Važni sportski događaji neretko budu zapljusnuti negativnim komentarima od strane zagovornika dobrobiti životne sredine. Kada se donese odluka da će se naredno veliko sportsko takmičenje održavati u nekoj, uglavnom, nedovoljno razvijenoj državi ili onoj u kojoj se do sada nisu održavali događaji tolikih razmera, započinju se planovi za izgradnju novih namenskih objekata i prateće infrastrukture ili rekonstrukciju postojećih. Kako čovek danas gotovo ne može da napravi korak u kojem neće ostaviti karbonski otisak, sleduje pitanje koliko je koraka potrebno za ovako veliku stvar i koliko će se oni snažno otisnuti, govoreći o životnoj sredini. Provuče se tu još pitanja, kao što je – Kako promovisati sa jedne strane sport za koji vezujemo zdravlje i zabavu, dok sa druge strane narušavamo zdravlje i radost prirode, a time i nama?

Da li je reč o osvešćenosti ili nespremnosti da se ponese teret osuda – ne znam, ali u godinama za nama organizatori ulažu napore da sportske događaje učine održivijim. A o tome da li ovde svoje mesto pronalazi grinvošing ili ne, pisala sam u ranijem blogu, te bih se sada osvrnula na nešto drugo.

Sunčani letnji dani, navode me da ovaj blog prožmem pozitivnim mislima, potiskivajući moguća osporavanja.

Olimpijske igre održane 2021. godine u Tokiju dobar su primer onoga o čemu ću danas pisati. Tokom pripreme, građani Japana sakupljali su plastičnu ambalažu koja je umesto da postane otpad, dobila priliku za novi život. Prikupljenih 24,5 tona plastike preradom je nastavilo svoj životni ciklus kroz postolja za Olimpijske igre. Postavljen je i cilj da se značajan deo otpada koji je nastao tokom održavanja takmičenja, kao i pratećih rekvizita nabavljenih za ovu priliku, ponovno upotrebi ili reciklira.

Naredne Olimpijske igre koje treba da budu održane 2024. godine u Parizu, biće produžetak započetog. Organizatori su najavili da će 11.000 stolica na tribinama biti izrađeno od plastičnog otpada, za šta je potrebno da se prikupi oko 100 tona plastike.

Podršku plastici pružiće i drvo. Kako se ne bi obarala nova stabla za izradu potrebnog nameštaja za Olimpijadu, organizatori su iskoristili postojeće drvo i to sa krova jednog bazena koji je renoviran.

Iako bih volela da ovaj blog mogu da završim sa rečenicom da će cela organizacija takmičenja imati nulti uticaj na životnu sredinu, nije moguće. Pa ipak, potrudiću se da bude što bolji kraj.

Naime, ugljenični otisak ne može da se u potpunosti ukine, ali ga je moguće neutralisati kompenzacijom. Zbog toga je najavljeno da će za sav proizvedeni ugljenični otisak, organizacija podržati druge ekološke projekte. Kako se navodi, cilj je da se emisije koje nastaju u vezi sa Igrama prepolove, a da se emisije CO2 nadoknade i više nego što će ih generisati. Vraćajući se na sam početak bloga, želim da istaknem da će koristiti značajan procenat već postojećih prostorija. Korak dalje, organizatori kažu da gde god je moguće radiće maksimalno u korist prirode, najavljujući korišćenje obnovljive energije, javnog prevoza ili drugog ekološki prihvatljivog prevoznog sredstva. Pored toga, radiće se na sistemu upravljanja vodama i zaštiti biodiverziteta.

Tamo gde ovakva rešenja ne mogu da se uvedu, kao što sam napisala – biće primenjena kompenzacija. Primera radi, organizatori će podržati izgradnju biciklističke staze od 30 kilometara i nabaviti preko 10.000 bicikala.

U nadi da se iza ovakve organizacije ne krije grinvošing, pozivam vas da se zajedno radujemo predstojećem takmičenju koje nije samo sportsko već i za našu planetu.

Katarina Vuinac