Home Blog Page 1482

Izgradnja gasovoda „Južni tok“ počinje 24. novembra

juzni tokMinistar energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović najavila je početak radova na gasovodu „Južni tok“ za nedelju, 24. novembar.

Pošto su građevinska i lokacijska dozvola za ovaj projekat već obezbeđene i uručene, kompanija „Saut strim“ (South stream) uplatila je i taksu za energetsku dozvolu u iznosu od 50 miliona dinara što je bio uslov za početak radova. Sa izgradnjom gasovoda će se započeti u Šajkašu kod Novog Sada, a njegova dužina u Srbiji će biti 421 km.

Partneri u izgradnji gasovoda „Južni tok“ su „Srbijagas“ i „Gasprom“, a vrednost ove investicije je oko 1,9 milijardi evra. Početak radova će iz Beograda uživo pratiti predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić, kao i ruski ministar energetike Aleksandar Novak i predsednik Upravnog Odbora „Gasprom“-a Aleksej Miler.

Očekuje se i da će biti potpisana tri sporazuma koja su već ranije najavljena, sporazum o obavljanju delatnosti od opšteg interesa sa kompanijom „Saut strim“, sporazum o transportu, kao i sporazum o kreditu između „Srbijagas“-a i firme „Saut strim“.

Ovaj projekat bi trebalo da bude završen za dve godine, a očekuje se da će njegovom izgradnjom Srbija dobiti bolju energetsku stabilnost, ali i privući nove investitore.

Konferencija „Energija 13“ u Portorožu – slika stanja energetike u regionu

energijaNa konferenciji o energetici (The Energy 13 conference) održanoj 20. i 21. novembra u Portorožu, bilo je reči o porastu potrošnje energije iz obnovljivih izvora, održivo i isplativoj proizvodnji, ali i tome koliko je danas i da li je jugoistočna Evropa pristupačnija za investiranje u energetiku, dok je kao goruća tema pokrenuta priča o gorkim iskustvima investitora kao i neophodnosti razvoja boljih uslova za investiranje.

Gospodin Džerom le Pejdž, ispred federacije EFET (European Federation of Energy Traders), istakao je da postoji mnogo problema sa kojima se suočava tržište energije iz obnovljivih izvora, kao što su nedostatak tržišne saradnje, procenat udela proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, rizici za investiture. On je takođe istakao da plan EU za podršku obnovljivih izvora energije mora biti racionalizovan, a da zakoni deluje šire od nacionalnog nivoa.

Direktor hvatskog operatora tržišta energije, Ivor Županić, istakao je na konferenciji da je evropska podrška planovima za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora bila zaista izuzetna. Instalisani kapacitet energije iz obnovljivih izvora u Hrvatskoj porastao je sa 447MWh, koliko je iznosio 2007. godine, na 361180MWh u 2012. godini, a očekuje se da će ta cifra još rasti do kraja 2013. godine.

I Slovenija je primetila značajan porast proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, a kapacitet fotonaponskih ćelija u ovoj zemlji trebalo bi da dostigne 230MW do kraja 2013. godine, zaključuje Karlo Peršolja, direktor „Borzen“-а. On smatra i da treba napraviti razdvojene fondove za finansiranje pojedinačno svakog vida energije iz obnovljivih izvora, ili da bi trebalo rezervisati kvote prema španskom modelu.

Slovenačka kompanija „HSE Group“ koja stoji iza 45% ukupne proizvodnje energije u zemlji i koja proizvodi 7,7twh energije godišnje, smatra da je budućnost u hidroelektranama koje sada činе 92% iskorišćenja svih obnovljivih izvora. U narednih 20 do 30 godina ova kompanija planira dve velike investicije: 10 hidroelektrana u srednjem toku reke Save čija bi vrednost investicija bila oko 1,3 milijardi evra i 5 hiroelektrana u donjem toku reke vrednosti približno 720 miliona evra. Inače „HSE“ je investitor „Šoštanj“ termoelektrane „TEŠ 6“ postrojenja.

Imajući u vidu da Slovenija i Hrvatska imaju oko 37% ukupne površine teritorije zaštićeno od strane ekološke mreže zaštićenih područja na teritoriji Evropske Unije „Natura 2000“, a EU tek 17,5%, razumljivo je da Hrvatska elektroprivreda (HEP) teži samo modernizaciji onih termoelektrana koje su pri kraju radnog veka i ne ulaže u pravljenje novih postrojenja. U narednim godinama Hrvatskoj će biti potrebno između 700 i 800MW kapaciteta novih termalnih postrojenja, 600MW kapaciteta novih hidroelektrana i 450MW kapaciteta iz vetroparkova, izjavio je Perica Jukić, član uprave HEP-a. Međutim iako je jedan od vlasnika Nuklearne elektrane „Kraško“, HEP nije zainteresovan za izgradnju novog postrojenja.

Andrej Ribič iz „Elektro Ljubljane“ naglasio je da je vrlo malo investirano u distributivnu mrežu u poslednjih 10 godina. Sa investicijama od 191 miliona evra, Ribič se plaši da još jedna „TEŠ 6“ neće moći da se izbegne, i nada se boljoj energetskoj politici Slovenačke Vlade. Na pitanje da li to znači da postoji opasnost od restrikcija, Ribič je odgovorio da to još uvek nije slučaj, ali da mora brzo da se deluje, što uključuje završetak mrežnog čvora u južnom delu Ljubljane.

Na ovo izlaganje nadovezao se i član Austrijskog odbora, Verbund Gunter Rabenstajner, zaključivši da će distributivne mreže najverovatnije postati sektor u koji se najviše ulaže u jugoistočnoj Evropi. Iako su se nekada investicije vrlo brzo povlačile iz ovog regiona i napredak se nije ostvarivao, poput slučajeva u Rumuniji i Bugarskoj, Verbund je ipak zadovoljan, naročito saradnjom sa Turskom koja prema njegovim rečima ima pogodnu klimu za investiranje.

Nakon što je na konferenciji diskutovano o investicionim problemima i dat presek trenutne energetske slike regiona, sekretarijat Energetske Zajednice, pod vođstvom Janeza Kopača, usvojio je listu projekata od interesa Energetske Zajednice koja se sastoji od 82 predloga, od kojih je Srbija predložila 30, Bosna i Hercegovina 22, a ukupna vrednost investicija procenjena je na 39 milijardi evra. Ovi projekti, prema njegovim rečima, imaće šanse za implementaciju i uticaće na dalje projekte održive energije u regionu.

Republika Srpska zainteresovana za japanske investitore

Republika SrpskaPredstavnici Ministarstva industrije, energije i rudarstva Republike Srpske na sastanku sa japanskim ambasadorom Hide Yamazaki 13. novembra ove godine, izrazili su želju da privuku japanske kompanije koje su spremne da investiraju u energiju. Tom prilikom, Željko Kovačević, ministar industrije, energije i rudarstva ove zemlje istakao je da je zadovoljan time što su mnoge kompanije iz Japana već pronašle odgovarajuće projekte za investiranje, prenosi novinska agencija Srna.

Prema njegovim rečima, kompanija „Toshiba“ angažovala se na poboljšanju električne mreže u banjalučkom regionu, dok Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA) finansira proces desumporizacije u termoelektrani „Ugljevik“.

Kompanija „Sankyo“ ima u planu da otvori pogon za proizvodnju čeličnih opruga za automobile koji bi bio pod nadzorom japanskih stručnjaka, izjavio je ministar Kovačević.

Ambasador Japana u Bosni i Hercegovini rekao je da Republika Srpska ima veliki hidropotencijal, ali je istakao i da je dosadašnja saradnja sa ovom zemljom najbolja preporuka za buduće investiranje njihovih kompanija.

Fabrika peleta u Lepencu počela sa radom

pelet
FOTO:canadianwoodpelletcompany.com

pelet

Predsednik Republike Srbije, gospodin Tomislav Nikolić, otvorio je juče fabriku „Riz Pelet“ za proizvodnju peleta u Lepencu kod Brusa.

Ova fabrika, čija je gradnja otpočela u maju ove godine, program je Kancelarije za dijasporu Vlade Republike Srbije, a investitori su Goran Radmanovac i Milomir Zdravković, srpski privrednici iz bruskog kraja koji dugo žive i rade u Rusiji.

Vrednost investicije u fabriku koja planira distribuiranje peleta u Nemačku, ali i u druge zemlje Evropske Unije, procenjena je na oko 2,5 miliona evra.

Fabrika ima 2500 kvadrata, otvara oko 50 novih radnih mesta, a planirana godišnja proizvodnja je 60000 kubika peleta. U planu je otvaranje još jedne fabrike peleta u ovom kraju početkom sledeće godine što ne čudi jer Srbija ima veliki potencijal u oblasti iskorišćenja biomase, posebno korišćenja briketa i peleta za proizvodnju električne i toplotne energije.

Prilikom otvaranja fabrike, predsednik Srbije pozvao je sve građane iz dijaspore da ulažu u svoju zemlju kako bi pomogli razvitku privrede.

Foto: canadianwoodpelletcompany.com

Novi oglas za izgradnju minihidroelektrana na rekama Crne Gore

Ministarstvo ekonomije Crne Gore juče je raspisalo i Javni oglas za davanje koncesija za korišćenje vodotoka Kutska i Mojanska reka za izgradnju malih hidroelektrana, nakon što je završen konkurs po javnom oglasu za davanje koncesija za izgradnju malih hidroelektrana.

Nadmetanje za davanje koncesije će biti javno sa ciljem da se izabere najbolja ponuda za izgradnju mini hidroelektrana na ovim tokovima, a obuhvataće projektovanje, izgradnju, korišćenje i održavanje MHE.

Zainteresovani se mogu prijaviti do 23. decembra ove godine i to podnošenjem samo jedne ponude. Na tenderu mogu učestvovati svi koji ispunjavaju uslove Zakona o koncesijama Crne Gore, međutim ponuda mora biti dostavljena na crnogorskom jeziku ili na stranom jeziku sa overenim prevodom na crnogorski. Svako ko želi da učestvuje mora kupiti tendersku dokumentaciju koja košta 500 evra, a prilaže se i bankarska garancija u iznosu od 25 hiljada evra, kao dokaz ozbiljne investicije.

Rangiranje ponuda će se vršiti na osnovu iskustva u upravljanju hidroenergetskim objektima i finansijskom sposobnošću (20 bodova), tehničkog rešenje (30 bodova), instalisane snage MHE (17 bodova), iskustva na domaćem tržištu (16 bodova) i višenamenskih rešenja (14 bodova).

Male hidroelektrane podstiču privredni razvoj Makedonije

Makedonski Ministar ekonomije Valon Saraćini posetio je krajem oktobra opštinu Tearce kako bi se lično uverio u napredak izgradnje malih hidroelektrana kompanije „Sol Hydropower“.

Plan je da kompanija sagradi 3 male hidroelektrane kapaciteta 7,5MW na reci Bistrici, koje bi proizvodile 28GWh struje godišnje; u ove projekte uloženo je 15 miliona evra.

U cilju regionalnog razvoja, Ministar ekonomije je naglasio da su potpisana i četiri ugovora o koncesiji za izgradnju hidroelektrana na reci Odranska, kapaciteta 3,4MW koje bi proizvodile 14GWh struje godišnje.

U realizaciju svih 7 projekata biće uloženo 22 miliona evra, a radove na izgradnji hidroelekrana, koji čine 70% ukupne investicije, izvodiće domaće kompanije što će znatno podići razvoj lokalne ekonomije.

Na teritoriji Makedonije do sada je izgrađeno ukupno 17 malih hidroelektrana, a većina od 15 koje su u izgradnji biće završene do kraja godine ili početkom sledeće godine.

Solarna elektrana Južnoafričke Republike puštena u rad

Solar-farm-RustMo-1Solarna elektrana „Rust Mo 1“ instalisane snage 7MW je pre dva dana povezana na nacionalnu elektro mrežu Južnoafričke Republike, i predstavlja prvi od četiri projekta kompanije „Juwi renewable energies“ koji je realizovan uz podršku programa „Proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije“ (Renewable Energy Independent Power Producer Program).

Ovaj program ima za cilj da pomogne razvoj socio-ekonomskog održivog rasta kao i da sprovede u delo proizvodnju 3725MWh energije koja će omogućiti neprekidno napajanje strujom. Južnoafrička Republika ima ogroman potencijal u razvoju proizvodnje održive energije tako da i ne čudi što je cilj proizvodnja 10.000MWh upravo iz obnovljivih izvora.

Površina ove elektrane je 94,650m2, a proizvodiće 12.5miliona kwh struje; pored nje, u planu je i izgradnja još dve elektrane snage po 10,7MW na severu, i još jedne (četvrte) od 5MW na zapadu Južnoafričke Republike.

Prema rečima predstavnika kompanije „Juwi renewable energies“ ovaj poduhvat predstavlja veliki korak napred u „čistu“ budućnost bez emisije štetnih gasova što će dovesti i do rasta ekonomskog razvoja cele države.

FOTO: csmres.co.uk

Solarna kuća u Boljevcima – odličan model energetski efikasne gradnje

Solarna kuća u BoljevcimaMilenko Milinković iz Boljevaca je sam osmislio, projektovao i izgradio svoju ekološku kuću, koja je, za razliku od drugih solarnih zemunica, u obliku staklene polulopte.

Posle tri decenija izučavanja solarne energije, on je došao do zaključka da će u kući u obliku polulopte moći da se iskoristi najviše energije. Staklena polulopta je prečnika 18,5 metara, sa zadnje strane je ukopana u zemlju, dok je sa prednje strane u celosti u staklu. U produžetku kuće je garaža, a sam objekat je izgrađen kao dupla ljuska koja omogućava cirkulaciju vazduha kroz kameni akumulator.

Ogromna dnevna soba je sa bazenom, a bazenska voda služi i za termalnu akumulaciju energije.

Dizajn kuće u obliku polulopte doprinosi uštedi u grejanju od oko 50%, što ima veze i sa toplotnim kapacitetom kuće.

Solarna kuća u Boljevcima

U zimskom periodu potrebno je dogrevanje od oko 700kWh. Toplotna pumpa koristi energiju iz obližnjeg jezera, a napredni sistem klimatizacije obezbeđuje optimalnu temperaturu vazduha u svim prostorijama.

U gradnji je korišćen ferocement, što je smanjilo troškove izgradnje ove eko kuće, ali i planiranu potrošnju energije tokom stanovanja do 50%. Ferocement, koji se inače upotrebljava za izgradnju hala, jeftiniji je od klasičnih materijala za gradnju, a ima i veću moć izolacije što doprinosi smanjenoj potrošnji energije.

Ova solarna kuća nalazi se u samom vrhu energetski efikasnih kuća u svetu.

Povučen predlog za uvođenje jedinstvene cene struje

eps

Sa dnevnog reda sednice Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije juče je povučen predlog za osnivanje novog zavisnog preduzeća čija funkcija bi bila da uvede jedinstvene cene za troškove distribucije električne energije na teritoriji Srbije. Ovaj predlog v.d. direktora EPS-a, gospodina Aleksandra Obradovića, povučen je na inicijativu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a podrazumevao je da se osnuje jedan Operater Distributivnog Sistema (OPS) umesto postojećih pet.

U saopštenju koje je izdao EPS navodi se da je formiranje ovakvog preduzeća jedini način da svi kupci od 1. januara 2014. godine plaćaju istu mrežarinu za pristup distributivnoj mreži, ali i da se spreči raspodela troškova između regiona koja je često neravnomerna, jer različiti delovi zemlje imaju različitu cenu za distribuciju električne energije.

Polaznim osnovama za reorganizaciju „Elektroprivrede Srbije“ koje su usvojene 16. novembra 2012. godine predviđeno je da se osnuje jedan operater distributivnog sistema koji bi formirao jedinstvenu cenu mrežarine, ali pošto je ovaj predlog odbačen rešenje je izmena Zakona o energetici. Za sada postojećih pet privrednih društava će i dalje obavljati dosadašnju funkciju operatera distributivnog sistema.

Solarna zemunica u Srbiji – idealan model stambene energetske efikasnosti

samogrejna_eko_kucaSamogrejna ekološka kuća ili solarna zemunica predstavlja novi koncept dizajniranja i projektovanja energetski efikasnih stambenih objekata. Idejni tvorac i autor eko kuće specifične po zemljanom krovu i korišćenju sunčeve energije u grejnom sistemu je istraživač i pronalazač iz Novog Sada, akademik Veljko Milković.

Solarna zemunica koju predstvaljamo dizajnirana je tako da umesto krova ima zemljani omotač, i isti omotač oko konstrukcije kuće i to sa instaliranim reflektujućim površinama oko prozorskih okvira što je vrlo inovativna solarna tehnologija za pojačavanje količine toplote i svetla koji ulaze u prostor. Osnovna termoizolacija i položaj same kuće sprečavaju nepotrebno rasipanje toplote. U zimskom periodu potrebno je dogrevanje, u ovom slučaju gasom, koje iznosi oko 20 do 30% u odnosu na klasične kuće. Energetska ušteda u ovoj ekološkoj kući zasnovana je na reflektujućim površinama, a iznosi 85% u grejanju, 100% u hlađenju, 30% u osvetljenju i do 10% uštede u građevinskom materijalu, a sama gradnja je znatno jeftinija od izgradnje obične kuće.

Ovo je jedna od najvećih eko kuća u Srbiji izgrađena još 1994. godine, a njeno projektovanje i izvođački projekat uradio je diplomirani inženjer Aleksandar Nikolić, koji i živi u ovoj solarnoj zemunici.

Akademik Veljko Milković dobitnik je brojnih nagrada za ovaj projekat koji je takođe prezentovan na svetskim naučnim skupovima i konferencijama. Koncept ove samogrejne ekološke kuće ušao je i u nastavni plan i program Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Foto: veljkomilkovic.com

Deset ponuda za male hidroelektrane u Crnoj Gori

mala hidroelektranaMinistarstvo ekonomije Crne Gore raspisalo je 11. jula ove godine javni oglas za davanje koncesija za izgradnju malih hidroelektrana.

Na oglas koji je završen 18.11. javilo se nekoliko kompanija i konzorcijuma iz Crne Gore, ali i inostranstva. Bilo je ukupno 10 ponuda i među njima sledeći konzorcijumi: „Plava Hydro Power“ (Srbija – Kosovo), „Hidroenergija Montenegro“ (Berane), „Atlas Invest“ (Podgorica), „Hidrowatt“ (Podgorica), „Hydro Kaludarska“ (Češka), „Hydro Vrbnica“ (Češka),“Interenergo“ (Ljubljana), „Energie Zotter Bau GMbh&Co.Ka“ (Austrija) i „Hydro Bistrica“ (Podgorica).

Vrednovanje projekata i rangiranje biće urađeno prema sledećim kriterijumima: iskustvo u upravljanju hidroenergetskim objektima, finansijska sposobnost, tehničko rešenje, instalisana snaga mHE, godišnja proizvodnja električne energije na pragu mHE i iskustvo na domaćem tržištu.

U fokusu Kanade očuvanje životne sredine

U-fokusu-Kanade-očuvanje-životne-sredineNa prošlonedeljnoj konferenciji o klimatskim promenama u Varšavi predstavljen je izveštaj EU koji se u mnogo čemu podudara sa izveštajem UN u kome se na listi razvijenih zemalja koje se bore za smanjenje emisije štetnih gasova na samom dnu nalazi Kanada, tačnije na 55. mestu od ukupno 58 visoko razvijenih zemalja sveta. Za razliku od nje, Kina je na 46. mestu jer je napredovala u nastojanju da smanji emisiju CO2 iako je najveći i najpoznatiji emiter ugljen dioksida na planeti.

Prema godišnjem izveštaju (Climate Action Network Europe) Kanada još uvek ne pokazuje nameru da krene u smeru očuvanja životne sredine i sprečavanja klimatskih promena i pored toga što je plan premijera Kanade (Stephen Harper) da do 2020. godine nivo štetnih gasova spusti za 17% od onog nivoa u 2005. godini.

Za to vreme, u Kanadi su organizovani protesti u kojima su se aktivisti svetske organizacije za zaštitu životne sredine pridružili Kanađanima u borbi protiv vladinog predloga izgradnje naftnih cevi duž Alberte i Britanske Kolumbije, strahujući da će eksploatacijom ovakve vrste goriva doći do ubrzavanja klimatskih promena, a samo pucanje ovih cevi moglo bi da ima katastrofalne posledice po životnu sredinu. Očekivano najveći odziv protestanata bio je u Vankuveru gde se okupilo 2000 ljudi, inače najvećem gradu zapadne obale i BC provincije koja u Kanadi prednjači u razvoju i promovisanju ekološke svesti.

Ponovo interesovanje „General Electric“-a za investiranje u vetropark u Srbiji

vetrenjace

Predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Ivica Dačić, prilikom dvodnevne posete SAD-u, iskoristio je priliku da razgovara sa predstavnicima kompanije „General Electric“ o mogućim ulaganjima ove kompanije u Srbiju.

Najveći akcenat odnosio se na realizaciju projekta vetroparka čija je vrednost veća od 300 miliona evra. Ova investicija će, prema rečima premijera, biti jedna od najznačajnijih u Srbiji ako se uzme u obzir da ova kompanija zapošljava preko 300.000 ljudi u 100 zemalja sveta i ima približno 50.000 registrovanih patenata.

Kompanija „General Electric“ zainteresovana je i za saradnju sa kompanijama „Gasprom“ i „Srbijagas“ u izgradnji kompresijskih stanica i gasnih turbina u okviru izgradnje gasovoda „Južni tok“.

Podsećanja radi, kompanija „General Electric“ je u septembru ove godine, tokom slične posete srpskog premijera SAD-u, izrazila interesovanje za ulaganje u fabriku koja bi proizvodila vagone i lokomotive, a i ranije je bila zainteresovana za izgradnju vetroparka u Srbiji. Međutim, početak investicije GE u OIE se više puta odlagao, a poslednji put zato što investitor nije bio zadovoljan modelom ugovora o otkupu električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora, iz jula ove godine.

Šta se u međuvremenu promenilo i koliko je ovoga puta izvesnije investiranje ove kompanije kod nas saznaćemo u narednom periodu. Ono što se sigurno nije promenilo je interesovanje investitora za ulaganje u obnovljive izvore energije u Srbiji.

Sufinansiranje projekata štedjive javne rasvete u Vojvodini

Sufinansiranje projekata štedjive javne rasvete u VojvodiniU cilju razvoja energetske efikasnosti, pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine, Nataša Pavićević Bajić, potpisala je ugovore o dodeli bespovratnih sredstava za sufinansiranje projekata štedljive javne rasvete u visini od 11,79 miliona dinara.

Ovi ugovori potpisani su sa predstavnicima lokalnih samouprava Sombora, Vršca, Kovina, Žitišta, Opova, Beočina, Bečaja, Bačke Topole, Temerina i Rume.

Cilj ove ideje jeste da se realizacijom sufinansiranih projekata objedini energetska efikasnost i proizvodnja toplotne i električne energije iz domaćih resursa.

Naredne godine akcenat će biti stavljen na izradu dokumenata strateškog okvira upravljanja energijom na lokalnom nivou koji će predstavljati preduslov za finansiranje svih projekata energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, a 2015. godine se očekuje da dođe do realizacije velikih i konkretnih projekata čije će efekte i učinak osetiti i sami građani.

Foto: psemr.vojvodina.gov.rs

Plutajuće priobalne vetrenjače – „čista“ budućnost Japana

vetrenjacePo ugledu na inovativne pristupe u energetici Portugala, Norveške i Nagasakija, Fukušima je razvila projekat plutajuće priobalne vetrenjače.

Grad, u kome se pre samo dve godine dogodila nuklearna katastrofa, u budućnosti bi mogao da postane energetski čvor „čiste“ energije Japana.

Na 20 km daleko od obale grada probna vetrenjača je počela da proizvodi struju. Pokreće je turbina „Mirai“ (budućnost) snage 2MW koja stoji na „Kizuna“ (povezanost) postrojenju i upravo ovi nadimci predstavljaju novu viziju Japana – „povezani u budućnost“.

Pored ove, u planu je i instalacija još dve turbine od kojih će svaka imati po 7MW snage, a po rečima Ministarstva ekonomije Japana kapacitet bi mogao da se proširi i na 1000MW.

Ovakav plan realizovaće se u narednih 5 godina i u projekat je uloženo 222 miliona dolara.

Kina i Rusija zainteresovane za izgradnju hidroelektrane „Đerdap 3“

djerdapRevitalizacija hidroelektrane „Đerdap 1“ od velikog je značaja za Srbiju i njena šansa da ponovo izvozi struju, izjavila je ministar energetike Republike Srbije, prof. dr Zorana Mihajlović juče u Kladovu prilikom potpisivanja devete dopune Ugovora o evitalizacijia HE „Đerdap 1“.

Revitalizacija hidroelektrane „Đerdap 1“ otpočela je 2009. godine u saradnji sa Ruskom Federacijom, a očekuje se da bude završena 30.aprila 2018.godine. Do sada su revitalizovani četvrti i šesti agregat, a u toku je demontaža petog agregata.

Očekuje se da ovom revitalizacijom radni vek postrojenja bude produžen za 40 godina i njihova snaga bude veća za 66MW, a sadašnja godišnja proizvodnja struje u HE “Đerdap 1” iznosi 5 milijardi kilovat časova Devetu dopunu Ugovora o revitalizaciji najvećeg objekta u jugoistočnoj Evropi, HO “Đerdap 1” potpisali su v.d. direktora „Elektroprivrede Srbije“ Aleksandar Obradović, direktor Privrednog društva „HE Đerdap“ Goran Knežević i direktor prodaje ruske kompanije „Silovije mašini“ (Силовые машины) Vladimir Ilarionovič Stepančenko.

Gospodin Stepančenko je, tom prilikom, rekao da je dosadašnji uspešno obavljen posao na HE “Ðerdap 1” potvrda odlične međusobne saradnje srpskih i ruskih kompanija, kao i države Srbije. Gospodin Obradović, ispred EPS-a, istakao jе da jе „Đеrdap 1“ najjačе „oružjе“ njihovog prеduzеća u prеdstojеćoj fazi libеralizacijе tržišta strujе koja stupa na snagu početkom slеdеćе godinе, ali da on ne može garantovati uspeh ukoliko ne dođe do radikalnih promena i rekonstrukcije EPS-a uz podršku resornog ministartsva. Ministar energetike, gđa. Mihajlović, je rekla da su pred EPS-om sjajne mogućnosti i da će Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine kao i Vlada Republike Srbije pružiti podršku EPS-u kako bi postao efikasniji.

Ona je najavila i novi energetski objekat i dodala da je za izgradnju nove hidroelektrane „Đerdap 3“ zainteresovano dosta kompanija iz Kine, Rusije i drugih zemalja i da će se u prvom kvartalu 2014.godine najverovatnije znati sa kim će Srbija realizovati tako značajan projekat. Toj odluci prethodiće izrade neophodnih studija izvodljivosti kao i razgovori sa okolnim državama.

1...1.4811.4821.483...1.485Page 1.482 of 1.485

Newsletter

Kalendar događaja

februar 07 sreda

BALKAN SOLAR SUMMIT U FEBRUARU U BANJALUCI

Više detalja

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs