Država će pomoći poljoprivrednicima nakon vremenskih nepogoda

28.07.2023

363426417_604438161835720_1132807680680896441_n — Foto: Opština Šid

Poljoprivredna gazdinstva koja su pretrpela velike gubitke tokom nevremena mogu da računaju na pomoć države u saniranju štete.

Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obišla je dva poljoprivredna gazdinstva na teritoriji opštine Šid, koja su pretrpela velike gubitke tokom nevremena.

Oni su razgovarali o gubicima sa kojima su se suočili zbog vremenskih nepogoda, ministarka je ponovila da će država stati uz poljoprivrednike i nadoknaditi im štetu, zbog čega je važno da se ona popiše.

Pročitajte još:

Tanasković je pozvala sve predsednike opština da se prijave za sredstva u okviru nacionalnog programa LID, jer ona mogu biti delom opredeljenja i za klimatske promene u

delu koji je prihvatljiv Svetskoj banci i Francuskoj agenciji za razvoj, sa kojima se ovaj projekat realizuje.

Prema njenim rečima, potrebno je to iskoristiti, naročito u delovima gde je šteta načinjena usled poplava ili nedavnih vremenskih nepogoda, navodi se u saopštenju.

Predsednik Opštine Šid Zoran Semenović je istakao da do sada procenjena šteta u toj opštini iznosi 14 miliona evra.

On je pozvao sve koji su pretrpeli štetu u poljoprivredi i na svojim objektima da se jave, kako bi se popisala šteta i kako bi se što pre reagovalo i izašlo sa konkretnim zahtevom pred Vladu Srbije da pruži pomoć.

Energetski portal

Srpska berza struje počela sa dnevnom trgovinom, šta to znači za snabdevanje

28.07.2023

električna-energija-struja — Foto-ilustracija: Pixabay (Wayne Jackson)

Srpsko energetsko tržište napravilo je značajan iskorak u trgovini električnom energijom. Od ovog utorka SEEPEX Srpska berza električne energije počela je dnevnu trgovinu strujom.

Miloš Mladenović, direktor SEEPEX-a gostujući u Dnevniku RTS-a izjavio da je uspostavljanje tog organizovanog unutardnevnog tržišta na neki način šlag na torti celokupnog tržišnog okvira vezanog za električnu energiju u Republici Srbiji.

“Tako da ovako bez ulaska u detalje, najkraće rečeno, to unutardnevno organizovano tržište znači da vi već u vremenskom roku od sat vremena unapred možete da fino pozicionirate svoju poziciju na tržištu. Tako da evo sad recimo do 8 sati ujutro vi možete da kupite ili prodate električnu energiju na organizovanom tržištu već za period od devet sati pa nadalje. I to je najkompleksniji segment organizovanog tržišta i ono što takođe je važno reći, naravno, da je uspostavljeno u skladu sa najboljom evropskom praksom, dakle koristi se takozvani M7 trading sistem koji se koristi u kompletnoj zapadnoj Evropi i u procesu spajanja tržišta“, kazao je Mladenović.

Prema njegovim rečima, to rešenje kliringa i finansijskog poravnanja je dalje kompletirano u saradnji sa nemačkim partnerima European Commodity Clearing, koja je najveća evropska klirinška kuća.

Pročitajte još:

Napominje da je situacija takva da se povećava potražnja struje, pa posledično i cene rastu.

“I sada je u Srbiji na tom našem velikoprodajnom tržištu referentna cena na dan unapred tržištu na nivou je od između 100 i 105 evra po megavat satu. Slično je i u regionu. Dok se očekuje, naravno, tokom avgusta i, naravno, u poslednjem kvartalu ove godine, i dalje rast cena na velikoprodajnom tržištu“, kaže Mladenović.

Srbija je, kaže, kompletirala tržišni okvir za trgovinu strujom, a „SEEPEX“, Srpska berza električne je prva, van Evropske unije, sa tako organizovanom tržištem struje u Jugoistočnoj Evropi.

Srpska berza struje je deo regionalne berze ADEX gde su joj partneri Slovenci i Francuzi, a zanteresovani su i da se priključe tako da ta regionalna berza jača i postaje važan igrač na evropskom energetskom tržištu električne energije.

Direktor berze kaže da to doprinosi sigurnosti snabdevanja, pospešuje investiranje u obnovljive izvore energije i diktira veleprodajne cene električne energije koje trenutno u čitavoj Evropi ponovo beleže rast.

Ističe da u Srbeksu ima 40 učesnika aktivnih i to su kompanije iz Srbije, regiona i uopšte iz EU.

“To je takozvana spot trgovina. Ona se svodi najviše na optimizaciju. Vi sad neke dugoročne balansne potrebe pokrivate na dugoročnom tržištu. Na spot tržištu vi imate situaciju da praktično optimizirate svoju poziciju i naravno kompanije koje se bave čisto trgovinom i obezbeđuju time profit. A naravno najveću likvidnost daju kompanije koje imaju i te proizvodne kapacitete. Kod nas su to naravno EPS, Elektroprivreda Republike Srpske, Elektroprivreda Crne Gore, takođe sve kompanije iz regiona su tu velike, iz Mađarske, iz Hrvatske i Slovenije. Ono što je zanimljivo imamo i prvu srpsku kompaniju koja se bavi agregacijom malih obnovljivih izvora energije“, navodi Mladenović.

Kaže da su zadovoljni jer imaju već 20 od 40 učesnika na dan unapred tržištu, već 20 učesnika je registrovano prvi dan za učešće – 16 učesnika je bilo aktivno, ulogovano na sistem.

“Očekujemo u narednim danima i mesecima da se ta likvidnost da polako raste“, napominje Mladenović.

Izvor: RTS

Pola miliona stabala polomljeno u Bačkoj Palanci tokom nevremena

27.07.2023

separation-drvo-tree — Photo-Illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Max LaRochelle)

Još nema zvaničnih procena štete od olujnog nevremena koje je prethodnih dana haralo Srbijom, ali je izvesno da su gubici ogromni. U Vojvodini, osiguravajuće kuće i lokalna komunalna preduzeća zatrpani su zahtevima za odštetu. Branislav Šušnica, predsednik opštine Bačka Palanka kaže za RTS da trenutno ima evidentiranih više od 3.100 objekata koji su pretrpeli štetu.

Na popisivanju štete od nevremena u opštini Bačka Palanka, angažovana je cela opština i svo ljudstvo iz javnih preduzeća. Postoje delovi grada koji već šest dana nemaju struju i vodu. Branislav Šušnica je gostujući u Dnevniku RTS-a, izjavio da trenutno ima evidentiranih više od 3.100 objekata koji su pretrpeli štetu.

“Imate tu prijava od 20-30 crepova, do onih ljudi kojima je nestao čitav krov, odnosno bukvalno su im se i na neki način kuće srušile. Tu smo da mi uradimo naš deo posla i da dovedemo uslove života do onog normalnog nivoa, kako u vodovodsnadbevanju, tako i u električnoj energiji. Više od 80 odsto stanovništva, pre svega Mladenova i Čelareva, gde je bila jako teška situacija u prethodnim danima, gde još određeni broj stanovništva nema električnu energiju, vodovodsnadbevanje smo doveli da svi imaju putem agregata, tamo gde nije moguće bilo putem elektromreže“, kazao je Šušnica.

Pročitajte još:

Navodi da je prva procena stručnjaka iz Vojvodina šuma takva da je na 700 hektara šume oko Bačke Palanke uništeno, polomljeno, pola miliona stabala.

“Tek ćemo da vidimo šta se očekuje dalje. Što se tiče samog stanja u poljoprivredi, građani dolaze u opštinsku upravu Bačke Palanke i dalje prijavljuju štetu koju ćemo mi preneti višim nivoima vlasti da vidimo na koji način možemo da pomognemo našem građanstvu. Da li će se nekad prebrojati broj stabala koji je polomljen u samom gradu ili u Čelarevu ili u Mladenovu, verovatno nikada“, navodi Šušnica.

Kaže da je među ljudima veliki strah.

“Ljudi ispred svoje kuće sami sad obaraju stabla. Toliki je strah jer sve što je moglo da padne u prethodne dve oluje to je srušeno, što je najveći problem to je srušeno po elektromreži, po njihovim stambenim objektima i, verujte mi, narod sam obara sad stabla, sve iz straha“, napominje Šušnica.

Sutra će, kaže, u Bačku Palanku doći i ministar Vesić kada će mu biti prezentovano koliku je štetu pretrpela opština Bačka Palanka i da se vidi šta može da se očekuje od pomoći Republike.

Izvor: RTS

Sve više temperature u gradovima – drveće deo rešenja

27.07.2023

drvo_u_polju — Foto-ilustracija: Pixabay

Ulaganja u ozelenjavanje, sadnju šume, drvoreda i parkova, postaće odbrambeni zid gradova u borbi protiv klimatskih promena.

Nedavno je prosečna temperatura planete Zemlje bila najviša od kada se vrše merenja. Naročito je pogođen pojas ekvatora, i države koje se tu nalaze. Međutim, gradovi širom sveta suočavaju se sa visokim temperaturama, jer klimatske promene pogoršavaju toplotne talase. Neki gradovi obarali su rekorde – Marakeš neverovatnih 46,8°C, a Peking je nepunih mesec dana, svaki dan imao preko 35°C, prenosi UNEP.

Poznato je da su gradovi tokom leta užareniji nego ruralni predeli. Temperatura je za nekoliko stepeni viša, nekada čak i do 9°C, što je posledica saobraćaja, betona, gustine naseljenosti, industrije, i drugih pojačanih aktivnosti koje su koncentrisane u gradovima.

Pročitajte još:

Smrtni slučajevi uzrokovani toplotom, dostigli su preko 61.000 samo prošlog leta u Evropi. Do 2050. godine, otprilike 1.000 gradova moglo bi imati letnje proseke od 35°C, što je mnogo više od trenutnog broja, a time će oko 1,6 milijardi ljudi biti izloženo ovim promenama.

Pariz je jedan od gradova sa ambicioznim planovima u borbi protiv klimatskih promena. Na hiljade novih stabala već je zasađeno, a ideja je da do 2026. godine bude zasađeno ukupno 170.000 stabala.

U Atini, pomoću akvadukta iz rimskog doba navodnjava se zeleni koridor dužine 24km koji vodi do centra grada, i učestvuje u rashlađivanju svojim listovima i vegetacijom.

I Hrvatskoj su u toku ove godine, u okviru Zelenog dogovora, takođe izdvojena sredstva za sadnju 33.000 novih sadnica koja će biti zasađena širom gradova.

Prema podacima UNEP-a, sadnja gradskog drveća mogla bi da pruži olakšanje od 1°C za 77 miliona pojedinaca. Tokom jednog toplog dana, jedno drvo može da rashladi kao dve kućne klime za 24h.

Energetski portal

Više temperature u okeanima – ekstremnije vremenske neprilike na kopnu

27.07.2023

jp-desvigne-9l7bcK5kAHs-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (JP Desvigne)

Foto-ilustracija: Unsplash (Philip Graves)

Kada razmišljam o posledicama klimatskih promena, do sada mi se činilo da se najviše osećaju tokom zime. Možda zbog toga što smo naučeni da uz Novu godinu i Božić vezujemo snežne dane, a sve su ređi. Iako su i leta toplija, drugačije se oseća jer vrućine očekujemo, pa koji stepen više nije toliko neočekivan. Da su zime sve toplije, a leta hladnija, možda bi se drugačija priča pričala. Ipak, moj godišnji odmor ovog leta demantovao mi je dosadašnja razmišljanja.

Na obali Dalmacije leta provodim celog života. Zahvalna na belom kamenu i čistom moru, ipak sam malo zavidila onima koji posećuju druge destinacije zbog jednog – kako je more prijatno toplo. Zimogrožljiva po prirodi, nikada nisam uspela da se naviknem na niže temperature Jadranskog mora. Zbog toga sam po navici prvi korak u susret moru napravila bojažljivo, a onda kako bi glasili senzacionalistički naslovi – dogodilo se čudo! More je po prvi put bilo dovoljno toplo za mene – veće sreće nema. Moja radost nije trajala dugo, zato što je kroz naredne dane temperatura vazduha bila toliko visoka, a dane i noći pratio je jugo koji mogu da objasnim ovako – zamislite veliki fen za kosu koji ispušta vreo vazduh od kojeg ne možete da dišete. I kada je jedini izvor osveženja moglo da bude more, ono je bilo na granici neprijatno toplog. Kako ne bih zaključak donela sama, razgovarala sam sa meštanima koji su mi potvrdili da ne pamte kada je toliko uzastopnih nedelja bilo bez kiše, zahlađenja i bure – hladnog vetra.

U istom trenutku, severnije i ne tako daleko od moje destinacije, dešavalo se nešto sasvim suprotno. Zagreb, Slavonski Brod, Beograd i druge gradove regiona pogađalo je snažno nevreme, koje je uzrokovalo gubitak ljudskih života, povrede, nestanak struje i velike materijalne štete.

Ono o čemu sam zapravo htela da pišem jeste fenomen El Ninjo, a kako bih približila njegovo objašnjenje, predstavila sam primer blizak nama. Zagrevanje Pacifika, poznato je zapravo kao El Ninjo, a porastom temperature u okeanima menjaju se vremenske prilike i na kopnu, dovodeći do toplotnih talasa i suša na nekim mestima, a na drugim do nevremena praćenim olujama.

Promena klime već se oseća toliko da su predviđanja da bi 2023. godina mogla da bude i najtoplija od kako se od sredine 19. veka prati temperatura, a naučnici kažu da je El Nino tek na početku.

Ekstremne promene klime podogile su i druge države širom sveta. Nedavno je u medijima kružila vest o Dolini smrti u Kaliforniji u kojoj je premašeno 50 stepeni, a klimatske katastrofe nisu zaobišle ni nama bliže države. Naime, Grčka ostrva Rodos, Evija i Krf suočavaju se sa požarima, koji su propraćeni najavom da će u narednim danima temperatura rasti i do 45 stepeni Celzijusa. Slično kao i u Hrvatskoj, delove Italije pogađaju različite ekstremne neprilike, pa dok se Sicilija bori sa požarima, Lombardija je suočena sa snažnim olujama.

I ako se klimatske promene tokom leta ogledaju u još višim temperaturama, jedna vest pokazala je i drugačiju mogućnost, pa je tako u delu Slovenije zabeležen drastičan pad temperature. Na planinskom vrhu Kredarica beleži se temperatura od jednog stepena Celzijusa, a kamere su snimile i snežne pahulje.

Ekstremne vremenske (ne)prilike postaju sve češće i intenzivnije, a naučnici ovakvim promenama pripisuju čovekov uticaj i povećanje efekta staklene bašte. Ako je za verovati da je fenomen El Ninjo tek na svom početku, a da nam već donosi velike negativne promene, akcija vlada na svetskom nivou morala bi da postane još hitnija i oštrija.

Katarina Vuinac

Proizvođači letnjeg voća u EU zabeležili pad 2022.

27.07.2023

organsko_voće_jagode — Foto-ilustracija: Unsplash (Farsai Chaikulngamdee)

Foto-ilustracija: Unsplash (Jessica Ruscello)

Prošle godine zabeležen je pad od 6,3 odsto ukupnog prinosa letnjeg voća u EU. Dinje, lubenice, jagode, breskve i nektarine, težile su 8,6 miliona tona. Ovo je smanjenje u odnosu na godinu ranije kada je bilo 9,2 miliona tona. Pad je uzrokovan, pre svega, manjim prinosom dinja i lubenica, dok je proizvodnja breskvi i nektarina bila u porastu (5,6 odsto), govore podaci Eurostata.

Španija i Italija značajni su proizvođači letnjeg voća u EU. Španija je doprinela sa skoro polovinom prinosa lubenica u EU (45,4 odsto), skoro jednom trećinom dinja (32,0 odsto), više od jedne četvrtine jagoda (27,3 odsto), a takođe njihove breskve i nektarine činile su 26,9 odsto u 2022.

Pročitajte još:

Odmah iza nje je Italija koja je obezbedila više od trećine dinja, breskvi i nektarina, i četvrtinu prinosa lubenice.

Poljska je na drugom mestu u proizvodnji jagoda (16,7 odsto ukupne proizvodnje u EU), Grčka je zauzela drugo mesto po proizvodnji breskvi i nektarina (27,1 odsto) i treće mesto po proizvodnji lubenica (12,4odsto), dok je Francuska bila treći najveći proizvođač dinje (18,8%). Nemačka je treća po proizvodnji jagoda sa 11,1 odsto ukupnog prinosa u EU.

Energetski portal

Koji obveznici moraju da plate eko taksu do 31. jula?

27.07.2023

Eko - biljka - list — Foto-ilustracija: Unsplash (vlad-kutepov)

Privrednici imaju još nekoliko dana do 31. jula, kada ističe rok za podnošenje prijava za plaćanje eko takse. U zavisnosti od negativnog uticaja koji preduzeće ima na životnu sredinu, kao i od vrste delatnosti, biće određena i visina takse.

Kriterijum za određivanje uticaja na životnu sredinu je pretežna delatnost preduzeća koja je registrovana u Agenciji za privredne registre. Takođe, na visinu takse uticaće i to da li firma po klasifikaciji spada u malo, srednje ili veliko preduzeće, ili je reč o preduzetniku.

Ako se vaša delatnost smatra malim zagađivačem platićete 5.000 dinara godišnje, ukoliko ste mikro pravno lice. Dalje iznos raste sa veličinom firme. Male firme platiće 50.000 dinara, srednja preduzeća 125.000 dinara, a velika pravna lica 500.000 dinara.

Pročitajte još:

Za nepoštovanje ove zakonske obaveze predviđene su novčane kazne od 10.000 do dva miliona dinara. Nadležni organi pre naplate kazne šalju podsetnik i upozorenje privredniku da izmiri svoju zakonsku obavezu.

Prema rečima poreskih savetnika, Uredba koja definiše naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine nije predvidela situaciju privremenog prekida obavljanja delatnosti za preduzetnika.

Foto-ilustracija: Unsplash (jan-kopriva)

„To znači da taksa za zaštitu i unapređenje životne sredine mora da se plati i u godini u kojoj je preduzetnik započeo prekid delatnosti, kao i u narednoj godini. Razlog je taj što se naknada plaća prema kriterijumima iz Uredbe, ali određuje se i prema prihodu iz prethodne godine, tačnije naknada ne sme biti veća od 0,4 odsto prihoda ostvarenog u prethodnoj godini“, objašnjava poreska savetnica Gordana Aritonović.

U poresku prijavu unosi se prihod ostvaren u prethodnoj godini. Tako preduzetnik koji je u ovoj godini započeo privremeni prekid obavljanja delatnosti tek za dve godine može da prestane da plaća naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine.

Uredba o plaćanju eko takse počela je da se primenjuje od decembra 2019. godine. Rok za podnošenje prijave je 31. jul za svaku godinu za koju se prijavljuje taksa.

Prijavu za eko taksu ne podnose korisnici budžetskih sredstava, stambene zgrade, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, crkve i verske zajednice, kao ni lica koja ostvaruju prihode od delatnosti koje nisu razvrstane u Uredbi o uticaju na životnu sredinu.

Udruženja neće plaćati eko taksu?

Prema rečima Milene Amon iz Udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije, pozitivno je to što se nacrtom izmena zakona o naknadama predviđa ukidanje eko takse za udruženja, što je u skladu sa prethodno izdatim mišljenjem ministarstva ekologije. Inače, prošle godine ovo udruženje je podnelo zahtev Ustavnom sudu da se ova taksa koja nema namenski karakter ukine, međutim zahtev je odbijen.

“U više navrata tražili smo njeno suspendovanje, ili da se redefiniše po jasnim kriterijumima i da joj se da namenski karakter. Međutim, zahtev je odbijen, ali bi za udruženja ova naknada trebalo da bude ukinuta”, kaže Amon.

Izvor: Biznis.rs

Srbija ulaže 320 miliona evra u jačanje distributivne mreže

27.07.2023

struja — Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

U Srbiji se stabilizovalo snabdevanje električnom energijom nakon prekida izazvanih vremenskim nepogodama poslednjih dana. Prema rečima Dubravke Đedović, ministarke rudarstva i energetike, država će da uloži 320 miliona evra u jačanje distributivne mreže.

„Nevreme koje smo imali prethodnih dana u određenim delovima Srbije izazvalo je prekide u snabdevanju električnom energijom, najviše u Vojvodini. Hvala građanima na strpljenju kao i svim ekipama Elektrodistribucije koje su otklonile prekide i omogućile stabilno snabdevanje. Imali smo velike probleme u evidentiranju mesta na kojim je mreža pokidana. Započeli smo nove velike investicije u distributivnu mrežu u koju ulažemo 320 miliona evra kako bismo je ojačali, automatizovali i zamenili transformatore i stara brojila”, rekla je Đedović, navodi se na sajtu Ministarstva.

Prema njenim rečima nova ulaganja će pomoći u smanjenju gubitaka i biće lakše evidentirati buduće prekide.

Pročitajte još:

Đedović je podsetila da su prošle nedelje potpisani ugovori sa 131 lokalnom samoupravom kojima će se nastaviti projekat subvencionisanja radova na unapređenju energetske efikasnosti u domaćinstvima i da se prvi javni pozivi za građane očekuju u avgustu i septembru.

Ona se zahvalila građanima što se ponašaju odgovorno zbog ostvarenih ušteda električne energije u junu mesecu.

„U junu je blizu sedam odsto domaćinstava potrošilo manje električne energije u odnosu na isti mesec prethodne godine“, rekla je ministarka.

Energetski portal

Otvorena prva deonica autoputa Niš-Merdare

27.07.2023

saobraćaj-ulica-put-autoput — Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Kalinin)

Prva deonica autoputa Niš-Merdare, dužine 5,5 kilometara, puštena je u saobraćaj. Reč je o deonici 1, od Merošine do Merošine 1, prva je od četiri deonice Sektora 1, koji se prostire od Niša do Beloljina i dug je 32,65 kilometara.

Prva deonica od Merošine do Merošine 1, duga je 5,5 km, zatim deonica 2, od Merošine 1 do Prokuplja istok duga je 8,8 km, deonica 3 od Prokuplja Istok do Prokuplja Zapad duga je 12,8 km, dok je poslednja deonica od Prokuplja Zapad do Beloljina, duga 5,6 km.

Ukupna dužina autoputa Niš-Merdare je 77 kilometara, a na njemu je predviđeno da se izgradi 88 mostova, sedam denivelisanih raskrsnica i 35 tunela, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Autoput E-80 Niš-Merdare je saobraćajnica od visokog prioriteta za Republiku Srbiju, jer će povezati jug Srbije i Prištinu i postaće deo putne mreže koja preko Tirane vodi do Drača.

Povezaće Srbiju sa lukama na Jadranskom moru, a reč je o prioritetnom infrastrukturnom projektu koji omogućava ekonomski i socijalni razvoj zemlje, kao i jače povezivanje čitavog regiona.

Energetski portal

SKE gradi najveći evropski logistički centar koji pruža rešenja za skladištenje energije i fotonaponske proizvode u Austriji

26.07.2023

SKE je jedna od vodećih kompanija na evropskom solarnom tržištu. Ova kompanija, koja se nalazi u Gornjoj Austriji, je specijalizovana za fotonaponske sisteme i snabdeva 16 zemalja srednje, južne i istočne Evrope pametnim solarnim proizvodima. SKE se ubrzano razvija i trenutno gradi najveće evropsko skladište i logistički centar za pružanje rešenja za skladištenje energije i fotonaponske proizvode na novoj lokaciji u Sankt Florianu u blizini Linz-a. Do sredine 2025. ovde će biti otvoreno više od 450 radnih mesta. Kompanija će izgraditi 30.000 kvadratnih metara skladišnog, logističkog i poslovnog prostora, uključujući i SKE Solarnu akademiju, koja će obučavati polaznike kako da postanu kompetentni kontakti u solarnoj industriji, od planiranja do instalacije solarnih rešenja.

„SKE predvodi put u tranziciji od proizvodnje fosilne energije do proizvodnje solarne energije“, kaže Stefan Eder, osnivač i izvršni direktor SKE-a.

Novo sedište SKE-a će biti komercijalna infrastruktura u smislu operativne tehnologije i održivosti, dok će sama zgrada ispunjavati najviše energetske standarde i imati dovoljno energije za svoje potrebe zahvaljujući fotonaponskom sistemu sa snagom od 2,4 megavata i skladištenjem električne energije u količini od dva megavat sata. Fotonaponska energija je centralna tehnologija energetske tranzicije. Visoko efikasna, sigurna i pouzdana solarna rešenja su put da solarna energija postane primarni izvor energije.

SKE pokriva fotonaponska područja primene u stambenim, komercijalnim, industrijskim i solarnim elektranama zahvaljujući svojim najnovijim solarnim rešenjima. Korisnici solarne elektrane takođe ne zavise od galopirajućih cena električne energije. Štaviše, solarne elektrane su profitabilne i predstavljaju pametnu investiciju.

SKE i Huawei – Partnerstvo sa dodatom vrednošću

SKE i Huawei su partneri sa dodatom vrednošću. Austrijski SKE trenutno snabdeva 16 zemalja u Evropi sa pametnim solarnim proizvodima proizvođača Huawei. Osnovana 2008. godine, SKE je jedna od vodećih kompanija na evropskom solarnom tržištu.

Huawei, vodeći globalni snabdevač solarnom tehnologijom, infrastrukturom za informacione i komunikacione tehnologije i pametnim uređajima, zapošljava oko 200.000 ljudi i aktivan je u preko 170 zemalja. Huawei FusionSolar predstavljaju visoko efikasne, sigurne i pouzdane solarne elektrane.

Globalno partnerstvo kao interakcija tehnoloških, društvenih i ekonomskih faktora obe kompanije, SKE i Huawei, pokreće održivu proizvodnju solarne energije. Uz pomoć digitalnih tehnologija, proizvodnja i potrošnja energije postaju još inteligentniji, sigurniji i efikasniji.

SKE u Austriji i Evropi

SKE zastupa sve aktivnosti prodaje, servisa i podrške u Austriji i ostalim zemljama u ime Huawei FusionSolar-a. Ova kompanija, koja je specijalizovana za fotonaponska rešenja, pruža podršku kupcima širom Evrope u prodaji, logistici, obuci, sertifikaciji i tehničkoj podršci za sve fotonaponske proizvode Huawei-a.

SKE-ove tehnička podrška i postprodaja pruža podršku svim kupcima i partnerima na međunarodnim i lokalnim jezicima, a koja se tiču tehničkih pitanja vezana za portfelj Huawei proizvoda i složene fotonaponske sisteme, a u cilju pružanja brze podrške kupcima i partnerima u planiranju i puštanju u rad Huawei proizvoda, rešavanja problema i analize kvarova putem jednostavne obrade garancije.

SKE Roadshow – na turneji po Evropi

SKE-ovi kamioni su na putu širom Evrope tokom cele godine. SKE predstavlja Huawei FusionSolar portfelj na licu mesta, kod veleprodavaca i instalatera. Huawei FusionSolar proizvodi su uvek na dohvat ruke, a stručnjaci SKE-a su dostupni za sva pitanja.

Fotonaponske aplikacije za stambene, komercijalne, industrijske i komunalne objekte

Fotonaponska tehnologija je centralna tehnologija energetske tranzicije. Ova tehnologija snabdeva ljude jeftinom solarnom energijom umesto skupom električnom energijom iz distributivne mreže. Kao Huawei-ev partner sa dodatom vrednošću i Huawei-ev servisni partner, SKE nudi rešenja Huawei FusionSolar za stambene, komercijalne, industrijske i komunalne objekte. Huawei FusionSolar Residential je inteligentna i održiva fotonaponska tehnologija za proizvodnju solarne energije u svim privatnim životnim prostorima – u porodičnim kućama i manjim i većim stambenim zgradama. Komercijalni i industrijski asortiman Huawei FusionSolar podržava efikasno i precizno proračunato funkcionisanje komercijalnih i industrijskih infrastruktura. Proizvodi za velike fotonaponske sisteme mogu se naći u rasponu performansi pod nazivom Huawei FusionSolar Utility Scale.

SKE preuzima odgovornost

Zvanična ceremonija postavljanja kamena temeljca najvećeg evropskog logističkog centra koji pruža rešenja za skladištenje električne energije i fotonaponske proizvode održana je 13. jula 2023. godine. Ceremoniji su prisustvovale brojne ličnosti iz sveta biznisa i politike.

Izvor: SKE

Ograničavanje rasta globalne temperature na 1,5°C uz OIE

26.07.2023

vetar , oie , energija — Foto-ilustracija: Pixabay (ELG21)

Svet se suočava sa rekordnim temperaturama, a ograničavanje rasta globalne temperature na 1,5°C ključna je mera kako bi se izbegle jače posledice klimatskih promena.

Solarna energija i energija vetra moraju se koristiti za smanjenje emisije gasova staklene bašte do 2030. da bi se postigao ovaj cilj.

Proširenje obnovljivih kapaciteta do 2030. sprečilo bi sedam milijardi tona emisije CO2 između 2023. i 2030. godine, što je ekvivalentno uklanjanju emisija CO2 iz energetskog sektora Kine, navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za energiju.

Pročitajte još:

Solarna energija ohrabruje rast obnovljivih izvora energije, čineći dve trećine širenja kapaciteta obnovljive energije širom sveta ove godine. Predviđa se da će Kina i drugi projekti u SAD, Indiji i Evropi imati najveći udeo.

Najvažnija komponenta za smanjenje emisije ugljen-dioksida koja je potrebna do kraja decenije jeste upravo da se utrostruči globalni instalirani kapacitet obnovljive energije, upozorava agencija.

Napredak je već postignut, ali se očekuje da će povećanje kapaciteta za obnovljivu energiju ostvariti najveće povećanje u 2023. godini.

Predviđeno utrostručenje OIE do kraja decenije dovelo bi do drastičnog smanjenja proizvodnje električne energije na ugalj, koji bi se time smanjio za polovinu između 2022. i 2030. godine.

Ukoliko se obnovljivi kapaciteti ne utrostruče do 2030. godine, dalje razvijanje ovih ciljeva biće otežano.

Energetski portal

KOLIKI JE VAŠ UGLJENIČNI OTISAK?

26.07.2023

ugljenik-otisak-CO2-planeta — Foto-ilustracija: Pixabay (Gerd Altmann)

U januaru ove godine jedan čovek krenuo je u misiju. Na putu od Evrope prema Aziji neće pokušati da vas preobrati u novu veru, ali će propovedati nov pogled na ugljenični otisak koji svako od nas ostavlja za sobom. Njegovo ime je Krejg Kohon i, dok smo pisali ovaj tekst, on se nalazio u Srbiji, jednoj od deonica na njegovom šestomesečnom putovanju tokom kog želi da poništi emisije ugljenika koje je tokom svog života ostavio. Krejg je rođen 1963. godine i od tada je ispustio u atmosferu 8.147 tona ugljenika.

Ovaj kanadski biznismen živi u Londonu, odakle je i krenuo na put sa ciljem da prepešači 4.000 kilometara. Plan je da na svoje odredište u Istanbulu stigne 5. juna, na svoj 60. rođendan, koji je ujedno i Svetski dan zaštite životne sredine.

Svakog dana Krejg prelazi po 25 kilometara kako bi uspeo da do zadatog roka obiđe Francusku, Belgiju, Nemačku, Poljsku, Češku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Srbiju, Bugarsku, Grčku i Tursku. Vraćanje sopstvenog ugljeničnog sata unazad nije Krejgov jedini cilj. U ovu kampanju pod nazivom Walk it Back ili Otpešači u slobodnom prevodu, u koju je uložio više od milion dolara, položio je sve svoje nade verujući da će podstaći brojne slične aktivnosti i inicijative kako bi se poništilo ni manje ni više nego 100.000 tona ugljenika.

Cilj je jasan, moramo da uklonimo onoliko ugljenika iz atmosfere koliko smo u nju i ispustili. Zato Krejg na svom proputovanju razgovara sa aktivistima, predstavnicima vlasti, kreatorima politika i svim zainteresovanim akterima u oblasti zaštite životne sredine kako bi zapalio iskru, iz koje će samosvesni sagovornici uspeti da rasplamsaju mnogobrojne predloge i načine za uklanjanje ugljenika. Kohon je generalni direktor i osnivač ove kampanje, a zajedno sa globalnim studentskim pokretom Re-Earth neumorno radi na podizanju svesti o ovoj veoma važnoj temi.

U FOKUSU:

Priča Krejga Kohona

Zbog prirode posla Kohon je godinama putovao širom sveta, a pre trinaest godina preselio se na baržu usidrenu na obalama reke Temze. Prošle godine je uradilo reviziju svoje celoživotne potrošnje ugljenika nakon UN-ove konferenci je klimatskim promenama (COP26).

Foto-ilustracija: Unsplash (yohan marion)

On je prvo fizičko lice koje je do najsitnijih detalja izračunao koliko je tona ugljenika emitovao tokom svog užurbanog načina života (putovanja, odmori, mnogobrojni letovi avionom i konzumacija hamburgera). Zato je prošlog novembra otplatio svoj dug planeti doniranjem preko milion dolara iz svog ličnog penzionog fonda projektima za eliminaciju ugljenika.

„Kao i mnogi ljudi iz moje generacije, godinama nisam imao pojma o opasnosti koju donose klimatske promene. Međutim, kad sam saznao da sav ugljenik koji smo emitovali tokom naših života nije eliminisan, počeo sam da istražujem na koji način bi to ipak moglo da se postigne. Otkrio sam da je moguće izbaciti ogromne količine CO2 iz atmosfere, ali da je za to potrebno mnogo dobre volje i ulaganja. Tehnologija postoji i stalno se usavršava, ali moramo da budemo brži i bolji u njenoj primeni. Ako uspemo u ovome, verovatno ćemo uspeti i da promenimo tok klimatske istorije“, ističe Kohon.

Svoj stav potkrepljuje činjenicom da smo od 1860. godine ispustili u atmosferu dva triliona ugljen-dioksida. Zato Krejg ulaže sredstva u nove tehnologije koje će usisati velike količine ugljenika, među kojima se nalazi i njegovih 8.147 tona. Krejga na putovanju prati kamion u kom na interaktivan način predstavlja rešenja koja mogu da pomognu u uklanjanju ugljen-dioksida.

Priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

U SRBIJI USPEŠNO STARTOVALO UNUTARDNEVNO TRŽIŠTE ELEKTRIČNE ENERGIJE

26.07.2023

dalekovod_struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto: Bulb photo created by dashu83 – www.freepik.com

SEEPEX je 25. jula u 10:00 časova uspešno pokrenuo srpsko kontinualno unutardnevno tržište električne energije.

Od dvadeset registrovanih učesnika na SEEPEX unutardnevnom tržištu, aktivno učešće prvog dana trgovine uzelo je šesnaest učesnika iz Srbije, regiona i Evropske unije. Tokom prvog dana trgovine zaključeno je sedam transakcija, dok je referentna bazna cena, koja predstavlja srednju ponderisanu cenu svih zaključenih ugovora na dnevnom nivou, postigla vrednost od 99,53 EUR/MWh.

Prva registrovana transakcija na srpskom kontinualno unutardnevnom tržištu je zaključena tačno u 10:09:10, za ugovor od 1 MW i fizičku isporuku u satu 21-22.

Pokretanje SEEPEX kontinualnog unutadnevnog tržišta je prvi veliki i konkretan rezultat sinergije ostvarene u okviru ADEX grupe i nastavak pružanja prvoklasnog servisa učesnicima u skladu sa najboljom evropskom praksom na polju trgovine i klirinških rešenja. Istovremeno, to predstavlja i značajan korak ka kompletiranju tržišnog okvira i formiranju jedinstvenog regionalnog rešenja za trgovinu električnom energijom u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi, kao jednog od osnovnih ciljeva novoformirane i rastuće ADEX infrastrukture, što je napredak željno iščekivan od strane svih zainteresovanih strana na tržištu električne energije.

Pročitajte još:

„Uspostavljanjem efikasnog unutardnevnog tržišta, uz dan-unapred tržište, Srbija je prva u regionu ponudila investitorima u obnovljive izvore energije u potpunosti kompletiran tržišni okvir, neophodan za optimalno pozicioniranje na tržištu i kontrolu rizika u vezi sa prognozama i balansiranjem. To je bio i jedan od najznačajnijih ciljeva Ministarstva rudarstva i energetike koji smo ostvarili izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije – veća odgovornost investitora za balansiranje sistema i obezbeđivanje skladišta energije u slučaju loših prognoza. Moramo da zaštitimo elektorenergetski sistem i da obezbedimo stabilno snabdevanje građana i privrede, ali uz regulativu koja je i stimulativna za investitore, jer su nam osim javnih ulaganja neophodna i privatna kako bismo ostvarili strateške ciljeve iz oblasti OIE, odnosno 45 odsto proizvedene električne energije iz OIE do 2030. Uz nedavno pokrenute aukcije za dodelu tržišnih premija za OIE, i sada i uz pokretanje unutardnevnog tržišta električne energije, najveći deo preduslova je ispunjen“, rekla je Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike.

Jelena Matejić, generalni direktor EMS i predsednik Nadzornog odbora ADEX grupe je naglasila „Uspešnim pokretanjem srpskog kontinualnog unutardnevnog tržišta je, praktično, kompletiran proces uspostavljanja liberalizovanog tržišta električne energije u Republici Srbiji, kao jednog od najvažnijih činilaca za siguran i pouzdan rad celokupnog elektroenergetskog sistema. EMS će i u narednom periodu aktivno i posvećeno raditi sa SEEPEX-om i evropskim partnerima, nudeći ADEX kao efikasni model za sve buduće saradnje na relaciji operatori prenosnog sistema – operatori tržišta električne energije, sa spajanjem srpskog organizovanog tržišta sa jedinstvenim evropskim tržištem, kao narednim značajnim ciljem”.

„SEEPEX, ovaj put u saradnji sa partnerima iz ADEX grupe, nastavlja da pomera granice i obezbeđuje najviše evropske standarde na polju berzanske poslovne infrastrukture. U isto vreme, ovo je važan dodatni impuls za tržište električne energije u Jugoistočnoj Evropi, budući da je SEEPEX prvo organizovano tržište u regionu koje je kompletiralo sve aspekte organizovanog tržišta, uključujući tu i srpsko fjučers tržište, uspostavljeno par godina ranije u saradnji sa EEX AG”, izjavio je ovim povodom Miloš Mladenović, izvršni direktor SEEPEX i član Odbora direktora ADEX grupe.

Izvor: EMS AD

Muke poljoprivrednika – ni priroda, ni osiguravajuće kuće ih ne štede

26.07.2023

priroda-zemlja-kukuruz-poljoprivreda — Foto: Unsplash (Adrian Infernus)

Štete od vremenskih nepogoda u poljoprivredi, još se sumiraju. Od vetra, vode, grada i žege stradali su i objekti i usevi. Voće i povrće nešto više od ratarskih kultura. Jako nevreme, u dva navrata, obaralo je gotovo pet odsto voćarske proizvodnje, vredne više od 25 miliona evra. U fruškogorskom regionu, grad je srušio sisteme za zaštitu od grada, na više od 100 hektara. Poslednja linija odbrane – osiguranje, za mnoge je trošak, a ne investicija.

Vanredno stanje je u sedam opština. Po Trsteniku je nevreme tuklo već nekoliko puta. Najgore su prošla sela na levoj obali Zapadne Morave. Ivanu Lađareviću iz Medveđe uništeni su voćnjak, vinograd, proizvodna sadnica. Radio je za sigurnog kupca, a sada se nada će mu isporučiti makar 20 odsto dogovorenog.

„Berba bi počela za sedam, osam dana. Jako je teška godina za proizvodnju. Uspeli smo da je održimo, da dovedemo do pred berbu, ali nažalost priroda je bila jača od nas ove godine“, priča Ivan Lađarević.

Nije pomoglo ni to što je strelac gađao gradonosni oblak sa osam raketa.

„Nismo osigurani i nećemo nikad biti na gazdinstvu osigurani“, kaže Lađarević.

Pročitajte još:

Deo troškova polise pokriva država

U Srbiji se osigurava tek pet do deset odsto proizvođača. Stručnjaci kažu da je to zbog toga što poljoprivrednici ne znaju da država pokriva deo troškova polise, ali i zbog nepoverenja u osiguravajuće kuće.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nikolas Noonan)

„Kada osiguravaju useve, moraju tačno da vide šta stoji u ugovoru. Često ne pročitaju šta stoji u tom i tom članu. Kad se jave ovakve štete, javljaju se problemi. Osiguranici imaju pravo da angažuju veštake ako se ne slažu sa osiguravajućom kućom“, ukazuje prof. dr Zoran Keserović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Osiguranje ne uzimaju ni oni koji usev zaštite fizički.

„Samo na Fruškoj Gori je srušeno preko 100 hektara zasada sa protivgradnom mrežom – pretežno jabuke i kruške. Za podizanje jednog takvog zasada potrebno 35.000 do 40.000 evra, a gde je gubitak prinosa“, pita Keserović.

Potrebne otpornije sorte

Novi klimatski uslovi zahtevaju uvođenje novih, otpornijih sorti. Moraće da se prilagodi i ponuda osiguranja.

Osiguranje protivgradnih mreža umesto poljoprivrednom, pripada imovinskom osiguranju. Duže suše, jači vetrovi i kiše zahtevaju i jače stubove i mreže, kao i zaklon od ožegotina.

„Posebno zabrinjava to što se Srbija zagreva brže od većeg ostatka Evrope. Imaćemo veći intenzitet padavina u kraćem vremenskom periodu, što će dovesti do novih poplava, bujica, klizišta“, ističe Aleksandar Mentov iz Organizacije za hranu i poljoprivredu pri UN.

Klimatske promene i u školama

Kako bi sačuvali najvažniju fabriku, koja radi pod otvorenim nebom, klimatskim promenama moraće da se prilagodi i finansijski sektor.

„Banke otežano daju kredite rizičnim zajmoprimcima. Jedno od mogućih rešenja bilo bi da se razmotri uvođenje garancijske institucije za poljoprivredni sektor na teritoriji čitave Srbije“, navodi dr Vladimir Kovačević iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

Klimatske promene su novi predmet koji će od septembra biti uveden u sve srednje poljoprivredne škole.

Izvor: RTS

Vlada Srbije formirala štab za suzbijanje afričke kuge svinja

26.07.2023

prasići_svinje — Foto-ilustracija: Unsplash (Kenneth Schipper Vera)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije saopštilo je da su veterinarske službe na teritoriji Republike izvršile 301.084 aktivna nadzora domaćih i divljih svinja zbog afričke kuge, a preduzimanje sveobuhvatnih mera koordinira nacionalni štab formiran pri Vladi Srbije.

Operativnom štabu za sprečavanje, suzbijanje i iskorenjivanje zarazne bolesti afričke kuge svinja (AKS), koji je formirala Vlada, predsedava premijerka Ana Brnabić, dok je zamenik predsednika ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković.

Štab okuplja predstavnike nadležnih ministarstava, skupštinskog odbora za poljoprivredu, stručne javnosti, policije, vojske, Sektora za vanredne situacije MUP-a.

Afrička kuga svinja je virusna bolest sa kojom se, pored Srbije bori ceo region i pojedine države Evropske unije, a u našoj zemlji je prvi put dijagnostifikovana 2019. godine, piše u saopštenju.

Uprava za veterinu, preko veterinarskih organizacija na terenu, prati zdravstveno stanje i sprovodi stalni nadzor u populaciji domaćih i divljih svinja na afričku kugu svinja (AKS) na celoj teritoriji Srbije i preduzima intenzivne mere u cilju sprečavanja širenja te zarazne bolesti.

Energetski portal

1...127128129...1.514 Page 128 of 1.514

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM