Home Blog Page 41

Mađarska ulaže više od 100 milijardi forinti u modernizaciju daljinskog grejanja

Foto-ilustracija: Freepik (WangXiNa) - AI-generated

U okviru Energetskog programa Jedlik Ányos, Mađarska je pokrenula nove javne pozive vredne 51 milijardu forinti (oko 125 miliona evra), namenjene modernizaciji sistema daljinskog grejanja. Modernizacija će se zasnivati na upotrebi obnovljivih izvora energije poput geotermalne energije, biomase i toplotnih pumpi.

Javni pozivi imaju za cilj smanjenje zavisnosti od uvoza gasa i jačanje energetske bezbednosti, a namenjeni su kompanijama koje pružaju usluge daljinskog grejanja.

Ukupna državna podrška za unapređenje sistema daljinskog grejanja tokom leta 2025, zajedno sa već aktivnim pozivima, iznosi više od 100 milijardi forinti (oko 245 miliona evra), navodi se na sajtu Vlade Mađarske.

Pročitajte još:

Mađarska – značaj geotermalne energije

Mađarska ulaže značajne napore u razvoj ovih sistema – trenutno postoji preko 210 sistema daljinskog grejanja koji obuhvataju oko 700.000 domaćinstava i 12.000 javnih objekata.

Pored toga, geotermalna energija ima sve značajniji udeo – sa 5,3 odsto u 2018. godini porasla je na osam odsto u 2023. Prema nacionalnim planovima, do 2030. godine udeo obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije treba da dostigne 30 odsto.

Takođe, Mađarska podržava i domaćinstva kroz subvencije za ugradnju pametnih brojila u stambene zgrade, sa 100 odsto bespovratnim sredstvima.

Energetski portal

GreenCleanS kao odgovor na ekološke izazove regeneracije ulja

Foto-ilustracija: Unsplash (ralph rishi)

Projekat GreenCleanS, finansiran u okviru Zelenog programa saradnje nauke i privrede, Fonda za nauku Republike Srbije, realizuje Elektrotehnički institut Nikola Tesla akcionarsko društvo Beograd, kao nosilac projekta zajedno sa partnerima, Tehnološko-metalurškim fakultetom i Institutom za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu.

U okviru GreenCleanS projekta razvijena je inovativna niskotemperaturna tehnologija za uklanjanje elementarnog sumpora iz mineralnih transformatorskih ulja. Prisustvo elementarnog sumpora u mineralnom ulju, čak i u veoma niskim koncentracijama, dovodi do formiranja provodnih naslaga srebro (I) sulfida na srebrnim kontaktima biračkog dela teretne regulacione preklopke, pri niskim radnim temperaturama. Na ovaj način se stvaraju elektroprovodne staze, što može dovesti do havarije elektroenergetske opreme.

Motiv za razvoj inovativne tehnologije je napuštanje rizične prakse regeneracije ulja primenom reaktivirajućih adsorbenata, koja uzrokuje višestruke negativne posledice, kao što je generisanje emisija dioksina i furana, veoma toksičnih za život i zdravlje ljudi. Pored ekološke i zdravstvene opasnosti usled regeneracije ulja, ne smemo izostaviti ni tehnički rizik koje tehnologije sa reaktivirajućim adsorbentom nose. Naime, u želji da uklone dibenzil-disulfid, ove tehnologije generišu elementarni sumpor kao sporedni proizvod, ostavljajući eskalirajući problem za sobom.

U FOKUSU:

Razvoj GreenCleanS tehnologije obuhvatao je više sukcesivnih koraka, počevši od laboratorijske obrade ulja, nakon čega je usledila optimizacija procesnih parametara na pilot-postrojenju (TRL 4) i finalna demonstracija nove tehnologije u realnim uslovima na lokaciji Termoelektrane Kolubara A, kroz tretman 3 tone korozivnog ulja u mobilnom postrojenju Instituta Nikola Tesla (INT), pri čemu je dostignut viši stepen tehnološke spremnosti TRL 7.

Novorazvijena patentirana tehnologija GreenCleanS, zajedno sa prethodno patentiranim postupcima Instituta Nikola Tesla za uklanjanje polihlorovanih bifenila (PCB) i korozivnih jedinjenja (DBDS), čini 3PINT jedinstvenu multifunkcionalnu tehnologiju.

INT tehnologija omogućava PCB dekontaminaciju, desulfurizaciju i rerafinaciju ulja sa jedne strane i doprinosi sprečavanju havarija transformatora usled prisustva korozivnog sumpora sa druge strane.

Implementacijom GreenCleanS tehnologije, uz poštovanje zakonske regulative i postulata cirkularne ekonomije, produžava se životni vek transformatora. Proces hemijske konverzije, razvijen u okviru ove tehnologije, u skladu je sa principima najbolje ekološke prakse (BEP). Kompetitivna prednost GreenCleanS tehnologije je znatno niži ugljenični i zbirni ekološki otisak u odnosu na konkurentsku praksu zamene korozivnih ulja. Uključivanje GreenCleanS tehnologije u standardnu proceduru održavanja elektroenergetske opreme doprinosi zelenoj i održivoj proizvodnji, distribuciji i isporuci električne energije.

Elektrotehnički institut Nikola Tesla

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA

Planirana izgradnja vetroelektrane „Samoš” ušla u fazu javnog uvida

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Na teritoriji opština Alibunar i Kovačica u južnom Banatu planira se izgradnja vetroelektrane „Samoš”, a tim povodom otvoren je javni uvid u Nacrt Prostornog plana područja posebne namene, kao i u prateći Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. Proces će trajati od 22. jula do 20. avgusta 2025. godine.

Tokom trajanja javnog uvida, građani, institucije i druge zainteresovane strane imaju priliku da se upoznaju s dokumentacijom koja detaljno opisuje planiranu izgradnju vetroelektrane, uključujući raspored infrastrukture, mere zaštite prirodnih resursa i kulturnih dobara, kao i način sprovođenja planiranih aktivnosti. Primedbe na nacrt mogu se dostaviti isključivo u pisanom obliku do kraja trajanja javnog uvida, najkasnije do 20. avgusta. One se podnose Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine u Novom Sadu ili preko nadležnih organa u opštinama Alibunar i Kovačica.

Detalji nacrta i svi prateći dokumenti dostupni su na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine:
Javni uvid – Vetorelektrana Samoš

Pročitajte još:

Tehničke specifikacije vetroelektrane „Samoš”

Planirani vetropark „Samoš” predstavlja trenutno najveći projekat ove vrste u Srbiji, sa ukupno 142 vetroturbine i očekivanom instalisanom snagom od 923 megavata. Smešten na teritoriji opština Kovačica i Alibunar, vetropark obuhvata područje poznato po povoljnom vetropotencijalu i intenzivnoj poljoprivrednoj aktivnosti. Projekat se razvija u neposrednoj blizini već izgrađenog vetroparka „Kovačica“ (38 turbina, 104,5 MW) i planiranog vetroparka „Crepaja” (30 turbina, do 220 MW), što doprinosi koncentraciji vetroenergetskih kapaciteta u južnom Banatu.

Udaljenost između najbližih turbina ovih sistema kreće se između 4 i 5,5 kilometara, dok prostorni obuhvat vetroparka „Samoš” doprinosi stvaranju kontinuiranog pojasa vetroelektrana u pravcu severozapad–jugoistok. U dokumentaciji se posebno ističe značajan kumulativni uticaj na pejzažno-vizuelni identitet područja, fragmentaciju poljoprivrednih površina i moguću promenu u kvalitetu životnog prostora stanovnika naselja u blizini, poput Kovačice, Crepaje, Alibunara, Samoša i Ilandže. Analize horizonta ukazuju da će turbine biti vidljive i sa udaljenosti veće od 30 kilometara.

Energetski portal

Građanima Knjaževca dodeljeno 88 ugovora o subvencijama za unapređenje energetske efikasnosti

Foto-ilustracija: Pixabay (Charlie Wilde)

Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike Sonja Vlahović i predsednik opštine Кnjaževac Milan Đokić uručili su juče 88 ugovora građanima u toj opštini koji su na prošlogodišnjem javnom pozivu dobili subvencije za unapređenje energetske efikasnosti u stanovima i porodičnim kućama.

„Država je omogućila finansijsku podršku građanima u iznosu od 50 do 65 odsto vrednosti ulaganja u zamenu stolarije, izolaciju fasade, zamenu neefikasnih kotlova, ugradnju toplotnih pumpi, solarnih kolektora ili panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe”, rekla je Vlahović i dodala da je najveće interesovanje za zamenu prozora, ugradnju toplotnih pumpi, izolaciju fasade i solarne panele.

Istakla je da zamenom stolarije građani mogu da ostvare uštede od 25 odsto toplotne energije potrebne za grejanje, ugradnjom toplotnih pumpi 70 odsto energije dok solarni paneli mogu da nadomeste kompletnu godišnju potrošnju električne energije.

„Primenom ovih mera vodimo računa i o svom kućnom budžetu, povećavamo komfor stanovanja, ali i smanjujemo emisije štetnih gasova, čime više vodimo računa o životnoj sredini”, rekla je ona, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.

Pročitajte još:

Građani Кnjaževca, kako je navela, moći da učestvuju i u novom javnom pozivu za subvencije na kome će biti dostupno 47 miliona dinara, 58 odsto više nego prethodne godine.

Vlahović je rekla da se u Srbiji troši tri i po puta više energije u odnosu na evropski prosek zbog čega je u prethodne četiri godine više od 35.000 domaćinstava širom zemlje dobilo subvencije države za unapređenje energetske efikasnosti.

„Cilj je da do kraja 2027. energetski saniramo ukupno više od 70.000 domaćinstava”, rekla je ona.

U Кnjaževcu su pre mesec dana završeni radovi na unapređenju energetske efikasnosti „Tehničke škole” vrednosti 22,5 miliona dinara, za šta je Ministarstvo rudarstva i energetike dalo subvenciju.

„Gotovo 500 učenika, nastavnika i zaposlenih od jeseni će imati značajno prijatnije uslove za učenje i rad dok će se potrošnja energije smanjiti za 42 odsto, a emisije ugljen-dioksida za 73 odsto”, rekla je Vlahović.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Užice: Subvencije građanima do 80 odsto za zamenu kotlova

Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Građani Užica imaju mogućnost da zamene svoje ložne uređaje, uz subvencije do 80 odsto za kotlove na gas i do 60 odsto za kotlove na pelet.

Javni poziv u okviru projekta „Zameni energent, smanji zagađenje”, otvoren je do 5. avgusta, a u ove svrhe Grad Užice i Ministarstvo zaštite životne sredine, opredelili su 17 miliona dinara.

Kako je istakla Dušanka Selaković, gradska većnica za zaštitu životne sredine i turizam, pravo na učešće nemaju oni koji se trenutno greju na ekološki prihvatljiva goriva – električnu energiju i pelet.

Pročitajte još:

Za nabavku kotlova na pelet opredeljeno je 3.250.000  dinara, uz maksimalno učešće grada Užica do 60 posto ukupne vrednosti kotla sa PDV-om, a za nabavku kotlova na prirodni gas,  planirana su veća sredstva i to u iznosu od 13.750.000 dinara i maksimalno učešće grada Užica je do 80 posto ukupne vrednosti sa PDV-om.

Celokupna konkursna dokumentacija je objavljena na sajtu grada, a može se preuzeti i svakog radnog dana u Ulici Petra Ćelovića u Centru za energetsko savetovanje i to u vremenu od 8 do 10 časova.

Više informacija o Javnom pozivu i načinu prijave, pročitajte ovde.

Energetski portal

Velika Britanija pojednostavljuje planiranje fuzijskih energetskih projekata

Foto-ilustracija: Unsplash (sam badmaeva)

U aprilu ove godine, Velika Britanija je napravila značajan iskorak ka energetskoj tranziciji ulaganjem 20 miliona funti u razvoj fuzijske energije. Ova sredstva bila su usmerena ka pokretanju investicionog fonda Starmaker One – prvog privatnog fonda u zemlji posvećenog isključivo projektima fuzije. Jedan od ključnih investitora u fondu je upravo britanska vlada, koja je 3. aprila objavila ovo ulaganje, čime je otvorila prostor za dodatno uključivanje privatnog kapitala u oblast koja se smatra ključnom za dugoročnu energetsku bezbednost i održivost.

Međutim, sada Velika Britanija postaje i prva zemlja na svetu koja uvodi nešto specifičnije smernice za planiranje i realizaciju projekata nuklearne fuzije. Kako prenosi World Nuclear News, britanska vlada je objavila da će fuzione elektrane ubuduće biti obuhvaćene režimom Nationally Significant Infrastructure Projects (NSIP), što znači da su na putu jednakog tretmana koje imaju projekti velikih solarnih, vetro i fisionih nuklearnih elektrana, s obzirom na postojanje administrativnih prepreka.

Do sada su investitori u oblasti nuklearne fuzije morali da prolaze kroz neujednačen lokalni planerski proces, bez jasno definisanih rokova ili pravila o prihvatljivim lokacijama. Prema oceni stručnjaka, takav sistem je usporavao razvoj fuzione energije i stvarao nesigurnost za privatne i institucionalne ulagače.

Pročitajte još:

U okviru najnovijeg pregleda javne potrošnje, u Velikoj Britaniji je obezbeđeno više od 2,5 milijardi funti za istraživanje i razvoj u oblasti fuzije. Poseban fokus biće na STEP programu (Spherical Tokamak for Energy Production), koji za cilj ima izgradnju demonstracione fuzione elektrane do 2040. godine u mestu West Burton. Ova elektrana trebalo bi da bude prvi funkcionalni primer komercijalne primene nuklearne fuzije u Velikoj Britaniji.

Fuziona energija, za razliku od fisione, ne stvara dugotrajan radioaktivni otpad i koristi izotope vodonika kao gorivo, što je čini znatno bezbednijom i održivijom. Ipak, uprkos velikim ulaganjima širom sveta, komercijalizacija ove tehnologije još uvek je u fazi razvoja.

Zbog toga se Ujedinjeno Kraljevstvo ovim svrstava među nekolicinu država koje strateški ulažu u razvoj fuzione energije, uz SAD, Kinu, Japan i članice Evropske unije.

Energetski portal

EU ulaže 2,8 milijardi evra u zelenu modernizaciju evropskog saobraćaja

Foto-ilustracija: Freepik (rorozoa)

Evropska komisija odobrila je finansiranje 94 transportna projekta širom Evropske unije, u okviru Mehanizma za povezivanje Evrope (CEF), u ukupnoj vrednosti od gotovo 2,8 milijardi evra. Ova ulaganja imaju za cilj unapređenje transevropske transportne mreže (TEN-T) kroz modernizaciju železnica, luka, unutrašnjih plovnih puteva, drumskih koridora i vazdušnog saobraćaja, uz poseban fokus na održivost, otpornost i digitalizaciju.

Najveći deo sredstava, čak 77 odsto, biće usmeren na projekte modernizacije železničke infrastrukture, naročito u kohezionim zemljama. Među najvažnijim ulaganjima je izgradnja brze pruge Rail Baltica u baltičkom regionu i Poljskoj, kao i unapređenje mreža u Grčkoj, Slovačkoj, Češkoj i drugim članicama. Takođe, 32 projekta u 11 država, uključujući Nemačku, Italiju i Austriju, implementiraće Evropski sistem upravljanja železničkim saobraćajem (ERTMS), čime se jača interoperabilnost i bezbednost železnica.

EU investira i u smanjenje emisija iz pomorskog i rečnog saobraćaja, kroz elektrifikaciju luka u Irskoj, Hrvatskoj, Poljskoj i drugde, kao i kroz modernizaciju ledolomaca u Finskoj, Estoniji i Švedskoj, što doprinosi bezbednosti i zaštiti podvodne infrastrukture. Digitalizacija plovidbe biće unapređena u Belgiji, dok će Francuska modernizovati saobraćaj duž reke Rajne.

Pročitajte još:

Pametan drumski saobraćaj i gradska mobilnost

U drumskom saobraćaju planirana je izgradnja i unapređenje bezbednih parking zona za kamione u 10 država članica, a uvođenje Kooperativnih inteligentnih transportnih sistema (C-ITS) doprineće boljoj kontroli saobraćaja, posebno u urbanim sredinama.

Gradovi kao što su Leven, Norćeping, Nica, Marsej i Bolcano dobiće sredstva za pripremu i izgradnju multimodalnih čvorišta koja omogućavaju lakše presedanje između različitih vidova prevoza, čime se unapređuje gradska mobilnost.

Energetski portal

Do 3.000 MW čiste energije za Google – najveći globalni sporazum o hidroenergiji

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Kompanije Google i Brookfield potpisale su važan sporazum kojim je predviđena isporuka do 3.000 MW čiste hidroenergije za centre kompanije Google u Sjedinjenim Državama. Ovo predstavlja najveći ugovor ovog tipa koji je do sada potpisan na globalnom nivou.

Prvi ugovori u okviru ovog partnerstva odnose se na dve hidroelektrane u američkoj saveznoj državi Pensilvaniji – Holtwood i Safe Harbor. Ove elektrane obezbediće ukupno 670 MW, a njihova vrednost prelazi tri milijarde dolara, navodi se na sajtu kompanije Brookfield.

Značaj ovog sporazuma ogleda se u dugoročnom obezbeđivanju snabdevanja energijom koja ne zagađuje životnu sredinu, što je naročito važno za regione sa velikim brojem centara za obradu podataka.

Pročitajte još:

U eri razvoja veštačke inteligencije, digitalizacije i data centara, koji često zahtevaju velike količine električne energije 24 časa dnevno, energija iz obnovljivih i čistih izvora postaje od suštinskog značaja.

Ugovori su potpisani na period od 20 godina i deo su šire strategije kompanije Google da do 2030. godine koristi isključivo energiju bez emisije ugljen-dioksida.

Energetski portal

Koje zemlje su top destinacije Evropljana ovog leta

Foto-ilustracija: Pixabay/sitoruiz

Uprkos ekonomskim izazovima, potražnja za putovanjima u Evropi ostaje visoka u svim starosnim granicama. To potvrđuje i podatak da čak 77 odsto Evropljana planira barem jedno putovanje između juna i novembra 2025. godine, a veliki deo ima nameru da poveća budžet za odmor u narednim mesecima, pokazao je izveštaj Evropske komisije za putovanja (ETC) pod nazivom „Praćenje raspoloženja za putovanja unutar Evrope”.

Jul i avgust su ostali najpopularniji meseci za letovanja, koje bira do 25 odsto Evropljana, dok se septembar sve više ističe kao atraktivan sa 22 odsto planiranih putovanja. Ova snažna sklonost ka ranoj jeseni ukazuje na to da značajan broj putnika razmatra opcije van glavne sezone, vođeni blažim vremenskim uslovima, manjom gužvom i povoljnijim cenama.

Foto-ilustracija: Pixabay/beasternchen

„Naši najnoviji podaci pokazuju da Evropljani, uprkos promenama u ekonomskim i društvenim okolnostima, nisu spremni da se odreknu putovanja. Štaviše, sve više preferiraju mirnije destinacije i putovanja van glavne sezone. Destinacije bi trebalo da iskoriste ovaj trend promovisanjem manje posećenih lokacija”, kaže Mihel Sanz, predsednik ETC-a.

Velika većina (91 odsto) planira da ostane unutar evropskog kontinenta u narednim mesecima, dok se samo osam odsto odlučuje za destinacije van Evrope.

Unutar Evrope, interesovanje za domaća putovanja (26 odsto) i putovanja u susedne zemlje (33 odsto) ostaje stabilno. Međutim, sve veći broj planira putovanja van susednih zemalja, ka udaljenijim destinacijama unutar kontinenta. Ova promena može biti posledica sve veće želje za kulturno različitim iskustvima koja istovremeno nude poznatost, sigurnost i lakoću putovanja unutar Evrope.

Pročitajte još:

Mediteran ostaje najtraženija regija ovog leta. Španija predvodi kao najpopularnija destinacija (13 odsto, porast od pet odsto u odnosu na prethodnu godinu), zatim slede Italija (10 odsto), Francuska (osam odsto) i Grčka (šest odsto).

Potražnja za putovanjima je najizraženija među osobama starijim od 55 godina – čak 82 odsto njih planira da putuje. Slede starosne grupe od 45 do 54 godine (79 odsto) i od 35 do 44 godine (78 odsto). Iako je interesovanje za putovanja nešto niže među mladima od 18 do 24 godine, 66 odsto njih ipak planira putovanje, uprkos češćim finansijskim i vremenskim ograničenjima.

Letnji odmor ove godine na manje popularnim, udaljenim destinacijama planira provesti 55 odsto Evropljanja. Interesovanje za velike turističke centre opada, pa veliki broj bira mesta sa manje gužve.

Avionski prevoz i dalje je najčešći izbor (53 odsto), ali putovanja automobilom porasla su na godišnjem nivou za četiri odsto.

Budžeti za odmor ostaju slični kao prošle godine, ali je zabeležen značajan porast udela putnika koji planiraju potrošiti između 1.500 i 2.500 evra po osobi.

Energetski portal

Apel građanima pred toplotni talas: Paljenje strnjike ugrožava bezbednost ali i status gazdinstva

Foto-ilustracija: Unsplash (mary-hammel)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uputilo je još jedno upozorenje svim poljoprivrednicima da je paljenje strnjike, smeća i biljnih ostataka na otvorenom izuzetno opasna i štetna praksa, koja ostavlja nesagledive posledice po zemljište, imovinu, životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Nakon upozorenja koje je izdao Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije o novom toplotnom talasu i izuzetno visokim temperaturama, Ministarstvo ističe da je rizik od izbijanja i širenja požara znatno povećan, te apeluje na sve proizvođače da se uzdrže od paljenja strnjike. Posebno se upozorava da je u trenutnim okolnostima paljenje žetvenih ostataka potpuno neprihvatljivo, imajući u vidu posledice velikih požara koji su prethodnih nedelja zahvatili delove Srbije.

Pročitajte još:

Kazne do milion dinara

Zakon o zaštiti od požara i Zakon o poljoprivrednom zemljištu izričito zabranjuju ovu praksu. Kazne prema Zakonu o zaštiti od požara kreću se od 300.000 do 1.000.000 dinara za pravna lica, dok fizička lica mogu biti kažnjena sa 10.000 dinara.

Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, kazne za privredna društva iznose od 100.000 do 1.000.000 dinara, dok su kazne za odgovorna i fizička lica od 5.000 do 50.000 dinara.

Takođe, paljenje organskih ostataka može dovesti i do gubitka aktivnog statusa poljoprivrednog gazdinstva na tri godine, čime se gubi pravo na subvencije. Drugim rečima – uništavanjem strnjike vatrom, uništava se i sopstvena ekonomska budućnost.

Ministarstvo podseća da postoje daleko bolje i korisnije metode – zaoravanje i kompostiranje – koje obogaćuju zemljište, unapređuju proizvodnju i ne ugrožavaju nikoga.

Energetski portal

Suzbijanje alohtone invazivne vrste Heracleum sosnowskyi u Kovilovu tokom 2025.

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Nakon završetka prve faze uklanjanja alohtone invazivne vrste Heracleum sosnowskyi sa površina u Pančevačkom ritu, na snagu je stupila naredba o njenom suzbijanju, na osnovu koje će tokom 2025. godine biti sprovedene mere uništavanja i sprečavanja daljeg širenja ove biljke na teritoriji Kovilova.

U okviru druge faze planirano je hemijsko suzbijanje, dok se naredbom uvode i obaveze za vlasnike i korisnike poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta da na svojim parcelama primenjuju propisane mere.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov navela je da su predviđene mere redovno košenje, usitnjavanje, čupanje biljaka i uklanjanje cvasti pre formiranja semena, kao i tretiranje registrovanim herbicidima.

Pročitajte još:

„Kako bi se sprečilo dalje širenje ove invazivne vrste, prilikom sprovođenja mera zabranjeno je iznošenje biljnog materijala sa identifikovanih parcela, uključujući nadzemne i podzemne delove biljke, cvasti, semena, kao i zemljišta koje sadrži biljne ostatke i seme unete vrste Heracleum sosnowskyi”, izjavila je ministarka.

Republički inspektori zaštite životne sredine će nadgledati primenu mera i po potrebi izricati naloge, dok će Zavod za zaštitu prirode Srbije, u saradnji sa Institutom za zaštitu bilja i životnu sredinu, pratiti stanje na terenu, ocenjivati stepen ugroženosti i očuvanosti prirode, te pružati stručnu pomoć i smernice za sprovođenje aktivnosti.

Energetski portal

Treća najtoplija godina ikada – „Sušna žarišta širom sveta 2023–2025”

Foto-ilustracija: Unsplash/Chester Ho

Najrasprostranjenije i najrazornije suše dogodile su se od 2023. godine širom sveta, a nastavile se i u 2025. godini ostavljajući ozbiljne posledice. Izveštaj pod nazivom „Sušna žarišta širom sveta 2023–2025”, objavljen uz podršku Ujedinjenih nacija (UN), daje pregled načina na koji suše pogoršavaju siromaštvo, glad, energetsku nesigurnost i funkcionisanje ekosistema.

Klimatska žarišta nalazila su se od južne i istočne Afrike, preko Mediterana, Amazonskog basena, Paname i Meksika, pa sve do jugoistočne Azije. Fenomen poznat kao El Ninjo je imao važnu ulogu u intenzitetu suše u mnogim od tih područja. Iako je El Ninjo zvanično završen u maju 2024, posledice suša i dalje se osećaju u tim regijama i tokom 2025. godine.

Foto-ilustracija: Pixabay

Prema podacima Nacionalne okeanografske i atmosferske administracije SAD-a (NOAA), 2023. i 2024. godina bile su dve najtoplije godine zabeležene na globalnom nivou (NOAA 2025). Najtopliji dan na Zemlji u istoriji bio je 22. jul 2024 (Goddard Digital Team 2024).

„Suša je tihi ubica. Dolazi neprimetno, iscrpljuje resurse i uništava živote usporeno. Njeni ožiljci su duboki”, rekao je Ibrahim Tjau, izvršni sekretar Konvencije UN za borbu protiv dezertifikacije  (UNCCD).

Na Mediteranu pad prinosa

U Španiji su suše pogodile poljoprivredu, turizam i domaću potrošnju vode. Do septembra 2023. godine, dvogodišnja suša i rekordne vrućine dovele su do pada prinosa maslina za 50 odsto, a cene maslinovog ulja su se udvostručile. U Maroku je stočna populacija ovaca bila 38 odsto manja 2025. u odnosu na 2016, što je izazvalo apel kralja za otkazivanje tradicionalnih kurbanskih žrtvovanja. U Turskoj su suše ubrzale iscrpljivanje podzemnih voda, izazvale urušavanje tla, ugrozile zajednice i infrastrukturu.

Nestašice i rast cena

Suše su poremetile proizvodnju i lance snabdevanja ključnih kultura poput riže, kafe i šećera. Sušni uslovi u Tajlandu i Indiji 2023–2024. izazvali su nestašice koje su dovele do rasta cena šećera i slatkiša za 8,9 odsto u SAD-u.

Pročitajte još:

Energetska kriza u Africi

U Južnoj Africi, već sklonoj sušama, u avgustu 2024. godine oko 68 miliona ljudi (otprilike 1/6 populacije) zavisilo je od pomoći u hrani. U Somaliji je početkom 2025. godine, 4,4 miliona ljudi (četvrtina populacije) suočena sa kriznim nivoima nesigurnosti hrane, uključujući 784.000 koji su u životnoj opasnosti. Zambija je doživela jednu od najgorih energetskih kriza u svetu, jer je reka Zambezi u aprilu 2024. pala na 20 odsto svog dugoročnog proseka. Najveća hidroelektrana u zemlji, brana Kariba, pala je na samo sedam odsto kapaciteta, što je izazvalo nestanke struje do 21 sat dnevno, zatvaranje bolnica, pekara i fabrika.

Opterećnost vodnih resursa

Na kraju izveštaja date su preporuke kako bi uticaj suša u budućnosti smanjio, a ističe se pre svega prepoznavanje i planiranje neizbežnih posledica. Budući rizici od suša biće pojačani klimatskim promenama, urbanizacijom i rastom stanovništva, što će dodatno opteretiti vodne resurse. Efikasno upravljanje zahteva proaktivne, održive mere poput unapređenja sistema ranog upozoravanja, diversifikacije izvora energije, smanjenja potražnje za vodom i korištenja rešenja zasnovanih na prirodi.

Novi izveštaj objedinio je informacije iz stotina vladinih, naučnih i medijskih izvora kako bi prikazao uticaje u najteže pogođenim sušnim žarištima. Pripremili su ga Američki nacionalni centar za ublažavanje suša (NDMC) i Konvencija UN-a za borbu protiv dezertifikacije (UNCCD), uz podršku Međunarodnog saveza za otpornost na sušu (IDRA).

Jasna Dragojević

Rekordna naplata od koncesionara za eksploataciju mineralnih sirovina u Severnoj Makedoniji

Foto-ilustracija: Unsplash (pavol svantner)

Ministarstvo za energetiku, rudarstvo i mineralne sirovine Republike Severne Makedonije saopštilo je da je u drugom kvartalu 2025. godine naplata naknada za eksploataciju mineralnih sirovina dostigla rekordnih 260.379.123 denara (približno 4.225.000 evra) što predstavlja značajan rast u odnosu na isti period prošle godine kada je naplaćeno 133.576.534 denara.

U prvom kvartalu 2025. godine takođe je postignut uspeh, kada je naplata iznosila 260.327.223 denara, više nego duplo u poređenju sa 110.576.324 denara u prvom kvartalu 2024. godine. Ukupno, za prvih šest meseci 2025. godine, Ministarstvo je ostvarilo prihod od preko 520 miliona denara – što se smatra istorijskim uspehom u upravljanju prirodnim resursima zemlje.

Ministarstvo očekuje dalji rast naplate, budući da su koncesionarima koji još nisu ispunili svoje obaveze upućene opomene da to učine u zakonskom roku.

Pročitajte još:

Visoka naplata rezultat je pojačanih aktivnosti Ministarstva koje uključuju:

  • Intenzivne inspekcijske kontrole, redovne i vanredne, radi provere usklađenosti sa zakonskim obavezama;

  • Pismene opomene i sankcije, uključujući jednostrano raskidanje ugovora za neregularne koncesionare – trenutno su u toku postupci za raskid još desetak ugovora;

  • Novi tarifnik, koji je stupio na snagu 1. januara 2025. godine, povećao je visinu naknada i do 100 odsto. Ključne izmene uključuju:

    • povećanje naknade za korišćenje prostora za eksploataciju za oko 30 odsto;

    • uvođenje naknade za eksploataciju mermera od pet odsto od prihoda od prodaje sirovine;

    • povećanje naknade za metalne mineralne sirovine sa dva odsto na četiri odsto;

    • prosečno povećanje naknada za nemetalične mineralne sirovine za više od 100 odsto.

Ove izmene se ne odnose na energetske minerale, poput uglja, kako bi se izbegao dodatni pritisak na cene električne energije za građane.

Zahvaljujući većoj naplati, povećavaju se i budžeti opština u kojima posluju koncesionari, kao i državni budžet. Prikupljena sredstva ulažu se u razvoj komunalne infrastrukture, projekte energetske tranzicije, održivog razvoja i zaštite životne sredine.

Energetski portal

Vanredna merenja kvaliteta vazduha u Novom Pazaru nakon požara na deponiji Golo Brdo

Foto-ilustracija: Unsplash (Collab Media)

Gradski štab za vanredne situacije grada Novi Pazar održao je juče hitnu sednicu, nakon požara na deponiji Golo Brdo.

Kako je istaknuto, požar je ugašen na 70 odsto deponije, dok je ostao kritičan deo kojem nisu mogli da priđu. Ipak, taj deo se obrušio i sada se nalazi na ravnom terenu, što će olakšati njegovo zatrpavanje, istakao je Hamid Dražanin, predstavnik jednog od privrednih subjekata koji učestvuju u sanaciji. On je dodao da će celokupan posao verovatno biti završen u narednih 15 dana.

Zahvaljujući protivpožarnoj tampon zoni, koja je prethodno postavljena, sprečeno je širenje požara na okolne šume.

Kako prenose mediji, do požara je došlo u subotu u 18 časova, a pre požara se čuo prasak, zbog čega se pretpostavlja da je došlo do eksplozije metana unutar deponije.

Faruk Suljević, direktor JKP „Gradska čistoća”, objasnio je da visoke temperature ne utiču na oslobađanje metana iz deponije, ali da su izuzetno teške za radnike koji u velikim vrućinama rade u buldožerima i kamionima.

„Radi se samo tokom dana, kao što znate, jer noću ne smemo da obavljamo te vrste radova. Ipak, prezatrpavanje će sigurno biti nastavljeno”, rekao je Suljević.

Pročitajte još:

Dalje je objasnio kako zatrpavanje funkcioniše: kada se smeće prekriva i sabija slojem zemlje, formira se čvrsta barijera koja sprečava kiseonik da dopre do metana, a time se i smanjuje rizik od požara, jer je kiseonik neophodan za sagorevanje. Međutim, naglasio je da se metan u deponiji ne može u potpunosti ukloniti, jer se on stalno stvara razgradnjom otpada.

„Dakle, mi ne možemo samim zatvaranjem deponije, spuštanjem rampe na deponiju da očekujemo da je ona stala. Ona neće da stane sa radom narednih 30 godina”, rekao je Suljević i dodao da redovna sanacija mora da se nastavi.

Vanredni monitoring kvaliteta vazduha nakon požara

Na ovom području postavljena je mobilna automatska stanica za merenje kvaliteta vazduha Agencije za zaštitu životne sredine, koja je juče od 14 časova počela da meri kvalitet. Kako navodi Ministarstvo zaštite životne sredine, od početka merenja nije došlo do povišene vrednosti čestica.

Na samoj deponiji, najveće izmerene satne vrednosti koncentracije suspendovanih čestica PM10 bile su upravo u 14 časova, ali su se kretale u graničnim vrednostima – do 46 µg/m³. Na automatskoj stanici u gradskoj zoni Novog Pazara izmerene vrednosti PM10 iznosile su 23 µg/m³.

Satne vrednosti merenja koja se vrše na obe lokacije građani mogu da prate na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine.

Energetski portal

Ekološki inspektori Crne Gore otkrili stotine nepravilnosti u prvom polugodištu 2025.

Foto-ilustracija: Unsplash (marco-bicca)

Ekološka inspekcija Crne Gore u periodu od 1. januara do 30. juna ove godine izvršila je ukupno 691 inspekcijski pregled, saopštilo je Ministarstvo ekologije, održivog razvoja i razvoja severa. Tokom nadzora identifikovane su 244 nepravilnosti, dok su protiv prekršilaca propisa pokrenuti brojni postupci, uključujući i 26 krivičnih prijava zbog težih povreda zakona.

Od ukupnog broja izvršenih pregleda, 295 je bilo redovnih, 289 je sprovedeno po inicijativi građana i institucija, dok je 107 imalo kontrolni karakter. U cilju otklanjanja uočenih nepravilnosti, inspektori su izdali 135 ukazivanja, donijeli 63 rešenja, podnijeli 26 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izrekli 16 novčanih kazni u ukupnom iznosu od 29.050 evra.

Ministar ekologije, održivog razvoja i razvoja severa Damjan Ćulafić istakao je da se ovi rezultati ostvaruju zahvaljujući malom, ali izuzetno posvećenom timu od samo sedam inspektora, koji svakodnevno deluju na terenu.

„Uprkos čestim kritikama i pokušajima da se ospori rad inspekcije, podaci govore suprotno. Ekološka inspekcija postupa pravovremeno, odlučno i u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima”, naglasio je ministar Ćulafić.

Pročitajte još:

Najčešće nepravilnosti odnosile su se na rad bez potrebnih ekoloških dozvola, nepropisno ispuštanje otpadnih voda, aktivnosti u zaštićenim područjima bez odobrenja, držanje zaštićenih vrsta u neadekvatnim uslovima, kao i emisiju gasova iz postrojenja mimo zakonskih standarda.

Značajan broj prekršaja utvrđen je i u oblasti upravljanja otpadom, nepoštovanja elaborata o proceni uticaja na životnu sredinu, izostanka monitoringa, kao i u slučajevima prekoračenja nivoa buke i nedostavljanja podataka o zagađivačima.

U oblasti zračenja zabeleženi su propusti poput nekontrolisanog korišćenja izvora jonizujućeg zračenja, nevršenja obaveznih pregleda radne sredine, te nepravilnosti u skladištenju i prometu hemikalija.

Ekološka inspekcija najavila je nastavak intenzivnih aktivnosti i u narednom periodu, s ciljem povećanja ekološke odgovornosti, smanjenja rizika po zdravlje građana i dosledne primene ekoloških propisa.

Ministar Ćulafić podsjetio je i da je u celoj 2024. godini sproveden 1.831 inspekcijski pregled, poručivši da zaštita životne sredine nije stvar izbora, već zakonska i moralna obaveza, dok je ekološka inspekcija prva linija odbrane od neodgovornog ponašanja prema prirodi.

Energetski portal

Pao broj turista u Srbiji, ali dve destinacije beleže solidan rast

Foto-ilustracija: Unsplash (anton luk)

Državni sekretar u Ministarstvu turizma Uroš Kandić kaže za RTS da je, kada je u pitanju popunjenost kapaciteta, situacija šarolika, ali da gradovi koji su bili motor razvoja beleže pad broja turista, i domaćih i stranih.

Da li je Srbija u jeku turističke sezone i da li su svi kapaciteti popunjeni? Zašto se beleži pad u dolasku stranih turista, odnosno – zašto devizni priliv od turizma pada iz mesec u mesec? Da li sa druge strane imamo ekspanziju turista na kruzerima u Srbiji i koliko je međunarodnih kruzera pristiglo na srpske reke?

Državni sekretar u Ministarstvu turizma Uroš Kandić rekao je u Dnevniku RTS-a da je, kada je u pitanju popunjenost, situacija šarolika.

„Ne možemo govoriti o rastu na svim destinacijama, tako da gradovi koji su bili motor razvoja u prošloj godini i prošlim godinama, gde su imali i dvocifrene stope rasta, ove godine, odnosno u ovoj prvoj polovini godine, imamo pad dolazaka broja turista i domaćih i stranih”, navodi Kandić.

Pročitajte još:

Rast na Zlatiboru i u Vrnjačkoj banji

U drugim destinacijama, koje su u prethodnim godinama bile tradicionalne i ključne, pre svega na Zlatiboru i u Vrnjačkoj banji beleži se solidan rast broja dolazaka, pre svega stranih turista.

Na Zlatiboru imamo 26-27 odsto više stranaca nego prošle godine i blizu 50 odsto više noćenja. Slična situacija u Vrnjačkoj banji, imamo skoro sa trećinom više noćenja nego prošle godine”, navodi Kandić.

Što se tiče manjeg deviznog priliva od turizma u prvih šest meseci ove godine, Kandić potvrđuje da su u problemu najviše Beograd i Novi Sad, pošto su u najvećoj meri zavisni od stranih turista.

Osamdeset odsto svih turista koji dođu u Beograd su stranci, navodi Kandić i napominje da je u Novom Sadu taj procenat nešto manji, između 55 i 60 procenata.

„Samim tim, kada je usporio rast dolazaka stranih turista koji su rezervisaniji prema tim gradovima gde je i najviše protesta bilo, gde su bili najintenzivniji, samim tim i turistički promet je pao u Beogradu oko tri odsto, u Novom Sadu znatno više, blizu 14 odsto u odnosu na prošlu godinu. Ja moram reći da zbog te situacije trpi ne samo hotelska industrija, nego i ostali – i davaoci privatnog smeštaja, naravno, i ugostitelji restorani”, navodi Kandić.

Izvor: RTS

1...404142...1,673Page 41 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs