Home Blog Page 39

Otkriveno bogato nalazište zlata na Rogozni

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (Hans)

Samo mesec dana od početka bušenja stručnjaci su saopštili da su našli zlatnu žicu. Australijska rudarska kompanija „Striklend metals“ objavila je značajno otkriće na svom projektu Rogozna u južnoj Srbiji. Kompanija je saopštila da je na jednoj bušotini, na dubini od 89,7 metara otkrivena bogata koncentracija zlata, četiri grama po toni, piše Politika.

„Striklend“ navodi da u bušotini na projektnom nalazištu „Šanac“ ima i bogatijih zasićenja od neverovatnih 10.5 grama po toni materijala.

„Ovi rezultati iz prve rupe koju je „Strikland“ izbušio u Šancu ove godine su fenomenalni. Ne samo da smo otkrili najveće količine zlata koje smo ikada naišli na projektu Rogozna, već smo naišli i na ekstenzivnu mineralizaciju bakra i zlata dalje u rupi,” izjavio je Pol Leprinie, generalni direktor „Striklenda“.

Australijska kompanija “Strikland metals” objavila je u aprilu da kupuje projekat zlata Rogozna u Srbiji za 37 miliona dolara. Kako se pretpostavlja ovo nalazište krije oko 170 tona zlatnog ekvivalenta.

Bušenje je počelo u julu a već krajem meseca su saopštili da su našli na zlatnu žicu.

Identifikovana anomalija, koja počinje otprilike 100 metara ispod površine i proteže se 400 metara u dužinu, mogla bi da signalizira prisustvo ekstenzivne mineralizacije, koja se poklapa sa geohemijskim znacima zlata i drugih minerala u uzorcima zemljišta, preneli su australijski mediji.

Pročitajte još:

Sa četiri platforme za bušenje koje aktivno rade na lokaciji i početnim analizama koje se očekuju uskoro, kompanija predviđa potencijalno otkriće novog ležišta, navodi Brizbejn tajms.

Izvršni direktor australijske kompanije Endru Brej izjavio je da Rogozna ima potencijal da preraste u jedno od najvećih nerazvijenih nalazišta zlata na globalnom nivou (sa značajnim udelom bakra i cinka).

Srpski mediji su još 2009. godine pisali da stručnjaci iz nekoliko međunarodnih kompanija, koji su istraživali oblast oko Novog Pazara, tvrde da cela planina Rogozna krije velika nalazišta bakra, srebra i zlata.

Izvor: Politika

Srbiju čeka toplotni talas tokom nedelje

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)
Foto-ilustracija: Unsplash (jaka-skrlep)

Danas se u Srbiji očekuje sunčano i izuzetno toplo vreme, sa maksimalnom temperaturom do 38 stepeni. Republički hidrometeorološki zavod upozorava na pojačani toplotni talas koji zahvata celu zemlju, što može predstavljati ozbiljnu opasnost po zdravlje.

Jutarnje temperature će se kretati između 15 i 22 stepena, dok će dnevne temperature dostići između 35 i 38 stepeni. Tokom dana će vreme biti uglavnom sunčano, uz slab do umeren vetar koji će duvati iz istočnog i severoistočnog pravca.

U Beogradu će biti posebno toplo, sa maksimalnom temperaturom koja će se popeti na 37 stepeni. Za utorak se predviđa dalji rast temperatura, koje bi mogle dostići i 40 stepeni, a isti talas nastaviće se do kraja ove nedelje.

Sličan toplotni talas zadesio je Srbiju sredinom jula, ali u dužem trajanju od oko dve nedelje. Osim što se očekuje da predstojeći talas traje kraće, predviđa se i da će noći ipak biti malo svežije u nekim delovima, nego što je to bilo u julu. Do kraja leta uglavnom se ne očekuju više periodi ekstremnih vrućina.

Pročitajte još:

Biometeorološki uslovi su izrazito nepovoljni, naročito za hronične bolesnike i osetljive grupe stanovništva. Visoke temperature mogu izazvati umor, pospanost i glavobolje, pa se preporučuje smanjenje fizičke aktivnosti i izbegavanje boravka na suncu u najtoplijem delu dana. Stručnjaci savetuju da se redovno hidrirate, ostanete u hladu i pridržavate preporuka kako biste smanjili rizik od zdravstvenih problema uzrokovanih visokim temperaturama.

Energetski portal

Direktorat za nuklearnu bezbednost: Nema povećane radioaktivnosti u Srbiji zbog nuklearke Zaporožje

Foto-ilustracija: Unsplash (jason-blackeye)
Foto-ilustracija: Unsplash (kilian karger)

Automatske merne stanice u Srbiji nisu zabeležile povećanje radioaktivnosti, saopštio je Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost, nakon informacije da je izbio požar u nuklearnoj elektrani Zaporožje.

Direktorat za nuklearnu bezbednost naveo je da se u medijima i na društvenim mrežama pojavila informacija o požaru na lokaciji nuklearne elektrane Zaporožje u Ukrajini, ali da za sada nema zvaničnih informacija o ovom događaju.

,,Nivo radioaktivnosti u okolini NE Zaporožje, na teritoriji Ukrajine i Evrope nije povišen“, naveo je Direktorat.

Pročitajte još:

Istakao da automatske merne stanice u našoj zemlji, takođe, nisu zabeležile povećanje radioaktivnosti.

Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije nastavlja da prati situaciju i redovno izveštava javnost.

Izvor: RTS

EU: Građani sada mogu da traže odštetu od zagađivača

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)
Foto-ilustracija: Unsplash (marcin-jozwiak)

Evropska unija usvojila je dopunjenu direktivu o industrijskim i stočarskim emisijama 2024/1785 (IED 2.0) koja građanima daje veća prava u odnosu na direktivu usvojenu 2010. godine, pa oni sada mogu tražiti nadoknadu štete koju su prouzrokovali zagađivači, saopštila je Evropska komisija.

Direktiva već pokriva preko 30.000 velikih industrijskih postrojenja i preko 20.000 intenzivnih stočnih farmi, a do 2017. godine, ova pravila su smanjila zagađenje vazduha iz pomenutih postrojenja do 75 odsto.

Međutim, imajući u vidu da zagađenje iz ovih izvora i dalje nanosi štetu javnom zdravlju i životnoj sredini, koja iznosi više milijardi evra i dovodi do stotine hiljada prevremenih smrti godišnje, Evropska unija je po prvi put utvrdila pravo građana da traže nadoknadu štete po zdravlje prouzrokovane zagađenjem.

Jači IED će se sada primenjivati i na rudnike i gigafabrike baterija, a proširiće se i na 30 odsto najvećih farmi svinja i živine u EU.

Nova Direktiva o industrijskim i stočarskim emisijama je glavni instrument EU za smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta, kao i za sprečavanje stvaranja otpada iz velikih industrijskih postrojenja i intenzivnih stočnih farmi.

Vlade sada moraju uvek uzimati u obzir zaštitu zdravlja ljudi kada primenjuju pravila o emisijama, dok će vlasti imati veća ovlašćenja da obustave instalacije koje ne poštuju pravila i zahtevaju veće kazne od prekršilaca.

Pročitajte još:

Takođe, sve dozvole i važni podaci o životnoj sredini moraju biti javno dostupni na Internetu na Evropskom portalu o industrijskim emisijama.

Direktiva IED 2.0 obavezuje kompanije da koriste najbolje dostupne tehnike (BAT) za sprečavanje ili minimiziranje emisija i uticaja na životnu sredinu iz svojih aktivnosti. Ovo će pomoći da se velike evropske industrije usmere ka ispunjavanju ambicija EU o nultom zagađenju do 2050. godine.

Navodi se i to da će IED 2.0 podstaći inovacije, nagraditi lidere, pomoći da se izjednače uslovi na tržištu EU i povećati dugoročnu sigurnost ulaganja za industriju.

Milena Maglovski

Sigurno putovanje Evropom uz Charge&GO

Foto: Charge&GO
Foto: Charge&GO

Dobro rasprostranjena mreža punjača predstavlja preduslov za sigurno i bezbedno putovanje električnim vozilom. Strateški dobro locirani punjači duž auto-puteva, prometnih saobraćajnica i u gradovima olakšavaju vozačima planiranje putovanja.

Uz mobilnu aplikaciju koja omogućava brzu i laku pretragu elektropunjača, a zatim i plaćanje sesija punjenja, svako putovanje postaje pravo uživanje. Charge&GO se trudi da svojim korisnicima olakša putovanje, kako u Srbiji, tako i širom Evrope. U kompaniji intenzivno rade na širenju mreže punjača kako bi spremno dočekali letnju sezonu i turiste koji će električnim automobilom putovati na more. Novi DC punjači su spremni i u funkciji i lako se mogu pronaći na aplikaciji Charge&GO.

Nedavno je u rad pušten punjač jačine 60 kilovata koji se nalazi na parkingu BIG šoping centra u Rakovici. U planu je i instalacija još nekoliko punjača koji će se, takođe, nalaziti na parkinzima BIG šoping centara širom Srbije. Tu su i punjači na OMV pumpama. Na obilaznici kod Surčina dostupan je punjač snage 120  kilovata, dok se sa druge strane autoputa, takođe na OMV pumpi, nalazi elektropunjač snage 150 kilovata. Do kraja godine se očekuje da broj punjača bude značajno uvećan a veliki doprinos tom napretku daće upravo kompanija Charge&GO.

U FOKUSU:

Kako do punjača u inostranstvu

Foto: Charge&GO

Kada je reč o putovanjima u inostranstvo, korisnicima aplikacije Charge&GO dostupno je više od 400.000 punjača koji su deo Hubjecta, najveće evropske e-roming mreže. Sam postupak pristupa ovim punjačima je veoma jednostavan, pa korisnici putem mape, RFID kartice i aplikacije mogu da pokrenu punjenje. Na brz i jednostavan način korisnik će pronaći najbliži punjač u inostranstvu. Klikom na ikonicu željenog punjača otvara se navigacija koja detaljno pokazuje put do tražene lokacije. Za korišćenje ovih usluga neophodno je potpisati ugovor, a procedura je veoma pojednostavljena. Potrebno je uputiti zahtev za ovu uslugu na podrska@chargego.rs.

Nakon potpisivanja ugovora korisnik će odmah prilikom napuštanja naše zemlje imati dostupnu mapu, krcatu AC i DC punjačima širom Evrope. Uz širenje mreže punjača, kompanija Charge&GO proširuje dostupnost svoje aplikacije i izvan granica naše zemlje. Zato su kreirali multijezičnu i multivalutnu platformu koja podržava i različitu regulativu na pojedinačnim tržištima. Vozači električnih automobila sada neće morati da menjaju aplikacije kada prelaze iz jedne zemlje u drugu, već će koristiti samo Charge&GO, koja je jednostavna za upravljanje i u skladu sa svim propisima na svakom od tržišta na kojem nude usluge.

Šta je Charge&GO?

Charge&GO je prva regionalna platforma i mobilna aplikacija sa mrežom punjača koja omogućava brzo i jednostavno punjenje električnih vozila. Platforma pruža vozačima električnih vozila efikasnu uslugu punjenja, dok se svaka sesija naplaćuje automatski sa formiranog naloga. Korisnici platforme na svom nalogu mogu da pogledaju detaljan prikaz svih izvršenih sesija punjenja, kao i izvršenih naplata i dopuna na nalogu. Uz to, za bilo kakvu vrstu pomoći i rešavanja nedoumica u svakom trenutku je dostupan Charge&GO korisnički centar.

Priredila: Milica Radičević

Tekst pročitajte u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Održani protesti protiv iskopavanja litijuma širom Srbije

Foto: Energetski portal
Foto: Protest u Beogradu / Energetski portal

U Beogradu je juče održan glavni i najmasovniji protest protiv iskopavanja litijuma u Srbiji pod parolom „Rudnika neće biti“. Brojni građani okupili su se na Terazijama u 19 časova kako bi iskazali svoje nezadovoljstvo odlukom Ustavnog suda Srbije da poništi odluku Vlade o zaustavljanju projekta „Jadar“.

Nakon što je projekat iskopavanja litijuma u zapadnoj Srbiji ponovo zaživeo i postao centralna ekološka tema, predstavnici brojnih ekoloških udruženja, stručnjaci, javne ličnosti i građani izrazili su svoju zabrinutost zbog velikih ekoloških posledica koje ovakav projekat nosi sa sobom.

Ekološka udruženja su na protestu ispred Ustavnog suda 11. jula dali Vladi Srbije rok od mesec dana da odustane od rudarenja litijuma, a kako je taj rok istekao, najavljeni su radikalniji protesti.

Među govornicima na jučerašnjem protestu bila je i glumica Svetlana Bojković koja je istakla da je svako dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu, te da ovo okupljanje nema nikakve političke ambicije, već isključivo ekološke.

“Izgleda nam da se od nas krije da smo žrtvovani kao buduća prljava rudarska kolonija i deponija, to nećemo dozvoliti, zato smo danas ovde, ne pristajemo na to i branimo svoj opstanak u svojoj zemlji“, rekla je Bojković.

Okupljenima se obratila i Ljiljana Bralović iz Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS) koja je poručila je da je ovo vreme stradanja i podvižništva.

“Svi smo ovde danas podvižnici. Danas su žrtvovani ljudi sa Jadra, iz Bora, Majdanpeka a sutra ste vi“, rekla je Bralović.

Nakon obraćanja govornika, građani su krenuli u protestnu šetnju do mosta Gazela, a jedan deo učesnika protesta uputio se ka železničkoj stanici Prokop gde su blokirali prugu.

Pročitajte još:

Protesti u više gradova Srbije

U toku nedelje organizovano je više protesta protiv iskopavanja litijuma širom Srbije.

Kako javlja N1, u sredu je održan masovan protest u Novom Sadu gde su građani poručili „Rio Tinto, nećeš kopati“. Okupljenima se obratilo pet govornika nakon čega je organizovana protestna šetnja od Trga slobode do Varadinskog mosta. Ovo je bio i drugi najmasovniji ovonedeljni protest protiv iskopavanja litijuma u Srbiji na kome se pojavilo oko 7.500 građana.

Istog dana organizovani su protesti i u Užicu, Kragujevcu, Bajinoj Bašti i Obrenovcu.

Foto: Protest u Smederevskoj Palanci / Energetski portal

U Užicu se okupilo oko 800 građana, u Obrenovcu je protestovalo 1.600 ljudi, a u Kragijevcu se okupilo čak 3.500 ljudi, javlja Glas Šumadije.

Iako su protesti u Srbiji protekli mirno, na protestu u Smederevskoj Palanci, održanom u četvrtak, došlo je do neočekivanog problema nakon što su gradske vlasti odlučile da na istom mestu, na kome je najavljeno održavanje protesta, organizuju događaj namenjen deci. Ipak, ovo nije prouzrokovalo nikakve sukobe, te je protest do samog kraja protekao mirno.

Jedan od govornika u Smederevskoj Palanci bio je i koordinator pokreta Tvrđava, Nikola Krstić, koji je osudio ovakav potez gradskih čelnika dodavši da se na taj način stvaraju podele među građanima koji bi trebalo da budu ujedinjeni u borbi protiv Rio Tinta i zagađenja životne sredine.

U petak su protesti bili održani u Leskovcu, Čačku, Nišu, Vranju, Lazarevcu, Vladimircima i Malom Zvorniku.

Energetski portal

Kad dobijemo SMS upozorenje na oluju ili zemljotres – u planu pokretanje sistema za hitno obaveštavanje javnosti

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (Hermann)

Kako bi se sprečile razorne posledice oluja, zemljotresa ili poplava, nadležni planiraju pokretanje sistema za hitno upozoravanje javnosti na opasnost od elementarne nepogode. Kada dođe do pojave – koja može da ugrozi život ili imovinu građana – dobićemo SMS upozorenje.

Nakon više od decenije od ideje o pokretanju univerzalnog broja „112“, koji nikad nije u potpunosti zaživeo, Srbija bi trebalo da dobije sistem za upozoravanje javnosti o nadolazećim vremenskim nepogodama i nesrećama.

,,Obavešten građanin je bezbedan građanin. Uvodimo sistem kada dođe do pojave koja može da ugrozi veći broj života naših građana odnosno njihovu imovinu da oni putem SMS dobiju najavu. Konkretno, ako RHMZ proceni da će se desiti veća količina padavina koja može da izazove bujinče poplave ili veče količine snega, građani će tačno na toj teritoriji dobiti upozorenje“, naveo je Luka Čaušić, načelnik Sektora za vanredne situacije.

Pored upozorenja SMS porukom, tokom naredne godine planira se i unapređenje sistema.

Pročitajte još:

,,Planira se uvođenje CBS sistema u 2025. Razlika između SMS i CBS je ta što CBS može mnogo brže da dođe do velikog broja građana. On ne prepoznaje da li je neko u romingu ili ne. Hvala te aparate koji su na mreži i ima vibrirajuću zvučnu poruku i samim tim ne možete da primetite“, rekla je Katarina Tomašević, v. d. pomoćnika ministra za elektronske komunikacije i poštanske usluge

Foto-ilustracija: Unsplash (Yosh Ginsu)

Slični sistemi godina postoje u zemljama EU. Koriste se u slučaju vremenskih nepogoda, nuklearnih incidenata, vulkanskih aktivnosti.

,,U septembru prošle godine Italijanima je na mobilne telefone stigla poruka praćena jedinstvenim i prepoznatlivim, jakim zvukom. Radilo se o testu Odeljena civilne zaštite tj. probi nacionalnog alarma pod nazivom ‘IT alert’. Njegova svrha je da na brz način informiše stanovništvo na određenoj teritoriji zemlje o eminentnim katastrofalnim situacijama“, navela je Sanja Lučić, dopisnica RTS-a iz Italije.

I u Nemačkoj postoji sličan sistem.

,,U Nemačkoj je uveden pre tri godine nakon katastrofalnih poplava kada je poginulo oko 180 osoba. Međutim, prva testiranja su tada ukazala da sa jedne strane oko četiri odsto stanovništva uopšte ne koristi mobilni telefon, a sa druge strane da četvrtina mobilnih telefona nije kompatibilna za primanje takvih specijalizovanih poruka“, rekao je Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke.

Uporedo sa sistemom, čije je testiranje počelo, pripremaju se i zakonski akti kojim jasno treba da se definiše način upotrebe sistema za upozoravanje.

Izvor: RTS

Kako smanjiti uticaj sve većih kruzera na životnu sredinu

Foto-ilustracija: Freepik (chandlervid85)
Foto-ilustracija: Freepik (fanjianhua)

U poređenju sa 2000. godinom, danas je veličina najvelih kruzera dva puta veća, a ukoliko se ovakav trend bude nastavio, do 2050. godine bi mogli da budu oko osam puta veći od Titanika, pokazuje novi izveštaj Transport & Environment (T&E).

Ne samo veličina, nego i porast broja kruzera, ima uticaj na životnu sredinu, zbog čega T&E poziva vlasnike ovih brodova da ulažu u zelenu tehnologiju kako bi se smanjio negativan uticaj na planetu globalno, ali i lokalno na zagađenje vazduha.

Kada je reč o broju kruzera, 1970. godine bilo ih je 21, dok ih je danas preko 500. Štaviše, kako se navodi, ovo je najbrže rastući sektor turizma, što dovodi i do značajnih povećanja emisija.

,,U januaru 2024. godine lansiran je najveći kruzer na svetu do danas, Icon of the Seas. Ovaj plutajući grad sadrži 40 restorana, sedam bazena i može da primi 7.600 putnika. Duži je od 15 plavih kitova i pet puta veći od Titanika’’, navodi se na sajtu T&E.

Uzimajući u obzir pritisak koji vlasnici kruzera imaju, sve više ih prelazi na prirodni gas (LNG) kao alternativnu tradicionalnim gorivima. Brodovi na LNG čine 38 odsto. Međutim, iako se na ovaj način smanjuju emisije CO2, oslobađa se mnogo jači gas staklene bašte – metan. Kako je metan preko 80 puta jači od CO2 u pogledaju štetnosti, brodovi na LNG mogu da budu i štetniji za životnu sredinu i klimatske promene od tradicionalnih goriva.

Pročitajte još:

Iz T&E navode da je jedino zeleno i dugoročno rešenje za dekarbonizaciju ovog sektora, prelazak na e-goriva. Prelazak na e-goriva mogao bi da napaja oko četiri odsto evropskog brodarstva do 2030. godine, zato što kruzeri plove na predvidljivim rutama, što olakšava planiranje za njihovu nabavku.

Prelazak na ovakva goriva dobar je i iz ekonomskog ugla, ukoliko se u obzir uzmu cene u Evropskoj uniji za emisije CO2 i kazne za goriva koja najviše zagađuju, što će povećati cenu fosilnih goriva. Preciznije, očekuje se povećanje za više od 30 odsto do 2040. godine i preko 80 odsto do 2050. godine.

T&E takođe ističe uvođenje poreza na karte za krstarenje. Naime, pored od 50 evra po karti mogao bi da generiše oko 1,6 milijardi evra globalno, čime bi se pružili ključni finansijski resursi za borbu protiv klimatskih promena i osiguranje da luksuzne forme putovanja takođe snose deo ekološke cene.

Energetski portal

Podsticaj konkurentnosti kupovine i prodaje električne energije

Foto-ilustracija: Pixabay (Thomas)
Foto: ljubaznošću Mersudina Gredića

Kao energetski subjekat odgovoran za organizovanje i upravljanje tržištem električne energije u Crnoj Gori, Crnogorski operator tržišta električne energije (COTEE) kontinuirano radi na unapređenju ove oblasti, prateći trendove i promene na tržištu regiona i Evrope, a u cilju stvaranja što otvorenijeg, transparentnijeg, kao i nediskriminatornog tržišnog ambijenta. Oni stvaraju  uslove za bolje i konkurentnije tržište električne energije. Zajedno sa berzom električne energije COTEE treba da omogući da energetski subjekti koji imaju viškove ili manjkove električne energije, mogu da je prodaju i kupuju, podstičući konkurentnost i transparentnost čitavog procesa u Crnoj Gori. Sa Mersudinom Gredićem, izvršnim direktorom COTEE razgovarali smo o principu rada ovog operatora, kako građani mogu da se rasterete troška za obnovljive izvore energije (OIE), a proizvođačima ponude bolji tržišni uslovi, koje su prednosti garantovanog otkupa električne energije, o razvoju solarne energije, kao i kako se obavlja trgovina električnom energijom u Crnoj Gori i planovima za naredni period.

Kako procesi na unapređenju tržišta električne energije u Crnoj Gori utiču na obnovljive izvore energije?

-Razvoj tržišta električne energije, preuzimanje obaveza u cilju pristupanja Evropskoj uniji, kao i usaglašavanje nacionalne regulative sa evropskom, pozitivno utiču na razvoj obnovljivih izvora energije, čemu svedoči veliko interesovanje investitora za razvoj novih projekata iz ove oblasti.

Kako građani mogu da se rasterete troška za OIE, a proizvođačima ponude bolji tržišni uslovi?

 – U cilju odgovornog pristupa u sagledavanju potreba građana, Vlada Crne Gore je svojom odlukom iz 2023. godine dodatno smanjila naknadu za podsticanje proizvodnje električne energije iz OIE za 50 odsto. Na taj način građani su u značajnoj meri rasterećeni plaćanja ove obaveze, a u cilju poboljšanja njihovog ukupnog ekonomskog standarda. Pošto u ovoj godini nismo imali zahteve povlašćenih proizvođača za izlazak na tržište iz fid-in tarife, a određeni broj povlašćenih proizvođača koji je u prethodnom periodu izašao na tržište se u tekućoj godini vratio u sistem podsticaja, to je jasan pokazatelj da su povlašćeni proizvođači procenili da sada nije momenat za izlazak na tržište zbog niskih cena električne energije.

U FOKUSU:

Kako ocenjujete dosadašnji razvoj solarne energije i solarnih elektrana u Crnoj Gori i kakvi su planovi u narednom periodu? Kako se odvijaju projekti SOLARI 3000+ i 500+ ?

Foto-ilustracija: Pixabay (Tom)

-U sistemu podsticaja je pet solarnih elektrana instalisane snage 2,2315 MW, a budući da smo zemlja sa dosta sunčanih dana, postoji veliki potencijal za izgradnju solarnih elektrana.

Benefiti realizacije ovih projekata su višestruki i sigurno predstavljaju značajan parametar ne samo za ukupan razvoj sektora energetike, već i sveukupan ekonomski napredak.

Kada je reč o projektima SOLARI 500+ i 3000+ krovni nosilac aktivnosti je Elektroprivreda Crne Gore, koja je prepoznala zainteresovanost građana i pravnih lica za obezbeđivanjem korišćenja ovog vida energije i u okviru poslovnih politika koje sprovodi, realizuje ove značajne projekte. Razvojni projekti u oblasti obnovljivih izvora energije doprinose ostvarivanju ne samo energetskih ciljeva, već i ciljeva u oblasti zaštite životne sredine, koji predstavljaju jedan od strateških ciljeva Crne Gore.

Kako se obavlja trgovina električnom energijom u Crnoj Gori i šta planirate u narednom periodu prema Zakonu o energetici?

– Odlična povezanost koju naša zemlja ima, kako sa zemljama Zapadnog Balkana, tako i sa EU (podmorskim kablom sa Italijom), omogućila je Crnoj Gori da ima poziciju jedne od interesantnijih zemalja ovog dela Evrope. Dobru poziciju dodatno je učvrstio početak operativnog rada dan-unapred tržišta koje je, pre nešto više od godinu dana, pokrenula Berza električne energije. Usvajanjem novog Zakona o energetici i Nacionalnog energetskog i klimatskog plana planirano je da se preciziraju obaveze i planovi energetskih subjekata u narednom periodu i unapredi razvoj u ovoj oblasti.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Nacrt zakona o energetici Crne Gore, stavljen ja javnu raspravu

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)
Foto-ilustracija: Pixabay (Wayne Jackson)

Ministarstvo energetike Crne Gore, stavilo je Nacrt zakona o energetici na javnu raspravu. Javni poziv je upućen organima, organizacijama, udruženjima i zainteresovanoj javnosti, da se uključe u javnu raspravu i daju svoj doprinos unapređenju kvaliteta teksta ovog Nacrta.

Rok za dostavljanje primedbi, predloga i sugestija je do 16. septembra 2024. godine. Ministarstvo energetike će sačiniti Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravim koji će objaviti na svojoj internet stranici u roku od 15 dana od dana završetka javne rasprave.

Ovim zakonom utvrđuju se zajednička pravila za proizvodnju, prenos, distribuciju, skladištenje i snabdevanje električnom energijom, organizaciju i funkcionisanje sektora električne energije i gasa, naročito pravila o osnaživanju i zaštiti kupaca, slobodnom pristupu integrisanom tržištu, pristupu treće strane prenosnoj i distributivnoj infrastrukturi, zahtevima za pravno razdvajanje, kao i pravila o nezavisnosti regulatornog tela i modeli saradnje između regulatornog tela i operatora prenosnog sistema, navodi se u dokumentu Nacrta zakona.

Pročitajte još:

Takođe, zakonom se određuju energetske delatnosti, uređuju uslovi i način njihovog obavljanja radi kvalitetnog i sigurnog snabdevanja krajnjih kupaca energijom, način organizovanja i upravljanja tržištem električne energije i gasa, kao i druga pitanja od značaja za energetiku.

Uređenje uslova i načina obavljanja energetskih delatnosti vrši se kako bi se ostvarili ciljevi svrstani u tri grupe. Prvo, formiranje integrisanih, konkurentnih, orijentisanih na kupca, fleksibilnih, pravednih i transparentnih tržišta električne energije i gasa. Drugo, obezbeđivanje pristupačnih i transparentnih cena energije za kupce, visokog stepena sigurnosti isporuke i nesmetane tranzicije ka održivom energetskom sistemu sa niskim udelom ugljenika. Treće, integracija tržišta električne energije u jedinstveno evropsko elektroenergetsko tržište čime se unapređuje integracija električne energije iz obnovljivih izvora, slobodne konkurencije i sigurnosti snabdevanja.

Ceo tekst Nacrta zakona o energetici, možete da pogledate ovde.

Energetski portal

“Hum (Balkan) Investment Energy Summit” 10. septembra u Visokom

Foto-ilustracija: Unsplash (Evgeniy Alyoshin)
Foto: Promo

Regionalna konferencija “Hum (Balkan) Investment Energy Summit”- „Konferencija o obnovljivim izvorima energije (OIE), energetskoj efikasnostii i zaštiti okoline” biće održana 10.09.2024. godine na lokalitetu “Bosanskih piramida – Park Ravne 2”– Visoko, Bosna i Hercegovina.

Ovo je prilika da se u panel diskusijama i razgovorima debatuje o svim aktuelnim problemima u funkcionisanju OIE, direktivama EU i zakonskim regulativama.

Glavne teme razgovora konferencije i diskusija prvenstveno će biti usmerene prema aktuelnoj situaciji i direktivama EU i zakonskim regulativama, problemima u razvoju, kadrovima i investicijama u obnovljive izvore energije i energetskom sektoru, strategijama i zaštiti okoline, novim investicijama i dobrim praksama u lokalnom ekonomskom razvoju i javnom privatnom partnertstvu kao komparativnoj prednosti lokalnog ekonomskog razvoja. Poseban aspekt će se posvetiti i mogućnostima novih domaćih i stranih investicija u BiH. 

Diskusije će biti posebno fokusirane na teme:

  • Mehanizam prekograničnog usklađivanja ugljenika (Uredba EU o mehanizmu za prilagođavanje granice ugljenika (CBAM) usvojena je u maju 2023.godine. Od 1. januara 2026. sav uvoz aluminijuma, čelika, gvožđa, đubriva, električne energije, vodonika ili cementa u EU podleže CBAM-u, uz kazne-penale za nepoštovanje)
  • Zakonodavni okvir u BiH i direktive EU
  • Energetska efikasnost malih i srednjih preduzeća (MSP) i lokalnih zajednica
  • Energetska tranzicija u BiH i finansiranje
  • Energetske zajednice i razvoj tržišta električne energije
  • Nove delatnosti i investiranje u obnovljive izvore energije
  • Prezentacije vezane za obnovljive izvore energije
  • Budući događaji vezane za ovu oblast – učešće na sajmovima i organizacija sajmova i studijskih poseta

Pored tema vezanih za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i zaštitu okoline, dodatne teme će biti vezane za pelete i biomasu i kogeneraciju (proizvodnju toplotne i električne energije iz biomase) ali i teme vezane za stanje na tržištu i perspektive šumarstva i zaštite okoline, drvne industrije, certiciranje, FSC, obrazovanje i dr.

Svi zainteresovani mogu prisustvovati ovim događajima kao posetioci ili uzeti aktivno učešće kao govornici ili sa prezentacijama svojih projekata.

Za dodatne informacije pisati na office@furniturewood.ba  i info@e-ventexpo.com, kao i putem telefona 00387 67 104 05 61 i 00387 62 324 495.

Ovaj događaj organizuje Udruženje privrednika Drvni klaster Bosne i Hercegovine ,,Namještaj i drvo” sa sedištem u Sarajevu i agencija i Business Club “EventExpo – KiK BiH sa partnerima: Spoljnotrgovinskom komorom BiH, Privrednom komorom FBiH, ,,Arheološkim parkom Bosanska piramida Sunca’’ sa dr. Osmanagićem, Dijapora Investom, Akademskom zajednicom, Ustanovom za stručno obrazovanje WMTA Banja Luka, Ministarstvom energetike FBiH, Ministarstvom finansija BiH, Većem stranih investitora, FIPA (Agencija za unapređenje stranih investija u BiH), Unijom lokalnih zajednica Zapadnog Balkana, Razvojnim agencijama, udruženjima privrednika i poslodavaca u BiH, Investicijskim fondovima, komercijalnim i razvojnim bankama, kompanijama, medijskim kućama i ostalima.

Izvor: Udruženje „Drvni klaster „Namještaj i drvo“ – Sarajevo

Izum Japanaca nagoveštava kraj za baterije i motore

Foto-ilustracija: Unsplash (Florian Steciuk)
Foto-ilustracija: Freepik (user6702303)

U iznalaženju efikasnijeg načina pokretanja automobila od baterija i motora razvijeno je inovativno rešenje – magnetna levitacija. Grupa japanskih naučnika sa Okinava Instituta za nauku i tehnologiju (eng. Okinawa Institute of Science and Technology) razvila je  stazu koja omogućava magnetnu levitaciju, koja ne zahteva spoljašnje napajanje.

To znači da je energija potrebna samo pri pokretanju, za generisanje početnog magnetnog polja. Tehnologija levitacije, često nazvana magnetska levitacija ili maglev, oslanja se na magnetska polja za podizanje i pogon objekata bez potrebe za direktnim kontaktom sa tlom. Iako maglev vozovi funkcionišu već godinama, ovo je prvi put da je tehnologija uspešno prilagođena za automobile.

Japanska inovacija prevazilazi konvencionalne maglev sisteme korišćenjem naprednih superprovodnika i mehanizama kvantnog zaključavanja.

Na površini, magnetna levitacija uzrokuje da se objekti, odnosno automobili, uzdignu nekoliko centimetara iznad ove staze. Ovo eliminiše trenje, tako da je automobil u stanju da se kreće bez potrebe za baterijama, motorima ili bilo kojim oblikom mehaničkog ili električnog potiska.

Pročitajte još:

Da bi se postigao ovaj efekat, potrebno je da automobil bude napravljen od dijamagnetnih materijala, a zatim magneti duž gusenica obezbeđuju intenzivno magnetno polje koje uzrokuje da predmet lebdi na površini.

Magnetnom levitacijom upotreba motora i baterija postaće prošlost, a to će biti moguće dok se prevaziđu izazovi eksperimentalnog prototipa. Prvi od njih je potreba za smanjenjem kinetičke energije na površinskom nivou. Drugi problem koji donosi realna veličina je takozvano vrtložno prigušenje.

Institut je podneo patentnu prijavu za ovu tehnologiju, a očekuje se da će biti primenjena kroz demonstracione eksperimente.

,,Globalno tržište EUV litografije očekuje se da će porasti sa 8,9 milijardi dolara u 2024. godini na 17,4 milijardi u 2030. godini, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od približno 12 odsto. Ovaj patent ima potencijal da generiše ogromne ekonomske koristi“, rekao je profesor Tsumoru Šinteke sa Instituta za nauku i tehnologiju Okinava.

Uticaj na životnu sredinu

Upotrebom automobila na levitaciju smanjiće se zagađenje jer ne proizvode štetne emisije, a odsustvo mehaničkih delova znači znatno niže troškove održavanja. Dok upotreba baterija  zahteva rudarenje retkih metala i proizvodi otpad. Oslanjanje tehnologije na magnetska polja, koja se mogu generisati i održavati uz minimalan unos energije, predstavlja održivu alternativu kako za fosilna goriva, tako i za električnu energiju.

Energetski portal

Saradnja Sarajeva i Beča na polju upotrebe zelenog vodonika

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-Ilustracija (akitada31)

Predstavnici Centra za napredne tehnologije (CNT) iz Sarajeva posetili su sedište bečke grupacije Wiener Stadtwerke i centralu Kancelarije za upravljanje otpadom MA 48 gde su se informisali o širokoj upotrebi zelenog vodonika u raznim sektorima.

Ova poseta dogovorena je tokom boravka predstavnika bečkog preduzeća za kombinovane usluge Wiener Netze, Renea Pollaschaka, u mesecu junu, za vreme trajanja 6. Sarajevo Innovation Summita. Posjeta je organizovana u saradnji sa Međunarodnim uredom Grada Beča u Sarajevu, kada je predstavnik Wiener Netze posetio CNT.

CNT već aktivno radi na upotrebi vodonika, a sada su imali i priliku posetiti bečko postrojenje za njegovu proizvodnju, koje će Beču omogućiti prelazak na obnovljive izvore energije i postizanje klimatske neutralnosti do 2040. godine.

„Može se sa sigurnošću reći da smo u Wiener Stadtwerke našli partnera spremnog da pruži podršku na promicanju zelenog vodonika i održivih tehnologija u različitim sektorima“, potvrdili su iz CNT-a.

Pročitajte još:

Sarajevskoj delegaciji su prezentovani projekti javnog gradskog prevoznika Wiener Linien koji koristi zeleni vodik za svoju autobusku liniju 39A, te gradsku kancelariju za upravljanje otpadom MA 48 čija su vozila za odvoz otpada na vodonikov pogon. Upoznati su i sa istorijatom korišćenja energenata koja nisu fosilna goriva, predstavljeni su budući projekti kao i strategija kako u potpunosti izbaciti fosilna goriva iz upotrebe u okviru kompletnog sistema.

Sve ove aktivnosti austrijske prestonice su i deo šireg plana da se Beč postavi kao lider u energetskoj tranziciji i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Poseta je otvorila vrata budućoj saradnji i zajedničkom radu na promovisanju upotrebe zelenog vodonika i održivih tehnologija u različitim sektorima.

Energetski portal

Džinovske školjke – Vrhunski inženjeri solarne energije i solarne efikasnosti

Foto-ilustracija: Unsplash (brandon-jaramillo)
Foto-ilustracija: Unsplash (europeana)

Poznato je da se često odgovori na mnoga pitanja mogu pronaći u prirodi. Da li ste nekada čuli da postoje prirodni solarni sistemi koji mogu biti primer efikasnog korišćenja sunčeve svetlosti? Nedavno su istraživači sa Yale Univerziteta otkrili zanimljiv i vrlo koristan proces koji se dešava kod džinovskih školjki koje žive u blizini tropskih grebena. 

Unutar tih školjki žive male alge, koje su zapravo kao biljke. Alge koriste sunčevu svetlost da bi proizvodile hranu, kako bi rasle. Kroz proces poznat kao fotosinteza, sunčeva svetlost im pruža energiju potrebnu da pretvore ugljen-dioksid i vodu u šećere i kiseonik, kako to i inače funkcioniše. Šećer koji je tako nastao služi kao hrana za alge, dok zauzvrat alge obezbeđuju hranljive materije za školjku.

Umesto električne energije koja od sunčeve svetlosti nastaje kada paneli rade, džinovske školjke koriste sunčevu svetlost kako bi efikasno obezbedile energiju ali za svoje unutrašnje alge. Međutim, školjke to rade na jako efikasan način, koji bi mogao da se preslika i na električnu energiju, kako bi solarni paneli još efikasije radili. 

Pročitajte još:

Džinovske školjke imaju poseban način korišćenja sunčeve svetlosti. Taj proces se može opisati ovako: sunčeva svetlost dolazi do džinovske školjke kao veliki snop svetlosti. Međutim, pre nego što svetlost stigne do algi, prolazi kroz poseban sloj u školjkama zvan iridociti, a taj sloj “razbija” i širi svetlost na sve strane.

Svetlost ravnomerno obasjava sve alge unutar školjke, umesto da padne samo na jedno mesto, zahvaljujući ovom procesu, zbog čega alge mogu iskoristiti skoro svu svetlost koja stigne do njih.

Foto-ilustracija: Unsplash (krisjanis-kazaks)

Istraživanje sa Yale Univerziteta upućuje da postoji još jedan trik u svemu. Školjke su veoma prilagodljive – tokom dana one se „istežu“ kako bi što bolje iskoristile sunčevu svetlost. Kada je svetlost jača, školjke se šire, a kada je slabija, one se skupljaju. Obične biljke nemaju ovakve mogućnosti, kao ni solarni paneli. Ovaj prirodni „trik“ naučnici bi mogli da iskoriste za razvoj još boljih i efikasnijih solarnih panela u budućnosti.

U istraživanju se navodi i kako je istraživački tim razvio model za izračunavanje kvantne efikasnosti školjki – mera koliko dobro sistem može da pretvori svetlost u električnu energiju. Početni model, pokazao je kvantnu efikasnost od 42 odsto, a kada su istraživači uključili dinamičko prilagođavanje školjki – odnosno njihovo rastezanje – kvantna efikasnost je skočila na 67 odsto. Poređenja radi, kvantna efikasnost zelenog lišća u tropskom okruženju iznosi samo oko 14 odsto.

Dakle, školjke su odličan primer kako najefikasnije pretvoriti sunčevu svetlost u energiju.

Energetski portal

Kako unaprediti strateška partnerstva zemalja za snabdevanje kritičnim mineralima

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)
Foto-ilustracija: Unsplash (Paul-Alain Hunt)

Energetska tranzicija sa fosilnih goriva na čiste izvore energije pozicionira kao ključne minerale poput litijuma, kobalta i nikla. Razlog za to jeste njihova uloga u proizvodnji tehnologija kao što su vetroturbine ili električna vozila. Kako potražnja raste, vlade uspostavljaju strateška partnerstva kako bi osigurale stabilne i održive lance snabdevanja, posebno između zemalja koje imaju veliko potrošačko tržište i onih koje su veliki proizvođači ovih minerala. Kao primer, mogu da se navedu Evropska unija i Demokratska Republika Kongo ili Velika Britanija i Zambija.

Ipak, kako navodi Međunarodna agencija za energetiku (IEA), mnoga od ovih partnerstava su još uvek u početnim fazama i neretko nedostaju konkretni detalji o njihovom sadržaju i implementaciji. Mnogi sporazumi su neobavezujući i često su opisani u opštem jeziku bez detalja. Dakle, sporazumi pokazuju nameru za saradnju, ali bez ne obavezuju strane na to.

Kako bi se osiguralo da partnerstva budu uspešna i odgovorna, IEA iznosi nekoliko načina kako da se to unapredi.

Transparentnost je polazna osnova. Potrebno je da detaljne informacije i konkretni ciljevi o mapama puta za strateška partnerstva i projekte budu dostupni. Međutim, iako je važno, to nije dovoljno.

Zemlje proizvođači su često ekonomije u nastajanju koje se suočavaju sa izazovima, a u tome mogu da im pomognu zemlje potrošači. To mogu da učine kroz ulaganje u nedostajuću infrastrukturu, razvoj ekonomske diversifikacije, ali i pomoć u vezi sa nedostatkom pristupa čistim izvorima energije. Ovo je važno za jačanje kapaciteta zemalja proizvođača da upravljaju resursima i razvojem.

Pročitajte još:

Za unapređenje partnerstva, zemlje potrošači trebalo bi da podrže svoje partnere tako što će im pružati pomoć u upravljanju geološkim podacima, zatim davanjem prioriteta zaštiti životne sredine i socijalne zaštite, kao i pomaganjem u razvoju odgovarajućih zakona i propisa, kako bi se osiguralo da projekti primenjuju odgovorne prakse.

Važno je da partnerstva primene i procese konsultacija sa relevantnim zainteresovanim stranama, uključujući lokalne zajednice, autohtone narode i civilno društvo. Ove grupe mogu da imaju značajnu ulogu u osiguranju da će projekti ispuniti međunarodne standarde i da se poštuju socijalne i ekološke norme. Uključivanjem ovih grupa u pregovaranje i implementaciju, partnerstva mogu bolje prepoznaju lokalne potrebe i izazove, ali i da budu prihvaćena od strane društva.

Kao najveći izazovi u razvoju partnerstava između zemalja, navode se ekološki i društveni rizici povezani sa rudarenjem. Tu spadaju zagađenje vode, emisiju gasova, gubitak biodiverziteta, kao i kršenje ljudskih prava. Kako bi se sprečile takve mogućnosti, potrebna je rigorozna provera svih aspekata projekta i usvajanje strogih standarda i procedura koje će osigurati da se aktivnosti u okviru projekta sprovode sa najmanjim nivoom negativnih posledica na životnu sredinu i ljude.

Energetski portal

U toku radovi na rekonstrukciji RP Đerdap 1

Foto: Elektromreža Srbije
Foto: Elektromreža Srbije

Na RP Đerdap 1, kao jednom od najbitnijih čvorišta elektroenergetskog sistema Srbije i ovog dela Evrope, u toku su radovi na rekonstrukciji.

Reč je o postrojenju čiji je značaj višestruk. Kako se objašnjava na sajtu ,,Elektromreža Srbije’’, hidroelektrana Đjerdap 1 je priključena na prenosni sistem u ovom razvodnom postrojenju. Energija koju HE Đrerdap 1 preda u prenosni sistem tokom godinu dana iznosi oko 5000 GWh i takođe predstavlja osnovnu elektranu koja pruža sekundarnu regulaciju za EES Srbije kojom se obezbeđuje pouzdan rad čitavog sistema, tako da je nesmetan rad ove elektrane od izuzetnog značaja za čitav elektroenergetski sistem Srbije. RP Đedap 1 povezuje centralnu Srbiju sa istočnom Srbijom, kao i sa sistemom Rumunije preko interkonektivnog dalekovoda 400 kV RP Đerdap 1 – Portile de Fier (tačka u kojoj je priključen rumunski deo elektrane).

,,EMS AD rekonstrukciju RP 400 kV Đerdap 1 sprovodi zbog dotrajalosti objekta i opreme, a u skladu sa kontinuiranim procesom modernizacije i unapređenja celokupnog prenosnog sistema. Završetak rekonstrukcije ovog strateškog objekta planiran je tokom 2025. Ukupna vrednost rekonstrukcije, odnosno Faze 1 i Faze 2, RP 400 kV Đerdap 1 iznosi oko 1,13 milijardi dinara, od čega je do sada realizovano oko 682 miliona dinara (60,00 odsto), navodi se na sajtu EMS AD.

Prema rečima Jelene Matejić, generalne direktorke Elektromreže Srbije, koridor dalekovoda RP Đerdap 1 – TS Bor 2 – TS Niš 2 predstavlja jedan od najopterećenijih prenosnih puteva u sistemu Srbije, i takođe čini deo 400 kV prstena Srbija – Bugarska – Rumunija.

Pročitajte još:

,,Upravo ova činjenica potvrđuje važnost rekonstrukcije ovog postrojenja i celokupnih investicija u sistem koje realizuje EMS AD u cilju obezbeđivanja energetske stabilnosti kako naše države, tako i celog regiona. Naši stručnjaci su predano planirali projekat rekonstrukcije, a kroz samu realizaciju njihova posvećenost je, mogu slobodno da kažem, od nacionalnog značaja”, izjavila je prilikom posete direktorka Matejić.

Proces rekonstrukcije RP Đerdap 1, se obavlja u dve faze, pri čemu je Faza 1 uspešno završena i podrazumevala je zamenu visokonaponske opreme, čime je obezbeđen dalji pouzdan rad RP Đerdap 1 do sprovođenja kompletne rekonstrukcije. Druga faza rekonstrukcije je znatno obimnija od prve i podrazumeva kompletnu rekonstrukciju RP 400 kV Đerdap 1, odnosno: izgradnju nove spratne komandne zgrade, sa svim pratećim sistemima u funkciji objekata; izgradnju četiri nove i rekonstrukciju četiri postojeće relejne kućice, uz dogradnju nove kablovske kanalizacije, zamenu preostale nezamenjene VN opreme iz prve faze, zamenu sabirnica, kao i svih poprečnih veza u poljima, uz zamenu kompletne spojne opreme i izolatorskih lanaca.

Energetski portal