WTO preispituje uvođenje carina na električna vozila iz Kine

16.08.2024

BYD, kineski električni automobili — Foto-ilustracija: Unsplash (p-l)

Foto-ilustracija: Unsplash (michael-fortsch)

Tranzicija u automobilskoj industriji sa tradicionalnih putničkih automobila na električna vozila na baterije je neizbežna i u interesu globalnih potrošača, ali privremene mere koje je EU uvela na ovaj tip automobila iz Kine, ometa razvoj industrije i smanjenje emisija ugljen-dioksida. Kina tvrdi da uvedene mere krše njene obaveze prema nekoliko odredbi obuhvaćenih sporazumom Svetske trgovinske organizacije (WTO).

Bura oko uvođenja privremenih viših carina na uvoz električnih vozila (EV) iz Kine u Evropu se ne stišava, jer je sada ova zemlja pokrenula spor pred WTO. Kineska vlada je objavila da je podnela pritužbu na dodatne carine EU na uvoz kineskih električnih automobila, tražeći konsultacije na osnovu Opšteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994. godine.

Kako je objavila WTO ovaj zahtev prosleđen je članovima ove organizacije 14. avgusta.

Kina smatra da je tokom pokretanja, sprovođenja i donošenja odluka u vezi sa istragom – posebno u kontekstu privremenih mera uvedenih 3. jula 2024. godine – EU delovala suprotno sporazumima WTO-a, i u proceduralnom i u suštinskom smislu. Postupci i propusti Komisije pokazuju jasnu pristrasnost u prihvatanju, korišćenju i proceni dokaza na kojima se zasniva privremena mera.

Pročitajte još:

„Mere na koje se spor odnosi uključuju odluku Komisije da pokrene istragu, konsultacije za istragu, sprovođenje istrage, preliminarno pozitivno utvrđivanje navodnih subvencija, štetu i pretnju materijalne štete, kao i uzročnu vezu, potom i uvođenje privremenih kompenzacijskih carina. Ovaj zahtev takođe pokriva sve buduće akcije ili mere koje bi EU mogla preduzeti u vezi sa ovim merama“, navodi se između ostalog u dokumentu WTO.

Nakon uvođenja viših carina Kina je tražila uvođenje kontra mera, tako što bi podigla carine na uvoz automobila na benzinski pogon iz Evropske unije, a otišli su i korak dalje tražeći veće carine na uvoz svinjetine i prerađevina od ovog mesa.

Dodatni porezi Evropske komisije poznati su kao antidampinške carine, a iznose od 17,4 odsto do 37,6 odsto. Uvođenje carina ima za cilj da lokalizuje proizvodnju električnih vozila i baterija u Evropskoj uniji kako bi Evropa postala konkurentna Kini.

Energetski portal

Suše u Sjenici ugrozile stočni fond – zabeležena prva uginuća životinja, lokve presuše za pola sata

16.08.2024

krave_paša — Foto-ilustracija: Unsplash (Leon Ephraïm)

Foto-ilustracija: Unsplash (Md Hasanuzzaman)

Zbog dugotrajne suše i problema u vodosnabdevanju, u Gornjem Milanovcu je proglašena vanredna situacija. Sličnih problema ima i u Majdanpeku, gde je uvedena vanredna situacija. Suša otežava i napajanje stoke, posebno na planinama.

Zbog visokih temperatura i suše, Opština Sjenica je pre dva dana takođe proglasila vanrednu situaciju. Najugroženija su sela u Karajugića bunarima, u Barama, kao i sela u blizini Uvca i Vape.

Stočni fond je ugrožen, lokve na kojima se taloži voda prirodnim putem usled topljenja snega su presušile, a Admir Stupljanin iz Javnog komunalnog preduzeća „Vrelo“ kaže da su cisterne za snabdevanje vodom danonoćno na terenu i da je ugrožena cela teritorija Sjenice.

,,U nabrojanim selima nema vode, nema ni reke. Lokve su presušile. Ono što im dopremimo je jedino što imaju od vode. Suša je velika“, kaže Stupljanin.

Cisterna koja može da ponese devet kubika vode je nedovoljna da pokrije celo područje. Pomoć je u vidu cisterni stigla iz Opštine Čajetina i od Vojske Srbije.

,,Očekujemo pomoć države. Trebaju nam cisterne. Čajetina je pre desetak dana pozajmila cisternu koju smo morali da vratimo. Sada radimo samo sa dve cisterne – našom i vojnom. Do kraja avgusta moramo da radimo neprestano, kako bi se došlo do svih lokvi“, zaključuje sagovornik RTS-a.

Pročitajte još:

Opština Sjenica: Zabeleženi slučajevi uginuća životinja

Zamenik predsednika Opštine Sjenica Admir Elezović naglašava da su sva seoska područja i mesne zajednice ugroženi, naročito Pešterska visoravan.

Foto-ilustracija: Pixabay (BorgMattisson)

,,U poslednjih nekoliko dana temperatura je još više skočila, a padavina nije bilo u značajnom obimu tako da smo dospeli u situaciju da je na većem delu teritorije opštine Sjenica vodosnabdevanje onemogućeno, uredno vodosnabdevanje je za sada samo u strogom centru opštine“, ističe Elezović.

Zamenik predsednika Opštine kaže da su zabeleženi i prvi sučajevi uginuća životinja, a mnoge od njih su u opasnosti, jer vode jednostavno nema dovoljno ni za ljudske potrebe.

,,U pojedinim područjima meštani vode nisu imali za stoku u periodu dužem od 48 časova. Mi tada nismo bili u mogućnosti da reagujemo. Meštani Pešteri stoku poje na lokvama, jer nema potoka i reka. Usled tolike suše ono što mi ispustimo iz cisterne za pola sata presuši i ni to nismo uspeli da spasemo“, kaže Elezović.

Majdanpek ima vode do 16 časova

Probleme sa snabdevanjem vodom imaju i u Majdanpeku, gde lokalne vlasti apeluju na stanovništvo da se voda racionalno troši.

Danas je održana sednica Štaba za vanredne situacije na kojoj je proglašena vanredna situacija zbog izuzetno niske akumulacije na vodozahvatu „Pustinjac“.

Odlučeno je i da vodosnabdevanje bude svakodnevno od 6 do 10 časova ujutru i od 14 do 17 sati popodne. Vanredno i u Gornjem Milanovcu U Gornjem Milanovcu je proglašena vanredna situacija zbog smanjenog dotoka vode i suše. Na snazi su i dalje planska isključenja. Vodom za piće građani se danima snabdevaju iz cisterni.

Izvor: RTS

Intenzivirani radovi na izgradnji kanalizacione mreže

16.08.2024

kanalizacija-odvod — Foto-ilustracija: Pixabay (PublicDomainPictures)

Kroz projekte Ministarstva zaštite životne sredine u ovom trenutku ugovoreno ili je u izgradnji više od 340 kilometara kanalizacione mreže, a stekli su se uslovi i počela je izgradnja ili rekonstrukcija i više postrojenja za preradu otpadnih voda.

Intenzivirani radovi na izgradnji kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda širom Srbije, od velike su važnosti za očuvanje životne sredine.

Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, najavila je početak novih radova u ovoj godini, dodavši da će izgradnja i rekonstrukcija postrojenja za preradu otpadnih voda doprineti očuvanju naših reka i jezera, jer će se, kroz proces prečišćavanja, u recipijent ispuštati tehnički ispravna voda.

Da bi postrojenja mogla da rade u punom kapacitetu, neophodna je izgradnja nedostajuće kanalizacione mreže.

Prema njenim rečima, samo u poslednja dva meseca potpisan je niz ugovora, na osnovu kojih uskoro kreću radovi na terenu, a i u narednom periodu predstoji izbor izvođača za realizaciju projekata širom zemlje.

Pročitajte još:

Ugovorena je izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda u Nišu, Sečnju i Apatinu, a njihova rekonstrukcija u Bečeju i Beloj Palanci, a plan za tekuću godinu obuhvata i početak realizacije projekata u Valjevu, Bačkoj Palanci, Pećincima i u drugim lokalnim samoupravama.

Energetski portal

UN: Obnovljiva energija stvara bezbedniju budućnost

15.08.2024

eko , solar , struja NOVO — Foto-ilustracija: Freepik (fabrikasimf)

Fosilna goriva, kao što su ugalj, nafta i gas, najviše doprinose globalnim klimatskim promenama, te čine 75 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte i skoro 90 odsto svih emisija ugljen-dioksida. Da bismo izbegli najgore posledice klimatskih promena, emisije moramo smanjiti za skoro polovinu do 2030. godine i postići neto nulte emisije do 2050. godine.

Kompanije iz sektora fosilnih goriva vode „masivnu kampanju dezinformacija i pogrešnih informacija“ kako bi zemlje usporile usvajanje obnovljivih izvora energije i brzinu kojom prelaze sa ekonomije zasnovane na ugljeniku, saopštile su Ujedinjene nacije (UN).

Antonio Gutereš, generalni sekretar UN rekao je da postoji ekspanzija fosilnih goriva u nekim od najbogatijih zemalja sveta.

„Potpisivanjem tolikog broja novih licenci za naftu i gas, oni potpisuju kraj naše budućnosti“, rekao je Gutereš i dodao da zemlje moraju brzo ukinuti fosilna goriva.

Pročitajte još:

Ova organizacija navodi da energija iz obnovljivih izvora danas je zapravo najjeftinija opcija za proizvodnju energije u većini delova sveta.

„Opadajuće cene čine obnovljive izvore energije sve privlačnijim širom sveta – uključujući zemlje sa niskim i srednjim prihodima, gde će većina dodatne potražnje za novom električnom energijom doći. Jeftina električna energija iz obnovljivih izvora mogla bi da obezbedi 65 odsto globalne električne energije do 2030. godine. Mogla bi da dekarbonizuje 90 odsto sektora energije do 2050. godine, što bi značajno smanjilo emisije ugljen-dioksida i pomoglo u ublažavanju klimatskih promena“, saopštio je UN.

Prelazak na čiste izvore energije pomaže ne samo u rešavanju klimatskih promena već i zagađenja vazduha od kojeg je prema podacima WHO godišnje umire 13 miliona ljudi u svetu. Nezdravi nivoi zagađujućih čestica potiču uglavnom od sagorevanja fosilnih goriva.

Na kraju ističe se i ekonomska strana, gde opet prednost imaju obnovljivi izvori energije, odnosno solarna energija i vetar, u odnosu na fosilna goriva.

„Ukupno više od 30 miliona radnih mesta moglo bi biti stvoreno u čistoj energiji, energetskoj efikasnosti i tehnologijama sa niskim emisijama do 2030. godine“, navodi UN.

Pozivaju i na nove nacionalne planove za smanjenje emisija, koji su traženi prema Pariskom sporazumu iz 2015. godine, u kojima vlade moraju jasno da izlože ne samo svoje ciljeve, već i kako će ih ostvariti.

Energetski portal

Dugogodišnji problem zagađenja Bojane eskalirao u špicu sezone, potrebna hitna reakcija

15.08.2024

reka , voda , hidro — Foto-ilustracija: Unsplash (Lucas Cetti)

Nakon alarma da je Bojana zagađena probudili su se svi. Dugogodišnji problem eskalirao je u špicu sezone, i ponovo pozvao na reakciju. Milan Gazdić iz Agencije za zaštitu životne sredine kaže da su izašli na teren i konstatovali stanje.

„Već godinama se dešava da se iz hemijske fabrike koja se nalazi na teritoriji Albanije izlivaju otpadne vode i kanalizacija u Bojanu i dovodi do nesagledivih posledica po reku. Pokrenućemo postupak procena štete u životnoj sredini i neposredna opasnost po štetu u zivotnoj sredini“, smatra Gazdić.

U opasnosti su ekosistem, ali i ljudi. Zato je i preporuka da se niko ne kupa u Bojani. Ljubitelji prirode opominju da je odnos dve države prema zajedničkom prirodnom dobru nedopustiv.

Novinar Mustafa Canka ističe da čovek zanemi ako zna u kojem se periodu godine nalazimo.

„Sezona se odvija, ali što jeste pokazatelj ovog incidenta jeste da nema komunikacije dve države, a to je najgore. Imamo međudržavni sporazum o regulisanju korita Bojane, o upravljanju vodenim sistemima koji su zajednički“, navodi Canka.

Ekolog Vuk Iković upozorava da ako upecamo ribu nakon mesec, dva ili godinu, poješćemo ono što smo mi ispustili u tu reku.

A reka je zajednička. I albanska i crnogorska, ali ovih dana ničija, jer je teško utvrditi ko je nadležan za koji deo njenog očuvanja.

Predsednik Opštinske Ulcinj Genci Nimanbegu naglašava da je merenje kvaliteta vode nadležnost JP “Morsko dobro”.

Pročitajte još:

„Kontakti ili zaštita ekologije i životne sredine ili upravljanje vodama je pod posebnom upravom. Videćemo kako doći do informacija šta se dešava – treba da se izvrši analiza vode da vidimo koliko je to opasno“, ističe Nimanbegu.

Gazdić poručuje da daju sve od sebe, i dodaje da je potrebno shvatiti da Agencija nije jedina institucija u lancu koja treba da se angažuje kako bi se rešila ova pitanja.

„Ovde je reč o prekograničnom problemu. Rezultata će biti narendih nekoliko dana pa ćemo obavestiti građane“, ističe Gazdić.

Centar za ekotoksikološka ispitivanja nam je potvrdio da oni nisu uzorkovali vodu iz Bojane. Iz „Morskog dobra“ nije stigao odgovor. Dilema je mnogo, ali je jasno da problem nije od juče.

„U Bojanu se izlivaju fekalije iz Crne Gore kao i sa albanske strane. Ako želimo stvarno da unapredimo Bojanu onda na vlastitom primeru treba da pokažemo“, ističe Iković.

Za početak novi ministar ekologije Crne Gore uputio je dopis albanskim kolegama, jer je ključ spašavanja Bojane da se konačno problemu otvoreno pogleda u oči.

Izvor: RTCG

Odobreno vađenje gasa u Severnom moru – Nemačka između ekologije i energetike

15.08.2024

more, Nemačka, Vadensko more, kopanje gasa — Foto-ilustracija: Unsplash (kevin-mueller)

Foto-ilustracija: Unsplash (julia-taubitz)

U Nemačkoj je dato zeleno svetlo za kontroverzni projekat vađenja prirodnog gasa u Severnom moru, u blizini nemačkog ostrva Borkum, nakon što je Kancelarija za rudarstvo, energetiku i geologiju (LBEG) u Donjoj Saksoniji izdala odobrenje za isti. Projekat, kojim rukovodi holandska energetska kompanija ONE-Dyas, uključuje bušenje morskog dna na dubinama od 1,5 do 3,5 kilometara kako bi se došlo do značajnih količina prirodnog gasa, procenjenih na 4,5 do 13 milijardi kubnih metara, kako pišu iz agencije DPA.

Kompanija je dobila dozvolu na 18 godina za eksploataciju ovih resursa, kako bi Nemačka obezbedila stabilno domaće snabdevanje energijom. Dogovor uključuje da će bušenje biti zaustavljeno ukoliko prirodni gas više ne bude potreban kao energent u Nemačkoj, kao i da je ovo bolje i manje štete čini nego uvoziti tuđi gas.

Odluka o odobrenju dolazi u trenutku kada Nemačka ulaže napore u prelazak na obnovljive izvore energije poput energije vetra i sunca. Ipak, zemlja se još uvek u velikoj meri oslanja na prirodni gas, posebno zbog nedavnih geopolitičkih tenzija koje su dovele do poremećaja u snabdevanju energijom.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (jonah-geurs)

Međutim, projekat je podelio javnost i postao predmet ozbiljnih kontroverzi zbog zabrinutosti za životnu sredinu. Ekološke grupe i lokalno stanovništvo su izrazili protivljenje zbog mogućih štetnih posledica po morski nacionalni park Vadensko more, koji je pod zaštitom UNESCO-a. Vadensko more je najveći neprekinuti sistem plime i oseke na svetu, a kritičari projekta strahuju da bi bušenje moglo ozbiljno narušiti ekosistem, ugroziti divlje životinje i promeniti prirodni pejzaž ovog osetljivog područja, navodi agencija DPA.

Pregovori o ovom sporazumu vode se od 2022. godine, a uprkos ovom odobrenju, projekat se i dalje suočava sa pravnim i diplomatskim izazovima. Organizacija za zaštitu životne sredine u Nemačkoj najavila je pravne mere protiv projekta.

Sve u svemu, ako se projekat realizuje, nosi rizik od dugotrajnog oštećenja Vadenskog mora. Takođe, projekat bi mogao biti zaustavljen ili odložen usled tužbi ekoloških grupa. S druge strane, povećao je tenzije između potreba za energetskom bezbednosti i obavezama zemlje da smanji emisije. Nemačka je ove godine imala među najvišim cenama računa, i rešenje joj je neophodno, a javnost bi ipak mogla pojačati pritisak na vladu da preispita ili uvede strožije propise za slične projekte u budućnosti.

Energetski portal

Koliko je opasno da klima-uređaji rade noću – može li se struja bezbedno uštedeti

15.08.2024

inverter_klima_uređaji — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Freepik (lifeforstock)

Jeftina struja u Srbiji je uvek noću, u Beogradu od ponoći do osam ujutru. Ipak, uređuji su neretko dotrajali pa se mnogi pitaju koliko rizikuju time što uključuju aparate noću ne bi li snizili račune za struju. Može li se bezbedno uštedeti?

Noći su opet vrele, teško se spava bez klima-uređaja ili ventilatora, koje često rade bez prestanka. Građani računaju da su manje opterećeni jer ih ne greje direktno sunce. Primetili bismo da nešto nije kako treba, ali spavamo.

Energetičar Milan Janković upozorava da se često imrovizuje.

,,Uključujemo klima-uređaje preko produžnih kablova ili zakačimo neku sijalicu, ako nema uzemljenja, ako nije montirana klima kako treba, onda smo u velikoj opasnosti. Ako se taj kvar ne uoči na vreme i usled njega dođe do veće potrošnje, ona zbog toga počne da se greje i na kraju se zapali“, objašnjava Janković.

Vatrogasci kažu da ovih dana podjednako dolazi do požara i zbog zaboravljenih uključenih ringli, opušaka i neispravnih klima-uređaja.

,,Taj broj nije tako veliki u odnosu na broj klima koji je ugrađen po našim stanovima i poslovnim prostorima, sve zavisi kako se ti uređaji ugrađuju i održavaju“, navodi komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd Dragan Miković.

Miković savetuje da se klima-uređaji ponekad i isključe i da se ne ostavljaju da rade kada je stan prazan i konstatuje da tada može doći do širenja požara.

Pročitajte još:

Kako uštedeti struju preko dana

Struja je od ponoći do osam sati jeftinija skoro četiri puta. Prema nekim proračunima, znatne su uštede kada se noću kuva ili peru veš i sudovi. Uz uključen bojler, sve to je veliko opterećenje za elektroinstalacije, pogotovo ako su stare i slabo održavane.

Milan Janković upozorava da mašine za pranje veša ili sudova imaju mnogo elektronike i delova koji mogu napraviti problem. Zbog toga ne preporučuje da se ti uređaji uključuju noću i da rade bez nadzora.

Način da se uštedi je da se uključuju danju, po višoj tarifi, ali da se koriste neki ekonomičniji programi za pranje.

,,Na primer, ako perete beli veš na 90 stepeni, potrošiće negde oko dva kilovata električne energije, dok se na 60 stepeni troši samo kilovat. Dvostruko manja potrošnja, a sa ovim novim deterdžentima kvalitet pranja je isti“, kaže Janković.

Ako temperaturu na termostatu klime sa 21 podignemo na 23, uštedećemo oko 15 odsto energije, kažu stručnjaci.

Struja se može uštedeti i preko dana, a onda noću mirno na spavanje.

Izvor: RTS

Nauka na tragu da trajno smanji CO2 u građevinarstvu

14.08.2024

Građevinska industrija jedan je od većih zagađivača životne sredine zbog čega je istraživanje materijala koji smanjuju ispuštanje emisija ugljenika (CO2) i doprinose zaštiti životne sredine, postao imperativ današnjeg vremena. Trka za manjim zagađivanjem najčešće vodi ka biomaterijalima, a poslednji takav izum dolazi sa Londonskog univerzitetskog koledža (London’s Global University). Novi biometarijal uključuje žive cijanobakterije u providnim panelima koji se mogu postaviti na unutrašnje zidove zgrada. Kako mikroorganizmi unutar ovih panela rastu koristeći fotosintezu, izvlače ugljen-dioksid iz vazduha, a kroz proces biomineralizacije vezuju ga za kalcijum kako bi stvorili kalcijum-karbonat, čime zaključavaju ugljenik.

Nazvan je C-ELM odnosno cijanobakterijski inženjerski živi materijal, a može uhvatiti i sekvestirati do 350g ugljen-dioksida, dok će ista količina tradicionalnog betona emitovati čak 500g ugljen-dioksida. Zid od 150 kvadratnih metara obložen ovim C-ELM panelima zadržava približno jednu tonu ugljen-dioksida. Ovaj materijal je predstavljen je kao deo umetničke instalacije u Botaničkoj bašti St Andrews u Škotskoj.

Zanimljivo je pomenuti da će istraživanje na C-ELM započeto tokom lockdown-a u Londonu za vreme pandemije koronavirusa, bez pristupa laboratoriji ili konvencionalnoj opremi. Na njemu je radio Prantar Tamuli, postdiplomac na odseku za biotehnički inženjering.

Pročitajte još:

„Razvojem C-ELM materijala želim da transformišem čin izgradnje budućih ljudskih staništa iz aktivnosti koja najviše emituje ugljenik u onu koja najviše sekvestrira ugljenik“, rekao je Tamuli. On je razvio C-ELM fokusirajući se na vrstu Kamptonema animale, fotosintetičke cijanobakterije koja raste u dugim nitima, što olakšava vezivanje mikroorganizama za okolni materijal unutar panela. Kalcijum-karbonat koji proizvode cijanobakterije pomaže u jačanju panela.

Paneli su dizajnirani da nude niz kozmetičkih i strukturnih prednosti za zgrade. Laki su, apsorbuju zvuk, dovoljno su prozirni da propuštaju svetlost i termoizolacioni su, čime se poboljšava energetska efikasnost zgrada.

Profesor Markos Kruz rekao je da je potencijal ovakvog biomaterijala je ogroman.

„Ako bi se masovno proizvodio i široko usvojio, mogao bi dramatično smanjiti ekološki otisak građevinske industrije. Nadamo se da ćemo povećati proizvodnju ovog C-ELM-a i dodatno optimizovati njegovu efikasnost kako bi bio bolje prilagođen za upotrebu u građevinarstvu“, rekao je on.

Jasna Dragojević

Hrvatsko ministarstvo: Dozvole za HE na Uni ne mogu se poništiti

14.08.2024

mini-hidroelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Marcus Ganahl)

Ministarstvo prostornog uređenja, građevinarstva i državne imovine Hrvatske objavilo je da, nakon postupka nadzora izdavanja lokacijske dozvole, izmene i dopune lokacijske dozvole, građevinske dozvole i rešenja o promeni imena investitora, za hidroelektranu na reci Uni nema mogućnosti poništavanja i ukidanja navedenih upravnih akata, osim ako se u krivičnom postupku ne utvrdi da su „navedeni akti izdati kao posledica krivičnog dela.“

Dalje se navodi da je Ministarstvo 11. avgusta primilo predlog za oglašavanje rešenja ništavnim, u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, i to građevinske dozvole izdate od strane Zadarske županije od 6. oktobra 2016. godine i rešenja o produženju važenja građevinske dozvole izdatog od strane Zadarske županije od 3. oktobra 2019.

Istovremeno, aktivisti u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj udružili su se kako bi sačuvali reku Unu od devastacije, pa sa izvora reke svakodnevno šalju poruke o ugrožavanju tog područja.

Udrženje Una Srb saopštilo je na društvenim mrežama da je situacija oko izgradnje mini hidroelektrane „Una-mlin“ zabrinjavajuća.

„Šokantno je da projekat koji ima tako ozbiljne posledice za životnu sredinu nije prošao potrebne procene uticaja na životnu sredinu. U dokumentaciji koja je korišćena za dobijanje građevinske dozvole ne postoje nikakvi uslovi za zaštitu životne sredine – nema plana za otpadne vode, nema zaštite od buke, nema analize uticaja na ekološku mrežu, niti procene uticaja na stanje vodnog tela. Sve to upućuje na činjenicu da je celi proces vođen s ozbiljnim propustima i zloupotrebom položaja“, reklu su u Udruženju.

Takođe napominju da bi Ministarstvo trebalo da donese privremenu meru zatvaranja gradilišta, dok se svi upravni postupci ne završe.

Pročitajte još:

Lokacijska dozvola za izgradnju male hidroelektrane snage 160kW „Una-mlin“ izdata po zahtevu kompanije Croatan iz Zagreba 9. marta 2015. a stekla je svojstvo pravomoćnosti 27. marta 2015. Izmena i dopuna lokacijske dozvole izdata je po zahtevu iste kompanije, a njenom izmenom i dopunom se menjaju lokacijski uslovi određeni osnovnom lokacijskom dozvolom od 9. marta, u pogledu kanala za dovod vode do turbine i odvod nakon prolaska kroz Kaplanovu turbinu u vodotok reke Une, te u pogledu obuhvata zahvata. Što se tiče građevinske dozvole, od 6. oktobra 2016, ona je izdata je po zahtevu Croatana, a stekla je svojstvo pravomoćnosti 31. oktobra 2016.

Projekt izgradnje hidroelektrane „Una-mlin“ odvija se unutar područja Natura 2000, zaštićene mreže koja je ključna za očuvanje biološke raznolikosti u Evropi.

Podsećamo, državni inspektorat Hrvatske podneo je krivičnu prijavu protiv službene osobe koja je izdala lokacijsku dozvolu za gradnju privatne hidroelektrane u Donjoj Suvaji na izvoru reke Une, zbog sumnje na zloupotrebu položaja i ovlašćenja.

Energetski portal

Srpska berza električne energije obezbeđuje najviše evropske standarde

14.08.2024

fre-sonneveld-q6n8nIrDQHE-unsplash-(3) — Foto-ilustracija: Unsplash (fre-sonneveld)

Nakon skoro decenije od osnivanja i početka rada u februaru 2016. godine, Srpska berza električne energije (SEEPEX) se definitivno pozicionirala, ne samo kao značajan oslonac u procesu zelene tranzicije i dalje liberalizacije tržišta električne energije u Srbiji, već i kao značajan integrativni faktor na polju berzanskog poslovanja u širem – regionalnom i međuregionalnom, a moglo bi se reći i panevropskom kontekstu. Nakon uspostavljanja prve regionalne berze električne energije u regionima jugoistočne i centralno istočne Evrope Alpsko-jadransko dunavske berze električne energije (ADEX), osnovane u decembru 2022. godine, korporativnim udruživanjem SEEPEX-a i slovenačke berze električne energije BSP, zvanično je objavljeno da će se tokom 2024. godine toj jedinstvenoj poslovnoj infrastrukturi priključiti i mađarska berza HUPX.

Ta vest, kao i trenutna situacija i dalji pravci razvoja evropskog tržišta električne energije nakon dramatične energetske krize i konsolidacije cena tokom ove godine, povod su za razgovor sa Milošem Mladenovićem, idejnim tvorcem i direktorom SEEPEX-a.

SEEPEX, zajedno sa partnerima iz ADEX grupe, nastavlja da pomera granice i obezbeđuje najviše evropske standarde na polju berzanske poslovne infrastrukture, ali je time na neki način i oživotvorio svoju inicijalnu ideju o formiranju jedinstvene regionalne berze.

U FOKUSU:

Ovaj zaista značajan poslovni uspeh na kraju prve dekade poslovanja SEEPEX-a je došao kao šlag na tortu uspešnog i profitabilnog poslovanja kompanije, koja se u samo par godina profilisala u relevantno, ne samo nacionalno, već i regionalno mesto trgovanja, sa kompletno zaokruženim spot tržišnim okvirom. Tokom prošle godine je implementiran i unutardnevni segment spot trgovanja i sa više od 40 učesnika iz 16 evropskih zemalja i obimom od skoro 5 TWh istrgovane električne energije na dan-unapred tržištu. Ti poslovni rezultati ostvareni su u uslovima tzv. „izolovanog“ rada, a što je inače nezabeležen slučaj u regionu, gde su sve ostale berze (uključujući tu i berze iz EU okruženja) takve poslovne i finansijske rezultate počele ostvarivati tek nakon implementacije projekata spajanja tržišta i značajnog povećanja likvidnosti koje su oni posledično donosili – rekao je Mladenović.

On je istakao da je sve to rezultat vere u uspeh i posvećenosti svih kolega koje su učestvovale u osnivanju i radu kompanije, i to ne samo iz SEEPEX-a i Elektromreža Srbije već i šire, uključujući i institucije koje su izašle u susret u pogledu neophodnih, a u par navrata i sistemskih intervencija na izmenama i dopunama energetske, tržišne i finansijske regulative.

Pre svega to je plod i jasno postavljene, dalekosežne vizije SEEPEX-a, kao moderne evropske berze koja će poslovati u potpunosti u skladu sa najboljom evropskom praksom, sa jasnom regionalnom perspektivnom.

Višestruk značaj zajedničke berze

Formiranjem ADEX-a, tj. korporativnim udruživanjem berzi Srbije, Slovenije i Mađarske napravljen je značajan iskorak na ovom polju u regionu.

– Značaj formiranja zajedničke berze za sve tri strane je zaista višestruk i to ne samo na polju tržišta električne energije, sigurnosti snabdevanja i efikasnije integracije obnovljivih izvora energije, već i na strateškom, a moglo bi se reći i geopolitičkom planu, pre svega u kontekstu integrativnih aktivnosti ka Evropskoj uniji – kaže Mladenović.

On je podsetio da je tzv. BlueSky projekat iniciran još 2017. godine od strane SEEPEX-a i njegovih osnivača (EMS i EPEX SPOT), kao instrument realizacije početne vizije SEEPEX-a o uspostavljanju regionalne berze električne energije, a okretanje partnerima iz EU je posledica nedovoljnog razumevanja političkih struktura iz zemalja okruženja koji su bili prirodni i prvi sagovornici na tom planu.

– Realizacija projekta je bila osmišljena u dve faze, tako da je prva faza, koja je podrazumevala korporativnu integraciju srpske i slovenačke berze i osnivanje ADEX Grupe, uspešno okončana krajem 2022. godine, dok su tokom protekle godine završeni pregovori i sa mađarskim partnerima, sa kojima je transakcioni dokument o pristupanju i HUPX-a ovoj jedinstvenoj poslovnoj infrastrukturi potpisan u decembru 2023. Godine – objašnjava Mladenović.

Prvi praktični rezultati planirane sinergije unutar ADEX-a su ostvareni već nakon par meseci, tj. uspostavljanjem unutardnevnog tržišta u Srbiji krajem jula prošle godine. U aprilu ove godine uspešno je završen i proces transformacije poslovnog modela slovenačke berze BSP, na način da su funkcija kliringa i platforma za dan-unapred trgovanje harmonizovani sa poslovnim modelom SEEPEX-a, tj. sa najboljom evropskom praksom koja je prisutna na svim EPEX SPOT tržištima. Uz uvođenje jedinstvenog procesa učlanjenja i harmonizovani cenovnik, na taj način će svim učesnicima na srpskom i slovenačkom spot tržištu biti pružena tzv. one-stop shop solucija, gde će im na raspolaganju biti svi prateći benefiti jednog takvog rešenja. To su jedinstvena poslovna i klirinška infrastruktura, netting i cross-margining kolaterala, jedinstvena procedura i smanjeni troškovi pristupanja spot tržištima, uz planirano dalje jačanje te sinergije i sa mađarskim partnerima u bliskoj budućnosti.

Foto-ilustracija: Unsplash (markus-winkler)

– Što se tiče samog srpskog tržišta, poznato je da je uspostavljanje unutardnevnog spot tržišta prepoznato i u zakonskom okviru kao jedan od najvažnijih preduslova za efikasnu integraciju obnovljivih izvora električne energije i uspešnu realizaciju nove podsticajne šeme bazirane na aukcijama za zaključivanje dugoročnih finansijskih ugovora o otkupu (tzv. ugovori o razlikama), a gde bi ugovorna strana odgovorna za realizaciju tih petnaestogodišnjih finansijskih ugovora od strane države, bio garantovani snabdevač (tj. EPS),- dok bi fizička isporuka proizvedene energije i balansna odgovornost morali biti obaveza samih proizvođača – objašnjava Mladenović.

Naravno, uloga SEEPEX-a u samom modelu podsticajnih mera je daleko šira, pre svega u kontekstu pružanja relevantne i robusne referentne cene na koju se referišu pomenuti finansijski ugovori, kao i obezbeđivanju dovoljno likvidnog dan-unapred tržišta koje će moći prihvatiti svu količinu proizvedene energije bez značajnog uticaja na cenu, tako da se sada sa sigurnošću može tvrditi da je, sa ovim poslednjim unapređenjima, ta kompleksna tržišna slagalica uspešno sklopljena i da može uspešno odgovoriti na sve izazove koje zelena tranzicija nameće pred tržište električne energije, a samim tim i podržati planirane akcije državnih institucija, usmerene ka ostvarenju proklamovanih, vrlo zahtevnih ciljeva Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP) Srbije.

Priredila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Tekst pročitajte u Magazinu Energetskog portala AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Besne požari oko Atine, Nacionalni park “Sutjeska” pod kontrolom

14.08.2024

požar, šuma — Foto-ilustracija: Unsplash (marcus-kauffman)

Nadomak Atine besni nekoliko šumskih požara, više hiljada ljudi je evukuisano jer su ugrožene kuće, poslovni objekti i škole. Dok se vatrogasci u Grkoj bore sa vatrenom stihijom, požar u Nacionalnom parku “Sutjeska” je pod kontrom. Srbija je poslala helikoptere i vatrogasce kao pomoć u gašenju požara i kod Atine i u Nacionalnom parku.

Kako prenose mediji trenutno ne postoji jedan aktivan požar u severistočnoj atičkoj regiji već se radi o većem broju aktivnih požara, tvrde vatrogasci. Najteža situacija je u gradovima Maraton i Penteli, a gašenje požara dodatno otežavaju jak vetar koji menja pravac kretanja, ali i vrućine i nepristupačni šumski teren.

Zbog visoke temperature postoji velika opasnost od novih požara do kraja nedelje. Na terenu je više od 700 vatrogasaca, 199 vozila i 35 aviona. U gradu Penteliju su tri bolnice evakuisane kao i jedan od objekata Nacionalne opservatorije.

Na Olimpijskom stadionu u Atini je napravljena specijalna platforma koja služi za privremeni smeštaj evakuisanih iz ugroženih područja, prenosi RTS.

Pročitajte još:

Požar u NP “Sutjeska” preti da ugrozi putnu komunikaciju Foča-Gacko

Nastavlja se gašenje požara u Nacionalnom parku “Sutjeska”

Vršilac dužnosti direktora Republičke uprave civilne zaštite Boris Trninić rekao je za RTRS da je situacija na požarištu na području Naconalnog parka „Sutjeska“ bolja nego prethodnih dana i da helikopteri i vatrogasci i danas nastavljaju gašenje vatre.

Trninić je rekao da su se sinoć aktivirali novi požari, jer je reč o terenu gde se vatra lako širi, ali da situacija nije alarmantna i da se danas očekuje saniranje.

Helikopteri iz Srbije pomažu u gašenju požara u Nacionalnom parku, poslati su ‘super pumu’, koja ima nosivost oko četiri tone i ‘bel’, koji je manje nosivosti. Dok će u Grčku biti upućen najveći helikopter ‘kamov’ ruske proizvodnje koji nosi do pet tona, kao i 35 vatrogasaca spasilaca sa 12 vozila.

Energetski portal

1...383940...1.559 Page 39 of 1.559

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Opština Sjenica: Zabeleženi slučajevi uginuća životinja

Majdanpek ima vode do 16 časova

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Kako uštedeti struju preko dana

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Višestruk značaj zajedničke berze

Pročitajte još:

Zeekr širi mrežu punjača

Pročitajte još:

Nastavlja se gašenje požara u Nacionalnom parku “Sutjeska”

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM