Home Blog Page 43

Naučnici zabrinuti – reka Rajna bi mogla dostići kritične temperature

Foto: Pixabay/ trixtammy

Istraživači Nemačkog instituta za hidrologiju (BfG) i holandskog instituta Deltares, u okviru rada za Međunarodnu komisiju za zaštitu Rajne (ICPR) upozorili su da se ova reka značajno zagreva kao rezultat klimatskih promena.

Zbog toga kako ističu već su vidljivi prvi uticaji na ekologiju i privredu, a očekuje se da će se oni u budućnosti dodatno pojačati.

Analiza merenja za period 1978–2023 pokazuje jasan trend zagrevanja,  a naročito su pogođeni južni delovi od Švajcarske do Karlsruja.

Istražujući očekivani porast temperature vode u Rajni naučnici su došli do saznanja da do sredine veka temperatura može porasti od 1,1 do 1,8 °C, a do 2100. godine prosečna godišnja temperatura vode mogla bi porasti za 2,9 do 4,2 °C u odnosu na referentni period 1990–2010.

To znači da će se do kraja veka broj dana s temperaturom vode ispod 10 °C smanjiti s današnjih prosečnih 170 dana na svega 104 dana. Istovremeno broj dana s temperaturama iznad 21,5 °C prema procenama, porašće s trenutnih 32 na čak 106 dana godišnje. Skoro 50 dana godišnje očekuju se temperature iznad 25 °C, a maksimalne vrednosti bi mogle dosegnuti i 28 °C.

Pročitajte još:

„Porast temperature vode značajno utiče na uslove života u Rajni. Ako kritične temperaturne granice budu dugo nadmašene, može doći do ozbiljnih ekoloških šteta. Vodeni organizmi tada trpe toplotni stres, postaju slabiji i podložniji bolestima”, objašnjava Tanja Berkfelt-Videman, naučnica iz BfG-a i jedna od autorki studije.

Dodaje da se sa višim temperaturama manja količina kiseonika rastvara u vodi, što dodatno otežava opstanak vodenim životinjama.

Kao jednu od mera za ublažavanje zagrevanja navode obnovu obalnih šuma i zdravih poplavnih ekosistema na manjim pritokama, dok u glavnom toku Rajne i velikim pritokama to nije moguće.

U slučaju da temperatura vode pređe određene kritične vrednosti, nadležne institucije mogle bi biti primorane da ograniče korištenje vode, na primer, za industriju ili poljoprivredu.

Ova studija je prva koja koristi modeliranje koje objedinjuje nacionalne rezultate Švajcarske, Nemačke i Holandije.

Energetski portal

Jedan čovek pliva za ajkule – i menja način na koji ih doživljavamo

Foto-ilustracija: Unsplash (Ali Abdul Rahman)

Leto je period godine kada najveći broj ljudi posećuje plaže i uživa u moru, zbog čega je ovo idealan trenutak da razgovaramo o situacijama u kojima je potreban veći oprez – ali i o onima koje su zasnovane na mitovima. Mnogi gaje duboko usađen strah od ajkula, najčešće oblikovan predrasudama, neznanjem i filmovima koji ih prikazuju kao krvoločne neprijatelje. Ali da li je taj strah zaista opravdan?

Ajkule su daleko od zastrašujućih bića iz filmskih scenarija – one su ključan deo zdravih i održivih morskih ekosistema. U ovom blogu predstaviću vam priču jednog od najistaknutijih boraca za istinu o ajkulama i njihovu zaštitu.

Luis Puh, poznati okeanski plivač i aktivista, u maju ove godine zaplivao je sa jasnim ciljem – da promeni način na koji ljudi doživljavaju ajkule i da podigne svest o njihovoj ugroženosti. Nije slučajno što je to učinio baš sada, jer se ove godine obeležava 50 godina od snimanja filma Jaws, američkog trilera koji je doprineo oblikovanju straha kroz generacije koje su ga gledale, prikazujući belu ajkulu kao nemilosrdnog ubicu. Na mestu gde su snimane scene filma – oko ostrva Martha’s Vineyard – Luis je preplivao 96 kilometara u okviru akcije The Shark Swim, koja je deo šire kampanje njegove fondacije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jakob Owens)

Misija fondacije je zaštita morskih predatora, ali i promocija stvaranja većeg broja zaštićenih morskih područja – kojih danas ima manje od tri odsto na globalnom nivou.

Tokom dvanaest dana, u hladnoj vodi i pod nepovoljnim vremenskim uslovima, Luis je poslao snažnu poruku: ajkule nisu naši neprijatelji, već saveznici u očuvanju okeana.

Podaci sa zvanične stranice njegove fondacije su uznemirujući – svakog dana širom sveta ubije se oko 275.000 ajkula, najčešće zbog prekomernog i nekontrolisanog ribolova. Zbog toga je pre same akcije, ali i tokom nje, Luis razgovarao sa naučnicima, lokalnim vlastima, medijima i širom javnošću – kako bi skrenuo pažnju na ovu važnu temu.

Zato je važno da razgovaramo, posebno sa najmlađima, o ajkulama kao korisnim i neophodnim bićima, a ne o neprijateljima. Treba da podstičemo razvoj generacije koja neće rasti uz mitove i strahove, već uz razumevanje i poštovanje prirode.

Ajkule, naravno, mogu biti opasne – kao i svaka divlja životinja kada se čovek nađe u njenoj neposrednoj blizini. Ali ne smemo da zaboravimo, da kada uđemo u more, mi smo ti koji se nalaze na njihovoj teritoriji. Zbog toga je veoma važno da se ponašamo odgovorno – informisanjem o njihovom prisustvu na destinaciji koju posećujemo, poštovanjem lokalnih bezbednosnih mera, ali i razumevanjem njihove uloge u prirodi.

Katarina Vuinac

U Severnoj Makedoniji počela izgradnja najvećeg vetroparka na Zapadnom Balkanu

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath) - kontra-garancije

Ministarstvo za energetiku, rudarstvo i mineralne sirovine Severne Makedonije zvanično je najavilo početak izgradnje vetroparka kod Štipa, koji će biti najveći na Zapadnom Balkanu.

Na površini od 326 hektara biće postavljeno 55 vetrenjača, a procenjuje se da će godišnje proizvoditi električnu energiju dovoljnu za snabdevanje oko 100.000 domaćinstava. Ovaj projekat predstavlja ključni korak u energetskoj tranziciji zemlje.

Elena Božinovska-Najdovska, ministarka za energetiku, rudarstvo i mineralne sirovine Severne Makedonije, istakla je da je za Vladu ova oblast stub daljeg razvoja zemlje.

Pročitajte još:

Iz ministarstva navode da će projekat doneti višestruke koristi – od proizvodnje čiste i stabilne energije, preko smanjenja emisije ugljen-dioksida, do otvaranja oko 50 novih radnih mesta tokom faze izgradnje, kao i dodatnih u fazi eksploatacije.

Projekat realizuje kompanija Alcazar Energy Partners, a podržan je investicijom vrednom 500 miliona dolara.

Nakon završetka izgradnje, vetropark će doprineti stabilnosti ne samo energetskog bilansa Severne Makedonije, već i jačanju zelene ekonomije celog Zapadnog Balkana.

Energetski portal

Električni automobili čine svega 0,98 odsto tržišta novih putničkih vozila u Srbiji

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U prvih šest meseci 2025. godine, u Srbiji je zabeležen rast tržišta novih putničkih automobila, uz istovremeni snažan pad prodaje lakih komercijalnih vozila. Kada je reč o vozilima kategorije „L”, u koju spadaju motocikli, skuteri i mopedi, ostvaren je primetan rast.

Prema podacima Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, u periodu januar–jun 2025. godine, registrovano je ukupno 18.902 nova vozila (putnička i laka komercijalna), što predstavlja rast od 3,54 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Pročitajte još:

Prodaja prema vrsti pogona – udeo u novoprodatim vozilima

Putnička vozila (M1)

Benzin ostaje i dalje najzastupljenija vrsta pogona među novim putničkim automobilima, sa udelom od 47,6 odsto. Udeo dizel vozila opao je za gotovo trećinu i sada iznosi 12,8 odsto. Hibridi beleže značajan porast i čine 36,7 odsto svih novoregistrovanih putničkih vozila, dok su električna vozila zabeležila samo blagi rast – i dalje su ispod jedan odsto, sa ukupnim udelom od 0,98 odsto, odnosno 161 vozilom. Ostale vrste pogona učestvuju sa oko dva odsto.

Laka komercijalna vozila (N1)

S obzirom na ukupan pad tržišta lakih komercijalnih vozila, u prvoj polovini godine smanjenje obima prodaje zabeleženo je kod gotovo svih vrsta pogona. Vozila na benzin beleže pad od preko 50 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Nasuprot tome, dizel vozila ostvaruju blagi rast i zadržavaju vodeću poziciju sa udelom od 74,7 odsto u ukupnoj prodaji novih vozila ove kategorije. Električna vozila čine 1,98 odsto, a hibridi 2,5 odsto, uz pad u odnosu na prethodnu godinu. Ostali pogoni učestvuju sa 8,5 odsto, takođe beležeći pad.

Mopedi, skuteri i motocikli (L)

U kategoriji „L” vozila (motocikli, skuteri i mopedi), benzin ubedljivo dominira sa udelom od preko 99 odsto u novoprodatim vozilima. U prvoj polovini 2025. godine prodato je svega osam električnih, pet dizel motocikala i tri sa pogonom na mešavinu, prema podacima sa sajta Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

Energetski portal

Zeleni zajam EBRD-a od 40 miliona evra za održive investicije malih i srednjih preduzeća u Srbiji

Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obezbediće zajam do 40 miliona evra UniCredit Leasing Srbija u okviru novouspostavljenog okvira WB GOLD (Western Balkans Green Outcomes-Linked Debt Financing Framework), finansijskog mehanizma koji ima za cilj povećanje ulaganja u zelene tehnologije kod malih i srednjih preduzeća (MSP).

WB GOLD uvodi model finansiranja zasnovan na konkretnim ishodima i postignutim rezultatima, podstičući finansijski sektor da poveća broj zelenih zajmova i unapredi standarde u oblasti održivog finansiranja. Time se omogućava preduzećima da investiraju u energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i druge održive tehnologije, navodi se na sajtu EBRD-a.

Kako je izjavio Matteo Patrone, potpredsednik EBRD-a za bankarstvo, cilj ove saradnje je da se „inovativno zeleno finansiranje usmeri u srce sektora malih i srednjih preduzeća u Srbiji.”

EBRD je vodeći institucionalni investitor u Srbiji, sa više od 10 milijardi evra uloženih kroz 382 projekta, uz poseban fokus na konkurentnost privatnog sektora, zelenu ekonomiju i održivu infrastrukturu. 

Energetski portal

U Osijeku počelo istraživanje geotermalnog potencijala

Foto: Grad Osijek

U Osijeku je počelo istraživanje geotermalnog potencijala na bušotini Osijek GT-1 (OsGT-1), drugoj po redu u sklopu projekta Priprema i istraživanje geotermalnog potencijala u kontekstu daljinskog grejanja.

Ovo istraživanje nastavlja se na nedavno u Velikoj Gorici gde je potvrđena ležišna temperatura viša od 100 °C i potencijal za pokrivanje gotovo 60 odsto potreba gradskog toplotnog sistema.

Konačna dubina planirane bušotine u Osijeku biće 2000 (+200) metara, ciljajući geotermalno ležište s temperaturom vode višom od 80°C. Za ovaj projekat obezbeđeno je 50,8 miliona evra iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti. 

„Osijek je predvodnik zelene tranzicije u Hrvatskoj, a geotermalna energija novi je iskorak prema održivom i lokalno dostupnom izvoru grejanja. Osim što će grejati domove naših sugrađana, te Klinički bolnički centar Osijek, toplotnu energiju u budućnosti planiramo koristiti i u različite privredne svrhe”,  rekao je Ivan Radić, gradonačelnik Osijeka.

Pročitajte još:

Geotermalna energija jedan je od retkih obnovljivih izvora koji je stabilan, lokalno dostupan i nezavisan o vremenskim ili tržišnim uslovima.

Agencija za ugljovodonike provodi istraživanja u Velikoj Gorici, Osijeku, Vinkovcima i Zaprešiću.

„Za sve četiri lokacije u ovom projektu napravili smo geološko-geofizičke analize sa snimanjima i merenjima u 2023. godini i ti su podaci, u kombinaciji s informacijama koje imamo od ranije, omogućili preciznu interpretaciju podzemnih slojeva i identifikovali potencijalna geotermalna ležišta. Međutim, potencijal mogu potvrditi samo konkretna istraživanja”, izjavio je Marijan Krpan, predsednik Uprave Agencije za ugljovodonike.

Dodaje da će u septembru ove godine, po završetku istraživanja više znati  o mogućnostima primene geotermalne energije u Osijeku. Nakon završetka ovih radova bušenje se nastavlja u Vinkovcima gde su već počeli pripremni radovi za istraživanje bušotine VinGT-1.

Energetski portal

Kako Beč neguje svojih 500.000 stabala u borbi protiv klimatskih promena

Foto: (c) WienTourismus/ Paul Bauer

Klimatske promene ne ugrožavaju samo ljude, i biljni i životinjski svet trpe posledice ekstremnih vremenskih prilika poput toplotnih talasa, oluja i obilnih padavina. Gradovi su posebno ranjivi, a stabla predstavljaju jednu od najefikasnijih prirodnih mera za borbu protiv urbanog pregrevanja. Grad Beč to dobro zna i ulaže izuzetne napore kako bi zaštitio i njegovao više od pola miliona gradskih stabala.

Velike krošnje stabala stvaraju dragoceni hlad i pročišćavaju vazduh, ali ni ona nisu otporna na posledice klimatskih promena. Zato ih štiti više od 70 specijalizovanih radnika gradske Službe za gradske vrtove, koji ih tokom cele godine redovno pregledaju, obrezuju i leče. Leti se briga dodatno pojačava: 150 zaposlenih svakodnevno zaleva stabla, raspoređeni u oko 50 vozila, pritom koristeći 400.000 litara vode dnevno.

Za mlada stabla posađena u poslednje četiri godine briga je posebno intenzivna. Ona se zalevaju ručno jednom do dvaput sedmično, u zavisnosti od vremenskih prilika. Tamo gde nije moguće automatsko navodnjavanje, koristi se 25.000 posebnih vreća za zalevanje, koje se pune sa 75 litara vode i polako otpuštaju vlagu do korena. Dodatnih 100 litara vode se uleva direktno u zemlju oko stabla. Automatskih sistema za navodnjavanje trenutno je više od 1.000. Njihov broj je u stalnom porastu.

Pročitajte još:

Jedna od najinovativnijih metoda koje Beč primenjuje jeste princip “spužvastog grada”. Ova tehnika proširuje korenski prostor stabala ispod ulica, trotoara i parkirališta, čime se omogućava zadržavanje i korištenje kišnice direktno u tlu. Na taj način stabla bolje podnose sušu i visoke temperature, a ujedno se poboljšava gradska mikroklima i doprinosi bioraznovrsnosti

Beč se, osim na metode nege, oslanja i na pažljiv odabir vrsta koje će se saditi. Stare sorte ne podnose više sve izazove urbanog okruženja, pa se gradski vrtlari sve češće okreću vrstama koje su dokazano otpornije na sušu, toplotu i zagađenje vazduha.

Tako se sve češće mogu videti stabla poput japanske sofore, zlatne kiše i pčelinjeg drveta, koje privlači oprašivače i cveta i tokom najtoplijih dana. Među novim favoritima su i američki brest, poljski javor, amurski javor te različite sorte platana. Posebnu pažnju dobivaju i vrste poput albicije, jasenolisnog javora te hrasta cer, koje su već pokazale visoku otpornost u sve toplijim i sušnim gradskim sredinama.

Zahvaljujući pažljivoj i stručnoj nezi, Beč beleži izuzetno nizak procenat izumiranja mladih stabala, samo 0,5 posto godišnje. Gubici su uglavnom posledica mehaničkih oštećenja, vandalizma ili ekstremnih vremenskih nepogoda, dok nedostatak vode zahvaljujući dobroj organizaciji gotovo da nije faktor.

Izvor: Grad Beč

Sarajevo – primer održivog urbanog razvoja

Foto-ilustracija: Unsplash (Miguel Alcantara)

Jedan od glavnih prioriteta gradske vlasti Sarajeva jeste izrada tzv. Klimatskog ugovora (City Climate Contract), koji će biti predat Evropskoj uniji. Cilj ovog dokumenta je da funkcionalno urbano područje Sarajeva – koje uključuje Grad Sarajevo, Kanton Sarajevo i Grad Istočno Sarajevo – dobije oznaku Net Zero Label.

Ova oznaka potvrđuje posvećenost lokalnih vlasti klimatskoj politici i otvara mogućnost korišćenja sredstava iz fondova Evropske unije, što je ključno za sprovođenje zelenih projekata.

O tome koje konkretne korake Sarajevo preduzima u borbi protiv klimatskih promena, kako se građani uključuju u ove procese i na koje načine se poboljšava kvalitet života u gradu, razgovarali smo sa gradonačelnikom Predragom Puharićem.

Koje mere Grad Sarajevo preduzima radi smanjenja zagađenja vazduha?

Foto: Grad Sarajevo

– Iako ova oblast nije u direktnoj nadležnosti Grada Sarajeva, smanjenje zagađenja vazduha predstavlja jedan od ključnih prioriteta. Kada smo pre nekoliko godina pitali građane koji su najveći problemi u Sarajevu, naveli su da je to zagađenje vazduha, kao i javni prevoz i korupcija. Osluškujući potrebe građana, odlučno smo se posvetili da damo doprinos u rešavanju ovog gorućeg problema. To radimo kroz delovanje Gradske službe za održivi razvoj, putem koje implementiramo razne mere i učestvujemo u projektima i inicijativama koje u fokus stavljaju ovo pitanje. Kroz Smart City inicijativu, u saradnji sa UNDP BiH, implementirali smo inovativne ideje koje smo predstavili građanima. Kroz razne projekte i inicijative nastojimo da povećamo broj zelenih površina i urbane vegetacije, kroz sadnju drveća, kreiranje urbanih bašta i drugih inovativnih metodologija i koncepata. Jedan od bitnih pomaka u ovoj oblasti jeste zajednička aplikacija Grada Sarajeva, Grada Istočno Sarajevo i Kantona Sarajevo za EU Misiju 100 klimatski neutralnih gradova. Funkcionalno urbano područje Sarajevo, kako smo nazvali ovo sveobuhvatno područje, postalo je deo Misije, i to kao jedan od samo tri grada sa Balkana koji su prihvaćeni u Misiju. Trenutno smo u fazi izrade Akcionog i Investicionog plana koji čine sastavni deo tzv. Klimatskog ugovora (City Climate Contract), kao i u fazi održavanja Prve klimatske skupštine / foruma građana u Sarajevu na ovu temu.

Koji su planovi za smanjenje broja automobila u centru grada?

– Grad Sarajevo kroz implementaciju Plana održive urbane mobilnosti radi na aktivnostima koje za krajnji cilj imaju smanjenje korišćenja automobila, a povećano korišćenje alternativnih, održivih načina urbane mobilnosti. Podržavamo napore i fantastične rezultate Ministarstva saobraćaja KS u procesu unapređenja javnog prevoza, što je ključno za smanjenje broja automobila u gradu. Radimo na razvoju i proširenju biciklističke infrastrukture i uopšte promociji biciklizma. Svake godine aktivno obeležavamo Evropsku nedelju mobilnosti, kroz niz aktivnosti, među kojima je i subvencionisanje građana za kupovinu bicikala, organizovanje „Bike2Work” dana, kada ohrabrujemo zaposlene u institucijama, organizacijama i kompanijama da koriste bicikl za prevoz do posla. Aktivno radimo na uspostavljanju infrastrukture, pa smo tako na dve lokacije postavili tzv. Ostrvo mobilnosti, koje se sastoji od punjača za električna vozila, anti-theft parkinga za bicikle, pametne klupe i parkinga za romobile. Sistemski postavljamo parkinge za bicikle ispred škola i fakulteta kako bismo ohrabrili i učenike ali i radnike da ih koriste. Prateći evropske i svetske trendove, podržavamo uvođenje novih sistema, kao što je servis za najam električnih bicikala, koji će našim građanima ponuditi još jedan vid održive mobilnosti i smanjiti potrebu da koriste automobile.

U FOKUSU:

Kako biste ocenili sistem prikupljanja i reciklaže otpada?

– Segment reciklaže još uvek znatno zaostaje za savremenim evropskim standardima. Svesni te činjenice, Grad Sarajevo kroz brojne inicijative ulaže napore kako bi se unapredile infrastruktura i svest građana. U tom cilju, Grad Sarajevo blisko sarađuje sa KJKP „Rad” i operaterom za upravljanje električnim i elektronskim otpadom – ZEOS eko-sistemom, s kojima organizuje zajedničke akcije i pilot-projekte sortiranja, reciklaže i edukacije. Izdvojio bih organizaciju Re-Use Day, gde smo građanima omogućili da se edukuju, ali i da razmenjuju i odlažu očuvane predmete za ponovnu upotrebu. Tokom Re-Use dana, organizovan je i Cool bazar, na kojem su deca i mladi mogli da razmenjuju i prodaju svoje korišćene stvari. Uključivanjem dece i mladih radimo na edukaciji i promeni svesti od najmanjeg uzrasta, te podstičemo cirkularnu ekonomiju.

Da li Grad ima strategiju zaštite postojećih i razvoja novih zelenih zona?

– Grad Sarajevo je snažno posvećen očuvanju i širenju zelenih zona, što je jedan od ključnih elemenata borbe protiv klimatskih promena i podizanja kvaliteta urbanog života. Kroz rad Gradske službe za održivi razvoj, razvijaju se različite inicijative i projekti, koji kombinuju prostorno planiranje, ekološku inovaciju i aktivno uključivanje građana. Pored zaštite postojećih parkova, šuma i prirodnih celina, Grad Sarajevo kroz projekte kao što su Commit2Green, Bauhaus Bites, Bauhaus4Med, BiodiverCity i drugi implementira inovativne modele ozelenjavanja i urbane regeneracije. Ovi projekti obuhvataju razvoj tzv. food foresta – šuma hrane, gde se sade jestive biljke dostupne zajednici, postavljanje hotela za insekte radi očuvanja biodiverziteta i podrške oprašivačima, osnivanje urbanih bašta u naseljima i školskim dvorištima.

Koji su naredni koraci u okviru učešća Sarajeva u Misiji 100 klimatski neutralnih i pametnih gradova do 2030?

– Naše učešće predstavlja prekretnicu u pristupu klimatskoj i urbanoj politici. Ova misija ne podrazumeva samo političku posvećenost već i konkretne i merljive korake ka postizanju klimatske neutralnosti. Jedan od najvažnijih procesa koji se trenutno sprovodi je Forum građana / Skupština građana o klimatskim promenama, u kojem učestvuje 70 nasumično odabranih građana Sarajeva. Oni se okupljaju tokom tri vikenda kako bi uz podršku stručnjaka i facilitatora razgovarali o ključnim temama: zagađenje vazduha, ozelenjavanje, grejanje i hlađenje, mobilnost i klimatske promene. Na kraju procesa, građani će doneti set preporuka koje će biti direktno uključene u tzv. Klimatski ugovor (City Climate Contract). Paralelno sa tim deliberativnim procesom, tim stručnjaka u saradnji sa relevantnim institucijama, privatnim sektorom, akademskom zajednicom i međunarodnim partnerima, radi na izradi Akcionog i Investicionog plana, koji čine tehnički i operativni deo Klimatskog ugovora. Ti dokumenti precizno definišu projekte, mere i finansijske modele za ostvarenje klimatske neutralnosti.

City Climate Contract biće predat Evropskoj uniji u junu 2025. godine, a očekuje se da će funkcionalno urbano područje Sarajeva – uključujući Grad Sarajevo, Kanton Sarajevo i Grad Istočno Sarajevo – time steći tzv. Net Zero Label. To nam otvara pristup sredstvima iz fondova EU i značajno povećava šanse za implementaciju investicija definisanih u Akcionom i Investicionom planu, što je neophodno za dostizanje klimatske neutralnosti do 2030.

Intervju vodila: Jasna Dragojević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA

Krave i konji na Suvoj planini i ove godine bez vode – stigla pomoć, ali bez trajnog rešenja

Foto-ilustracija: Unsplash (Ryan Graybill)

Suva planina nije slučajno dobila svoje ime. Iako se ubraja među najlepše planine u Srbiji, poznata po raznolikim ekosistemima, specifičnim oblicima reljefa i bogatom biodiverzitetu, upravo njene prirodne karakteristike objašnjavaju naziv. Vode je malo, a dodatni izazov predstavljaju česti i dugi sušni periodi.

Tokom prethodnih dana, na društvenim mrežama i u domaćim medijima pojavila se vest koja je izazvala zabrinutost javnosti — stočari iz ovog kraja upozorili su da oko 1.000 krava i 300 konja, koji se trenutno nalaze na planini, nemaju pristup vodi.

Nažalost, ovo nije prvi put da se Suva planina suočava sa ovakvom situacijom. Problem se ponavlja iz godine u godinu, a trajno rešenje još nije pronađeno.

Prema najnovijim informacijama koje je objavio portal Danas, JKP Mediana danas je dopremila nekoliko cisterni sa vodom. Ipak, ove količine vode su samo privremeno rešenje. 

Pročitajte još:

Građani su u velikom broju reagovali putem društvenih mreža, izražavajući zabrinutost i spremnost da pomognu. Među predlozima se izdvajaju ideje o organizovanom prikupljanju sredstava za iskopavanje bunara, kao i pozivi preduzećima koja raspolažu cisternama za pijaću vodu. 

Istovremeno, udruženja stočara uputila su apel nadležnim institucijama, ali kako pišu mediji, konačnog odgovora još uvek nema.

Kako prenosi Danas, prema mišljenju stočara, a i dela stručnjaka, trajno rešenje bi moglo da bude kopanje bunara i postavljanje kaptaža izvora vode, kako bi se tokom sušnog leta tu pojile životinje.

Energetski portal

Prijevor dobio prvi poluautomatizovani sistem za navodnjavanje u Srbiji

Foto: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

U naselju Prijevor kod Čačka obeležena je prva godina rada modernizovanog sistema za navodnjavanje i očuvanje poljoprivredne proizvodnje. Tom prilikom su otvorene četiri nove crpne stanice i rekonstruisano 5,5 kilometara kanalske mreže, uz razvijenu sekundarnu i tercijarnu mrežu cevi – čime je ovaj sistem postao prvi poluautomatizovani sistem za navodnjavanje u Srbiji.

Broj korisnika sistema za godinu dana povećan je sa šest na 86, a očekuje se da do kraja sezone ovaj broj premaši 110 domaćinstava. Zahvaljujući tzv. hidrokarticama, svaki korisnik ima uvid u količinu utrošene vode, a očekivani godišnji kapacitet korišćenja dostiže i do 700.000 kubika – šest puta više nego prethodne sezone.

Pročitajte još:

Kako je objasnio direktor JVP „Srbijavode“, Goran Puzović, ovakav sistem predstavlja iskorak u upravljanju vodnim resursima i da poljoprivrednici sada raspolažu preciznim i kontrolisanim pristupom vodi, što im omogućava da planiraju proizvodnju i ostvaruju veće i sigurnije prinose, rekao je Puzović.

Kanal je inače izgrađen 1954. godine, ali je decenijama bio van funkcije.

Neki od meštana Prijevora i Trbušana ističu da je novi sistem za navodnjavanje doneo konkretnu razliku na terenu, posebno u sezoni bez padavina. Svetlana Bogdanović iz Trbušana navodi: „Na delovima bez vode prinos je značajno slabiji. Sada imamo toplu vodu iz kanala, što pogoduje biljkama. Ovo nam menja život.“

Energetski portal

Novo upozorenje RHMZ-a: Sutra pljuskovi, grad i jak vetar

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Nakon nekoliko toplih letnjih dana, Republički hidrometeorološki zavod ponovo je izdao upozorenje za područje Srbije na vremenske nepogode.

Pljuskovi i grmljavina očekuju se sutra, 17. jula. Lokalno će biti intenzivniji, ponegde i uz grad i jak vetar. Veća verovatnoća za pojavu ovih nepogoda postoji u centralnoj i južnoj Srbiji, dok će se za preciznije lokacije naknadno izdavati upozorenja – jedan do dva sata unapred.

Podsećanja radi, Srbiju je pre desetak dana zahvatilo snažno nevreme sa jakim udarima vetra, što je dovelo do obaranja brojnih stabala.

Pročitajte još:

Prema podacima JKP „Zelenilo–Beograd“, samo su oni u okviru grada Beograda primili preko 1.300 prijava za saniranje prelomljenih stabala ili grana, a na 132 lokacije zabeležena je i materijalna šteta.

Ovo preduzeće nastavlja sanaciju sve dok je to potrebno, a ističu da se naknada štete može ostvariti samo u slučajevima kada je uzrok štete stablo za koje je, na osnovu redovnog Programa održavanja, nadležno JKP „Zelenilo–Beograd“.

Ukoliko je prilikom pada stabla došlo do materijalne štete ili telesnih povreda, građani mogu pozvati Servisni centar grada Beograda na broj 11011 ili se obratiti putem mejla na info@zelenilo.rs, gde će dobiti precizna uputstva.

Energetski portal

Najveći nemački projekat obrade kanalizacijskog mulja na pola puta do završetka

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Bandura)

Spaljivanje kanalizacijskog mulja kao način za proizvodnju energije i sigurno zbrinjavanje otpada sve je više zastupljen u razvijenim zemljama, a jedno od takvih postrojenja intezivno se gradi u Hamburgu. Ovo će ujedno biti i najveće postrojenje takve vrste u Nemačkoj.

Foto: hamburgwasser.de

Projekat nazvan VERA II podrazumeva povećanje kapaciteta za spaljivanje kanalizacijskog mulja za 50 odsto, kao i dugoročno saniranje postojećeg. Proširenje postrojenja za spaljivanje kanalizacijskog mulja dostiglo je polovinu planiranog roka gradnje i ulazi u fazu montaže.

U okviru proširenja biće izgrađene tri dodatne linije za sušenje i dva silosa za vlažni mulj viših od 25 metara i zapremine po 1.300 kubnih metara. Nakon završetka radova postepeno puštanje u rad planirano je od 2027. godine.

Proširenjem postrojenja godišnji kapacitet prerade će porasti s 63.000 na 76.000 tona suhe mase mulja – uz mogućnost proširenja na do 97.000 tona.  Takođe, proizvodnja energije iz mulja biće povećana za oko 50 odsto. Dodatna toplota u obliku pare koristiće se za sušenje mulja i doprineće zatvorenim materijalnim ciklusima.

Pročitajte još:

„Proširenje spalionice kanalizacijskog mulja VERA u najveće postrojenje takve vrste u Nemačkoj je nužan i važan projekat za Hamburg. On obezbeđuje zbrinjavanje otpada za naš grad i celu regiju. Ovim inovativnim projektom HAMBURG WASSER ne samo da na vreme ispunjava nove zakonske zahteve u izazovnim vremenima, već i značajno doprinosi zaštiti životne sredine, očuvanju resursa i održivom upravljanju otpadom”, rekla je Katarina Fegebank, zamenica gradonačelnika.

Iz uprave prave HAMBURG WASSER-a navode da se slični projekti u Nemačkoj susreću sa brojnim izazovima, kao što su rast cena, kompleksni uslovi gradnje i problemi s nabavkom materijala.

„Obnova i proširenje našeg velikog postrojenja direktno na lokaciji Köhlbrandhöft u sklopu postrojenja za preradu otpadnih voda je ekološki i ekonomski najrazumniji put. Alternativa – da mulj prevozimo kamionima kroz celu Nemačku i oslanjamo se na vanjske strukture za zbrinjavanje – za nas nije prihvatljiva opcija”, kaže Mihael Bekerajt iz ovog javnog preduzeća.

Zakonska regulativa

Od 2029. godine, upotreba kanalizacijskog mulja na poljoprivrednim površinama biće u velikoj meri zabranjena, a njegova termička obrada postaje zakonski obavezna. Mulj može sadržavati štetne materije poput ostataka lekova i mikroplastike koji može dospeti u tlo i podzemne vode. Nova zakonska regulativa služi zaštiti tla i podzemnih voda, a u isto vreme predstavlja veliki izazov za komunalna preduzeća.

Jasna Dragojević

Reverzibilne hidroelektrane i njihov značaj za našu energetsku budućnost

Foto-ilustracija: Unsplash (Lucas Cetti)

Hidroelektrane su decenijama bile pouzdan oslonac elektroenergetskih sistema, a njihova uloga u savremenoj energetskoj tranziciji postaje još značajnija. 

Paralelno sa postepenim povlačenjem termoelektrana, koje karakterišu stabilna i predvidiva proizvodnja, sve veći deo energetskog miksa zauzimaju solarne i vetroelektrane, čija proizvodnja zavisi od vremenskih prilika zbog čega je nepredvidiva i promenljiva. Iz tih razloga raste potreba za fleksibilnim i pouzdanim balansnim kapacitetima, piše za Klima101, dr Tina Dašić sa Građevinskog fakulteta u Beogradu. 

Reverzibilne hidroelektrane se u tom kontekstu izdvajaju kao jedno od najefikasnijih rešenja, jer omogućavaju i proizvodnju i skladištenje energije, odnosno pravovremeno reagovanje na promene u potrošnji i proizvodnji. 

U tom svetlu, izgradnja nove reverzibilne hidroelektrane u Srbiji – RHE Bistrica, koja se trenutno nalazi u završnim fazama projektovanja, predstavlja važan korak ka stabilnijem i održivijem elektroenergetskom sistemu. Biće to prva velika hidroelektrana (snage veće od 10 MW) koja se gradi u našoj zemlji posle više od tri decenije, još od puštanja u rad HE Pirot davne 1990. godine.

Treba naglasiti da su RHE i HE Bistrica dva odvojena hidroenergetska sistema.

Mašinska zgrada RHE nalazi se oko tri kilometara nizvodno od postojeće mašinske zgrade HE Bistrica. Postojeća HE Bistrica je klasična akumulaciono-derivaciona elektrana. Koristi vodu iz akumulacije Radoinja, koju, nakon energetskog iskorišćenja, ispušta u Lim, odnosno u akumulaciju Potpeć. Postrojenje se sastoji od dve klasične Francisove turbine ukupne snage 104 MW.

Kako funkcioniše reverzibilna hidroelektrana Bistrica

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

RHE Bistrica je reverzibilna hidroelektrana otvorenog tipa, što znači da se i gornja i donja akumulacija nalaze na prirodnim vodotocima. 

Donja akumulacija biće postojeća akumulacija Potpeć na reci Lim, dok će se gornja akumulacija Klak nalaziti na reci Uvac, neposredno nizvodno od postojeće akumulacije Radoinja. 

Prethodnim rešenjem bilo je planirano spajanje akumulacija Klak i Radoinja, ali se od toga odustalo. Osnovni razlog je lošiji kvalitet vode reke Lim koji ne treba mešati sa čistim vodama akumulacije Radoinja, koja se pored proizvodnje hidroenergije (u HE Bistrica) koristi i za vodosnabdevanje Priboja i okolnih naselja. Pored toga, kvalitet vode reke Lim nije moguće kontrolisati, jer se radi o tranzitnoj reci, koja u Srbiju dotiče iz susedne Crne Gore. 

Kako bi se sprečilo mešanje voda iz dve akumulacije, novim rešenjem predviđena je kota normalnog uspora u akumulaciji Klak od 810 mnm, što je za dva metra niže od kote krune preliva brane Radoinja.

RHE Bistrica koristi bruto pad od oko 380 metara. Sastoji se od četiri reverzibilna agregata, ukupnog instalisanog protoka u turbinskom režimu od 216 m³/s i snage 650 MW.

Pročitajte još:

Značaj hidroelektrana za elektroenergetski sistem

Da bi se razumeo značaj hidroelektrana za jedan tako složen sistem kakav je elektroenergetski sistem, važno je znati neke osnovne osobine električne energije. Radi se o prelaznom obliku energije, što znači da se može koristiti (trošiti) samo u trenutku dok se proizvodi, a pored toga isporučena energija mora biti tačno određenog kvaliteta (napona i frekvencije). 

Iz ova dva uslova sledi ključni postulat za normalno funkcionisanje elektroenergetskog sistema: proizvodnja električne energije u svakom trenutku mora biti jednaka zbiru potrošnje i gubitaka, odnosno

Proizvodnja = Potrošnja + Gubici u mreži

Ovaj uslov ne bi bilo toliko teško zadovoljiti kada bi zahtevi potrošača bili relativno ujednačeni i unapred poznati. 

Međutim, potrošnja je slučajna (stohastička) veličina, koja se menja na godišnjem, sezonskom i dnevnom nivou. Na nju utiču različite meteorološke pojave, radne i životne navike stanovništva, kao i različiti slučajni događaji, a posebno su opasni oni koji, bez prethodnog nagoveštaja, naglo podižu potrošnju. 

To znači da elektroenergetski sistem mora u svakom trenutku da proizvede tačno onoliko energije koliki su zahtevi potrošača, a da se unapred ne zna koliko će to biti. 

Pri tome, sistem mora da bude u stanju da neutrališe sve slučajne poremećaje u sferi proizvodnje i prenosa, uključujući i havarije na proizvodnom i prenosnom sistemu. 

Da bi elektroenergetski sistem mogao da ispuni zahteve pouzdane isporuke energije visokog kvaliteta, neophodno je da uvek na raspolaganju ima različite vrste rezerve snage – od onih koje reaguju trenutno (rotirajuća rezerva), preko onih koje se uključuju u roku od nekoliko minuta (rezerva u pripravnosti) do onih koje za ulazak u pogon imaju više vremena do nekoliko sati (topla i hladna rezerva). 

Prve dve rezerve mogu da obave samo tzv. startne elektrane, odnosno agregati sa visokom manevarskom sposobnošću (koji imaju mogućnost veoma brzog ulaska u sistem i promene opterećenja), upravo kakvi su agregati hidroelektrana.

Tekst u celosti pročitajte ovde.

Izvor: Klima101

Delta Holding predstavio novi Izveštaj o održivom poslovanju

Foto: EP

Uloga kompanija u savremenom društvu više se ne meri isključivo kroz finansijske rezultate. Danas se od njih očekuje da preuzmu odgovornost za svoj uticaj na životnu sredinu, društvo i način donošenja odluka. Delta Holding već godinama u svoje poslovanje integriše principe održivosti, a sada su predstavili najznačajnije momente svog 16. Izveštaja o održivom poslovanju.

Foto: EP

Na događaju koji je okupio partnere, one koji podržavaju njihov rad i prepoznaju značaj ovakvog poslovanja, govorilo se o strateškim okvirima ESG poslovanja ove kompanije, postignutim rezultatima, kao i o širim društvenim i regulatornim okvirima.

Marija Desivojević Cvetković, viši potpredsednik za strategiju i razvoj Delta Holdinga, na samom početku istakla je da se znanje u ovoj kompaniji pozicionira na najviše mesto. Kako je objasnila, samo obrazovani ljudi, svesni ciljeva koje treba dostići, mogu aktivno doprineti njihovom ostvarenju. Upravo iz tog razloga, tokom prethodne godine sprovedeno je čak 23.000 sati edukacije zaposlenih.

Jedna od tema koja je zauzela značajno mesto u predstavljanju izveštaja jeste veštačka inteligencija (AI). Marija Desivojević Cvetković navela je da je ključ bio u tome da se AI predstavi ljudima na prijatan i nenametljiv način. Rezultat takvog pristupa je više od 20 uspešno realizovanih projekata u kojima je AI integrisana u poslovne procese.

Posebna pažnja usmerena je i na delatnosti kao što su moderna poljoprivreda, zelena gradnja, elektrifikacija voznog parka, ali i održiva energija. U tom kontekstu, do 2024. godine Delta Holding je imao izgrađeno 20 solarnih elektrana, a danas ih je već 27.

Pored zaštite životne sredine, kompanija veliku pažnju posvećuje i zaštiti ljudi – ne samo fizičkoj, koja se podrazumeva, već i digitalnoj, kroz očuvanje ličnih podataka. IT sektor kompanije razvija rešenja u ovoj oblasti, a kao primer dobre prakse izdvaja se platforma Ananas, koja je na bezbednosnoj reviziji dobila ocenu 9,4 – što je znatno iznad proseka koji iznosi nešto više od 7.

Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja Delta Holdinga, istakla je ključne oblasti koje su se izdvojile u procesu određivanja matrice materijalnosti – energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije, upravljanje otpadom i vodama, poštovanje ljudskih i radnih prava, brigu o ravnopravnosti, bezbednosti i zdravlju na radu, kao i uticaj ekonomskih rezultata kompanije na širu zajednicu.

Prema njenim rečima, u kompaniji postoji jasna svest o tome da mogu imati značajan uticaj na smanjenje negativnih efekata klimatskih promena, zbog čega su postavili cilj da do 2030. godine smanje emisije štetnih gasova za 50 odsto. Pored izgradnje solarnih elektrana, korišćenjem biomase na pojedinim lokacijama uspeli su da spreče emisiju gotovo 40.000 tona ugljen-dioksida. Ilustrativno, da bi se ta količina CO₂ apsorbovala tokom jedne godine, bilo bi potrebno čak 1,5 miliona stabala.

Kada je reč o ulaganju u zajednicu, od osnivanja Delta Fondacije do danas uloženo je 40 miliona evra. Trenutno su usmereni na svoje tradicionalne projekte, među kojima se izdvaja program Treći roditelj, namenjen podršci porodicama koje su u riziku od razdvajanja. Kroz osnaživanje roditelja da zadrže decu u okviru porodice, od početka realizacije ovog projekta obuhvaćeno je više od 80 dece, dok je preko 50 porodica u potpunosti osnaženo.

Tijana Koprivica naglasila je da ni ruralna područja nisu zaboravljena. U okviru projekta Digitalno selo razvijena je digitalna platforma koja poljoprivrednicima omogućava lak i brz pristup svim relevantnim informacijama za poslovanje.

Kroz projekat Naše selo, koji Delta Holding sprovodi od 2018. godine, prošlo je više od 150 poljoprivrednih proizvođača koji su, uz podršku stručnjaka Delta Agrara, imali priliku da steknu važna znanja o modernoj poljoprivredi.

Poseban segment rada posvećen je i osnaživanju žena na selu, kroz organizovanu prodaju njihovih proizvoda, kao i najmlađima – za koje se organizuju pozorišne predstave i pruža podrška u renoviranju škola.

Foto: EP

Kompanija EY, partner u izradi izveštaja, pružila je stručnu podršku u oblasti nefinansijskog izveštavanja. Danijela Mirković, rukovodilac odeljenja revizije u ovoj kompaniji, istakla je da najavljene izmene evropske regulative ne umanjuju značaj izveštavanja o održivosti, kao i da kompanije koje primenjuju najviše standarde i dalje imaju prednost na evropskom tržištu. Kako se Srbija nalazi u procesu usklađivanja sa evropskim propisima, očekuje se da standardi izveštavanja uskoro budu primenjeni i na domaćem tržištu.

Razgovor o predstavljanju ESG izveštaja završen je svečanim potpisivanjem Partnerstva za ravnopravnost, čime je potvrđena posvećenost Delta Holdinga principima jednakih šansi, različitosti i inkluzije.

Tom prilikom, Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, istakla je da su ljudima potrebna dela, a ne velike reči, te da su ključni dobri odnosi među ljudima, etika i poverenje. U tom kontekstu zahvalila se Delta Holdingu na ukazanom poverenju.

Energetski portal

Azijsko tržište predvodilo je rast isporuka PV invertora u 2024.

Foto-ilustracija: Unsplash (Virtue Solar )

Globalne isporuke solarnih invertora porasle su za 10 odsto tokom 2024. godine, dosegnuvši ukupno 589 gigavata naizmenične struje (GWac), pokazuje najnoviji izveštaj kompanije Wood Mackenzie.

Glavni pokretač ovog rasta bila je azijsko-pacifička regija (APAC), na čijem čelu je Kina, dok su tržišta u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama zabeležila pad potražnje.

Pomenuti region obuhvatajući Kinu, Indiju i jugoistočnu Aziju, činio je čak 69 odsto ukupno isporučene snage, dok je Kina imala ključnu ulogu, sa porastom od 14 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Pročitajte još:

Na listi najvećih svetskih proizvođača invertora dominiraju kineske kompanije – čak devet od deset vodećih ima sedište u Kini. Huawei je tokom 2024. godine isporučio 176 GWac i zadržao vodeću poziciju zahvaljujući snažnim rezultatima ne samo u Kini, već i u Evropi, Latinskoj Americi i Africi.

U Evropi je došlo do dvocifrenog pada isporuka invertera za stambeni i komercijalni sektor, delom zbog viškova zaliha kod distributera, naročito u Nemačkoj i Holandiji. U SAD je pad bio jednocifren, usled usporavanja stambenih instalacija i slabije godine za centralne invertore.

Energetski portal

Otvoren konkurs za sredstva za zaštitu i uređenje poljoprivrednog zemljišta

Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za poljoprivredno zemljište raspisalo je konkurs za raspodelu sredstava namenjenih izvođenju radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta u 2025. godini.

Konkurs obuhvata tri vrste aktivnosti: kontrolu plodnosti obradivog zemljišta, komasaciju (uključujući investicione i geodetsko-tehničke radove kao i izradu programa komasacije), kao i nabavku nove opreme za navodnjavanje.

U okviru konkursa definisana je potrebna dokumentacija, uslovi za ostvarivanje prava na sredstva, kao i način rešavanja prijava u slučaju da ukupan iznos zahteva premašuje raspoloživa sredstva.

Rokovi za podnošenje prijava su sledeći:

  • za kontrolu plodnosti zemljišta: do 10. oktobra 2025. godine,

  • za komasaciju: do 28. jula 2025. godine,

  • za opremu za navodnjavanje: do 1. avgusta 2025. godine.

Prijave se podnose od 15. jula 2025. godine na obrascu dostupnom na sajtovima Ministarstva (www.minpolj.gov.rs) i Uprave za poljoprivredno zemljište (www.upz.minpolj.gov.rs).

Dokumentacija se šalje poštom u zatvorenoj koverti na adresu:

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Uprava za poljoprivredno zemljište
ul. Nemanjina 22–26, 11000 Beograd

Koverta mora biti obeležena:
Za KONKURS ZA RASPODELU SREDSTAVA ZA IZVOĐENJE RADOVA NA ZAŠTITI, UREĐENJU I KORIŠĆENJU POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA U 2025. GODINI – Prijava na konkurs za raspodelu sredstava za (navesti vrstu radova) u 2025. godini (NE OTVARATI)

Prijava se može predati i lično, u pisarnici Uprave za zajedničke poslove republičkih organa na istoj adresi. Na poleđini koverte potrebno je navesti naziv i adresu podnosioca.

Energetski portal
1...424344...1,673Page 43 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs