Home Blog Page 38

Štete od suše i požara ogromne – ugroženi pčelinjaci, voćari računaju na gubitak trećine roda

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-iliustracija: Unsplash (Samuel Jeronimo)

Izuzetno visoke temperature i leto bez kiše izveli su kombajne u žetvu mesec dana ranije. Žega je smanjila rod suncokreta, kukuruza i soje, a nije pošteđeno ni voće. Kolika je šteta, tek računaju i proizvođači i država.

Zbog dugotrajne suše i rekordno visokih temperatura, atari su goreli i figurativno i bukvalno. Na udaru požara našlo se i selo Melenci kod Zrenjanina. Zapalili su se i trava i kukuruz, a najveću štetu pretrpeli su pčelari.

,,Šteta je negde oko sedam hiljada evra. Izgorele su 54 košnica od 93 koje su bile ovde. Zahvaljujući mojim kolegama pčelarima koji su prisutni, uspeli su da spasu 39 košnica. Požar je izbio iznenada, kad sam došao oni su već spasili, uradili i puno im hvala na tome“, kaže pčelar Siniša Topalov.

Pčelar Milovan Mijatov, koji je izmeštao košnice, kaže da je bilo zastrašujuće jer je plamen zahvatio pčelinjak.

,,Prilazite pčelinjaku koji je u plamenu, koji gori intenzivno. Kad se vosak i pčele upale, tu spasa nema. Jednostavno smo odvojili deo koji se mogao spasiti od onog dela koji je intenzivno goreo, i eto šta je ostalo“, kaže Mijatov.

Pročitajte još:

Smanjen rod uljarica i kukuruza

Ni biljka sa suncem u imenu nije mogla da izdrži ovogodišnju žegu. I kvalitet i rod suncokreta smanjeni su, i to gotovo 40 odsto, pokazuju prve procene. U srednjem Banatu kažu da je situacija loša, ali ne onoliko koliko su strepeli da će biti.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nadine)

,,Skoro mesec dana je ranije vršidba, ali mi smo se plašili da će i rod biti gori. Prva njiva koju smo ovršili izgorelo je 16 metara po jutru. Juče 18, tako da mislim da u ovoj situaciji treba da budemo zadovoljni“, objašnjava poljoprivrednica iz Nove Crnje Eržebet Halupka Dunai.

Iako će rod biti manji, cena žitarica neće biti veća, kažu na Produktnoj berzi u Novom Sadu.

,,S obzirom na to da SAD imaju rekordan rod kukuruza i soje, konstantno se vrši pritisak na svetsko tržište, tako da i pored nižih prinosa u našem regionu, cene na svetskom tržištu su nižem nivou“, navodi direktor Produktne berze Vlado Kovačević.

Očekivani problemi i u narednoj sezoni

Koliko tačno je suša umanjila rod znaćemo kada Ministartvo poljoprivrede završi procenu. Institut za voćarstvo računa sa gubitkom od najmanje 30 odsto roda voća.

,,Direktno su sada ugrožene voćne vrste kod kojih je berba u toku, kao što je šljiva. Nakon toga sledi berba jabuke, gde takođe očekujemo velike probleme. Ove štete će se odraziti ne samo na ovu sezonu već i na narednu vegetaciju, jer se voće neće pripremiti za rod u vegetaciji“, ističe direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Darko Jevremović.

Procene stručnjaka su da ćemo zbog suše samo na izvozu kukuruza zaraditi minimum 300 miliona evra manje nego prošle godine. Pojedina poljoprivredna udruženja traže uvođenje vanredne situacije, kako bi mogli da dobiju nadoknadu štete.

Izvor: RTS

EU:  Deset najčešćih proizvoda od plastike koji završe na plažama

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Proizvodi od plastike za jednokratnu upotrebu koriste se jednom ili kratko vreme, a potom se bace, pa ne treba da iznenađuje činjenica da oko 80 odsto morskog otpada čini plastika. Osim što plaže izledaju neuredno, to ima i dugotrajan uticaj na našu planetu.

Prema pravilima EU o plastici za jednokratnu upotrebu, deset proizvoda od plastike za jednokratnu upotrebu koji se najčešće nalaze na plažama Evrope su štapići za uši, pribor za jelo (tanjiri, slamke i kašičice), baloni i štapići za balone, ambalaža za hranu, čaše za piće, ambalaža za piće, opušci cigareta, plastične kese, paketi i omoti, vlažne maramice i sanitarni proizvodi.

Za druge proizvode od plastike za jednokratnu upotrebu, EU se fokusira na ograničavanje njihove upotrebe, na primer, uvođenjem zahteva za dizajn. Jedna od mera, uvedena je od 3. jula, plastične flaše za jednokratnu upotrebu koje se prodaju u EU moraju imati čepove ili poklopce pričvršćene za flašu.

