontroli poljoprivredne proizvodnje često nebrigom završavaju pored parcela, puteva, kanala za navodnjavanje i oranica što dugoročno dovodi do trovanja divljači i uništavanja plodnog zemljišta. U Kikindi je lokalni sekretarijat za ekologiju organizovao priklupljanje ovog opasnog otpada.

„Alarmantno je to što sada imamo na našim poljima, odnosno u našem ataru to je da se ta ambalaža nekontrolisano baca u kanale, da se ona nekontrolisano spaljuje pored puteva, na svojim njivama id a na taj način ne vodimo praktično nikakvog ozbiljnog računa i dovodimo se u alarmantnu situaciju što se tiče same ekologije“, kaže Ranko Orestija, poljoprivrednik iz Kikinde.

PROČITAJTE JOŠ:

„Da atar ne liči na deponiju, da kanalima ne plivaju flaše, flaše od otrova, da nam divljač ne bude ugrožena , ekosistem da ne bude ugrožen i ubuduće isto ću se potruditi da učestvujem u ovim akcijama“, rekao je Dušan Tomić, poljoprivrednik iz Ruskog sela.

Planirano je da se ovakve akcije organizuju periodično uz edukaciju kako pravilno tretirati i odložiti ekološki opasan otpad. Ubuduće će seo ovoj temi pričati i u osnovnim školama.

„Ovo je početak aktivnosti, najpre na edukaciji o tome koliko je bitno, odnosno koliko je štetno na neadekvatan način odložiti ovakvu vrstu ambalaže, a zatim kako pravilno zbrinuti opasan otpad, jer je sam sadržaj u ambalažnom otpadu koncentrovan i vrlo opasan kako za životnu sredinu, tako i za zdravlje ljudi“, izjavila je Miroslava Narandžić iz Sekretarijata za ekologiju grada Kikinde.

Analiza srpskog Udruženja za održivu poljoprivredu i zaštitu bilja pokazuje da je u prethodnih pola decenije na ovaj način svake godine prikupljeno prosečno više od 32 tone ovog opasnog otpada.

Izvor: RTS

U reci Seni ipak održano takmičenje olimpijskih sportista

02.08.2024

novo,pariz, sena — Foto-ilustracija; Unsplash (leonard-cotte)

Foto-ilustracija; Unsplash (diogo-fagundes)

Reka Sena teče dužinom od 777 kilometara, prolazi kroz Pariz i uliva se u Lamanš. Od Olimpijskih igara 1900. godine, Sena je bila mesto takmičenja, ali zbog zagađenja, kupanje je bilo zabranjeno od 1923. godine što je tačno čitav vek.

Posle višemesečnih debata i polemisanja o tome da li će reka Sena biti dovoljno čista da bi se u njoj takmičili olimpijski sportisti, zvaničnici su ocenili da je voda bezbedna za plivanje nakon testa od pre dva dana, što je poslednji momenat pred termine održavanja.

Rezultat je pokazao da su uslovi povoljni za nastavak muških i ženskih triatlonskih trka, pri čemu je muška trka već bila odložena dan ranije zbog kvaliteta vode. Ovonedeljne najnovije analize vode ocenjene su kao usaglašene sa standardima koji su traženi, što je omogućilo održavanje takmičenja, preneli su svetski mediji.

Pročitajte još:

Problem su stvarale kiše, koje smo gledali i tokom otvaranja Olimpijade. Obilne kiše uticale su na kvalitet vode, što je dovelo do otkazivanja treninga, ali organizatori su uložili značajne napore da obezbede bezbednost vode na nimalo jednostavan način. Ulaganje od oko 1,5 milijardi dolara u čišćenje reke imalo je za cilj da učini reku pogodnom za Igre. Ključne inicijative, poput izgradnje skladišta kišnice, sprečile su značajno ispuštanje zagađenja.

Sve u svemu, prva takmičenja u Seni održana su 31. jula 2024. godine, a triatlonke i triatlonci su zaplivali u reci, zahvaljujući velikim ulaganjima u čišćenje reke.

Sena će nastaviti da bude mesto olimpijskih takmičenja, a celokupnim diskursom u javnoj sferi vezano za temu čišćenja reke poslala se ujedno i poruka da je čist vodeni resurs tema koja se ne sme zanemariti.

View this post on Instagram

A post shared by The Olympic Games (@olympics)

Energetski portal

EBRD i EU mobilisaće do 100 miliona evra za investicije u sirovine, uključujući Srbiju

02.08.2024

rudarenje — Foto-ilustracija: Unsplash (Paul-Alain Hunt)

Kako bi se obezbedila kapitalna ulaganja za istraživanja kritičnih i strateških sirovina, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropska unija, pokrenule su zajednički mehanizam sa ciljem mobilisanja do 100 miliona evra investicija.

Smanjenje rizika od potencijalnih poremećaja u lancu snabdevanja zahteva razvijanje održivih projekata za kritične sirovine, na čemu Evropska unija već radi. Kako se navodi, ovo će osigurati da industrijski sektori imaju neophodne resurse uz održavanje ekoloških i društvenih standarda Evropske unije.

,,Novi zajednički objekat će podržati ciljeve EU Zakona o ključnim sirovinama (eng EU’s Critical Raw Materials Act) i takozvani REPowerEU plan.

EBRD će obezbediti 25 miliona evra, a kako se navodi, Evropska unija će dodati svoj doprinos iz programa Horizont Evropa (eng Horizon Europe Programme) u okviru InvestEU okvira. Cilj ovog Fonda jeste da se mobiliše dodatnih 50 miliona evra.

Pojašnjenja radi, Horizont Evropa predstavlja ključni program finansiranja istaživanja i inovacija do 2027. godine. On je usmeren na klimatske promene i pomaže u postizanju ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, a podstiče i konkurentnost i rast Evropske unije. Takođe, njime se podržava stvaranje i bolje širenje kvalitetnog znanja i tehnologija.

Pomenuti Fond osloniće se na veliko iskustvo EBRD-a u finansiranju projekata u oblasti rudarstva. Na ovaj način, biće olakšana početna ulaganja u operacije u zemljama članicama Evropske unije gde Banka posluje i to su Bugarska, Hrvatska, Estonija, Grčka, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija.

Pročitajte još:

Pored ovih zemalja, uključuju se i one ekonomije EBRD-a koje su izvan Evropske unija, a koje su obuhvaćene programom Horizon Evropa. Tu se misli na Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Albaniju, Armeniju, Kosovo*, Gruziju, Moldaviju, Tunis, Tursku i Ukrajinu.

,,Pošto aktivnosti u istraživanju rudarstva još uvek ne donose prihod, najprikladniji instrument podrške je kapital. EBRD očekuje ulaganje u pet do 10 malih kompanija koje se bave rudarstvom (mala i srednja preduzeća, srednja preduzeća ili mala srednja preduzeća), odnosno koje se bave istraživanjem kritičnih sirovina u prihvatljivim zemljama’’, navodi se na sajtu EBRD-a.

Pomenuti Fond, doprineće i ključnom prioritetu Strategije za sektor rudarstva EBRD-a, a to je podrška istraživanju i proizvodnji metala i minerala koji su potrebni za prelazak na zelenu energiju i digitalizaciju.

Sredstva iz fonda koristiće se za finansiranje odgovornih istraživačkih aktivnosti, u skladu sa visokim standardima u oblasti klima, upravljanja, zaštite životne sredine i društvenog uticaja. Svi projekti će biti podložni strogim pravilima usklađenosti sa Pariškim sporazumom, ali i politikom zaštite životne sredine i društva EBRD-a.

Kako se navodi, Fond je deo Junior Mining okvira EBRD-a (eng Junior Mining Framework) usvojenog u julu ove godine, koji obuhvata 150 miliona evra kapitalna i kvazi-kapitalna ulaganja u rudarstvene kompanije u ranoj fazi razvoja. Kako je EBRD ranije pisao, investicije će biti prvenstveno usmerene na kvalitet tranzicije sa dobrim upravljanjem, istovremeno promovišući bolja upravljanja na nivoima pojedinačnih podprojekata i na nacionalnom nivou.

Energetski portal

Puštena u rad solarna elektrana „B2 Nova Sun“

02.08.2024

solarna elektrana Nova Crnja — Foto: MT-KOMEX

Solarna elektrana „B2 Nova Sun“ zvanično je puštena u rad 1. avgusta, što predstavlja značajan korak u razvoju obnovljivih izvora energije u Srbiji. Elektrana se nalazi u industrijskom delu Nove Crnje, na prostoru od približno 13 hektara, neposredno uz bivšu Fabriku za proizvodnju šećera. Ovaj ambiciozni projekat, čija je snaga 9,9 MW, godišnje će proizvoditi oko 14.000 megavat-sati električne energije, značajno doprinoseći energetskoj stabilnosti zemlje.

Za izgradnju ove solarne elektrane upotrebljeno je 16.820 bifacijalnih panela renomiranog proizvođača Canadian Solar i 100 invertora Fronius Tauro, koji su poznati po svojoj efikasnosti i pouzdanosti. Kako bi se maksimalno iskoristio potencijal solarne energije, paneli su postavljeni na specijalno dizajniranu konstrukciju turskog proizvođača Kirac Metal.

Proizvedena električna energija će biti plasirana u elektrodistributivni sistem, osiguravajući stabilno snabdevanje naselja Nova Crnja, kao i mesta Srpska Crnja i Vojvoda Stepa. Ova solarna elektrana ne samo da će doprineti energetskoj sigurnosti, već će i na godišnjem nivou smanjiti emisije ugljen-dioksida za više od 15.817 tona, što će imati značajan pozitivan uticaj na očuvanje životne sredine.

Pročitajte još:

Kompanije „B2 Nova Sun“, „B2 Sunspot“ i Akcionarsko društvo „Elektroprivreda Srbije“ potpisali ugovore o otkupu električne energije

Kompanija MT-KOMEX, koja je bila zadužena za izgradnju „B2 Nova Sun“, ima bogato iskustvo u oblasti obnovljivih izvora energije. Do sada su izgradili i isporučili opremu za više od 200 solarnih elektrana na zemlji i krovovima, sa ukupnom instalisanom snagom od 140 MW. Njihov stručni tim pruža podršku u svim fazama projekta, od razvojne etape do pripreme dokumentacije za tehnički prijem i dobijanja upotrebne dozvole, sve prema principu ključ u ruke.

Ugovor o otkupu električne energije i preuzimanju balansne odgovornosti sa Akcionarskim društvom „Elektroprivreda Srbije“ (EPS) predstavlja važan korak za „B2 Nova Sun“. Ovo je jedna od prve dve solarne elektrane koje imaju potpisan ugovor sa EPS-om za otkup električne energije i preuzimanje balansne odgovornosti u probnom i trajnom radu na period od 15 godina.

Ovaj projekat ne samo da pruža sigurnost u snabdevanju električnom energijom za lokalnu zajednicu, već i značajno doprinosi očuvanju životne sredine, čineći ga primerom održivog razvoja u Srbiji.

Energetski portal

Pokrenuta inicijativa za obnovu i izgradnju javnih česmi u Srbiji

02.08.2024

Mreža organizacija i pojedinaca ujedinjenih u borbi za pristup vodi, Pravo na vodu, u saradnji sa Organizacijom za političku ekologiju (POLEKOL), pokrenula je inicijativu za obnovu postojećih i izgradnju novih česmi širom Srbije.

Građani sada imaju mogućnost da zajednički, na jednostavan način, pošalju peticiju za obnovu ili izgradnju javnih česmi na mestu gde smatraju da je njeno postojanje neophodno, navodi se u saopštenju POLEKOL-a.

“Iz godine u godinu se suočavamo sa sve češćim i intenzivnijim toplotnim talasima. Ekstremno visoke temperature, uslovljene klimatskim promenama, mogu ozbiljno narušiti zdravlje ljudi, posebno ranjivih grupa poput dece, ljudi sa hroničnim bolestima, starijih i osobe u situaciji beskućništva. Voda tokom ovakvih vremenskih nepogoda je spasonosna, a omogućavanje pristupa vodi putem javnih česama je urgentna mera za ublažavanje neželjenih posledica”, dodaje se u saopštenju.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Pravo na vodu (@pravonavodu)

Pravo na vodu zastupa stav da je voda javno dobro, te da mora biti omogućena svima na neprofitnoj osnovi. Ukoliko na javnim površinama ne postoje česme sa čistom pijaćom vodom, ne možemo govoriti o funkcionalnom sistemu javnog zdravlja živeći u izmenjenim klimatskim uslovima, poručuju iz Prava na vodu.

Pod javnim površinama podrazumevaju one koji su dostupne svima, koji služe za zajedničke aktivnosti, okupljanja i interakciju ljudi, poput ulica, trgova, parkova, dvorišta škola i vrtića, sportskih terena, šetališta i slično.

Pročitajte još:

U akciji “Zajedno šaljemo inicijative da česme zažive” mogu učestvivati svi – pojedinci, inicijative, udruženja i ostali. Sve što je potrebno jeste popuniti jednostavan formular koji se nalazi na ovom linku i poslati inicijativu.

“Smatramo da apsolutno svaki čovek mora imati pristup dovoljnoj količini kvalitetne vode kako bi zadovoljio svoje životne potrebe. Da bi se ovo ostvarilo, neophodno je direktnije uključivanje stanovništva i lokalnih zajednica u procese odlučivanja o ovom resursu”, navode iz Prava na vodu.

Energetski portal

Kako do električnog vozila uz subvencije – poseban fond za „fijat pandu“

02.08.2024

novo, električni auto, punjač — Foto-ilustracija; Unsplash (maxim-hopman)

Foto-ilustracija: Unsplash (matt-hausmann)

Sa proizvodnih traka u Kragujevcu će za dva meseca prvo silaziti električna, a potom i hibridna vozila. Sara Pavkov, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine ističe da je država ove godine odlučila da subvencioniše samo električna vozila, za šta je odobreno 170 miliona dinara, dok će za „fijat grande pandu“ biti poseban fond čim ta vozila budu na tržištu. Subvencije su od 250 do 5.000 evra.

Pre nedelju dana u Kragujevcu je počela probna proizvodnja električnog automobila „fijat grande panda“. Srbija će sa početkom serijske proizvodnje, za dva meseca, postati prva zemlja sa finalnom proizvodnjom električnih vozila na Balkanu.

Ta vozila na našem tržištu učestvuju sa manje od jednog procenta. Kao jednu od mera države za unapređenje kvaliteta vazduha i životne sredine, Ministarstvo je obezbedilo sredstva za podršku kupovini električnih vozila.

Sara Pavkov ukazuje da je ta podrška građanima vrlo značajna, ne samo zato što električna vozila potpuno nemaju emisiju ugljen-dioksida, niti drugih zagađujućih materija, već i direktno doprinose zaštiti životne sredine.

Pročitajte još:

Kako do pomoći države

Subvencije za kupovinu električnih automobila su od 250 do 5.000 evra, a zahtevi se podnose Ministarstvu zaštite životne sredine, na čijem sajtu se i navode svi uslovi.

Pavkova navodi da može da konkuriše fizičko, pravno lice ili preduzetnik, do utroška sredstava ove godine ili najkasnije do 31. oktobra. Svi uredno predati zahtevi koji su kompletirani ući će u dalju proceduru.

Koliko će ko dobiti novca zavisi od kategorije vozila za koju se podnese zahtev za subvencionisanu kupovinu.

,,Tako imamo kategoriju vozila kao što su električni mopedi, laki tricikli, za njih izdvajamo 250 evra. Zatim za električne motocikle, teške tricikle, lake i teške četvorocikle, za njih izdvajamo 500 evra. I za putnička vozila do devet sedišta i teretna vozila koja ne prelaze teret od 3,5 tona, izdvajamo 5.000 evra“, objašnjava državna sekretarka.

Dobra vest je, ističe, da je još uvek na raspolaganju 63 miliona dinara, s obzirom da je 107 miliona dinara od početka godine kad je počela da se sprovodi uredba, već rezervisano.

Hibridi bez subvencija, poseban fond za „fijat pandu“

Foto-ilustracija: Unsplash (michael-marais)

Vlada je do ove godine subvencionisala i električne i hibridne automobile.

,,Ove godine smo se usredsredili samo na električna vozila zato što su ona sto posto ekološka. Nema nikakvog sagorevanja unutrašnjim motorima, emisije zagađujućih materija, nema korišćenja takođe ni ulja koje posle mogu na neadekvatan način da se nađu u životnoj sredini. I to je jedan pravi primer dekarbonizacije i naše zelene tranzicije u kontekstu korišćenja potpuno zelenog transporta i što je i razlog da subvencionišemo samo ovaj tip vozila“, istakla je Pavkova.

Program subvencionisanja kupovine ekološki prihvatljivijih vozila počeo je 2020. godine kada je država izdvojila 120 miliona dinara i kada je kupljeno 112 vozila (samo četiri električna).

Prošle godine je od planirana 444 miliona dinara za kupovinu ekološki prihvatljivih vozila potrošeno 97,59 odsto ili 433,27 miliona dinara. Ove godine je znatno više sredstava.

,,U međuvremenu je zaključno sa ovom godinom izdvojeno milijardu dinara za ovu meru. Do danas je subvencionisana kupovina 2.500 električnih i hibridnih vozila. Samo za ovu godinu je u odnosu na onih pomenutih 107 miliona dinara koji su već rezervisani, obezbeđena kupovina za 187 električnih vozila.

Država će obezbediti poseban fond za kupovinu „fijat grande pande“ čim ta vozila budu na tržištu, najavljuje državna sekretarka.

Izvor: RTS

BiH želi da ulaže i u nuklearnu energiju

02.08.2024

novo, nuklearni reaktor, nuklearna energija — Foto-ilustracija: Unsplash (marko-sun)

Foto-ilustracija: Unsplash (nicolas-hippert)

U organizaciji Ministarstva energetike Sjedinjenih Američkih Država i Ministarstva energetike Rumunije, u Bukureštu je održan 5. ministarski sastanak Partnerstva za transatlantsku energetsku i klimatsku saradnju (P-TECC).

Samit u Bukureštu je pokazao da sve države idu prema alternativnim izvorima, od nuklearne energije koja se vraća na velika vrata, do obnovljivih izvora energije, kao i vodika – goriva budućnosti, te geotermalne energije.

,,Bosna i Hercegovina je spremna za budućnost, a ona se očitava u čistoj energiji suncu, vetru, hidroenergiji, geotremalnoj energiji, a možda jednog dana i nuklearnoj, da li sopstvenoj ili u partnerstvu sa susednim zemljama. Volje i znanja imamo, a i spremnost američkih i evropskih partnera da nam pomognu u tome. Moramo biti svesni da je Evropi potrebna energija u bilo kojem obliku, a BiH ima potrebne potencijale da već sada razmišlja o studijima izvodljivosti po pitanju nuklearne, geotermalne i drugih oblika energije’’, rekao je Vedran Lakić, federalni ministar energije, industrije i rudarstva.

Tokom konferencije ministar Lakić je održao niz značajnih razgovora sa kolegama ministrima iz drugih država, ali i sa predstavnicima američkih kompanija zainteresiranih za proširenje delovanja i na područje Bosne i Hercegovine, navodi eKapija.

Pročitajte još:

Takođe i Srbija ima u planu izgradnju nuklearnih elektrana. U nacrtu Strategije razvoja energetike u Srbiji do 2040. godine sa projekcijama do 2050, navodi se da bi prva nuklearna elektrana mogla da se pojavi na mreži pre 2050. godine.

I u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu za period do 2030. i vizijom do 2050. godine, predviđa se da će u energetskom miksu Republike Srbije nuklearna energija imati učešće, sa konzervativnom prognozom puštanja u rad nuklearne elektrane 2045. godine.

Energetski portal

Energija vetra u fokusu nove britanske vlade

01.08.2024

wind-park-vetropark — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Jaanus Jagomägi)

Iako je na funkciji nepunih mesec dana, nova Laburistička vlada Velike Britanije, pod vođstvom premijera Keira Starmera, već je pokrenula nekoliko značajnih reformi kako bi ubrzala ekspanziju energije vetra na kopnu i moru.

Vlada je podigla budžet za novu rundu aukcije (AR6) na rekordnih 1,85 milijardi evra. Veći deo sredstava – 1,3 milijarde evra, biće dostupan za priobalni vetar koji je fiksiran na dnu.

To je 38 odsto više od budžeta za vetroelektrane na moru koji je predložila prethodna vlada Velike Britanije, a udruženje Wind Europe ocenilo je da će ovaj potez omogućiti povećano korišćenje vetra na moru. Očekuje se da će uspešni projekti biti objavljeni u septembru.

Laburistička vlada je takođe ukinula de fakto zabranu vetra na kopnu u Engleskoj i želi da unapredi zakup morskog dna.

Energija vetra prepoznata je kao ključno sredstvo za postizanje ciljeva nove vlade da u potpunosti dekarbonizuje potrošnju električne energije u Velikoj Britaniji do 2030. godine, kao i da se udvostruči kapacitet vetra na kopnu i četvorostruko uveća kapacitet vetra na moru do 2030. godine.

Pročitajte još:

Udruženje Wind Europe pozdravlja odluku britanske vlade jer su, kako navode u saopštenju, uvideli da je inflacija i veći ulazni troškovi povećali troškove razvoja novih vetroelektrana na moru.

„Povećanje ukupnog budžeta za AR6 je prava stvar. Ovo će, u kombinaciji sa već dogovorenom višom granicom cene za pojedinačne ponude od 86,6 evra/MWh, dovesti do snažnog interesovanja industrije i zdrave konkurencije“, stoji u saopštenju udruženja.

Dodaje se i da u prethodnom krugu aukcije 2023. godine vlada nije uspela da uzme u obzir ove nove realnosti cena i zadržala je strogu gornju granicu cene od 52 evra/MWh. Ishod aukcija bio je poražavajući – nijedna ponuda za projekat vetroelektrane na moru nije bila podnesena zbog čega je Velika Britanija izgubila godinu dana razvoja vetroelektrana ovog tipa.

Energetski portal

Kada ekologija i energetska tranzicija nisu u istom timu

01.08.2024

excavator-marine-rudnika — Foto-ilustracija: Pixabay

Zelena budućnost je na pomolu! Vozićemo električna kola, na našim krovovima će se presijavati solarni paneli, a piktoreskne prizore polja i livada upotpuniće vetroelektrane koje se lagano okreću i kao da nam poručuju „biće dovoljno čiste struje za sve“.

U ovu romantičnu sliku svako se vrlo lako zaljubi. Zamislite samo – nema više zagađenja vazduha, nema saobraćajne buke, računi za struju su sve niži, a životni standard sve bolji.

Samo, hoće li nam ova romantična slika izmaći?

Znamo da energetske tranzicije nema bez ključnih sirovina koji se koriste za proizvodnju baterija, solarnih panela, vetrogeneratora… Potražnja za litijumom, kobaltom i drugim dragocenim resursima skočila je u nebesa nakon što je svetsko tržište zavapilo za zelenim tehnologijama.

I tako je rudarenje dobilo jednu novu dimenziju i sada je među ključnim igračima u utakmici za klimatsku neutralnost. Ali, kada je rudarenje u igri, ekologija ne sme da bude na klupi.

Nova studija, koju su objavili istraživači sa Univerziteta u Kembridžu, opominje nas da rudarske aktivnosti „u službi energetske tranzicije“, kao i vađenje nafte i gasa, ugrožavaju opstanak 4.642 vrste kičmenjaka i daleko više beskičmenjaka i biljaka.

Najveći rizik za vrste dolazi od rudarenja materijala koji su fundamentalni za naš prelazak na čistu energiju. Ovi rudnici često se nalaze u najvrednijim svetskim žarištima biodiverziteta koja predstavljaju jedinstvena staništa za mnoge vrste na planeti.

Takođe, pretnja prirodi nije ograničena samo na fizičke lokacije rudnika. Vrste koje žive na velikim udaljenostima takođe mogu biti pod uticajem zbog zagađenih vodotokova ili usled krčenja šuma za izgradnju neophodnih puteva i ostale infrastrukture.

Među svim vrstama kičmenjaka, ribe su posebno izložene riziku od rudarenja (čak 2.053 vrste); zatim slede gmizavci, vodozemci, ptice i sisari. Čini se da je nivo pretnje povezan sa mestom gde određena vrsta živi i njenim načinom života: vrste koje naseljavaju slatkovodna staništa i vrste sa malim rasponima su posebno ugrožene.

Izvesno je da će se novi rudnici tek otvarati, a na nama je da izaberemo šta nam je važnije – ubrzana energetska tranzicija ili zaštita prirode i vrsta?

Iako države uglavnom nalažu strože ekološke kriterijume za celukupnu industriju, pa tako i rudarstvo, ne bih se preterano oslanjala na to. U kritičnim sirovinama mnoge države i kompanije vide jedinstvenu priliku za ekonomski rast, a jasno je da sve te mere za zaštitu životne sredine umnogome umanjuje produktivnost rudnika.

Neko će možda reći da je narušavanje prirode i gubitak pojedinih vrsta cena koju moramo da platimo kako bismo se napokon oslobodili fosilnih goriva i zakoračili u zeleniju budućnost. Uostalom, čovek je oduvek krčio šume radi širenja gradova i poljoprovrede, pa zašto bi onda rudnici bili izuzetak?

Ali ovo ne sme da nam bude izgovor. Ako već pričamo o zelenoj budućnosti, onda moramo da budemo bolji od generacija koje su planetu dovele do tačke ključanja.

Nikada nećemo izaći iz klimatske krize ako nastavimo da uništavamo prirodu i biodiverzitet. Štaviše, dugogodišnje rudarenje u cilju energetske tranzicije može nas dovesti u još goru situaciju nego fosilna goriva.

