Reka Temza – od biološki mrtve do simbola oporavka prirode

Reke se nalaze daleko izvan okvira geografskog pojma, kao prirodni vodeni tokovi koji teku od izvora ka ušću. Njihova korita su kolevke civilizacija. U simboličkom smislu, reke se često vezuju za čistoću, opraštanje od prošlosti i oslobađanje negativnih emocija. U širem smislu, one su osnova života – bez njih, svet kakav poznajemo ne bi postojao. Ipak, iako su zaslužne za ono što danas imamo, čini se da im retko uzvraćamo zahvalnost. Reke su danas vrlo ugrožene – iscrpljuju se, zagađuju i isušuju.

Reka Temza, koja protiče kroz južnu Englesku, prolazi kroz London i uliva se u Severno more, nije samo jedan od najvažnijih vodenih puteva u zemlji. Ona je i primer kako udružena i dugoročna posvećenost može vratiti život onome što je pedesetih godina prošlog veka bilo proglašeno biološki mrtvim.

Za očuvanje i obnovu Temze značajno se angažovalo Zoološko društvo Londona (ZSL). Ova međunarodna organizacija, zajedno sa partnerima i državnim organima, vodi projekte praćenja i obnove ekosistema reke. Nedavno je objavljen Drugi sveobuhvatni izveštaj o stanju Temze, koji prati rezultate prvog iz 2021. godine. Stručnjaci iz 21 organizacije pratili su 21 indikator kvaliteta prirodnog okruženja reke – i rezultati su ohrabrujući. Među vrstama koje se ponovo mogu videti u Temzi su morski konjići, jegulje, foke, pa čak i ajkule.

Kvalitet vode je znatno poboljšan: koncentracije teških metala su drastično pale od 1990. godine – cink je smanjen za 50 odsto, a bakar na samo 25 odsto prethodnih vrednosti. Nivo rastvorenog kiseonika u vodi takođe je porastao, što je ključno za divlje životinje koje obitavaju u reki.

Jedan od ključnih projekata koji je doprineo ovim rezultatima je Lee Tunnel. Ovaj tunel za kišnicu i otpadne vode, dug skoro sedam kilometara i prečnika preko sedam metara, nalazi se 80 metara ispod Londona i jedan je od najdubljih tunela ove vrste u Velikoj Britaniji. Njegov cilj je da prepolovi čak 32 miliona kubnih metara otpadnih voda koje bi inače svake godine dospele u Temzu. Lee Tunnel ima pet velikih vertikalnih šahtova dubokih do 85 metara i funkcioniše kao rezervoar koji prikuplja i preusmerava zagađenu vodu ka postrojenjima za prečišćavanje.

Pored tehničkih rešenja, važnu ulogu ima i regulativa. Na primer, zabrana prodaje plastičnih štapića za uši 2022. godine dovela je do toga da su oni, nekada čest otpad u Temzi, gotovo potpuno nestali sa njenih obala.

Prirodna rešenja takođe igraju ključnu ulogu. Obnova staništa, poput plimnih zona, močvara i slanih močvara, pruža ne samo zaštitu biljkama i životinjama već i plavi ugljen, koji pomaže u ublažavanju klimatskih promena.

Klimatske promene, koje povećavaju letnje temperature vode u Temzi za 0,13 °C godišnje od 2007, pokazuju da izazovi i dalje postoje i da zamah koji je stekla zaštita reke ne sme da se uspori. Toplija voda sadrži manje kiseonika i remeti ravnotežu ekosistema. Istovremeno, nivo mora u centru Londona raste u proseku pet milimetara godišnje, što povećava salinitet i ugrožava slatkovodna staništa. Dodatni izazovi dolaze od otpadnih voda sa puteva i poljoprivrednog otpada, koji unose hemikalije, uključujući farmaceutske proizvode i takozvane večne hemikalije koje decenijama ostaju u životnoj sredini.

Rezultati novog izveštaja pokazuju kakav uspeh može da nastane koordinisanom akcijom nauke, tehnologije, zakonodavstva i zajednice. Ipak, da bi Temza zaista postala trajna ilustracija uspeha, neophodno je da se kontinuirano ulaže u njenu zaštitu i očuvanje ekosistema.

Katarina Vuinac