Srbija se neizbežno nalazi na putu ka dekarbonizaciji, ali taj proces treba da obuhvati prelazak ka ekološki održivoj ekonomiji na način koji neće izostaviti nijednu društvenu grupu – bilo da su to radnici, lokalne zajednice ili preduzeća – i koji istovremeno stvara prilike za dostojanstven rad i ublažava negativne posledice energetske tranzicije.

Zbog toga je Vlada Republike Srbije donela Plan pravedne energetske tranzicije do 2030. godine. Kako se navodi u dokumentu, tranzicija u Srbiji podrazumeva radikalnu promenu u načinu proizvodnje električne energije, budući da se elektroenergetski sistem u najvećoj meri oslanja na niskokvalitetni lignit iz površinskih kopova Kolubara i Kostolac.

Zatvaranje starih termoelektrana je neizbežno, ali ono sa sobom nosi smanjenje potrebe za ugljem, što može dovesti do promena u strukturi privrede. Posledice se ne odnose samo na sektor proizvodnje uglja, već i na delatnosti koje su sa njim usko povezane. Zbog toga je neophodno uspostaviti mere podrške za pogođene zajednice.

Plan pravedne energetske tranzicije izrađen je u skladu sa konceptom pravedne tranzicije Evropske komisije, koji uključuje čistu energiju, kao i socijalne, demografske, ekonomske, zdravstvene i ekološke aspekte prelaska ka klimatski neutralnoj ekonomiji. Osnov za ovaj pristup nalazi se u evropskom regulatornom okviru i Platformi pravedne tranzicije.

Četiri glavna razloga za neodložnu dekarbonizaciju

U Planu se identifikuju četiri glavna faktora koji doprinose potrebi za neodložnim donošenjem plana za dekarbonizaciju kroz sve sektore privrede:

1. Tehničko-tehnološki – Postojeća struktura je zastarela i zasniva se na uglju lošeg kvaliteta, dok Srbija ne raspolaže značajnim rezervama drugih fosilnih goriva. Zbog toga je neophodna modernizacija sektora i prelazak na savremene tehnologije, u skladu sa važećim politikama i praksama.
2. Ekološki – Potrebno je unaprediti zaštitu životne sredine i kvalitet života u uslovima klimatskih promena, kao i poboljšati loš kvalitet vazduha, posebno u regionima pogođenim zagađenjem.
3. Ekonomski – Zbog rasta cena energenata, nižih cena električne energije iz obnovljivih izvora u poređenju sa ugljem, kao i visokih troškova eksternih faktora (poput oporezivanja ugljenika), proizvodnja iz termoelektrana postaje sve manje isplativa. Dodatno, obaveza kupovine i predaje CBAM sertifikata koja se uvodi od 1. januara 2026. godine učiniće domaće termoelektrane na ugalj još nekonkurentnijim, naročito na regionalnim tržištima.
4. Društveni – Proizvodnja uglja često „zarobljava“ resurse i ograničava razvoj zajednica i regiona. Pored toga, u zajednicama koje zavise od uglja postoji potencijalni otpor prema zelenoj tranziciji. Bez pažljivo planiranih i blagovremenih mera podrške, kao i kampanja javnog informisanja, postoji rizik da tranzicija izazove dodatne socijalne i ekonomske tenzije. Zato je važno sprovesti set intervencija koje će delovati kao mreža socijalne sigurnosti, omogućiti građanima da razumeju promene, i osigurati pravednu tranziciju – posebno u rudarskim opštinama koje će biti najviše pogođene.

Pročitajte još:

• U TENT A puštena u probni rad najveća kaseta za pepeo i šljaku
• Četiri nova sistema za budući rad kopa „Radljevo“
• Planirana izgradnja vetroelektrane „Samoš” ušla u fazu javnog uvida

Ambiciozni ciljevi energetske tranzicije

U skladu sa ciljevima iz Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP), Srbija je postavila sledeće ciljeve za 2030. godinu:

• učešće obnovljivih izvora energije (OIE) u bruto finalnoj potrošnji energije: 33,6 odsto,
• udeo OIE u proizvodnji električne energije: 45 odsto,
• ograničenje finalne potrošnje energije na najviše 9,6 Mtoe,
• ograničenje potrošnje primarne energije na 14,68 Mtoe,
• smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40,3 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine.

Važno je istaći da je pravedna energetska tranzicija proces koji podrazumeva izgradnju nove strukture privrednog i društvenog razvoja. Imajući u vidu trenutni zakonodavni i strateški okvir, kao i činjenicu da se ključne politike za dekarbonizaciju i pravednu tranziciju tek očekuju, Srbija je još uvek na početku ovog procesa.

Plan pravedne energetske tranzicije predstavlja uvod u proces pravedne energetske tranzicije i definiše mere i aktivnosti koje je potrebno realizovati kako bi se uspostavilo upravlјanje pravednom tranzicijom kao i pripremne aktivnosti za sprečavanje negativnih posledica energetske tranzicije i podsticanje razvoja regiona.

Ceo dokument, dostupan je ovde. 

Energetski portal