Home Blog Page 1144

Otvoreni Međunarodni dani energetike i investicija

Potpredsednik Pokrajinske vlade gospodin Đorđe Milićević otvorio je šestu po redu manifestaciju Međunarodni dani energetike i investicija.

Potpredsednik Milićević je naglasio da Pokrajinska vlada u svom radu posebnu pažnju posvećuje oblasti energetike, obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. U budžetu za 2017. godinu u tu svrhu planirano je da se bespovratno sufinansiraju projekti iz obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u iznosu od 175 miliona dinara, kazao je gospodin Milićević. Dodatno će iz Uprave za kapitalna ulaganja, za podizanje energetske efikasnosti u javnim ustanovama, školama, bolnicama i ustanovama socijalnog staranja, bespovratno biti opredeljeno 90 miliona dinara. On je istakao da je u planu da se iz godine u godinu za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost opredeljivati sve više sredstava.

Pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj gospodin Nenad Grbić naglasio je da će Pokrajinska vlada i resorni pokrajinski sekretarijat i ubuduće podržavati programe i projekte koji idu ka tome da se što više fosilnih goriva zameni obnovljivim izvorima energije, odnosno sve projekte koji će doprineti tome da se rastereti kako pokrajinski budžet, tako i budžeti javnih ustanova i lokalnih samouprava.

Ova manifestacija održava se 2. i 3. marta 2017. godine na Novosadskom sajmu, u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i kompanija Centralnoevropski forum za razvoj (CEDEF) i Novosadski sajam.

izvor: vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

Počinje projekat izrade Katastra rudarskog otpada

 

Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije započelo je sprovođenje prvog projekta finansiranog iz sredstava EU u okviru tzv. decentralizovanog sistema upravlјanja, u kojem se projekti sprovode u okviru institucija Republike Srbije, uz kontrolu Delegacije EU u Srbiji.

U pitanju je projekat tehničke pomoći – izrada Katastra rudarskog otpada, koji se sprovodi sa cilјem da se Srbiji pomogne da uskladi svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU u oblasti životne sredine.

Ukupna investiciona vrednost projekta iznosi 2,1 miliona evra, od čega je 90 odsto finansijska pomoć EU, dok je preostalih 10 procenata finansijski udeo Republike Srbije.

Na sprovedenom tenderu za ovaj projekat izabrana je nemačka kompanija PLEJADES, kao lider, u saradnji sa kompanijom DMT, takođe iz Nemačke.

Tokom implementacije projekta koja će trajati naredne tri godine, izradiće se i procena rizika, karakterizacija i klasifikacija rudarskog otpada, sa oko 200 – 250 napuštenih rudarskih deponija i oko 200 aktivnih rudnika sa rudarskim otpadom, kao i tri studije slučaja za tri različita tipa rudarskog otpada.

Očekuje se da će po završetku sprovođenja ovog projekta nivo svesti o značaju upravlјanja rudarskim otpadom biti na višem nivou, kao i da će projekat dati doprinos smanjenju rizika od ekološke štete izazvane neadekvatnim upravlјanjem ovom vrstom otpada.

izvor: mre.gov.rs

Sandra Jovićević

Izgradnja novih energetskih objekata u Srbiji

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije gospodin Aleksandar Antić izjavio je na otvaranju Međunarodnih dana energetke i investicija da je Srbija nakon tri decenije ponovo počela da gradi velike energetske objekte.

Gospodin Antić je ukazao na to da je u toku izgradnja drugog bloka Termoelektrane „Kostolac 2“ snage 350 megavata. On je naglasio da su za Vojvodinu posebno značajni projekti vezani za izgradnju energetskih postrojenja koja će koristiti energiju vetra, kao i objekti koji kao gorivo koriste biomasu i biogas. Prema njegovim rečima, na taj način biće obezbeđena proizvodnja više od 400 MW energije na teritoriji Vojvodine. Kada je reč o objektima koji koriste energiju vetra, on je istakao da je tu situacija prilično dobra i izrazio očekivanje da će tokom 2018. godine prvi od tih objekata biti uključeni u energetsku mrežu Srbije.

On je, govoreći o obavezi da do 2020. godine 27 odsto energije mora biti proizvedeno iz obnovljivih izvora, naglasio da u Srbiji postoje kapaciteti za proizvodnju 24 odsto energije na taj način, uz ocenu da će do pomenutog roka biti dostignuto predviđenih 27 odsto. Vlada Srbije je bespovratnim sredstvima pomogla izgradnju energetski efikasnih objekata u lokalnim sredinama, kod kojih je ostvarena značajna ušteda u potrošnji energije, koja iznosi i do 40 odsto, zaključio je gospodin Antić.

izvor: srbija.gov.rs

foto: mre.gov.rs

Sandra Jovićević

Pokrenut postupak zaštite prirodnog područja Spomenika prirode „Tunelska pećina Prerast u kanjonu Zamne”

Na osnovu člana 42. stav 8. Zakona o zaštiti prirode Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine obaveštava javnost o postupku pokretanja zaštite prirodnog područja II kategorije, kao Spomenik prirode „Tunelska pećina Prerast u kanjonu Zamne”.

Područje predloženo za zaštitu nalazi se u istočnoj Srbiji, na istočnoj strani Deli Jovana, na reci Zamni, pritoci Dunava u Negotinskoj krajini. Ukupna površina SP „Tunelska pećina Prerast u kanjonu Zamne” iznosi 39,50 ha i obuhvata delove područja KO Plavna i KO Štubik na teritoriji opštine Negotin. Prema strukturi vlasništva 60,79 odsto ukupne površine zaštićenog područja je u privatnom vlasništvu, dok je u državnoj svojini 39,21 odsto. Na celokupnom području SP „Tunelska pećina Prerast u kanjonu Zamne” utvrđen je režim zaštite II stepena.

Prema Pravilniku o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja SP „Tunelska pećina Prerast u kanjonu Zamne”, svrstava se u I kategoriju – međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja.

Imajući u vidu karakter i prirodne vrednosti, ciljeve zaštite i namenu SP „Tunelska pećina Prerast u kanjonu Zamne”, kao i imovinsko-pravne odnose, Zavod za zaštitu prirode Srbije predlaže da upravljanje SP „Tunelska pećina Prerast u kanjonu Zamne” bude povereno Javnom preduzeću „Srbijašume” Beograd (Šumsko gazdinstvo „Timočke šume” Boljevac, Šumska uprava Negotin).

Postupak zaštite prirodnog područja pokrenut je dana 21. januara 2015. godine, kada je Zavod za zaštitu prirode Srbije dostavio studiju zaštite Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao nadležnom organu.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

Nova vozila za JKP „Higijena“ iz Pančeva

JKP „Higijena“ iz Pančeva dobio je 28. februara 2017. godine dva autosmećara, za koje je Odlukom Grada krajem prošle godine iz budžeta izdvojeno 13.500.000 dinara. Reč je o dva autosmećara marke „Mercedes“, starosti šest godina, koja kao gorivo koriste metan.

Gradonačelnik Pančeva gospodin Saša Pavlov istakao je da će ovim biti olakšan rad JKP „Higijena“, odnosno da će građani Pančeva i naseljenih mesta Starčevo i Dolovo u narednom periodu dobiti kvalitetniju uslugu, kao i da će se racionalizovati troškovi prevoza.

Direktor JKP „Higijena“ gospodin Bogdan Savić izjavio je da je obnavljanje voznog parka od izuzetnog značaja za obavljanje osnovne delatnosti preduzeća jer je povećan obim posla, a bilo je reči i o eventualnoj nabavci još dva vozila.

izvor: pancevo.rs

Sandra Jovićević

Pokrenut postupak zaštite SRP „Karađorđevo”

Na osnovu člana 42. stav 8. Zakona o zaštiti prirode Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine obaveštava javnost o postupku pokretanja zaštite prirodnog područja I kategorije, kao Specijalni rezervat prirode „Karađorđevo”.

Deo područja Karađorđevo je 1997. godine proglašeno za prirodno dobro od velikog značaja i svrstano je u II kategoriju zaštite kao specijalni rezervat prirode. Uredbom o zaštiti Specijalnog rezervata prirode „Karađorđevo” pod zaštitu je stavljena površina od ukupno 2.955,3254 ha i ustanovljeni su režimi zaštite II i III stepena. Za upravljača je imenovana Vojna ustanova ,,Karađorđevo” iz Karađorđeva. Od 1. aprila 2010. godine prava i obaveze proistekle iz poslovanja rasformirane VU „Karađorđevoˮ preuzima Vojna ustanova ,,Morovićˮ, Morović.

SRP „Karađorđevo” nalazi se u jugozapadnoj Bačkoj u blizini sela Mladenovo, na teritoriji opština Bačka Palanka i Bač. Rezervat obuhvata dve prirodne celine: prva je uz levu obalu Dunava od km 1308 do km 1315 i doseže do južnog ruba sela, a druga je oko 2 km severozapadno od sela i pruža se ka putu Odžaci – Bačka Palanka. Rečica Mostonga kao ekološki koridor povezuje obe celine.

Revizijom granica i režima zaštite SRP „Karađorđevo” ukupna površina je uvećana za 41,58 odsto i iznosi 4.184,2415 ha. Prema strukturi površina katastarskih opština po vlasništvu, oko 98,91 odsto površina je u državnom vlasništvu, a ostatak je u privatnom vlasništvu. Na zaštićenom području utvrđeni su režimi zaštite I, II i III stepena.

Prema Pravilniku o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja Specijalni rezervat prirode „Karađorđevo” svrstava se u I kategoriju – međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja.

Prema Uredbi o ekološkoj mreži područje SRP „Karađorđevo” pripada delu ekološki značajnog područja pod rednim br. 13 – „Karađorđevo”, odnosno identifikovano je Emerald područje (RS0000038) i međunarodno i nacionalno značajno područje za ptice (IBA). Rezervat je uvršten i u listu zaštićenih područja zavisnih od vode i značajnih za basen Dunava (ICPDR), kao i u Mrežu zaštićenih područja na Dunavu (Danube Network Protected Areas).

Postupak zaštite prirodnog područja pokrenut je dana 24. juna 2015. godine, kada je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode dostavio studiju zaštite Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao nadležnom organu.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

Inicijativa za unapređenje prodaje hibridnih i električnih automobila

Na okruglom stolu „Unapređenje prodaje hibrdinih i električnih vozila u Republici Srbiji“ održanom u Privrednoj komori Srbije susreli su se predstavnici kompanija koje vrše uvoz automobila, nadležnih ministarstva i udruženja uvoznika polovnih automobila kako bi razmotrili trenutnu situaciju na tržištu i definisali tačke gde bi mogle da se sprovedu inicijative koje bi poboljšale prisustvo hibridnih, elektiričnih i „plag in“ vozila na domaćem tržištu.

Sekretar Udruženja za trgovinu PKS gospodin Žarko Malinović naglasio je da se u skorašnjem vremenskom periodu Privrednoj komori Srbije obratio veći broj uvoznika i distributera motornih vozila koji su ukazali na novine koje smatraju neizostavnim u automobilskoj industriji, a to je da su vozila na potpuni ili delimični električni pogon već postala realnost na putevima i ulicama zemalja u regionu poput Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Mađarske i Rumunije. Brojni uvoznici u našoj zemlji imaju plan uvođenja programa električnih vozila, ali postoje dve ključne prepreke. Prva je nedostatak podrške države, s obzirom da je reč o vozilima koja su značajno skuplja od proseka automobila u istoj kategoriji, a druga je nedostatak infrastrukturne mreže za punjenje vozila, istakao je Malinović.

Predstavnici domaćih uvoznika renomiranih automobilskih brendova koji u proizvodnom programu sve više imaju električna vozila najpre su naglasili činjenicu da su kupci električnih vozila u Srbiji pravi pioniri u proboju ove nove tehnologije na domaćim putevima i da je reč o ljudima sa visokom svešću o ekologiji koji zbog toga kupuju ovaj tip automobila, ali i da poslovanje u tom segmentu još uvek nije profitabilno, odnosno, da se kompanije najpre bave uvozom tih automobila iz istih razloga zbog kojih i korisnici kupuju, visoke ekološke svesti i potrebe da se u Srbiji što pre uvedu nove tehnologije. Tokom razgovora uvoznici su ponovili nužnost bržeg i efikasijeg uvođenja najvažnije prateće infrastukture – mreže punjača – ali i evropske prakse za kupovinu ove vrste vozila: državne subvencije cene koštanja prema vozačima koji se odluče za električna vozila.

Predstavnici uvoznika su takođe istakli da postoji još nekoliko načina za podršku kupcima i korisnicima električnih vozila od strane nacionalne ili lokalnih uprava poput poreskih olakšica i ukidanja taksi, odnosno, smanjenja poreza fizičkim ili pravnim licima, podrške u finansiranju i izgradnji infrastrukture za punjenje vozila (eksternih putnih punjača, kućnih punjača, punjača na poslu), besplatnog parkinga u svim ili određenim zonama, mogućnosti vožnje žutom trakom u gradskoj zoni, besplatne putarine bez naknade za korišćenje tunela, mostova pa sve do popusta na električnu energiju za punjenje ili čak njeno besplatno korišćenje.

Tokom razgovora istaknut je i poseban problem rasta broja uvezenih polovnih vozila velike starosti i niskih ekoloških normi, posebno od strane fizičkih lica, i nedostatka plaćene ekološke takse u toj kategoriji koja bi, u slučlaju plaćanja, mogla da bude iskorištena za gradnju mreže punjača za električna vozila.

izvor: pks.rs

Sandra Jovićević

Održana sednica Odbora za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine u Zrenjaninu

Odbor za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine Skupštine AP Vojvodine zasedao je u Zrenjaninu 1. marta 2017. godine.

Zamenik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine Aleksandar Andrić, rekao je da je Zrenjanin, sa najvećom teritorijom neke jedinice lokalne samouprave u Vojvodini, jedan od gradova koji su primer dobre prakse u oblasti zaštite životne sredine. Dodao je da je Sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine uspešno sufinansirao razne projekte na teritoriji lokalne samouprave Zrenjanin i sa time će biti nastavljeno i ubuduće. Još jedan od pokazatelja razvijene ekološke svesti na području Zrenjanina je i veliki broj udruženja, odnosno nevladinih organizacija koje egzistiraju na ovom prostoru i koje takođe imaju dobru saradnju s pokrajinskim sekretarijatom.

Član Odbora za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine gospodin Darko Bađok upoznao je prisutne sa detaljima idejnog rešenja projekta budućeg parka na Bagljašu. On je rekao da je za grad Zrenjanin od velike važnosti da prvi put posle 50 godina dobije novi park, kako u ekološkom tako i u ekonomskom i društvenom smislu.

U toku sednice prezentovani su i drugi primeri dobre prakse u oblasti zaštite životne sredine u Zrenjaninu, između ostalog i aktivnosti JKP „Čistoća i zelenilo“ koje se tiču sakupljanja i deponovanja komunalnog otpada, kao i projekte razvoja gradske deponije.

izvor: skupstinavojvodine.gov.rs

Sandra Jovićević

Tri nosoroga dnevno ugine zbog krivolova

Odeljenje za zaštitu životne sredine južne Afrike saopštilo je da je tokom 2016. godine u zemlji ubijeno 1.054 nosoroga. Ovaj podatak pokazuje pad u odnosu na 2014. godinu, kada je ubijeno 1.215 nosoroga i 2015. godinu, kada je ubijeno 1.175 nosoroga. WWF Srbija je saopštila ovaj izveštaj.

Dodatni napori koji su sprovedeni u Nacionalnom parku Kruger, jednom od najvećih afričkih rezervata i doma najveće svetske populacije belog nosoroga.

Dr Džo Šo programski menadžer za nosoroge u Južnoj Africi, komentariše: „Prošla je decenija od prvog porasta krivolova u južnoj Africi i ogroman napor je uložen u zaštitu nosoroga. Teret na onima koji rade na rešavanju ovog problema u regionu je ogroman.

Posvećeni zaštitari prirode branili su divlje životinje, uz veliki lični trošak. Dok vojni stil intervencija može obezbediti pobedu u kratkom roku, dugoročno rešavanje problema podrazumeva velike finansijske i društveno-ekonomske troškove kako za ljude koji žive u blizini zaštićenih područja tako i za organizacije koje se bave zaštitom prirode.“

Dr Margaret Kinerd, šefica odseka za divlje životinje u centralnoj kancelariji WWF-a ističe: „Ne možemo pobediti u borbi protiv krivolova bez rešavanja zahteva za proglašenje nezakonitosti upotrebe roga nosoroga. Nedostatak globalne akcije za kontrolu međunarodne ilegalne trgovine divljim životinjama onemogućuje rad ljudi koji štite nosoroga na terenu.

Pored toga što se preduzimaju napori protiv krivolova na nacionalnom nivou, moramo oštrije sprovoditi zakone i krivično goniti ljude umešane u trgovinu i upotrebu roga nosoroga, posebno u zemljama gde su njihovi kupci, kao što je Vijetnam.

„Korupcija nastavlja da ometa napore na svim nivoima. Ove godine će se realizovati konkretnija partnerstva između udruženja za zaštitu prirode i agencija za borbu protiv korupcije, kako bi se produbilo razumevanje korupcije i osmislile strategije za njeno ublažavanje.“

Izvor: wwf.rs

V.Vukajlović

Usvojen finansijski izveštaj za 2016.

JP “Srbijagas” obavestilo je javnost o poslovanju u 2016.godini . Javno preduzeće „Srbijagas“ u periodu od 01.01-31.12.2016. godine ostvarilo je pozitivan finansijski rezultat u iznosu od 2,2 milijarde dinara, čime je nastavljeno pozitivno kretanje u poslovanju s kraja 2015. godine.

Sve to je rezultat preduzetih i nastavljenih poslovnih aktivnosti, ali i uloženih napora u pogledu racionalizacije, posebno u delu troškova poslovanja, iako su i dalje prisutne teškoće i problemi u pogledu tekuće likvidnosti usled otežane naplate potraživanja od kupaca prirodnog gasa.

Ovo su najvažniji navodi iz redovnih Finansijskih izveštaja JP „Srbijagas“ za period januar-decembar 2016. godine, kao i korigovanog Izveštaja o realizaciji godišnjeg Programa poslovanja u periodu 1. januar – 31. decembar 2016. godine, urađenog nakon izrade finansijskih izveštaja, koje je danas usvojio Nadzorni odbor Srbijagasa na sednici održanoj u Novom Sadu

Sednica Nadzornog odbora JP „Srbijagas“ održana je u Novom Sadu, predsedavao je prof. dr Muamer Redžović, a prisutni su bili generalni direktor Dušan Bajatović, kao i svi članovi Nadzornog odbora i menadžmenta kompanije.

Izvor: srbijagas.co.rs

V.Vukajlović

Australija i Hrvatska sarađuju u oblasti zaštite okoline

Ambasadorka Australije u Republici Hrvatskoj Elisabeth Petrović bila je juče u zvaničnoj poseti kod ministra zaštite okoline i energetike Slavena Dobrovića.

Ambasadorka je izrazila zadovoljstvo dosadašnjim prijateljskim odnosima i saradnjom dve zemlje. Izrazila je interes za smernice RH u zaštiti okoline i energetike. Ministar je predstavio aktualnosti naglašavajući usmeravanje politike upravljanja otpadom na sistem cirkularne ekonomije, kao i zaokret energetske politike prema društvu sa smanjenim gasovima sa efektom staklene bašte i sa višim procentom  obnovljivih izvora energije.

Takođe, istakao je napore koje RH ulaže u očuvanje zaštićenih područja spomenuvši Projekt participativne izrade novog Plana upravljanja NP Plitvička jezera sa Akcionim planom upravljanja posetiocima koji će dati smernice upravljanje brojem posetilaca, ali i očuvanje prirode i okoliša.

Zaključeno je na kraju, obe strane imaju volju i spremnost za dalju saradnju i razmenu iskustva na području zaštite okoline i energetike.

Izvor:mzoip.hr

V.Vukajlović

Sednica Energetskog komiteta uskoro

Zajednička sednica Energetskog komiteta Republike Srpske i Srbije trebalo bi da bude održana uskoro, dogovorili su na sastanku u Beogradu ministar industrije, energetike i rudarstva Srpske Petar Đokić, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić i ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić.

„Mi smo iskazali želju da nastavimo dalje da radimo sa Srbijom, odnosno sa Ministarstvom energetike, kada je reč o projektima iz ove oblasti koji su važni i za Srpsku, i za Srbiju“, rekao je Đokić novinarima nakon sastanka.

On je istakao da je Energetski komitet stvoren kao tijelo na bazi zaključaka sa zajedničkih sednica vlada Srbije i Srpske.

„Očekujem da ćemo ovo telo aktivirati brzo. U okviru njega ćemo govoriti o nekoliko važnih zajedničkih projekata saradnje elektroprivreda Srpske i Srbije i uopšte o saradnji u sektorima enegetike u našim interesnim sferama“, dodao je Đokić.

Izvor:srna.rs

V.Vukajlović

„Gasprom“ drži 34 odsto gasnog tržišta

Ruska gasna kompanija „Gasprom“ povećala je udeo na evropskom tržištu gasa na rekordnih 34 odsto u prošloj godini.

Ovo povećanje znači da će Rusija ostati najveći snabdevač Evrope gasom do 2035. godine, prema procenama naftnih kompanija „Rojal Dač Šel“ i „Britiš petroleum“.

Zamenik direktora „Gasproma“ gospodin Aleksandar Medvedev izjavio je da je Evropi prošle godine isporučeno 179,3 milijarde kubnih metara gasa, što je za 12,5 odsto više nego u 2015. godini.

izvor: tanjug.rs

Sandra Jovićević

Nastavak ulaganja u energetski sektor Srbije

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije gospodin Aleksandar Antić potpisao je juče sa predstavnicima Nemačke razvojne banke (KfW) garancije za kredit u iznosu od 45 miliona evra „Elektroprivredi Srbije“, a u cilju unapređenja zaštite životne sredine. Gospodin Antić je sa predstavnicima ove finansijske institucije potpisao i paket ugovora o zajmu od 15 miliona evra, kao i o donaciji u iznosu od 6,5 miliona evra za potrebe „Elektromreže Srbije“ (EMS) za realizaciju projekta „Transbalkanski koridor“.

On je istakao da se ugovor o kreditu za EPS, čiji je rok otplate 12 godina, uz poček od 5 godina, a za koji je Vlada Srbije dala garancije, odnosi na projekat modernizacije sistema za otpepeljavanje u Termoelektrani „Nikola Tesla A“ (TENT A). Taj zajam će biti iskorišćen za rekonstrukciju sistema transporta pepela u najvećoj EPS-ovoj termoelektrani, a rezultat će biti bolji kvalitet vazduha jer će se sprečiti da vetar raznosi pepeo iz TENT A, a projekat će zaštiti od zagađenja i podzemne vode, reku Savu i zemljište.

Prema njegovim rečima, ugovor o zajmu i donaciji EMS-u zaokružuje drugu sekciju prve faze gradnje projekta „Transbalkanskog koridora“, koja ukupno ima četiri sekcije. Reč je o projektu čija je vrednost približno 30 miliona evra i koji će uz podršku Nemačke biti povoljno finansiran zajmom koji odobrava KfW. On je rekao da se prva sekcija projekta „Transbalkanskog koridora“ radi sopstvenim sredstvima EMS-a, kao i treći segment, pri čemu vrednost sopstvenih sredstava EMS-a koja će biti uložena u pomenuti treći segment iznosi 8 miliona evra.

Vršilac dužnosti direktora EMS-a gospođa Jelena Matejić ponovila je da se danas potpisanim ugovorima predviđa donacija u iznosu od 6,5 miliona evra, kao i zajam u iznosu od 15 miliona evra, a koji su tom Akcionarskom društvu odobreni po izuzetno povoljnim uslovima. Ona je ukazala na to da EMS bez pomenutih novčanih sredstava ne bi mogao sam da finansira „Transbalkanski koridor“ koji je od ogromnog državnog, regionalnog, ali i evropskog značaja. Prema njenim rečima, druga sekcija prve faze podrazumeva podizanje prenosne mreže centralne i zapadne Srbije na 400-kilovoltni naponski nivo, budući da je prenosna mreža naponskog nivoa 220 kilovolti u tim delovima Srbije pri kraju svog životnog veka. Ukupna dužina 400-kilovoltnih dalekovoda planiranih za izgradnju u prvoj fazi projekta „Transbalkanski koridor“ u narednom desetogodišnjem periodu iznosi više od 320 kilometara, od čega je približno 260 kilometara dvostrukih 400-kilovoltnih dalekovoda. Ukupna procenjena budžetska vrednost prve faze gradnje pomenutog projekta iznosi približno 160 miliona evra.

Ambasador Nemačke u Srbiji gospodin Aksel Ditman ocenio je da dana potpisani ugovori imaju veliki značaj za unapređenje u oblasti energetike, ali i da pružaju dodatnu mogućnost korišćenja obnovljivih izvora energije, kao i ukupnog razvoja, a sve u kontekstu Berlinskog procesa energetskog umrežavanja čitavog regiona. On je istakao da je Nemačka razvojna banka dodelila kredit u iznosu od 15 miliona evra, u čemu je važnu ulogu imala saradnja sa EU, koja je izdvojila grant od 7 miliona evra kao značajan doprinos.

Šef Delegacije EU u Srbiji gospodin Majkl Davenport ukazao je na to da je ugovor za deo Transbalkanskog koridora dobar model saradnje između Vlade Srbije, odnosno Ministarstva rudarstva i energetike, Evropske komisije i drugih izvora finansiranja, što je u ovom slučaju Nemačka razvojna banka. On je podsetio na to da je EU u energetski sektor Srbije već uložila više od 500 miliona evra, uz ocenu da je današnji događaj dobra poruka za nastavak posvećenosti Unije daljoj saradnji.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Na Antarktiku je ovih dana toplije nego u Beogradu

Foto: Flickr/ Wayne Pinkston
Foto: Flickr/Wayne Pinkston

Iz svetske meteorološke organizacije stižu nam vrlo zabrinjavajuće vesti. Argentinska istraživačka stanica izmerila je na Antarktiku temperaturu od neverovatnih 17,5 °C.

Ova istraživačka stanica, smeštena na severnom vrhu antarktičkog poluostrva, postavljena je 2015. godine sa ciljem da se prate prirodne promene i varijacije u temperaturi na obodu najjužnijeg zemljinog kontinenta.

Klimatolozi su zabrinuti jer antarktički led deponuje 90 odsto zaliha pijaće vode na planeti, a njegovim topljenjem nivo okeana bi porastao za 60 metara. Iz tog razloga je svaka ekstremna promena, pa makar ona bila i na samoj ivici polarnih kapa, alarmantna za celo čovečanstvo.

(Izvor: Rojters)

Svetska banka u Republici Srpskoj podržava projekte navodnjavanja

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Stevo Mirjanić razgovarao je danas sa predstavnicima misije Svetske banke. Tema razgovora je bila stanje u oblasti navodnjavanja u Republici Srpskoj, korišćenje i upravljanje vodnim resursima.

Cilj misije Svetske banke jeste podrška primeni Projekta navodnjavanja /IDP/, saopšteno je iz Biroa Vlade Republike Srpske za odnose s javnošću.

U delegaciji misije Svetske banke bili su menadžer David Mičod, vođa projektnog tima Havijar Zuleta, i stručnjak za vodne resurse Igor Palandžić.

Izvor: srna.rs

V.V.

1...1.1431.1441.145...1.522Page 1.144 of 1.522

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st jul
No Events
Events for 1st avgust
No Events
Events for 2nd avgust
No Events
Events for 3rd avgust
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th avgust
No Events
Events for 5th avgust
No Events
Events for 6th avgust
No Events
Events for 7th avgust
No Events
Events for 8th avgust
No Events
Events for 9th avgust
No Events
Events for 10th avgust
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th avgust
No Events
Events for 12th avgust
No Events
Events for 13th avgust
No Events
Events for 14th avgust
No Events
Events for 15th avgust
No Events
Events for 16th avgust
No Events
Events for 17th avgust
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th avgust
No Events
Events for 19th avgust
No Events
Events for 20th avgust
No Events
Events for 21st avgust
No Events
Events for 22nd avgust
No Events
Events for 23rd avgust
No Events
Events for 24th avgust
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th avgust
No Events
Events for 26th avgust
No Events
Events for 27th avgust
No Events
Events for 28th avgust
No Events
Events for 29th avgust
No Events
Events for 30th avgust
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs