Nakon najsušnijeg juna u istoriji, vreme u Srbiji je tokom jula bilo znatno nestalnije, sa naglim zahlađenjima, pljuskovima, gradom, olujnim vetrom. Ali kada se pogledaju zvanični podaci Republičkog Hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), uočavaju se velike regionalne razlike.

Kada su u pitanju padavine, od početka jula je u gradovima kao što su Beograd, Novi Sad i Loznica palo preko 50 mm kiše, što je okvirno u granicama normale za mesec jul, u zavisnosti od toga koliko kiše još bude palo do kraja meseca.

Međutim, pregled podataka sa svih mernih stanica jasno pokazuje da je ubedljivo najmanje padavina bilo u istočnim i jugoistočnim krajevima. Jedina mesta koja su ne samo u toku jula, već ukupno od početka juna imala manje od 20 mm kiše su Negotin, Niš, Leskovac, Dimitrovgrad i Vranje, kako piše Klima101.

Kako piše RHMZ, tokom jula se u većem delu zemlje očekuju normalni uslovi vlažnosti, ali će jug i jugoistok zemlje biti jedan od rejona sa sušnim uslovima; za okolinu Vranja se nastavlja period ekstremne suše.

Ovakva situacija zapravo nije iznenađujuća: rejon Istočne i Jugoistočne Srbije predstavlja jedno od područja u Srbiji posebno osetljivih na sušu i aridnost.

Tu se izdvajaju krajevi u kojima je prosečna godišnja suma padavina tek do 600 mm: Niška kotlina sa Ponišavljem, Leskovačka i Vranjska kotlina.

Kako se navodi u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, ovo su neki od krajeva u kojima će u narednim godinama doći do promene opštih klimatskih izgleda: klima će do sredine 21. veka ovde postati polu-sušna.

Pročitajte još:

• Treća najtoplija godina ikada – „Sušna žarišta širom sveta 2023–2025”
• Naučnici zabrinuti – reka Rajna bi mogla dostići kritične temperature
• Kako Beč neguje svojih 500.000 stabala u borbi protiv klimatskih promena

Jugoistočna Srbija već pokazuje odlike semi-sušne klime, posebno u letnjim mesecima

Istočna i Jugoistočna Srbija predstavlja izrazito kontinentalni predeo, što je posledica znatne udaljenosti od Atlantskog okeana i Jadranskog mora, ali i njihove utvorenosti uticaju kontinentalnih vazdušnih masa, koje iz Istočne i Severne Evrope preko Vlaške nizije neposredno prodiru u Timočki basen, a putem Panonske nizije u Pomoravlje.

Prema tome, sušnost ovih predela predstavlja posledicu udaljenosti od izvora maritimnosti, ali i uticaja reljefa.

Nedavno smo objavili istraživanje u renomiranom međunarodnom časopisu Theoretical and Applied Climatology, o prostorno-vremenskoj varijabilnosti aridnosti u Istočnoj i Jugoistočnoj Srbiji, koje nudi detaljne uvide u sadašnjost, ali i budućnost ovog područja.

Godišnje vrednosti indeksa suše ukazuju na prisustvo dve klase, semi-humidne (meteorološka stanica Niš), dok ostale stanice karakterišu humidni (vlažni) uslovi.

Međutim, mesečne i sezonske vrednosti pružaju bolji uvid u dinamiku aridnosti na ovom području. Pregled čitave godine ne daje potpunu sliku: naša analiza različitih indeksa suše ukazala je na značajne regionalne razlike na godišnjem, sezonskom i mesečnom nivou.

Sezonske vrednosti ukazuju na izraženu humidnost tokom zime, i delom tokom proleća i jesenjijh meseci, dok letnje mesece karakteriše mediteranski klimat.

Aridnost je, drugim rečima, uvećana tokom letnjih meseci, od juna do septembra, onda kada je vegetaciji neophodna vlaga, što već negativno utiče na poljoprivrednu proizvodnju u regiji, pošto se poljoprivredno zemljište u znatnoj meri oslanja na klimatske uslove naspram navodnjavanju.

Istovremeno, savremena naučna saznanja, uključujući i Svetski atlas dezertifikacije, potvrđuju da će u godinama koje dolaze širi region Južne Evrope sve više imati semi-aridne uslove, kakvi su trenutno karakteristični uglavnom u delovima Španije, Grčke i Turske.

Ovi rezultati ukazuju na obrazac klimatske varijabilnosti: Jugoistočna Srbija, odavno među najsušnijim krajevima zemlje, u narednim decenijama izmeniće se još više.

Aridnost je konstantan nedostatak vlage, što može imati dalekosežne posledice na poljoprivredu

Postoje suštinske, konceptualne razlike između aridnosti i suše.

Aridnost je definisana kao konstantan nedostatak vlage, na osnovu prosečnih klimatskih uslova. Zapravo, reč je o specifičnosti klime određenog predela na Zemljinoj površini.

U aridnim i semi-aridnim predelima toplog klimata, deficit vlage dovodi do značajnih socio-ekonomskih posledica (npr. povećane potrebe lokalnog stanovništva za vodom).

Postoje brojni indeksi aridnosti koji ukazuju na pojavu i karakter aridnosti. Oni se posmatraju individualno ili u kombinaciji sa ostalim klimatskim elementima poput padavina, padavina sa temperaturom vazduha, vlažnosti u zemljištu itd.

Indeksi aridnosti nisu samo pokazatelji klimatskih promena, već i značajni indikatori fizioloških procesa u vegetacionom pokrivaču, od značaja u proceni površinskog oticaja i izgledu pejzaža. Takođe, aridnost omogućava prepoznavanje i klasifikaciju klimatoloških prirodnih hazarda, poput suše.

Smatram da intenziviranje i veća frekvencija aridnosti može biti očekivana u budućnosti, što će imati negativan efekat na poljoprivredu, kao tradicionalnu delatnost koja je najraširenija u području Jugoistočne Srbije.

Stoga bi država kao i lokalne samouprave morale implementirati mere i planove adaptacije sektora poljoprivrede kako bi osigurali održivost, posebno poljoprivrednih kultura koje se oslanjaju na padavine u letnjoj polovini godine.

Tekst u celosti pročitajte ovde

Izvor: Klima101