I zato, ako već moramo da biramo između rudnika i prirode – birajmo pažljivo.

Milena Maglovski

Potrošili smo dozvoljene resurse – od danas živimo na dug planete

01.08.2024

eko NOVO — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Foto-ilustracija: Unsplash (thibaut-marquis)

Dan ekološkog duga, predstavlja datum u godini kada čovečanstvo počinje da koristi resurse planete Zemlje brže nego što sama priroda može da se obnovi. Od tog trenutka, do kraja tekuće godine, ljudi se na globalnom nivou zadužuju kod prirode za njene resurse.

Posmatrajući pojedinačno zemlje, ne počinje svaka isto da živi na dug. Srbija je ove godine na taj način počela da živi od 23. maja, što je znatno ranije u poređenju sa 2023. godinom, kada je u dug prema prirodi zakoračila 8. jula. Neke druge države, recimo geografski blizu naše, Bosna i Hercegovina je to učinila 9. maja, Crna Gora 30. maja, a Hrvatska 28. maja.

Prema podacima Global Footprint Network, država koja se u ovoj godini prva zadužila jeste Katar 11. februara, a za njom ide Luksemburg 20. februara. Do sada se zadužilo ukupno oko 80 zemalja. Ubrzo se očekuje da će to učiniti i Brazil, već 4. avgusta, dok se kao poslednja predviđa Kirgistan, a kao datum se navodi 30. decembar.

Kako se objašnjava, postoje zemlje gde je ekološki otisak po osobi manji od globalnog biokapaciteta po osobi, a ukoliko bi čovečanstvo celo živelo na taj način, svet ne bi potrošio ceo budžet za godinu dana. Takve zemlje su isključene iz datuma koji su malopre navedeni kao primer.

Ipak, sveukupno gledajući, čovečanstvo od danas živi na račun planete, zato što smo potrošili sve prirodne resurse koji mogu da budu obnovljeni za godinu dana. Dan ekološkog duga na globalnom niovu, prošle godine stigao je dan kasnije – 2. avgusta.

Pročitajte još:

Preciznije, podaci govore da ljudi u ovom trenutku koriste prirodu 1,7 puta brže nego što ekosistem može da se obnavlja.

Kroz ilustraciju, Global Footprint Network je prikazao koliko bi kojoj državi bilo potrebno planeta da bi zadovoljila svoje trenutne potrebe za resursima. Sjedinjenim Državama bilo bi potrebno pet naših planeta, Australiji 4,7, Rusiji 3,8, Francuskoj 3,3, dok su Nemačka, Švajcarska, Portugal i Italija veoma blizu istom podatku oko tri planete. Postoji i nastavak spiska, ali Sjedinjene Države ostaju na prvom mestu po broju potrebnih planeta, odnosno količini njenih resursa. Kada se uzmu sve države u obzir, u proseku je potrebno 1,75. Recimo, Indiji bi bilo potrebno 0,7, odnosno ni čitava planeta pa se ova zemlja nije ni našla u pomenutoj tabeli sa datumima ulaska u ekološki dug.

Svetski Dan ekološkog duga, generalno gledajući, dolazi sve ranije. Tako je 70-ih godine prošlog veka dolazio krajem godina, početkom 21. veka u septembru, a sada početkom avgusta.

Energetski portal

U Kini na pomolu era najvećeg razvoja nuklearne energije? – Gde sve niču novi reaktori?

01.08.2024

novo, šangaj, kina, grad — Foto-ilustracija: Unsplash (edward-he)

Kada je reč o stanju energetike u Kini, još uvek najviše dominira ugalj, koji čini više od polovine ukupne proizvodnje električne energije. Međutim, nuklearna energija igra sve značajniju ulogu, posebno u primorskim oblastima gde se dešava i najbrži ekonomski razvoj, pre svega zbog geografskih prednosti. Primera radi, Kina je 2021. godine proizvela ukupno 8.636 TWh električne energije, a ugalj je doprineo sa 5.432 TWh, ali i ta slika će se menjati.

Kao i u drugim zemljama, potreba za električnom energijom raste i u Kini. Zemlja ima skroman neto izvozni bilans električne energije, ali je njena potrošnja visoka, što odražava brz industrijski rast. Kako bi se uhvatila u koštac sa ekološkim izazovima, Kina je postavila ambiciozne ciljeve za smanjenje emisija ugljen-dioksida i prelazak na obnovljive izvore energije. Prema podacima WNA, Kina planira da do 2030. godine 20 odsto svoje primarne energetske potrošnje dobija iz nefosilnih izvora.

Kineski petogodišnji plan (2021-2025) ima za cilj dostizanje 70 GWe nuklearnog kapaciteta do kraja 2025. godine. Nuklearna energija ima stratešku ulogu u Kini, posebno u kako smo naveli, obalnim područjima udaljenim od iskopina uglja. Kina je sarađivala i koristila nuklearnu tehnologiju iz nekoliko zemalja, uključujući Francusku, Kanadu, Rusiju i SAD. Tehnologija Westinghouse AP1000 iz SAD-a je bila posebno uticajna, što je dovelo do razvoja CAP1400 i CAP1000 reaktora zasnovanih na ovoj tehnologiji.

Pročitajte još:

Ipak, danas Kina ima svoju sopstvenu naprednu nuklearnu tehnologiju nakon godina i godina saradnje i tehnološkog transfera sa pomenutim zemljama, i implementirala je iskustvo u nekoliko domaćih nuklearnih reaktora i tehnologija. Kina ima politiku izvoza nuklearne tehnologije, posebno reaktora Hualong One, koji je postao glavni izvozni proizvod 2015. godine, kako navodi i World Nuclear Association (WNA).

U zemlji postoji oko 56 operativnih reaktora, i na desetine u izgradnji. Kina proširuje svoje nuklearne energetske kapacitete izgradnjom nekoliko novih nuklearnih blokova.

U provinciji Fuđen počela je izgradnja blokova 5 i 6 Ningde. Ove jedinice su deo druge faze projekta nuklearne energije Ningde i sadrže reaktore Hualong One, vrstu nuklearne tehnologije treće generacije razvijene u Kini. Izgradnja je zvanično počela 28. jula izlivanjem prvog betona. Ove nove jedinice će dodati četiri postojeća reaktora na lokaciji, navodi World Nuclear News.

U provinciji Šandung, takođe je počela izgradnja blokova 1 i 2 fabrike ŠidaoVan. Prvi beton za blok 1 izliven je 28. jula, što je označilo početak izgradnje. Nove jedinice će biti reaktori Hualong One, u potpunosti izgrađeni kineskom tehnologijom. Projekat će uključivati četiri reaktora, a očekuje se da će prva dva bloka biti u funkciji do 2029. godine.

U provinciji Ljaoning počela je izgradnja blokova 1 i 2 u fabrici Xudabao. Ove jedinice će koristiti CAP1000 reaktore, zasnovane na dizajnu Westinghouse AP1000. Udeo čiste energije Kine povećava se svakim novim reaktorom, uz obezbeđivanje stabilnog snabdevanja energijom.

Energetski portal

Energetska sanacija objekata od javnog značaja u 41 opštini i gradu

01.08.2024

objekat , zgrada — Foto-ilustracija: Unsplash (Wander Fleur)

Ugovori za energetsku sanaciju objekata od javnog značaja uručeni su u 41 opštini i gradu u Srbiji u zgradi Opštine Smederevska Palanka, koja je energetski sanirana kroz isti program.

Prema rečima Dubravke Đedović Handanović, ugradnjom solarnih panela za proizvodnju električne energije na objektima u Bosilegradu, Lučanima i Golupcu omogućiće se snabdevanje iz čistih izvora energije i značajna samostalnost u snabdevanju, dok će se u Smederevskoj Palanci modernizovati javno osvetljenje, kao i u Novom Pazaru i Vrnjačkoj Banji, a saniraće se i kulturni centri u Majdanpeku i Aleksincu.

Završetkom energetske sanacije škola, vrtića, zdravstvenih centara, dečjih odmarališta, za koje su potpisani ugovori, biće ušteđeno oko 9.000 MW/h toplotne i električne energije na godišnjem nivou, dok će smanjenje emisije ugljen-dioksida iznositi oko 5.500 tona godišnje.

U rekonstruisanim objektima smanjiće se potrošnja energije od 20 do 50 odsto.

Takođe, energetska sanacija će biti sprovedena i u šest zgrada opština u Bečeju, Bosilegradu, Priboju, Sokobanji, Kniću i Merošiini, pet vrtića u Smederevu, Lajkovcu, Ubu, Vranju i Surdulici, kao i u tri zgrade fakulteta – Tehnički fakultet Novi Sad, Hemijski fakultet i Fakultet dramskih umestnosti u Beogradu.

Pročitajte još:

Kako se navodi na sajtu Ministarstva, energetska sanacija uradiće se na još nekoliko objekata. Tri objekta komunalnih delatnosti u Kuršumliji, Valjevu i Lučanima, dva objekta centara za kulturu u Majdanpeku i Aleksincu, bazen u Obrenovcu, KBC Dragiša Mišović, biblioteka u Beloj Palanci, turistički prostor „Tvrđava Golubac Gradˮ, dečje odmaralište Zlatibor (Užice), kao i tri projekta javnog osvetljenja u Smederevskoj Palanci, Novom Pazaru i Vrnjačkoj Banji.

Na osnovu ovogodišnjeg javnog poziva za energetsku sanaciju objekata od javnog značaja energetski će se sanirati 15 škola (13 osnovnih i dve srednje) u Knjaževcu, Nišu, Kragujevcu, Ljuboviji, Zaječaru, Kraljevu, Kuli, Despotovcu, Velikoj Plani, Tutinu, Ljigu, Vladimircima, Svilajncu, Ražnju i Valjevu.

Ministarka je navela da se ove godine na javni poziv prijavilo dvostruko više gradova i opština u odnosu na prošlu godinu.

Energetski portal

Počinje izrada Nacrta zakona o zaštiti vazduha

01.08.2024

NOVO vazduh , Beograd — Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksic)

Ministarstvo zaštite životne sredine na svom zvaničnom sajtu objavilo je obaveštenje za zainteresovanu javnost o početku izrade Nacrta zakona o zaštiti vazduha. U vezi sa tim, istovremeno su objavljene i polazne osnove za njegovu izradu.

U prikazu problema koji zakon treba da reši i njegovih uzroka, navodi se da je zdrava životna sredina posebno prepoznata kao jedan od prioriteta za poboljšanje kvaliteta građana i sveukupan napredak i razvoj države. U tom smislu, važnu meru predstavlja oblast kvaliteta vazduha. Iako je u Republici Srbiji postignut značajan napredak u ovoj polju, potrebno je ažuriranje i unapređenje regulatorne baze radi praćenja tempa međunarodnog i evropskog razvoja u ovoj oblasti.

Kako se objašnjava, trenutno važeća verzija teksta Zakona iziskuje novu regulatornu intervenciju koja treba da, između ostalog, stvori uslove za ispunjenje svih preuzetih međunarodnih obaveza u oblasti upravljanja kvalitetom vazduha kao i da omogući napredak u postizanju pune transpozicije onih elemenata pravnog sistema Evropske unije nastalih nakon donošenja Zakona, kako bi izmene i dopune važećih zakonskih rešenja dovele do unapređenja stanja u oblasti upravljanja, zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha, kao i dalje harmonizacije.

Naša zemlja je od momenta donošenja Zakona preuzela obaveze iz nekoliko međunarodnih ugovora. Tako je potrebno prilagoditi Zakon u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Protokola o teškim metalima uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima iz 1979. godine, Zakonom o potvrđivanju Protokola o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima iz 1979. godine i Zakonom o potvrđivanju amandmana na Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač – peti amandman (Kigali amandman – 2016).

U istom periodu na nivou Evropske unije doneto je nekoliko propisa koji su relevantni u oblasti zaštite vazduha, a transpozicijom tih propisa postižu se i kvalitativne promene u standardima zaštite vazduha. Takođe je neophodno izvršiti punu transpoziciju ranijih evropskih normi u slučaju isteklih tranzicionih perioda ili odloženih rokova primene. Pored direktiva i regulativa kao relevantne treba uzeti u obzir obaveze iz pregovaračkog Poglavlja 27 kao i preporuke Evropske komisije.

Zakon je neophodno uskladiti i sa promenama u nacionalnom zakonodavstvu sa posebnim osvrtom na Zakon o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 30/18).

Ovim koracima bi se omogućilo i stvaranje osnova za izmene i dopune podzakonskih akata koja služe sprovođenju zakonskih rešenja.

Pročitajte još:

Ciljevi i očekivani efekti zakona

Ciljevi i posledični efekti Zakona su kvalitativno unapređenje nivoa zaštite vazduha, a navodi se nekoliko načina na koji će oni biti ostvareni. Neki od njih su usklađivanje sa međunarodnim i evropskim normama. Takođe, tu je i postepeno terminološko usklađivanje sa evropskim normama i uklanjanje nedostataka u preciznom određivanju pojmova, čime će se smanjiti prostor za različita tumačenja normi i poboljšati terminološki aparat propisa. Potrebno je obezbediti i pravni osnov za donošenje podzakonskih akata potrebnih za uvođenje novih instrumenata politike zaštite vazduha kao što je uvođenje novih registara ili određivanje nacionalnih obaveza smanjenja emisija. Pored toga, ističe se da je potrebno pooštravanje važeće kaznene politike, imajući u vidu posledice koje pojedini postupci mogu ostaviti na kvalitet vazduha kao prirodni resurs i njegov značaj za čitavo društvo. Potrebno je korigovati i visinu kazni, u skladu sa inflatornim tokovima i principom da kazne budu adekvatne i proporcionalne.

Osnovna načela za uređivanje društvenih odnosa

Kao osnovna načela u oblasti zaštite vazduha navode se načelo prevencije zagađenja i zaštite vazduha, zatim načelo integralnosti, načelo odgovornosti, načelo kompenzacije, načelo informisanja i učešća javnosti i načelo usklađivanja sa međunarodnim i evropskim normama.

Zakonom će se nacionalna regulatorna baza u oblasti zaštite vazduha uskladiti sa preuzetim obavezama iz Međunarodnih ugovora, njihovom implementacijom u nacionalno zakonodavstvo. Istovremeno će Zakonom biti transponovane direktive i pružiti osnov za implementaciju regulativa Evropske unije relevantnih za predmetnu tematiku čime se postiže harmonizacija sa propisima EU kao opšta obaveza iz procesa pristupanja. Oba navedena cilja će kao efekat imati ispunjenje međunarodnih obaveza Republike Srbije i u skladu su sa strateškim opredeljenjem naše zemlje.

Svi predlozi u tekstu predstavljaju samo polaznu osnovu za diskusiju prilikom izrade Nacrta zakona o zaštiti vazduha i podložni su izmenama.

Ministarstvo pozivamo zainteresovanu javnost da dostavi pisane predloge i sugestija u vezi sa uređivanjem gore navedenih oblasti koje će biti predmet uređivanja Nacrtom zakona u vremenskom periodu od 1. avgusta 2024.godine do 16. avgusta 2024. godine na mejl adresu ana.jelicic@eko.gov.rs.

Više o polaznim osnovama za izradu Nacrta zakona, pogledajte ovde.

Energetski portal

1...414243...1.557 Page 42 of 1.557

U FOKUSU:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Kako do pomoći države

Hibridi bez subvencija, poseban fond za „fijat pandu“

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Ciljevi i očekivani efekti zakona

Osnovna načela za uređivanje društvenih odnosa

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM