Vlada Srbije formirala štab za suzbijanje afričke kuge svinja

26.07.2023

prasići_svinje — Foto-ilustracija: Unsplash (Kenneth Schipper Vera)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije saopštilo je da su veterinarske službe na teritoriji Republike izvršile 301.084 aktivna nadzora domaćih i divljih svinja zbog afričke kuge, a preduzimanje sveobuhvatnih mera koordinira nacionalni štab formiran pri Vladi Srbije.

Operativnom štabu za sprečavanje, suzbijanje i iskorenjivanje zarazne bolesti afričke kuge svinja (AKS), koji je formirala Vlada, predsedava premijerka Ana Brnabić, dok je zamenik predsednika ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković.

Štab okuplja predstavnike nadležnih ministarstava, skupštinskog odbora za poljoprivredu, stručne javnosti, policije, vojske, Sektora za vanredne situacije MUP-a.

Afrička kuga svinja je virusna bolest sa kojom se, pored Srbije bori ceo region i pojedine države Evropske unije, a u našoj zemlji je prvi put dijagnostifikovana 2019. godine, piše u saopštenju.

Uprava za veterinu, preko veterinarskih organizacija na terenu, prati zdravstveno stanje i sprovodi stalni nadzor u populaciji domaćih i divljih svinja na afričku kugu svinja (AKS) na celoj teritoriji Srbije i preduzima intenzivne mere u cilju sprečavanja širenja te zarazne bolesti.

Energetski portal

Grčkom haraju požari, dok su u regionu nezapamćene oluje

25.07.2023

forest_fire_šumski_požar — Foto-ilustracija: Pixabay

Photo-illustration: Unsplash (Josep Castells)

Tokom prošle nedelje, region je pogodila jaka oluja, praćena vetrom koji je naneo ljudske i materijalne štete. Već sutradan, oluja je ponovo slomila načete grane i krovove od prethodne večeri, naročito u regionu Vojvodine. Novi Sad je drugi dan nakon jake oluje bio ponovo suočen sa nevremenom, velikim zdravim stablima iščupanim iz zemlje, prepolovljenim granama i limovima sa kuća, u svakom delu grada. RHMZ navodi da će i danas krajem dana na severu, a u sredu i u ostalim krajevima doći do promene vremena, što podrazumeva pljuskove i grmljavinu, ali i pad temperature za 10-15 stepeni.

Pročitajte još:

Paralelno, sa olujnim snažnim vetrom na Balkanu, južno od nas danima traje borba sa vatrom. Na desetine požara izbilo je u Grčkoj u kratkom vremenskom periodu, prevashodno na ostrvima Krf, Rodos, Evija i oblast Dervanakije, gde se vatrogasne snage bore sa požarima koji su pogaršani suvim vazduhom, visokim temperaturama, i jakim vetrom koji širi plamen.

Naselja su evakuisana, a Rodos u svojoj istoriji nije imao slučaj evakuacije ovih razmera. Grčkoj u pomoć pristižu i lica i oprema iz drugih zemalja poput Francuske, Turske, Hrvatske, a između ostalog, i Srbija je poslala svoje snage.

Prema satelitskim snimcima svemirskog programa EU „Kopernik“, razmere štete od šumskog požara na Rodosu obuhvataju više od 140.000 hektara šume, prenosi RTS.

Osim Grčke, Vašington je takođe ostao bez 30.000 hektara šume za manje od jednog dana.

Trenutno gori 36 velikih požara u zemlji, uključujući nekoliko novih velikih požara u Arizoni, Oregonu, Ajdahu i Vajomingu, prema Nacionalnom međuagencijskom vatrogasnom centru.

Energetski portal

Predeo izuzetnih odlika „Planina Cer“ – novo zaštićeno prirodno dobro

25.07.2023

„Planina Cer“ nalazi se pod zaštitom kao prirodno dobro od međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja. Prema uredbi Vlade Republike Srbije Cer se svrstava se u prvu kategoriju zaštite, kao Predeo izuzetnih odlika.

„Planina Cer“ poseduje brojne prirodne i kulturne vrednosti. Ova, tipična horstna planina, nastala je utiskivanjem granita tokom paleozoika.

Raznovrsna geološka građa i dinamična morfogeneza uslovili su visok stepen predeone raznovrsnosti, što predstavlja idealnu podlogu za razvoj biodiverziteta. Ovo jedinstveno šumovito područje severozapadne Srbije dobilo je ime po, nekada, široko rasprostranjenim, gustim šumama cera.

Cer je najisturenija ostrvska planina južnog oboda Panonskog basena, sa najvišim vrhom Šančina nadmorske visine 689 metara.

Značaj Cera oglada se u raznovrsnosti kulturno – istorijskog nasleđa koje datira još od perioda praistorije, odnosno bronzanog i gvozdenog doba, pa sve do savremenog doba. Kao prirodno dobro međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja, svrstava se u Ι kategoriju zaštite, kao Predeo izuzetnih odlika.

Pročitajte još:

Na ovom području mogu se videti raznovrsne biljne vrste, čak 413 biljnih taksona, od kojih 131 vrsta ima nacionalni i međunarodni značaj.

Predeo izuzetnih odlika „Planina Cer”, se nalazi u severozapadnoj Srbiji, predstavlja najistureniju ostrvsku planinu južnog oboda Panonskog basena i obuhvata grad Loznicu sa katastarskim opštinama Donji Dobrić, Jadranska Lešnica, Joševa, Kamenica, Lešnica, Milina, Novo Selo, Tekeriš, Trbosilje i Čokešina i grad Šabac sa katastarskim opštinama Bela Reka, Desić, Dvorište, Petkovica, Radovašnica i Rumska.

Energetski portal

Transformaciona moć podeljenog znanja: Energetik Energija održala nezaboravnu tehničku obuku uživo u Beogradu

25.07.2023

Riccardo energetik presentation — Foto: Energetik energija

U saradnji sa SolarEdge-om, Energetik energija d.o.o. je 6. jula 2023. godine u prelepom Beogradu organizovala zaista izuzetan edukativni događaj.

“Bili smo zadivljeni ogromnim brojem entuzijastičnih učesnika i njihovim aktivnim učešćem. Bilo je to zaista fantastično iskustvo za sve koji su učestvovali, a pozitivne povratne informacije već su izazvale navalu interesovanja brojnih pojedinaca i organizacija, koji su izrazili želju da prisustvuju ovakvoj vrsti neprocenjivo važnih obuka i u budućnosti“, navodi se u saopštenju.

„Budući da smo veoma posvećeni pružanju kvalitetnih usluga i najboljeg mogućeg iskustva našim klijentima, kreirali smo nove alate koji će značajno poboljšati njihov radni tok. Ovi vrhunski alati, poznati kao „Vodič za skladištenje i mapa skladištenja“, posebno su osmišljeni da pojednostave rad naših kupaca, čineći njihov posao lakšim i bržim. Ovi sveobuhvatni resursi sadrže mnoštvo vrednih informacija, uključujući pregledne tabele u kojima se upoređuju karakteristike različitih baterija i pretvarači različitih proizvođača. Ovaj neprocenjivi resurs pomaže našim kupcima da mogu sa sigurnošću da odaberu najkompatibilnije komponente, odnosno one sa najvišim stepenom sinergije za svoje projekte, pri tom im omogućavajući da maksimiziraju efikasnost i postignu optimalne rezultate. Sproveli smo odgovarajuće istraživanje i sada želimo da podelimo znanje koje smo stekli u tom procesu“, dalje se navodi.

Jedna od ključnih pokretačkih snaga iza velikog uspeha ovog edukativnog skupa bio je i izuzetan broj učesnika. U Energetik energiji d.o.o., čvrsto verujemu u transformativnu moć zajedničkog znanja. Svesni su da angažovanjem i uključivanjem većeg broja pojedinaca u oblast fotonaponske tehnike zajednički može da doprinese održivijoj i prosperitetnijoj budućnosti. Ova zajednička odgovornost se ne odnosi samo na sadašnje generacije, već „smo dužni da razmišljamo unapred i da negujemo razumevanje i usvajanje obnovljive energije i od strane budućih generacija“. Zajedničkim naporima svakog pojedinca možemo utrti put za svetliju, čistiju i održiviju planetu na kojoj će život biti lep.

Pročitajte još:

Nadalje, uzevši u obzir veliku posvećenost kupcima i njihovom uspehu, osnovano je namensko tehničko odeljenje u okviru Energetik energije d.o.o. Tim koji se sastoji od visoko obučenih stručnjaka za instalaciju, upravljanje projektima, rešavanje problema i pronalaženje rešenja je spreman da pruži sveobuhvatnu podršku i smernice klijentima. Bilo da se radi o pomoći u navigaciji kroz složene instalacije, efikasnom upravljanju projektima, prevazilaženju birokratskih izazova ili rešavanju problema nakon prodaje, tehničko odeljenje kompanije je potpuno opremljeno da prati klijente tokom celog procesa, pružajući im najbolju moguću pomoć na svakom koraku.

„Naši klijenti uvek mogu da nas kontaktiraju putem e-mail adrese support@energetik.si i naš tim za podršku će se potruditi da pruži efikasna rešenja za sve probleme ili izazove koji se mogu pojaviti. Čvrsto smo uvereni da je pružanje izuzetno kvalitetnih usluga našim korisnicima kamen temeljac uspeha i ne štedimo truda da naši klijenti dobiju najviši nivo podrške i pažnje. Našu motivaciju da budućnost učinimo sjajnom i promovišemo i unapređujemo korišćenje solarne energije dokazuje činjenica da svaki naš događaj ima sve više učesnika, da se postavlja sve više novih pitanja i uspostavlja sve više novih kontakata„, navodi se u saopštenju.

„Ogroman uspeh edukativne obuke u Beogradu je dokaz da se radujemo što ćemo biti domaćini budućih obuka na kojima ćemo pružiti naše stručno znanje i podeliti našu strast sa još više učesnika. Zajedno, kroz saradnju i kolektivno delovanje, možemo da stvorimo zeleniji svet kojeg pokreću čisti i obnovljivi izvori energije. Energetik energija d.o.o. ostaje posvećena vođenju fotonaponske industrije prema napred i srdačno pozivamo sve da nam se pridruže na ovom izvanrednom putovanju prema održivoj budućnosti“, kažu iz ove kompanije.

Predstojeći edukativni trening Energetik energije d.o.o. sa proizvođačima će se održati u Ljubljani, početkom septembra, a uskoro će biti objavljeni termin i tema obuke, kao i učesnici.

„Kako bismo bili u toku, pozivamo sve da se pretplate na naš bilten kojeg šaljemo svakog utorka i koji sadrži informacije o našim aktivnostima na nedeljnom nivou, vesti o edukativnim treninzima, novim alatima itd“, zaključuju iz kompanije.

Izvor: Energetik energija

Ko su finalisti za Zelenu prestonicu Evrope?

25.07.2023

grad u Španiji, bicikl — Foto-ilustracija: Unsplash (johan-mouchet)

Foto-ilustracija: Unsplash (piotr-jarkowski)

Evropa i ove godine dodeljuje priznanje za ekološki uspešan i najodrživiji grad.

Od 2008. godine gradovi se kandiduju kako bi osvojili titulu „Zelene prestonice Evrope“.

Evropska komisija je još tada videla koliko je značajno od lokalnog nivoa rešavati i promovisati brigu o našoj okolini, i odlučila je da motiviše i podstakne mesta koja svakodnevno rade na unapređivanju kvaliteta života.

Osvojiti ovu nagradu veliki je podvig koji zahteva rigorozno i sistematsko ispitivanje posvećenosti grada održivosti životne sredine, što je veliki izazov u trenutku rastućih globalnih problema – klimatskih promena, zagađenja životne sredine, prenaseljenosti i urbanizacije.

PROČITAJTE JOŠ:

Biodiverzitet, ublažavanje klimatskih promena, kvalitet vazduha i vode, nivoi buke, upravljanje otpadom i održivo korišćenje zemljišta – neki su od najvažnijih kriterijuma.

Naša klima se transformiše alarmantnom brzinom, gurajući gradove ne samo da ublaže tekuću štetu, već i da se prilagode i pripreme za neizvesnu budućnost.

Pet evropskih gradova je pokazalo svoju otpornost i održivost u završnoj fazi „takmičenja“.

Tri grada našla su se u konkureciji za zvanje „Zelene prestonice Evrope“ – što je nagrada za gradove iznad 100.000 stanovnika, dok je Evropski zeleni list nagrada za manja urbana područja – od 20.000 do 100.000 stanovnika.

Foto-ilustracija: Unsplash (nicole-arango-lang)

Grac (Austrija), Gimarais (Portugal) i Vilnjus (Litvanija) su finalisti za titulu Zelene prestonice Evrope 2025. za gradove iznad 100.000 stanovnika, dok za Evropski zeleni list 2025. finalisti su Viladekans (Španija) i Trevizo (Italija).

Pobednici će biti proglašeni u ovogodišnjoj Zelenoj prestonici Evrope Talinu (Estonija) – 5. oktobra 2023. godine.

Pobednik Zelene prestonice Evrope dobiće finansijsku nagradu od 600.000 evra, a za Evropski zeleni list svaki pobednik (može i dva grada) dobija finansijsku nagradu od 200.000 evra.

Zemlje koje nemaju grad sa preko 100.000 stanovnika, takođe su dobrodošle da učestvuju, tako što će kandidovati njihov grad sa najvećim brojem stanovnika.

Energetski portal

Ponovo na snazi crveni meteo-alarm, sledi nagla promena vremena

25.07.2023

ulica-sunce — Foto-ilustracija: Pixabay (Janusz Walczak)

U većini mesta preovlađivaće sunčano vreme. Uveče, najpre na severu zemlje, kiša, pljuskovi, grmljavina, ponegde i grad. Najviša dnevna temperatura do 40 stepeni. Crveni meteo-alarm upaljen za područja Šumadije, Pomoravlja, Kosova i Metohije i istočne, jugoistočne i zapadne Srbije. Krajem dana na severu, a u sredu i u ostalim krajevima doći će do nagle promene vremena uz kišu, pljuskove, grmljavinu i pad temperature za 10 do 15 stepeni, upozorava RHMZ.

Danas će biti malo i umereno oblačno i veoma toplo, a na jugu i pretežno sunčano. U drugom delu dana, uz lokalni razvoj oblačnosti, kiša i pljuskovi s grmljavinom se očekuju uglavnom na severu. Vetar slab i umeren, na planinama, ali i ponegde u nižim predelima i jak, južni i jugozapadni. Najniža temperatura od 16 do 26, a najviša od 33 na severu do 40 stepeni na jugu Srbije.

Krajem dana i tokom noći na severu i zapadu zemlje jače naoblačenje sa kišom, jakim pljuskovima i grmljavinom uz pad temperature i jak i olujni severni vetar, a ponegde se očekuje i grad.

U Beogradu sunce i oblaci. Tropska noć sa 26, tokom dana do 36 stepeni.

Republički hidrometeorološki zavod upozorava na naglu promenu vremena. RHMZ navodi da će krajem dana na severu, a u sredu i u ostalim krajevima doći do nagle promene vremena uz kišu, pljuskove, grmljavinu i pad temperature za 10 do 15 stepeni.

U zoni grmljavinskih razvoja očekuju se grad, kao i olujni vetar koji kratkotrajno može dostizati i udare orkanske jačine, odnosno brzinu veću od 28 metara u sekundi, navodi RHMZ.

Crveni meteo-alarm upaljen je za područja Šumadije, Pomoravlja, istočne, jugoistočne i zapadne Srbije, kao i za Kosovo i Metohiju.

To znači, kako se navodi na sajtu RHMZ-a, da je vreme vrlo opasno.

„Prognozirane su naročito opasne vremenske pojave, a takvog su inteziteta da mogu prouzrokovati veliku materijalnu štetu i biti veoma opasne po bezbednost ljudi i životinja. Treba se često informisati o detaljima očekivanih meteoroloških uslova i rizika. Slediti naredbe i savete nadležnih državnih službi“, navodi RHMZ.

Republički hidrometeorološki zavod proglasio je narandžasti meteo-alarm za područja Bačke, Banata, Srema, Beograda i Zapadne Srbije.

Kada je na snazi narandžasti meteo-alarm, vreme je opasno – prognozirane su opasne vremenske pojave, a takvog su inteziteta da mogu prouzrokovati materijalnu štetu i biti opasne po ljude i životinje. Treba biti vrlo obazriv, svestan rizika i redovno informisan o detaljima očekivanih meteoroloških uslova i pratiti savete koje daju nadležne državne službe.

Prognoza za sredu, četvrtak i petak

U sredu umereno do potpuno oblačno, vetrovito i osetno svežije, mestimično s kišom, pljuskovima i grmljavinom, samo će ujutro i pre podne na jugu i istoku Srbije biti pretežno sunčano.

Vetar umeren i jak, severozapadni. U zoni najjačih razvoja očekuju se grad, kao i jak i olujni vetar, koji kratkotrajno može dostizati i udare orkanske jačine. Najniža temperatura od 18 do 22, a najviša u većem delu od 22 na severu do 33 stepena na jugoistoku.

U četvrtak promenljivo oblačno i sveže, naročito ujutro, još ponegde s kratkotrajnom kišom. Vetar slab i umeren, na istoku Srbije povremeno jak, severozapadni. Najniža temperatura od 12 do 17, a najviša od 23 do 25 stepeni.

U petak sveže jutro, a u toku dana pretežno sunčano i umereno toplo. Vetar slab i umeren, južni. Najniža temperatura od 9 do 15, a najviša od 25 do 30 stepeni.

Izvor: RTS

Za podsticanje preduzetništva opredeljeno 900 miliona

25.07.2023

novac_biljka — Foto-ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Ministarstvo privrede Vlade Republike Srbije raspisalo je Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2023. godini.

Programom je opredeljeno 900 miliona dinara bespovratnih sredstava, a preostali iznos investicionog ulaganja privrednih subjekata finansiraće se iz kredita Fonda za razvoj.

Javni poziv je raspisan kako bi se podstakle investicije privrednih subjekata u širenje proizvodnje i jačanje konkurentnosti, kao i ravnomerni regionalni razvoj, a sa ciljem otvaranja novih radnih mesta.

“Programima koje raspisujemo pokazujemo ne samo svoju snagu, već i koliko brinemo i razmišljamo o nosiocima razvoja naše ekonomije a to su preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća. Oni su stub svake privrede i njihov napredak je prioritet svake ekonomije. Država je prepoznala značaj sektora MSP i zato im kroz programe koje smo pripremili pružamo podršku”, rekao je ministar Siniša Mali i podsetio da Ministarstvo privrede i Fond za razvoj program podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte uspešno sprovode od 2017. godine.

Programom je predviđeno da preduzetnici, mikro, mali i srednji privredni subjekti i zadruge koji zadovolje uslove mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u iznosu do 20 odsto bespovratnih sredstava od vrednosti investicionog ulaganja, odnosno do 30 odsto za privredne subjekte koji pripadaju trećoj ili četvrtoj grupi razvijenosti dok će se preostali iznos vrednosti projekta finansirati iz povoljnih kredita Fonda za razvoj.

Iznos bespovratnih sredstava ne može biti manji od 75.000 dinara za preduzetnike, odnosno 250.000 dinara za pravna lica, dok za maksimalni iznos bespovratnih sredstava od 12.500.000 dinara mogu da konkurišu brzorastući privredni subjekti.

Sredstva su namenjena za kupovinu, izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, investiciono održavanje proizvodnog, skladišnog ili poslovnog prostora u sastavu proizvodnog, dok privredni subjekti koji se bave IT i visokotehnološkim uslugama mogu kupiti i poslovni prostor.

Prostor ne može biti kupljen od drugog privrednog subjekta sem u slučajevima da se kupuje nov ili duži vremenski period nekorišćen prostor.

Sredstva opredeljena programom namenjena su i za kupovinu novih ili polovnih (do pet godina starih) mašina i opreme, uključujući alate, kao i za dostavna vozila za prevoz sopstvenih proizvoda i druga transportna sredstva koja se koriste u procesu proizvodnje, mašine i opremu za unapređenje energetske efikasnosti i ekoloških aspekata sopstvene proizvodnje, nabavku softvera i računarske opreme, kao i za trajna obrtna sredstva, koja mogu da čine najviše 10 odsto ukupnog ulaganja.

Javni poziv je otvoren dok iznos traženih bespovratnih sredstava ne premaši iznos raspoloživih sredstava za sprovođenje programa uvećan za 20 odsto, koliko je prosečan procenat odbijenih, kao i odustalih zahteva pre rešavanja u prethodnim godinama, a najkasnije do 31. decembra tekuće godine.

Sve informacije i potrebnu dokumentaciju zainteresovani privrednici mogu pronaći na internet strani Ministarstva privrede, Fonda za razvoj, kao i na Portalu preduzetništva.

Energetski portal

Šta je zabeležio merač buke u Berlinu?

24.07.2023

Berlin_Nemačka — Photo-illustration: Unsplash (Ansgar Scheffold)

Od 31. maja 2023. Senatsko odeljenje za mobilnost, transport, zaštitu klime i životnu sredinu u Berlinu odlučilo je da sprovodi osmonedeljno naučno istraživanje.

Otpočeli su sa sprovođenjem naučne studije koristeći prototip kamere za buku „Hydre“ za otkrivanje vozila koja prelaze određeni prag buke, navedeno je u saopštenju za javnost pomenutog nadležnog odeljenja u Berlinu.

Prvi merač za buku postavljen je tom prilikom na jednoj od najpoznatijih avenija – Kurfurstendamm.

Kada je uređaj postavljen, pisali smo na ovu temu, između ostalog, i o tome da merač ne služi za preduzimanje kaznenih mera na osnovu detekcije.

PROČITAJTE JOŠ:

Nakon mesec dana testiranja, koje će sve ukupno trajati do 27. jula 2023. i deo je Akcionog plana za buku, zabeležilo je preko 1.100 vozila koja su premašila granični nivo zvuka na udaljenosti od 7,6 metara, kretajući se brzinom od 44 km/h. Više od polovine vozila koja su prekoračila granični nivo bili su motocikli (53 odsto), navodi se u prvom izveštaju pomenutog Odeljenja.

‘Hydre’ merač za buku testiran je prethodno na nekoliko lokacija u Francuskoj, od 2022. godine, naravno i u Parizu, s obzirom da je proizvod njihove firme Viginoiz.

Energetski portal

Svakog minuta nestane šuma površine 11 fudablskih terena

24.07.2023

forest-šuma-magla-fog-mist — Foto-ilustracija: Pixabay

Stopa krčenja šuma bila je ekvivalentna gubitku 11 fudbalskih terena u minuti, navodi se u izveštaju, pošto su delovi tropske šume iskrčeni za poljoprivredu, rudarstvo i druge komercijalne aktivnosti.

Osim što ima razoran uticaj na divlje životinje, ovo uništenje ima značajne posledice po klimatske promene, jer su tropske šume važna skladišta ugljen-dioksida. Količina zagađenja ugljenikom proizvedenog u 2022. zbog krčenja šuma bila je ekvivalentna godišnjim emisijama fosilnih goriva Indije, navodi se u izveštaju.

Brazil je posekao jednu od najbitnijih šuma, koja iznosi 43 odsto ukupne svetske šume, navodi se u izveštaju. Stopa gubitka šuma u zemlji porasla je za 15 odsto od 2021. do 2022.

Ovo dolazi u momentu kada neki naučnici upozoravaju da se Amazon približava kritičnoj prekretnici koja bi mogla da dovede do pretvaranja prašume u travnatu savanu, što će značiti da će se smanjiti sposobnost sveta da se izbori sa klimatskom krizom.

Pročitajte još:

Podaci za 2022. su iz poslednje godine predsedavanja Žaira Bolsonara u Brazilu, gde je zabeležena visoka stopa krčenja šuma. Predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, koji je preuzeo dužnost u januaru, obećao je da će se pozabaviti krčenjem šuma Amazona i popraviti štetu.

Što se tiče drugih mesta, Demokratska Republika Kongo izgubila je više od pola miliona hektara 2022. godine, prvenstveno zbog krčenja zemljišta za poljoprivredu, dok je Gana imala najveći porast uništavanja prašuma u poređenju sa 2021. godine, navodi se u izveštaju.

Bolivija je prošle godine zabeležila rekordno visok nivo gubitka primarnih šuma, sa povećanjem od 32 odsto u odnosu na 2021. Našla se na trećem mestu iza Brazila i Demokratske Republike Kongo po površini gubitka šuma.

Izneverena obećanja

Ovo uništenje se dogodilo uprkos dogovoru više od 100 svetskih lidera da se okonča i preokrene krčenje šuma do kraja decenije, koji je postignut na klimatskoj konferenciji UN-a COP26 u Glazgovu 2021. U to vreme, Boris Džonson, tadašnji premijer Velike Britanije, pozdravio je to kao „značajan sporazum za zaštitu i obnavljanje šuma na Zemlji“.

Ali kako se krčenje šuma intenzivira, stručnjaci su doveli u pitanje validnost obaveza.

Uprkos globalnom povećanju krčenja šuma, bilo je drugačijih slučajeva u drugim delovima sveta. Došlo je do naglog smanjenja gubitka šuma u Indoneziji, a nivoi gubitaka u Maleziji su ostali niski, navodi se u izveštaju.

Promena na temu industrije palmi bila je veliki faktor, navodi se u izveštaju. U Indoneziji je došlo do suzbijanja novih plantaža uljanih palmi, koje su bile glavni pokretač krčenja šuma u zemlji, dok je Malezija takođe pojačala propise o palminom ulju.

Izvor: EURACTIV

Uskoro raspisivanje tendera za brzu prugu Beograd-Niš

24.07.2023

železnica_pruga — Foto-ilustracija: Pixabay

Let za Čikago koji je uvršten u direktne letove iz Beograda ove godine u maju, popunjen je na svakoj liniji. Ovo je bila jedna od tema američkog ambasadora u Srbiji i Ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koji su se sastali i razgovarali na temu razvoja infrastrukture.

Ambasador, zainteresovan za međunarodne projekte, upoznat je ovom prilikom sa projektom auto-puta Beograd-Sarajevo, gde bi radovi na deonici Kuzmin-Sremska Rača trebalo da budu završeni do kraja godine. Takođe, gradi se i put Ruma-Šabac-Loznica dug 77 kilometara i važan za povezivanje Mačve i Zapadne Srbije. Istaknuto je i obnavljanje pruge Beograd-Sarajevo za šta će sredstva biti zatražena od Evropske komisije, saopšteno je na sajtu ministarstva.

Pročitajte još:

Međutim, ovom prilikom, ministar je najavio da će uskoro biti raspisan tender za brzu prugu Beograd-Niš, projekat vredan 2,7 milijardi evra, u kojem je EU učestvovala sa 610 miliona evra, pri čemu je rečeno da su američke kompanije dobrodošle da takođe učestvuju, naročito jer se radi o vrlo važnom međunarodnom projektu.

Ministar je rekao da će Srbija, kada bude završena brza pruga do Budimpešte, koja se uveliko radi, a zatim i do Niša, nakon tendera, te dalje do Preševa i Skoplja, uz deonicu ka hrvatskoj granici, koja bi se nastavila ka Zagrebu, Ljubljani i Beču, odnosno Veneciji, postati pravi železnički “hab” u ovom delu Evrope.

Energetski portal

Koliko BiH broji električnih automobila i stanica za punjenje?

24.07.2023

electric_charge_car_električni_automobil — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (CHUTTERSNAP)

Električnih automobila u Bosni i Hercegovini je oko 150 registrovanih, a pune se na 200 stanica. Ove automobile odlikuju niski troškovi održavanja i izostanak štetnih gasova. Vlasnici stanica za punjenje električnih automobila korisnicima trenutno besplatno isporučuju struju. Međutim, to bi se uskoro moglo početi naplaćivati. Građani kažu da je isplativije korišćenje električnih automobila, ali s obzirom na visinu plata i standard života u Bosni i Hercegovini, teško ih je priuštiti, prenosi BHRT.

U Bosni i Hercegovini ima nešto više od 200 mesta za punjenje električnih vozila, a nalaze se uglavnom u većim gradovima, poput Sarajeva, Mostara i Banja Luke. To je relativno mali broj stanica, ali očekuje se da će ih biti više. Razvoj automobilske industrije i podsticaji za kupovinu ovakvih vozila bili bi korisni za sve, kažu sagovornici.

Pročitajte još:

„Dosta tih električnih punjača i stanica za punjenje su zasad besplatne za upotrebu, međutim postoje mesta koja instaliraju hoteli i različite institucije ili druge privatne kompanije koje nisu besplatne za korišćenje. Tako da su vlasnici električnih automobila pa i turisti koji prolaze kroz BiH osuđeni na veoma mali broj stanica koje su zasad besplatne“, govori Almir Grebović, urednik magazina o automobilizmu „ProAuto“.

„Cene punjenja su opet niže i isplativije u odnosu na cene goriva koje, svesni smo koliko variraju i drastično rastu, tako da će zasigurno biti povoljnije punjenje strujom, pogotovo uzimajući u obzir da je električna energija u BiH domaći resurs“, govori Anela Karahasan, ispred Udruženja za elektromobilnost u BiH.

Ove godine podsticaj za kupce električnih automobila u Federaciji Bosne i Hercegovine iznosi milion konvertibilnih maraka (više od 500.000 evra), a za razliku od prošle godine uključene su i pravne osobe, dok u Republici Srpskoj ove godine nema podsticaja. U zapadnim zemljama ima mnogo više električnih automobila nego kod nas. Iako ih karakterišu mnogi benefiti, poput očuvanja životne sredine, manje potrošnje i razvoja industrije, u Bosni i Hercegovini zbog visokih cena, mnogi građani ih ne mogu priuštiti.

Izvor: Bljesak.info

Za subvencionisanje saobraćajne infrastrukture 300 miliona dolara

24.07.2023

traffic-saobraćaj-auto — Foto-ilustracija: Pixabay

Lokalne samouprave u Srbiji u okviru programa LID mogu da konkurišu za sredstva za rеalizaciju projеkata u oblasti rеhabilitacijе i rеkonstrukcijе postojеćе saobraćajnе infrastrukturе. Sredstva u iznosu od 300 miliona dolara obezbeđena su u saradnji sa Svеtskom bankom i Francuskom agеncijom za razvoj.

„Gradovi i opštinе, njih 145, dobićе bеspovratna srеdstva za rеalizaciju projеkata iz oblasti razvoja lokalnе infrastrukturе i jačanja institucionalnih kapacitеta“, rеkao jе Goran Vеsić, ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе.

Kako se navodi u saopštenju sredstva mogu biti iskorišćena za rеalizaciju projеkata u oblasti rеhabilitacijе i rеkonstrukcijе postojеćе saobraćajnе infrastrukturе; izgradnjе novih pеšačkih prеlaza, biciklističkih staza ili prostora za javni prеvoz; povеćanja otpornosti saobraćajnе infrastrukturе na klimatskе promеnе izgradnjom sistеma za odvodnjavanjе, sanaciju klizišta, ojačavanjе obala i sl.

Mogu biti iskorišćena i za ozеlеnjavanja i rеšavanja problеma naslеđеnog zagađеnja; javnе rasvеtе; unaprеđеnja sistеma za upravljanjе saobraćajеm, unaprеđеnjеm sistеma za rеgulisanjе saobraćaja, rеgulisanjе parkiranja, bеzbеdnosti saobraćaja i slično.

Pročitajte još:

Na spisku se nalaze i ulaganja u e-mobilnost instalacijom stanica za еlеktrično punjеnjе, razvojеm saobraćajnе infrastrukturе za e-biciklе i е-motocikle; jačanja kapacitеta i rеalizacijе pilot projеkata u oblastima unaprеđеnja upravljanja infrastrukturom, unaprеđеnjеm institucionalnе organizacijе, politika, standarda, održavanja infrastrukturе, upravljanja imovinom, otpornosti na klimatskе promеnе i bеzbеdnosti; izradе planova održivе urbanе mobilnosti i pamеtnе urbanе mobilnosti; unaprеđеnja participativnog planiranja i priprеma projеkata, što izmеđu ostalog podrazumеva komplеtiranjе planskе dokumеntacijе, unaprеđеnjе koordinacijе izmеđu planskе i stratеškе dokumеntacijе, uključivanjе faktora klimatskih promеna u planski procеs i bolju intеgraciju sa procеsom planiranja kapitalnih invеsticija i budžеta; jačanjе kapacitеta pružalaca infrastrukturnih usluga razvojеm raznovrsnih alata.

Srеdstva kojе dobijaju opštinе su prеdеfinisana, a paramеtri na osnovu kojih jе odrеđеn iznos raspoloživih srеdstava po jеdinicama lokalnе samoupravе su broj stanovnika, površina, indеks razvijеnosti i ranjivost na klimatskе promеnе.

Za više informacija pogledajte ovde.

Energetski portal

Nemačka zelena čeličana biće odgovorna prema životnoj sredini

23.07.2023

ant-rozetsky-io7dX_1EFCg-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (ant-rozetsky)

Foto-ilustracija: Unsplash (Karan Bhatia)

Nemačka je donela odluku da će pomoći da se izgradi pogon za proizvodnju čelika koji će biti neutralniji. Biće izdvojene dve milijarde evra da se pomogne u izgradnji zelene čeličane u Duizburgu.

Firma Tisenkrup stoji iza projekta i dobiće pomoć za njegovu realizaciju, saopštila je i odobrila Evropska komisija.

Kompanija se odlučila na rad sa tehnologijama zasnovanim na vodoniku, što će voditi kao održivosti u industrijskom sektoru i proizvodnji čelika, zbog smanjenog uticaja na klimu i životnu sredinu. Obnovljivi vodonik trebalo bi da kroz narednih 14 godina bude jedini izvor energije ovom pogonu, tačnije, prirodni gas koji će se još neko vreme koristiti, trebalo bi da bude u potpunosti zamenjen, prenosi agencija dpa.

PROČITAJTE JOŠ:

Nemačka savezna vlada, kao i pokrajina Severna Rajna Vestfalija zajedno će, finansijski podržati ovaj projekat.

Ukoliko se ostvari cilj da fabrika proizvodi oko dva i po miliona tona čelika godišnje, putem modernih, obnovljivih, zelenih tehnologija, kompanija će ostati veliki konkurent na tržištu, a ujedno će biti i odgovorna prema životnoj sredini, čime će spojiti ciljeve industrije i klimatskih planova.

Energetski portal

BIOMATERIJAL BUDUĆNOST DIZAJNA

23.07.2023

Dok brojne industrije gase svoje pogone pregažene inovativnim tehnologijama, industrije mode i dizajna neprestano ubrzavaju svoj rast. Istraživanja pokazuju da modna industrija u ukupnom globalnom zagađenju učestvuje sa 10 odsto, što je značajan udeo kada se uzme u obzir da je mnogi i ne doživljavaju kao zagađivača. Poslednjih godina kao da je napravljen pomak u rešavanju ovog problema, pa u radnjama sve češće nailazimo na odeću sa oznakom održivijeg porekla proizvoda.

Prateći ovakav trend, biodizajn zadobija sve veću pažnju. Šta su prednosti biodizajna, pitali smo Maju Halilović, biodizajnerku koja radi sa organskim otpadom i živim jednoćelijskim organizmima u procesu stvaranja novih biorazgradivih materijala. Pre desetak godina, Suzana Li predstavila je prvi projekat koji može da se smatra biodizajnom, u kom su podsticali bakteriju Scoby da proizvodi celulozu. Samo nakon tri godine i Maja je počela da koristi ovu bakteriju za dobijanje biomaterijala.

Scoby je jedina bakterija koja proizvodi celulozu kao nusproizvod svoje simbioze sa kvascem. To je veoma zanimljiva bakterija koju treba pažljivo proučavati u naučnom svetu. Postoje različiti procesi koje Maja koristi kako bi dobila najkvalitetniju celulozu za preradu, a jedan od njih je kontrola okoline bakterije. Proces uključuje izolaciju bakterija koje mogu da formiraju simbiozu za poboljšanje brzine stvaranja i kvaliteta biomaterijala. Između ostalog, Maja organski otpad od hrane koristi za eksperimentisanje sa bakterijama, a sve u cilju dobijanja kvalitetnijeg proizvoda.

U FOKUSU:

Rad sa organskim otpadom je drugačiji. Kako bi napravila biomaterijal od ove vrste otpada, Maja osmišljava biolepak koji treba da lepi organski otpad kako bi postao upotrebljiv materijal. Proces obično započinje sakupljanjem otpada, zatim sledi obrada koja uključuje kuvanje kako bi se ubile bakterije, sušenje i mlevenje, a na kraju se sprovodi eksperiment sa amalgamacijom. Biorazgradivost se kasnije testira u zemljištu, kao i snaga, izdrživost, dugovečnost i druge osobine ovog novog materijala. Za razliku od većine materijala koji su izrađeni od sirove nafte, čija je upotreba veoma opasna za svaki ekosistem na planeti, biodizajn poštuje prirodu i sve njene stanovnike. Štaviše, ceo proces je zdrav, a postoje i prednosti za prirodu kada se proizvod odbaci. Zbog prisustva brojnih minerala, vitamina, kao i mikroorganizama, biomaterijal hrani zemlju kada se proizvod razgradi. Iako veliki deo javnosti i dalje nije upoznat sa pojmom biodizajna, Maja svojim radom, kroz predavanja i radionice širom Balkana, svakodnevno doprinosi širenju znanja o njegovom značaju.

Iako je isprva rad sa bakterijom Scoby bio samo eksperiment, danas Maja vidi biodizajn kao nešto što bi u budućnosti moglo u potpunosti za zaživi. Njeno iskustvo pokazalo je da su mladi i deca najviše upoznati sa temom zaštite životne sredine, što ohrabruje kada je reč o održivijoj budućnosti planete. Tome u prilog ide podatak da je na nekoliko zvaničnih fakulteta biodizajn uveden kao predmet, što je znak, kako Maja kaže, da samo možemo da rastemo dalje.

Priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Ornitološka atrakcija u Novom Sadu – veliki porast broja belih roda

23.07.2023

rode2 — Foto: Damir Trnovac-Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Foto: Damir Trnovac-Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) zabeležilo je rekordan broj gnezda i jedinki belih roda u jednoj od najvećih kolonija ovih ptica u ovom delu Evrope smeštenoj na nazavršenoj zgradi pored autoputa, u naselju Klisa u Novom Sadu.

Ornitolozi DZPPS-a prate ovaj napušten objekat još od 2014. kada je prvi par belih roda izgradio svoje gnezdo na stubovima i gredama visine 20 metara, a sa posebnom pažnjom od 2017. kada je izbrojano 8 gnezda. Od tada, broj belih roda na ovoj lokaciji kontinuirano raste, pa je 2022. godine izbrojano 31 gnezdo. Međutim, ove godine je zabeležen neverovatan porast te kolonija sada broji čak 52 gnezda, a gotovo sva su zauzeta i u njima su mladunci sa roditeljima.

U prilog razmerama i značaju ove kolonije, govori i podatak da je na teritoriji cele Srbije, u poslednjem nacionalnom popisu belih roda sprovedenom 2014. i 2015. godine izbrojano oko 1.350 gnezda, od čega ih je u Vojvodini bilo oko 1.100. Tada se na teritoriji grada Novog Sada gnezdilo svega 3 para belih roda.

PROČITAJTE JOŠ:

Novi Sad se vekovima razvijao na močvarnim poljima koja su postepeno isušivana i zatrpavana. Sa nestankom takvih i sličnih prirodnih staništa nestajale su čitave kolonije močvarica i drugih ptica. Rode su međutim uspele da se prilagode i gradskim ekosistemima, svoja gnezda prave najčešće na zgradama i banderama, a hrane se na gradskim deponijama koje obiluju ogromnom količinom otpadne hrane iz domaćinstava. Tako su i novosadske rode obližnju deponiju preokrenule u svoju korist, a nedaleko se nalaze i odgovarajuće vodene površine, kopovi peska i šljunka.

Međutim, ovoj ornitološkoj atrakciji i preti opasnost usled najave da će se srušiti nezavršeni objekat na kojem su rode smestile svoja gnezda.

„Ova kolonija je po brojnosti nadmašila i onu u selu Taraš koje je ponelo titulu „Evropskog sela roda“. Ovo je jedna od najvećih kolonija belih roda u ovom delu Evrope i izuzetna prirodna vrednost, stoga izražavamo bojazan kakva sudbina čeka ove ptice koje su i po Zakonu o zaštiti prirode – strogo zaštićena vrsta. Budući da aktivno radimo na praćenju populacije ovih ptica, nudimo svoje znanje, iskustvo i pomoć da se nađe najpovoljnije rešenje. Nipošto ne smemo doći u situaciju da se u potrebi za brzim rešenjem kolonija ugrozi ili uništi“, rekao je Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

1...128129130...1.514 Page 129 of 1.514

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

U FOKUSU:

PROČITAJTE JOŠ:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM