Home Blog Page 37

Poznato kada stiže prvi električni Golf

Foto: pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Dok je mnogima san električni automobil kako bi obezbedili jeftin prevoz, automobilska industrija pored trke za što povoljnijim EV vodi i onu drugu, napraviti što luksuzniji model na električni pogon. Na tom putu javljalju se i brojne prepreke, a na jednu od njih „naleteo“ je „Folkfvagen“ jer je imao probleme sa softverom.

Upravni odbor Volkswagen Grupe  ranije je odgodio modele koji se temelje na platformi Scalable Systems Platform (SSP). Proizvođač automobila dugo je imao problema sa softverom, a njegov softverski odel  čak je prošle godine dobio novog izvršnog direktora u pokušaju da ispravi sve nedostatke.

Folksvagen je nedavno uložio velik novac u Rivian, novog američkog proizvođača električnih automobila, a zahvaljujući njihovoj softverskoj stručnosti, dugoočekivani električni VW Golf mogao bi stići na tržište pre očekivanog roka. Ova kompanija uložiće oko pet milijardi dolara, od čega će tri otići direktno u Rivian, a ostatak u zajednička ulaganja.

Drugi najveći proizvođač automobila na svetu najavio je da će električni GTI biti još bolji od svoji prethodnika, odnosno da će imati znatno unapređenu platformu i mehaniku.

Pročitajte još:

Električni Golf, koji za sada nosi fabričko kodno ime ID Golf, mogao bi da bude lansiran 2029. godine ili čak i ranije, kao prvi model temeljen na novoj SSP platformi. Prethodno je kao rok spominjana 2030. godina.

Inače, „Folksvagen“ je odlučio da odloži proizvodnju planiranog modela Trinity, velike električne limuzine koja bi trebalo da postane konkurent top modelima kakav je Tesla Model S. Planiran je za 2026, ali taj automobil će se na tržištu pojaviti tek 2032. godine. To je trebao da bude prvi automobil na SPP platformi, sa naprednim softverom i sistemom autonomne vožnje Nivoa 4, odlagani su nekoliko puta (prvo za 2028, pa 2030, pa sada za 2032.).

Energetski portal

Prozjumeri – Važna karika u energetskoj tranziciji Srbije

Foto-ilustracija: Pixabay (pasja1000)
Foto-ilustracija: Freepik (rorozoa)

Iako je na energetskoj sceni Srbije prisutan još od 2014. godine, koncept prozjumera je tek pre dve godine doživeo svoj zaokret i sada njegova popularnost raste iz dana u dan.

Građanima, privredi i brojnim ustanovama ukazala se mogućnost da sami proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora, dok višak proizvodnje iz svojih elektrana mogu predati u elektrodistributivnu mrežu. Od mnogobrojnih prednosti sticanja statusa kupac-proizvođač, odnosno prozjumer, ističu se značajne uštede na računima za električnu energiju, postizanje energetske nezavisnosti i sigurnosti, kao i ekološke koristi i doprinos nacionalnoj energetskoj tranziciji.

Prema podacima Elektroprivrede Srbije, zelene kilovate u našoj zemlji trenutno proizvodi oko 3.200 prozjumera. Najbrojnija su domaćinstva među kojima je njih 2.300 upisano u registar prozjumera, a tu je i oko 840 proizvodnih objekata, kao i sve više ustanova uključujući škole, vrtiće, studentske centre, manastire i institute. Većina prozjumera opredelila se za postavljanje solarnih sistema na svojim krovovima, a mnogi su bili podstaknuti subvencijama za ugradnju solarnih panela za koje Republika Srbija raspisuje javne pozive od 2021. godine.

Prozjumeri su od suštinskog značaja za uspešnu energetsku tranziciju naše zemlje. Oni ne samo što uvećavaju procenat obnovljivih izvora energije u domaćem energetskom miksu, već i doprinose rasterećenju elektrodistributivne mreže, ostvarivanju finansijskih ušteda i smanjenju emisije ugljen-dioksida. Zbog toga su podrška prozjumerima i njihov dalji razvoj prepoznati kao jedan od prioriteta u energetskoj politici Srbije kako bi se osigurala održiva i sigurna energetska budućnost za sve. Uredbe i zakoni koji se tiču OIE sektora više puta su revidirani kako bi odgovorili na potrebe investitora u najvećoj mogućoj meri, a ove godine u su planu i izmene Zakona o energetici kojima će, između ostalog, biti uspostavljen sistem sertifikacije instalatera solarnih sistema, toplotnih pumpi i drugih OIE sistema u cilju obezbeđivanja ujednačenog i standardizovanog kvaliteta usluga za građane i privredu.

Kako do statusa kupac-proizvođač 

Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije utvrđeno je na koji način možemo steći status kupca-proizvođača, a čitav proces maksimalno je pojednostavljen kako bi se što više građana, preduzetnika i predstavnika institucija odlučilo da uplovi u svet obnovljivih izvora energije. Pre podnošenja zahteva za ugovor sa snabdevačem, krajnji kupac mora izgraditi objekat za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora koji će koristiti za sopstvenu potrošnju, dok će višak energije isporučivati u sistem.

Uredbom je početkom godine definisano ograničenje za domaćinstva do 10,8 kilovata, a za ostale kategorije prozjumera ograničenje je do 150 kilovata. Neophodno je da krajnji kupac prilagoditi merno mesto u skladu sa propisima i standardima za sticanje statusa kupca-proizvođača. Uz zahtev za zaključenje ugovora prilaže se i Obaveštenje o prilagođenju mernog mesta, izdato od strane operatora distributivnog sistema. Jedan od snabdevača na tržištu električne energije u Republici Srbiji je akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije Beograd, koje učestvuje u procesu zaključenja ugovora sa potpunim snabdevanjem sa neto merenjem, odnosno neto obračunom sa kupcima-proizvođačima. Snabdevač dalje ima obavezu da kupcu-proizvođaču ponudi ugovor o potpunom snabdevanju sa neto merenjem za domaćinstva, ili neto obračunom za ostale kategorije, u skladu sa odgovarajućim kriterijumima i uslovima propisanim zakonom.

U FOKUSU:

Zaključenje ugovora sa neto merenjem, odnosno neto obračunom

U Srbiji prozjumeri koriste neto merenje i neto obračun, što im omogućava da iskoriste proizvedenu energiju za sopstvenu potrošnju, a da višak energije isporuče u mrežu, čime ostvaruju značajne uštede. Nakon što snabdevač obradi podneti zahtev, dolazi do zaključenja ugovora sa kupcem-proizvođačem i to kroz dva modela: model ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem za domaćinstva i model ugovora o potpunom snabdevanju sa neto obračunom za druge kategorije. Nedavno je usvojena Uredba o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, koja je od značaja kako za domaćinstva, tako i za industrijske prozjumere.

Najvažnija novina jeste smanjenje troškova naknade za kupce-proizvođače koji proizvode zelenu energiju za sopstvene potrebe, dok za ostale potrošače iznos naknade ostaje nepromenjen. Uredba propisuje način obračuna naknade za povlašćene proizvođače električne energije koju plaćaju krajnji kupci. Novim propisom dodatno se olakšava i unapređuje finansijski položaj kupaca-proizvođača, jer se osnovica za obračun naknade zasniva na neto električnoj energiji, a ne na preuzetoj električnoj energiji iz mreže. Operator sistema upisuje krajnjeg kupca u Registar kupaca-proizvođača, čime je proces sticanja statusa kupac-proizvođač kompletiran. Kada se jednom „učlane“ u klub prozjumera, fizička i pravna lica postaju aktivni učesnici u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora i to ne isključivo u sopstvenu korist, već na korist čitave nacije.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst pročitajte u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Konkurs za eko-saradnika

Foto: Promo
Foto-ilustracija: Pixabay (Sethish kumar Periyasamy)

Omladinsko ekološko udruženje Envision Eco Serbia sprovodi projekat Eko Srbija” koji se tiče ekološkog obrazovanja dece u osnovnim i srednjim školama širom Srbije.

Kako navode iz ovog udruženja, u periodu od marta do maja ove godine uspešno je realizovan prvi ciklus projekta.

Kroz edukativne radionice održane u pet gradova i opština izvan Beograda, doprineli su podizanju svesti o važnosti zaštite životne sredine među mladima.

Drugi ciklus projekta počinje 01.10.2024. i traje do 01.01.2025. godine. Tokom tri meseca posetiće šest gradova i opština u Srbiji.

U sklopu projekta Eko Srbija” u prilici smo da ponudimo volontersku praksu na poziciji eko-saradnik”, koja uključuje obuku i pripreme za radionice, dobijanje baze relevantnih informacija za određene teme i vođenje radionica u paru i uz podršku člana našeg tima”, navodi se u saopštenju.

Članovi omladinsko ekološkog udruženja ističu da će ova praksa pružiti proliku studentima da razmene ideje, razviju kreativnost i veštine prezentovanja.

Za više informacija pogledajte ovde.

Energetski portal

Širi centar Beograda „krase“ dve velike deponije – za jednu ima rešenja, šta je sa drugom

Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)
Foto-ilustracija: Pixabay (Prylarer)

U širem centru grada – dve deponije su dve dugogodišnje muke Beograda. Jedna na Zvezdari, druga kod Pančevačkog mosta. Za jednu se nazire rešenje, mada nije jasno što do sada nije primenjeno, ali šta ćemo sa onom drugom koja samo raste i raste.

Petanest godina ista slika, a često i miris, preko puta okretnice tramvaja u Bulevaru kralja Aleksandra. Neformalno naselje, improvizovane kućice sa daščanim krovom. Obišli smo desetak porodica koje ovde žive. Znaju da nije dobro, ali kažu, nemaju gde.

,,Ovde je užasno, đubre, sparina“, kaže Violeta Ignac. ,,Sada smo kako-tako stvorili neke uslove, navikli smo se, deca sada idu u školu, nemamo problem ni sa komšilukom“, rekao je Raša Simić.

Hoće li imati isti komšiluk i narednih meseci, ne znaju. Pre dva dana posetile su ih komunalne službe Grada i Opštine Zvezdara i rekle im, tvrde sagovornici, da će za petnaestak dana doći s predlogom o preseljenju. Tvrde, spominjali su barake i kontejnere, ali lokacija je još nepoznata.

Raša Simić kaže da u tom slučaju ne zna šta će, ali da ne planira da tako lako napusti mesto.

Pročitajte još:

Sa ulice pažnju privlači sve veća deponija. Građani su pisali brojne prijave, vatrogasci intervenisali zbog požara. Opština je 2018. donela rešenje o uklanjanju deponije, ali, kažu, ništa nije moglo da se uradi jer parcela pripada privatnom preduzeću.

Pokušalo se i sa prodajom zemljišta ranijih godina, a pokretan je i stečajni postupak. Oni koji tu žive, kažu, nisu krivi za deponiju.

Violeta Ignac kaže da to nije njihovo, već kamionima dovoze otpad. Raša Simić kaže da tu ljudi žive.

Plan za uklanjanje smeća

U saopštenju Opštine Zvezdara navodi se da je vlasnik parcele preuzeo obavezu da dostavi plan za uklanjanje smeća i ograđivanje parcele. Možda se ovom višedecenijskom problemu nazire kraj. Ali to nije slučaj s drugom velikom deponijom.

Samo šest kilometara odatle, ispod Pančevačkog mosta, gomila svega i svačega. Od početka 2023. do danas, Komunalna policija 32 puta je izašla na teren. Međutim, izdata su dva prekršajna naloga jer su samo dva puta zatekli ljude koji tu istovaraju smeće.

,,Postavljena ograda je srušena na mnogim mestima i odlaže se opet otpad. Kada prolazim često vidim i dim. Ovo je neverovatno da mi po ko zna koji put razgovaramo na ovu temu i da ne postoji sistemsko rešenje“, kaže Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije

Godinama radnici Gradske čistoće odnose na hiljade kubika smeća, ali izgleda da je više onih koji istovaraju.

Kaznene mere

Lakše im je tako nego da plate za odlaganje otpada. Kaznene mere su dobre u teoriji, kažu stručnjaci, ali je praksa loša. U prethodnih godinu i po dana Komunalna milicija izašla je 2.723 puta na teren i izdala 703 prekršajne prijave.

Nemaju dovoljno ljudi, pa je važno da se i opštinske inspekcije uključe.

Primer sa Zvezdare pokazaće da li je uz dobru volju naizgled komplikovana situacija lako rešiva onda kada se uključe sve institucije i službe.

Izvor: RTS

Izvučen prvi ratni nemački brod iz Dunava u Srbiji

Foto-ilustracija: Unsplash (michael)

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavilo je pre nekoliko nedelja projekat vredan 31,5 miliona evra, u saradnji sa Evropskom unijom i Evropskom investicionom bankom (EIB) čiji je cilj vađenje 21 broda nemačke Crnomorske flote, potopljene u Dunavu kod Prahova tokom Drugog svetskog rata. Od ukupne sume, 16 miliona evra je obezbedila EU putem granta, dok je preostalih 15,5 miliona finansirano putem kredita EIB.

 

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

A post shared by Горан Весић (@vesicg)

Projekat ima za cilj poboljšanje plovnosti Dunava, povećanje bezbednosti i unapređenje transportne mreže Srbije. Konkretno, ovaj broj brodova nalazi se na samom rečnom putu, iako se u reci krije još otprilike blizu 200 takvih, saopšteno je na sajtu resornog ministarstva.

Tada je istaknuto da je reč o izuzetno važnom zadatku, s obzirom na to da su potopljeni brodovi od pre 80 godina opasnost za plovidbu i protok rečnog saobraćaja. Planirano je da se brodovi izvade kako bi se povećala širina Dunava na ovom delu i modernizovali plovni putevi.

Pročitajte još:

Iz Dunava je ovih dana vađen prvi brod iz potopljene flote. Proces je trajao tri dana, a učestvovali su ronioci, inženjeri i brojni stručnjaci iz različitih oblasti. Brod je izvučen uz pomoć kranova i specijalnih užadi, a nakon toga je očišćen od mulja i naslaga koje su se taložile decenijama. U njemu su pronađeni sanduci sa municijom, neeksplodirane bombe i oružje iz Drugog svetskog rata, što je potvrdilo koliko je rizična operacija i koliko je nebezbedno bilo ostaviti ih u reci, objasnio je Aleksandar Banjac iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u intervjuu za RTS.

Tom prilikom je naglasio da kada svi brodovi budu izvučeni, širina Dunava na tom delu će se povećati sa 90 na 200 metara, čime će se postići pun kapacitet reke i omogućiti bezbedna i efikasna plovidba, navodi se na RTS-u.

Energetski portal

Usamljeni risevi Đerdapa: Gde su nestale divlje mačke

Foto: Bojan Džodan
Foto: Bojan Džodan

U bogatoj prirodi Đerdapa, našeg najvećeg nacionalnog parka, živi i mali broj riseva. Mada je tačna brojka za sada nepoznata, procenjuje se da ovih divljih mačaka u Nacionalnom parku Đerdap ima tek nešto više od deset.

Ovi risevi danas su gotovo odsečeni od svoje matice u Rumuniji, gde je njihova populacija daleko veća, sa preko dve hiljade jedinki. Krivac za izolaciju „naših” riseva je Dunav, ali su njihovoj sudbini kumovale i klimatske promene, kako piše Klima101.

Naime, čak deceniju unazad Dunav u Đerdapu ne ledi čitavom svojom površinom, što znači da životinje ne mogu da pređu vodenu granicu Srbije i Rumunije.

„Risevi su mačke i ne vole vodu”, objašnjava biološkinja iz Nacionalnog parka Đerdap, Sara Stanković, za portal Klima101.

„U suštini, plivaju samo ukoliko su iz različitih razloga uslovljeni.”

Samim tim, kako bi prešli na drugu stranu reke, i obrnuto, njima je neophodan most – odnosno sloj leda koji se formira u zimskih mesecima.

Ali tog mosta nema još od 2014. godine, kada je, prema navodima iz Nacionalnog parka Đerdap, Dunav poslednji put ledio u celosti.

Tako, u svetlu toplijih zima, srpski i rumunski risevi ostaju razdvojeni jedni od drugih.

„Pored ovog efekta ostrva, odnosno izolovanosti, na smanjenje brojnosti riseva ispod optimuma kod nas utiču mnogi drugi faktori kao što je nedozvoljen lov”, dodaje Stanković.

Kako objašnjava biološkinja, zbog svega ovoga, u Srbiji dolazi do ukrštanja jedinki koje su u srodstvu.

Pročitajte još:

„To dalje prouzrokuje ispoljavanje loših, neadaptilnih osobina, koje risevima nisu od koristi, kao i do povećane sklonosti za ispoljavanje različitih oboljenja.”

Kako navodi naša sagovornica, risevi koji nastaju iz takvih odnosa češće se rađaju sa srčanim manama, manji broj jedinki uopšte dođe na svet, a mladunci zbog zdravstvenih problema uginu posle svega dva-tri meseca.

Iako pravi uvid u stanje risa možemo znati tek posle pregleda, a koji uključuje čak i EKG, naučnici iz regiona opazili su da bi i sam izgled mogao da bude indikator zdravlja jedinke.

„Risevi na ušima imaju po jedan čuperak”, konstatuje biološkinja, „dok je u Hrvatskoj i Sloveniji primećen trend da jedinke koje su nosioci srčanih anomalija imaju po dva čuperka na ušima.”

Srbija se nalazi u široj zoni Mediterana koja predstavlja tzv. žarište klimatskih promena. To znači da se zagrevamo brže od globalnog proseka.

Foto: Bojan Džodan

Porast temperature ne osećamo samo tokom leta, već tokom čitave godine: prema merenjima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), devet od deset najtoplijih ikada zabeleženih zima u našoj zemlji desile su se nakon 2000. godine, dok su one hladnije rezervisane za raniji period.

Upravo ovakvi „prijatniji” zimski meseci, praćeni izostankom leda na Dunavu, stvaraju naizgled nepremostivu barijeru između srpskih i rumunskih riseva.

U zagrejanijoj Srbiji, na udaru su naše zdravlje, naša poljoprivredna proizvodnja, način života uopšte, a usamljeni risevi sa Đerdapa pokazuju nam da posledice klimatskih promena sežu još mnogo dublje nego što mislimo.

Nacionalni park Đerdap proglašen je 1974. godine i najveći je u Srbiji.

Nalazi se u severoistočnom delu zemlje, duž sto kilometara desne obale Dunava, i prostire se na površini od skoro 64 hiljade hektara. Glavna prepoznatljivost područja verovatno je grandiozna Đerdapska klisura, najduža i najveća klisura probojnica u Evropi.

U ovim predelima opstaje preko 1.100 vrsta biljaka računajući i primerke drevne flore kao što su koprivić, jorgovan, orah i srebrna lipa. Ima čak i preko desetak vrsta orhideja.

Okružene svom tom vegetacijom, žive i mnogobrojne životinjske vrste – a risevi su samo jedna od njih. U Đerdapu mogu se naći i jeleni, košute, jazavci, lisice, vukovi, šakali, ježevi, divlje svinje…

Ali ma koliko ovakva slika nacionalnog parka delovala romantično, ne smemo da zanemarimo da je ovo prirodno bogatstvo izloženo različitim negativnim uticajima.

Izvor: Klima101

WTO preispituje uvođenje carina na električna vozila iz Kine

Foto-ilustracija: Unsplash (p-l)
Foto-ilustracija: Unsplash (michael-fortsch)

Tranzicija u automobilskoj industriji sa tradicionalnih putničkih automobila na električna vozila na baterije je neizbežna i u interesu globalnih potrošača, ali privremene mere koje je EU uvela na ovaj tip automobila iz Kine, ometa razvoj industrije i smanjenje emisija ugljen-dioksida. Kina tvrdi da uvedene mere krše njene obaveze prema nekoliko odredbi obuhvaćenih sporazumom Svetske trgovinske organizacije (WTO).

Bura oko uvođenja privremenih viših carina na uvoz električnih vozila (EV) iz Kine u Evropu se ne stišava, jer je sada ova zemlja pokrenula spor pred WTO. Kineska vlada je objavila da je podnela pritužbu na dodatne carine EU na uvoz kineskih električnih automobila, tražeći konsultacije na osnovu Opšteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994. godine.

Kako je objavila WTO ovaj zahtev prosleđen je članovima ove organizacije 14. avgusta.

Kina smatra da je tokom pokretanja, sprovođenja i donošenja odluka u vezi sa istragom – posebno u kontekstu privremenih mera uvedenih 3. jula 2024. godine – EU delovala suprotno sporazumima WTO-a, i u proceduralnom i u suštinskom smislu. Postupci i propusti Komisije pokazuju jasnu pristrasnost u prihvatanju, korišćenju i proceni dokaza na kojima se zasniva privremena mera.

Pročitajte još:

„Mere na koje se spor odnosi uključuju odluku Komisije da pokrene istragu, konsultacije za istragu, sprovođenje istrage, preliminarno pozitivno utvrđivanje navodnih subvencija, štetu i pretnju materijalne štete, kao i uzročnu vezu, potom i uvođenje privremenih kompenzacijskih carina. Ovaj zahtev takođe pokriva sve buduće akcije ili mere koje bi EU mogla preduzeti u vezi sa ovim merama“, navodi se između ostalog u dokumentu WTO.

Nakon uvođenja viših carina Kina je tražila uvođenje kontra mera, tako što bi podigla carine na uvoz automobila na benzinski pogon iz Evropske unije, a otišli su i korak dalje tražeći veće carine na uvoz svinjetine i prerađevina od ovog mesa.

Dodatni porezi Evropske komisije poznati su kao antidampinške carine, a iznose od 17,4 odsto do 37,6 odsto. Uvođenje carina ima za cilj da lokalizuje proizvodnju električnih vozila i baterija u Evropskoj uniji kako bi Evropa postala konkurentna Kini.

Energetski portal

Javne česme spasonosne u toplotnim talasima

Foto-ilustracija: Pixabay (mrjn Photography)
Foto: Promo

Iz godine u godinu suočavamo se sa sve češćim i intenzivnijim toplotnim talasima. Ekstremno visoke temperature, uslovljene klimatskim promenama, mogu ozbiljno narušiti zdravlje ljudi, posebno ranjivih grupa poput dece, osoba sa hroničnim bolestima, starijih i osoba u situaciji beskućništva.

Voda tokom ovakvih vremenskih nepogoda je spasonosna, a omogućavanje pristupa vodi putem javnih česama je urgentna mera za ublažavanje neželjenih posledica.

Zato je Inicijativa Pravo na vodu pokrenula je akciju „Zajedno šaljemo inicijative da česme zažive“. 

Svi građani naše zemlje na jednostavan način mogu da pošalju peticiju svojim lokalnim samoupravama i zatraže obnovu postojećih ili izradnju novih javnih česmi na mestima gde smatraju da je to neophodno. 

“Ovo radimo zato što zastupamo stav da je voda javno dobro i zalažemo se da mora biti omogućena svima na neprofitnoj osnovi. Živeći u izmenjenim klimatskim uslovima, smatramo da se ne može govoriti o funkcionalnom sistemu javnog zdravlja ukoliko na javnim površinama ne postoje javne česme sa čistom pijaćom vodom”, rekla je Žaklina Živković, iz inicijative Pravo na vodu, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Javne česme predstavljaju besplatan i pristupačan izvor vode za piće, što je naročito važno tokom letnjih meseci kada su rashlađivanje i unos tečnosti od najvećeg značaja u prevenciji sunčanice i toplotnog udara. Korišćenjem vode sa javnih česmi smanjuje se upotreba flaširane vode, a tako i plastike koja zagađuje životnu sredinu.

U inicijativi Pravo na vodu kažu da su građani u ovom toplotnom talasu sigurno prepoznali koje su to kritične lokacije gde nedostaju javne česme, a da su oni sad samo napravili jednostavan alat kojim su omogućilii i podržali građane da od lokalnih samouprava traže javne česme.

Za više informacija o akciji pogledajte ovde.

Energetski portal

Suše u Sjenici ugrozile stočni fond – zabeležena prva uginuća životinja, lokve presuše za pola sata

Foto-ilustracija: Unsplash (Leon Ephraïm)
Foto-ilustracija: Unsplash (Md Hasanuzzaman)

Zbog dugotrajne suše i problema u vodosnabdevanju, u Gornjem Milanovcu je proglašena vanredna situacija. Sličnih problema ima i u Majdanpeku, gde je uvedena vanredna situacija. Suša otežava i napajanje stoke, posebno na planinama.

Zbog visokih temperatura i suše, Opština Sjenica je pre dva dana takođe proglasila vanrednu situaciju. Najugroženija su sela u Karajugića bunarima, u Barama, kao i sela u blizini Uvca i Vape.

Stočni fond je ugrožen, lokve na kojima se taloži voda prirodnim putem usled topljenja snega su presušile, a Admir Stupljanin iz Javnog komunalnog preduzeća „Vrelo“ kaže da su cisterne za snabdevanje vodom danonoćno na terenu i da je ugrožena cela teritorija Sjenice.

,,U nabrojanim selima nema vode, nema ni reke. Lokve su presušile. Ono što im dopremimo je jedino što imaju od vode. Suša je velika“, kaže Stupljanin.

Cisterna koja može da ponese devet kubika vode je nedovoljna da pokrije celo područje. Pomoć je u vidu cisterni stigla iz Opštine Čajetina i od Vojske Srbije.

,,Očekujemo pomoć države. Trebaju nam cisterne. Čajetina je pre desetak dana pozajmila cisternu koju smo morali da vratimo. Sada radimo samo sa dve cisterne – našom i vojnom. Do kraja avgusta moramo da radimo neprestano, kako bi se došlo do svih lokvi“, zaključuje sagovornik RTS-a.

Pročitajte još:

Opština Sjenica: Zabeleženi slučajevi uginuća životinja

Zamenik predsednika Opštine Sjenica Admir Elezović naglašava da su sva seoska područja i mesne zajednice ugroženi, naročito Pešterska visoravan.

Foto-ilustracija: Pixabay (BorgMattisson)

,,U poslednjih nekoliko dana temperatura je još više skočila, a padavina nije bilo u značajnom obimu tako da smo dospeli u situaciju da je na većem delu teritorije opštine Sjenica vodosnabdevanje onemogućeno, uredno vodosnabdevanje je za sada samo u strogom centru opštine“, ističe Elezović.

Zamenik predsednika Opštine kaže da su zabeleženi i prvi sučajevi uginuća životinja, a mnoge od njih su u opasnosti, jer vode jednostavno nema dovoljno ni za ljudske potrebe.

,,U pojedinim područjima meštani vode nisu imali za stoku u periodu dužem od 48 časova. Mi tada nismo bili u mogućnosti da reagujemo. Meštani Pešteri stoku poje na lokvama, jer nema potoka i reka. Usled tolike suše ono što mi ispustimo iz cisterne za pola sata presuši i ni to nismo uspeli da spasemo“, kaže Elezović.

Majdanpek ima vode do 16 časova

Probleme sa snabdevanjem vodom imaju i u Majdanpeku, gde lokalne vlasti apeluju na stanovništvo da se voda racionalno troši.

Danas je održana sednica Štaba za vanredne situacije na kojoj je proglašena vanredna situacija zbog izuzetno niske akumulacije na vodozahvatu „Pustinjac“.

Odlučeno je i da vodosnabdevanje bude svakodnevno od 6 do 10 časova ujutru i od 14 do 17 sati popodne. Vanredno i u Gornjem Milanovcu U Gornjem Milanovcu je proglašena vanredna situacija zbog smanjenog dotoka vode i suše. Na snazi su i dalje planska isključenja. Vodom za piće građani se danima snabdevaju iz cisterni.

Izvor: RTS

Intenzivirani radovi na izgradnji kanalizacione mreže

Foto-ilustracija: Pixabay (PublicDomainPictures)
Foto-ilustracija: Pixabay (knavilio)

Kroz projekte Ministarstva zaštite životne sredine u ovom trenutku ugovoreno ili je u izgradnji više od 340 kilometara kanalizacione mreže, a stekli su se uslovi i počela je izgradnja ili rekonstrukcija i više postrojenja za preradu otpadnih voda.

Intenzivirani radovi na izgradnji kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda širom Srbije, od velike su važnosti za očuvanje životne sredine.

Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, najavila je početak novih radova u ovoj godini, dodavši da će izgradnja i rekonstrukcija postrojenja za preradu otpadnih voda doprineti očuvanju naših reka i jezera, jer će se, kroz proces prečišćavanja, u recipijent ispuštati tehnički ispravna voda.

Da bi postrojenja mogla da rade u punom kapacitetu, neophodna je izgradnja nedostajuće kanalizacione mreže.

Prema njenim rečima, samo u poslednja dva meseca potpisan je niz ugovora, na osnovu kojih uskoro kreću radovi na terenu, a i u narednom periodu predstoji izbor izvođača za realizaciju projekata širom zemlje.

Pročitajte još:

Ugovorena je izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda u Nišu, Sečnju i Apatinu, a njihova rekonstrukcija u Bečeju i Beloj Palanci, a plan za tekuću godinu obuhvata i početak realizacije projekata u Valjevu, Bačkoj Palanci, Pećincima i u drugim lokalnim samoupravama.

Energetski portal

UN: Obnovljiva energija stvara bezbedniju budućnost

Foto-ilustracija: Freepik (fabrikasimf)
Foto-ilustracija: Pixabay

Fosilna goriva, kao što su ugalj, nafta i gas, najviše doprinose globalnim klimatskim promenama, te čine 75 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte i skoro 90 odsto svih emisija ugljen-dioksida. Da bismo izbegli najgore posledice klimatskih promena, emisije moramo smanjiti za skoro polovinu do 2030. godine i postići neto nulte emisije do 2050. godine.

Kompanije iz sektora fosilnih goriva vode „masivnu kampanju dezinformacija i pogrešnih informacija“ kako bi zemlje usporile usvajanje obnovljivih izvora energije i brzinu kojom prelaze sa ekonomije zasnovane na ugljeniku, saopštile su Ujedinjene nacije (UN).

Antonio Gutereš, generalni sekretar UN rekao je da postoji ekspanzija fosilnih goriva u nekim od najbogatijih zemalja sveta.

„Potpisivanjem tolikog broja novih licenci za naftu i gas, oni potpisuju kraj naše budućnosti“, rekao je Gutereš i dodao da zemlje moraju brzo ukinuti fosilna goriva.

Pročitajte još:

Ova organizacija navodi da energija iz obnovljivih izvora danas je zapravo najjeftinija opcija za proizvodnju energije u većini delova sveta.

Foto-ilustracija: Pixabay ( eretmari)

„Opadajuće cene čine obnovljive izvore energije sve privlačnijim širom sveta – uključujući zemlje sa niskim i srednjim prihodima, gde će većina dodatne potražnje za novom električnom energijom doći. Jeftina električna energija iz obnovljivih izvora mogla bi da obezbedi 65 odsto globalne električne energije do 2030. godine. Mogla bi da dekarbonizuje 90 odsto sektora energije do 2050. godine, što bi značajno smanjilo emisije ugljen-dioksida i pomoglo u ublažavanju klimatskih promena“, saopštio je UN.

Prelazak na čiste izvore energije pomaže ne samo u rešavanju klimatskih promena već i zagađenja vazduha od kojeg je prema podacima WHO godišnje umire 13 miliona ljudi u svetu. Nezdravi nivoi zagađujućih čestica potiču uglavnom od sagorevanja fosilnih goriva.

Na kraju ističe se i ekonomska strana, gde opet prednost imaju obnovljivi izvori energije, odnosno solarna energija i vetar, u odnosu na fosilna goriva.

„Ukupno više od 30 miliona radnih mesta moglo bi biti stvoreno u čistoj energiji, energetskoj efikasnosti i tehnologijama sa niskim emisijama do 2030. godine“, navodi UN.

Pozivaju i na nove nacionalne planove za smanjenje emisija, koji su traženi prema Pariskom sporazumu iz 2015. godine, u kojima vlade moraju jasno da izlože ne samo svoje ciljeve, već i kako će ih ostvariti.

Energetski portal

Dugogodišnji problem zagađenja Bojane eskalirao u špicu sezone, potrebna hitna reakcija

Foto-ilustracija: Unsplash (Lucas Cetti)
Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Nakon alarma da je Bojana zagađena probudili su se svi. Dugogodišnji problem eskalirao je u špicu sezone, i ponovo pozvao na reakciju. Milan Gazdić iz Agencije za zaštitu životne sredine kaže da su izašli na teren i konstatovali stanje.

„Već godinama se dešava da se iz hemijske fabrike koja se nalazi na teritoriji Albanije izlivaju otpadne vode i kanalizacija u Bojanu i dovodi do nesagledivih posledica po reku. Pokrenućemo postupak procena štete u životnoj sredini i neposredna opasnost po štetu u zivotnoj sredini“, smatra Gazdić. 

U opasnosti su ekosistem, ali i ljudi. Zato je i preporuka da se niko ne kupa u Bojani. Ljubitelji prirode opominju da je odnos dve države prema zajedničkom prirodnom dobru nedopustiv.

Novinar Mustafa Canka ističe da čovek zanemi ako zna u kojem se periodu godine nalazimo.

„Sezona se odvija, ali što jeste pokazatelj ovog incidenta jeste da nema komunikacije dve države, a to je najgore. Imamo međudržavni sporazum o regulisanju korita Bojane, o upravljanju vodenim sistemima koji su zajednički“, navodi Canka.

Ekolog Vuk Iković upozorava da ako upecamo ribu nakon mesec, dva ili godinu, poješćemo ono što smo mi ispustili u tu reku.

A reka je zajednička. I albanska i crnogorska, ali ovih dana ničija, jer je teško utvrditi ko je nadležan za koji deo njenog očuvanja.

Predsednik Opštinske Ulcinj Genci Nimanbegu naglašava da je merenje kvaliteta vode nadležnost JP “Morsko dobro”.

Pročitajte još:

„Kontakti ili zaštita ekologije i životne sredine ili upravljanje vodama je pod posebnom upravom. Videćemo kako doći do informacija šta se dešava – treba da se izvrši analiza vode da vidimo koliko je to opasno“, ističe Nimanbegu. 

Gazdić poručuje da daju sve od sebe, i dodaje da je potrebno shvatiti da Agencija nije jedina institucija u lancu koja treba da se angažuje kako bi se rešila ova pitanja.

„Ovde je reč o prekograničnom problemu. Rezultata će biti narendih nekoliko dana pa ćemo obavestiti građane“, ističe Gazdić.

Centar za ekotoksikološka ispitivanja nam je potvrdio da oni nisu uzorkovali vodu iz Bojane. Iz „Morskog dobra“ nije stigao odgovor. Dilema je mnogo, ali je jasno da problem nije od juče.

„U Bojanu se izlivaju fekalije iz Crne Gore kao i sa albanske strane. Ako želimo stvarno da unapredimo Bojanu onda na vlastitom primeru treba da pokažemo“, ističe Iković.

Za početak novi ministar ekologije Crne Gore uputio je dopis albanskim kolegama, jer je ključ spašavanja Bojane da se konačno problemu otvoreno pogleda u oči.

Izvor: RTCG

Kada sunce puni baterije

Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)
Foto-ilustracija: Pixabay (Luisella Planeta LOVE PEACE 💛💙 )

Signal baterija je prazna u meni budi napada panike koji počinje gotovo histeričnom potragom za punjačem, a onda i za prvom slobodnom utičnicom.

E sada zamislite taj osećaj u punom autobusu na putu do kuće, dok pokušavam da se setim da li u rancu imam prenosni punjač i još važnije da li je njegova baterija puna. Možda ovo zvučni dramatično, i mnogi bi rekli da sigurno preterujem, ali verujem da me razumeju svi koji u Beogradu koriste javni gradski prevoz.

Onda sigurno shvatate moje oduševljenje kada sam pročitala da su naučnici Odeljenja za fiziku Univerziteta u Oksfordu razvili ultra-tanki materijal koji upija svetlost, proizvodi energiju i može da se postavi na mobilni telefon, ranac, automobil, gotovo na svaku površinu. Znači tim “čudom prefarbam ili čak prelepim” mobilni telefon i baterija je uvek 100 odsto puna, mojoj sreći nije bilo kraja.

Šalu na stranu, ovo otkriće je zaista fascinantno. Nakon pet godina eksperimentisanja i proračuna naučnici su uspeli, koristeći pionirsku tehniku razvijenu u Oksfordu, koja slaže više slojeva koji apsorbuju svetlost u jednu solarnu ćeliju, da iskoriste širi opseg svetlosnog spektra što omogućava da se proizvede više energije iz iste količine sunčeve svetlosti. I napravili su novi materijal koji ne samo da apsorbuje svetlost na mnogo efikasniji način, već je i dovoljno tanak i fleksibilan da se može naneti na različite površine.

Istraživači veruju da će njihov pristup nastaviti da smanjuje troškove solarne energije i da je takođe učini najodrživijim oblikom obnovljive energije.

I dok čekam da ovo inovativno rešenje postane dostupno, nosim i kabal i prenosivu bateriju, za svaki slučaj.

Milica Radičević

Odobreno vađenje gasa u Severnom moru – Nemačka između ekologije i energetike

Foto-ilustracija: Unsplash (kevin-mueller)
Foto-ilustracija: Unsplash (julia-taubitz)

U Nemačkoj je dato zeleno svetlo za kontroverzni projekat vađenja prirodnog gasa u Severnom moru, u blizini nemačkog ostrva Borkum, nakon što je Kancelarija za rudarstvo, energetiku i geologiju (LBEG) u Donjoj Saksoniji izdala odobrenje za isti. Projekat, kojim rukovodi holandska energetska kompanija ONE-Dyas, uključuje bušenje morskog dna na dubinama od 1,5 do 3,5 kilometara kako bi se došlo do značajnih količina prirodnog gasa, procenjenih na 4,5 do 13 milijardi kubnih metara, kako pišu iz agencije DPA.

Kompanija je dobila dozvolu na 18 godina za eksploataciju ovih resursa, kako bi Nemačka obezbedila stabilno domaće snabdevanje energijom. Dogovor uključuje da će bušenje biti zaustavljeno ukoliko prirodni gas više ne bude potreban kao energent u Nemačkoj, kao i da je ovo bolje i manje štete čini nego uvoziti tuđi gas.

Odluka o odobrenju dolazi u trenutku kada Nemačka ulaže napore u prelazak na obnovljive izvore energije poput energije vetra i sunca. Ipak, zemlja se još uvek u velikoj meri oslanja na prirodni gas, posebno zbog nedavnih geopolitičkih tenzija koje su dovele do poremećaja u snabdevanju energijom. 

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (jonah-geurs)

Međutim, projekat je podelio javnost i postao predmet ozbiljnih kontroverzi zbog zabrinutosti za životnu sredinu. Ekološke grupe i lokalno stanovništvo su izrazili protivljenje zbog mogućih štetnih posledica po morski nacionalni park Vadensko more, koji je pod zaštitom UNESCO-a. Vadensko more je najveći neprekinuti sistem plime i oseke na svetu, a kritičari projekta strahuju da bi bušenje moglo ozbiljno narušiti ekosistem, ugroziti divlje životinje i promeniti prirodni pejzaž ovog osetljivog područja, navodi agencija DPA.

Pregovori o ovom sporazumu vode se od 2022. godine, a uprkos ovom odobrenju, projekat se i dalje suočava sa pravnim i diplomatskim izazovima. Organizacija za zaštitu životne sredine u Nemačkoj najavila je pravne mere protiv projekta. 

Sve u svemu, ako se projekat realizuje, nosi rizik od dugotrajnog oštećenja Vadenskog mora. Takođe, projekat bi mogao biti zaustavljen ili odložen usled tužbi ekoloških grupa. S druge strane, povećao je tenzije između potreba za energetskom bezbednosti i obavezama zemlje da smanji emisije. Nemačka je ove godine imala među najvišim cenama računa, i rešenje joj je neophodno, a javnost bi ipak mogla pojačati pritisak na vladu da preispita ili uvede strožije propise za slične projekte u budućnosti.

Energetski portal

Beč: Električne autobuse menjaju vozilima na baterije i vodonik

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Gerrie van der Walt)

Električni autobusi u centru Beča biće zamenjeni novim vozilima koja koriste kombinaciju baterije i vodonika.  Bečko preduzeće za javni gradski prevoz Wiener Linien ulaže u deset novih minibuseva italijanskog proizvođača Rampini. Ovi autobusi će se pokretati i vodonikom i električnom energijom i prvi su minibusevi sa ovom tehnologijom.

Tokom vožnje, vodonikova gorivna ćelija generiše novu električnu energiju, tako da autobus zahvaljujući tehnologiji „range-extender“ može biti u upotrebi ceo dan bez dopunjavanja. Ovo znači da više nije potrebna infrastruktura za punjenje u centru grada, a broj autobusa na dosadašnjim linijama će biti smanjen sa 12 na 10.

Za kupovinu i održavanje novih autobusa gradske vlasti su zajedno sa Saveznim ministarstvom za zaštitu klime i Evropskom unijom uložili oko 12 miliona evra, što Beč čini evropskim liderom u dekarbonizaciji javnog prevoza.

Pročitajte još:

Novi, potpuno klimatizovani Rampini autobusi će se puniti i dopunjavati na H2 stanici i punjačima energetskog preduzeća „Wien Energie“ i preduzeća za kombinovane usluge „Wiener Netze“, koristeći zeleni vodonik koji se proizvodi upravo u Beču.

„Inovativna tehnologija koja za pogon koristi i bateriju i vodonik omogućava cjelodnevni rad bez prekida za punjenje. Zeleni vodonik potreban za rad proizvodi se direktno u Beču, što nam omogućava da budemo nezavisni i klimatski neutralni. Time nastavljamo smanjivati emisije i istovremeno pružati visok komfor našim putnicima“, dodaje Viener Linien, direktor Gudrun Senk.

Pored novih minibuseva sa Range-Extender tehnologijom, od 2025. godine u upotrebi će biti i deset autobusa isključivo na vodonikov pogon.

Energetski portal

Završetak deonice od Kruševca do Vrnjačke Banje do kraja godine

Foto-ilustracija: Unsplash (jay huang)
Foto-ilustracija: Unsplash (jamar-penny)

U okviru realizacije projekta Moravskog koridora koji bi trebalo da u velikoj meri poboljša infrastrukturu, trenutno beleži značajniji napredak. Najnoviji radovi obuhvataju deonicu od petlje Koševi do sela Medveđa kod Kruševca. Prema najavama i trenutnom stanju, do kraja godine biće završena deonica između Kruševca i Vrnjačke Banje, što će omogućiti povezivanje Vrnjačke Banje i Trstenika sa mrežom auto-puteva.

Projekat je od velikog značaja jer će Moravski koridor povezati postojeće auto-puteve „Miloš Veliki“ i Beograd – Niš. Time će se unaprediti povezanost između Čačka, Kraljeva, Vrnjačke Banje, Trstenika i Kruševca, čime će više od 500.000 ljudi imati priliku da koristi brzu saobraćajnicu, kako se navodi na sajtu Vlade Republike Srbije.

Do kraja godine, plan je da bude pušteno u saobraćaj oko 30 kilometara od Koševa do Vrnjačke Banje, kako je naveo resorni ministar.

Takođe, predviđa se da će do sredine naredne godine biti završena deonica između Čačka i Adrana, dok će celokupni koridor do Adrana biti gotov do kraja 2025. godine, što će omogućiti povezivanje Banje i Kraljeva.

Pročitajte još:

Jedan od infrastrukturnih projekata – obilaznica oko Kragujevca ali i planirana brza saobraćajnica Kraljevo – Novi Pazar, doprineće potpunom umrežavanju auto-puteva u ovom regionu, što bi trebalo da poboljša privredu i donese nova radna mesta.

Na gradilištu Moravskog koridora trenutno je angažovano više od 4.000 radnika i skoro 2.000 jedinica mehanizacije. Trenutno se asfaltira most preko Zapadne Morave, a završavaju se radovi na nekoliko deonica, prema rečima Aleksandra Antića, direktora „Koridora Srbije“.

Nakon završetka svih radova, naselja duž koridora, uključujući Koševe, Veliku Drenovu, Trstenik i Vrnjačku Banju, dobiće poboljšanu saobraćajnu povezanost sa novim auto-putem.

Energetski portal