Pročitajte još:

„Ovo može izgledati kao mala promena, ali njen uticaj može biti ogroman. Plastični čepovi ili poklopci su deo skoro 26 miliona tona plastičnog otpada koji se svake godine generiše u Evropi, od kojih mnogo završava na plažama širom sveta. Oko 80 odsto morskog otpada čini plastika. Zašto je uvedena promena sa čepovima? To je samo jedan od rezultata EU zakona o plastici za jednokratnu upotrebu“, navode iz Evropske komisije (EK).

EU strategija za plastiku, ima za cilj zaštitu životne sredine i zdravlja ljudi smanjenjem zagađenja plastikom i morskog otpada i ubrzavanje prelaska na kružnu i resursno efikasnu ekonomiju plastike. Strategija definiše kako EU planira da smanji plastični otpad u celokupnom spektru proizvodnje plastike.

Direktiva o plastici za jednokratnu upotrebu nije „protiv plastike“, već protiv neodržive upotrebe i bacanja plastike.

Pravila EU o ambalaži ima za cilj da se do 2025. reciklira 50 odsto plastične ambalaže, a do 2030. 55 odsto. U 2023. godini, Evropska komisija je usvojila REACH ograničenje na mikroplastiku namerno dodatu proizvodima i predlog zakona o sprečavanju gubitaka plastičnih peleta u životnu sredinu. Cilj EU je da smanji ispuštanje mikroplastike za 30 odsto do 2030. godine.

Energetski portal

Zabrana radova na Uni dokaz da građani mogu zaštiti prirodu

Foto: Green Team Novi Grad
Foto: Green Team Novi Grad

Inspekcija zaštite prirode Državnog inspektorata Hrvatske zabranila je investitoru izgradnju hidroelektrane na izvoru reke Une u Donjoj Suvaji.

Iz Državnog inspektorata navode, kako prenose hrvatski mediji, da je provedenim radovima došlo do štetnog uticaja na prirodu te da se ne može isključiti daljnji negativan uticaj provođenja zahvata, kako na ciljeve očuvanja i celovitosti područja ekološke mreže, tako i na bioraznolikost.

Informacija o zabrani daljih radova na Uni zatekla je i aktiviste, koji poručuju da je ovo dokaz da građani mogu stati u odbranu prirode.

„Una i svi oni koji su svojim telima branili reku Unu od tzv „investitora“, su dobili prvu bitku za očuvanje vrela Une. Međutim, dug je put do potpunog otklanjanja pretnje. Ne treba gubiti iz vida ni to da ništa nije gotovo dok se odgovorni za ovu situaciju dovedu pred lice pravde, kao i da se koliko je moguće sanira nastala šteta. Jedna bitka je dobijena, čestitke ljudima sa vrela Une, ovo nešto što uliva nadu i pokazuje da građani mogu stati i istrajati protiv devastacije životne sredine“, rekao je Mario Crnković iz  Udruženja građana Green Team.

Crnković je za Energetski portal dodao da je Una svojim čitavim tokom pod različitim pretnjama i devastacijama.

Pročitajte još:

„Od velike je važnosti da građani stanu u zaštitu životne sredine, jer očuvana i nezagađena životna sredina jeste u direktnoj vezi sa zdravljem čoveka. U Donjoj Suvaji se pokazalo da reke bolje od ičega ujedinjuju ljude, a da borba za život, kao i kada je u pitanju slučaj Trgovska gora, prevazilazi sve granice“, poručio je on.

Izgradnja hidroelektrane „Una-mlin“ odvijala se unutar područja Natura 2000, zaštićene mreže koja je ključna za očuvanje biološke raznolikosti u Evropi, a od samog početka radova okupila je brojne aktiviste u borbi za očuvanje ovog prirodnog bisera.

Treba dodati da pored MHE na vrelu Une, pretnja nad životima građana i životom ove reke je potencijalno odlaganje radioaktivnih i drugih opasnih otpada na Trgovskoj gori, neposredno uz reku Unu.

Jasna Dragojević

Italija ponovo otvara rudnike u potrazi za kritičnim mineralima

Foto-ilustracija: Pixabay (stafichukanatoly)
Foto-ilustracija: Freepik (VecMes)

Italijanska vlada donela je odluku o ponovnom otvaranju ranije zatvorenih rudnika i pokretanju novih kako bi obezbedila pristup ključnim mineralima, poput litijuma i kobalta, koji su neophodni za proizvodnju električnih automobila i drugih tehnologija obnovljive energije, prenose svetski mediji.

Ovaj potez usklađen je sa strategijom Evropske unije za smanjenje zavisnosti od Kine i podršku tranziciji na zelenu energiju.

Uredbom, koju su predstavili ministar industrije Adolfo Urso i ministar zaštite životne sredine Gilberto Pičeto Fratin, pojednostavljuju se procedure za dobijanje dozvola za rudarstvo, a predviđeno je da proces izdavanja dozvola traje najviše 18 meseci. Ova inicijativa ima za cilj ubrzanje istraživanja i eksploatacije mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na litijum, nikl, kobalt i retke metale.

Italija planira da koristi savremene tehnologije za istraživanje i ekstrakciju minerala, što uključuje ažuriranje nacionalne rudarske karte i identifikaciju potencijalno vrednih napuštenih rudnika. Ovaj program biće finansiran sa 3,5 miliona evra i rukovodiće ga Ministarstvo zaštite životne sredine.

Nova uredba takođe uvodi promene u sistemu koncesionih naknada, gde će kompanije plaćati od pet do sedam odsto prihoda od izvađenih minerala, što će omogućiti državi i regionima da podele dobit od rudarskih aktivnosti. Ove mere su deo šire strategije za ubrzanje energetske tranzicije i podršku nacionalnoj ekonomiji u kontekstu globalnih promena na tržištu kritičnih sirovina.

Pročitajte još:

Italija bogata ključnim sirovinama

Veruje se da Italija poseduje rezerve najmanje 15 od 34 sirovine koje Evropska unija smatra ključnim za strateški razvoj. Međutim, mnogi od tih resursa nalaze se u rudnicima koji su zatvoreni pre mnogo decenija jer su tada smatrani neisplativim, istakao je ministar Urso.

Prema italijanskoj agenciji za zaštitu životne sredine (ISPRA), potencijalni resursi uključuju litijum u blizini Rima, olovo i cink u Lombardiji, kobalt u Pijemontu, titan u Liguriji, kao i različite rude na Siciliji i Sardiniji.

Foto-ilustracija: Unsplash (Michael Fousert)

ISPRA ima zadatak da do maja 2025. godine obezbedi ažuriranu mapu mineralnih resursa, koristeći savremene tehnologije poput satelita i dronova za otkrivanje minerala duboko pod zemljom, kako bi se što bolje iskoristio njihov potencijal.

„Ne smemo dozvoliti da zavisnost od ruskog uglja zamenimo zavisnošću od kritičnih sirovina iz Kine. Italija ima značajne rezerve minerala, poput kobalta u Pijemontu i Liguriji, i sada je vreme da ih iskoristimo za dobrobit naše ekonomije i građana“, izjavio je ministar Urso.

Energetski portal

Nov problem u poznatoj nuklearnoj elektrani

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)
Foto-ilustracija: Unsplash (kilian karger)

Nuklearna elektrana Fukušima Daiči, smeštena na severoistoku Japana, postala je svetski poznata nakon katastrofe koja ju je zadesila 2011. godine, kada je više od deset metara visok cunami je preplavio oblast od 560 km² i ostavio iza sebe katastrofu, ruševine i oštećenja u fabrici, izazvavši oslobađanje radioaktivnih materijala.

Tokio Electric Power Company (TEPCO) intenzivno je radio na sakupljanju i skladištenju kontaminirane vode da bi se sprečilo dalje zagađenje životne sredine. Kao deo ovih napora, TEPCO je uveo napredni sistem za obradu tečnosti (ALPS) s ciljem smanjenja radioaktivnosti u vodi, i pre otprilike godinu dana otpočelo je ispuštanje prečišćene vode u okean.

U februaru je kompanija imala određenih tehničkih problema koji su rešeni, a ovog puta je Tepco, kompanija koja upravlja ovom elektranom, otkrila novi problem u zgradi reaktora bloka 2, koji je bio jedan od najteže pogođenih tokom nesreće 2011. godine. Reč je o curenju približno 25 tona vode iz sistema koji hladi upotrebljeno nuklearno gorivo. Korišćeno gorivo, iako više ne proizvodi energiju, ostaje izuzetno vrelo i mora se stalno hladiti u specijalnim bazenima kako bi se izbegla opasnost.

Smanjenje nivoa vode u rezervoaru koji se koristi za održavanje nivoa vode u bazenu sa upotrebljenim gorivom, ukazivalo je na moguće curenje. Tepco je odmah reagovao, odlučivši da isključi glavnu pumpu sistema za hlađenje.

Pročitajte još:

Iako je isključivanje pumpe dovelo do postepenog povećanja temperature u bazenu za upotrebljeno gorivo, Tepco je procenio da će temperatura rasti za samo 0,06°C na sat, dostigavši maksimalno 46°C, što je znatno ispod bezbednosne granice od 65°C. Dakle, nije postojala neposredna opasnost po sigurnost, kako objašnjava World Nuclear News.

Voda koja je procurila je završila u odvodu na podu prostorije, koji je usmeravao tečnost u sabirnu jamu u podrumu. To znači da je curenje bilo kontrolisano i da nije predstavljalo pretnju po okolinu.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je obaveštena o ovom incidentu, uz napomenu da, prema trenutnim podacima, curenje nije zahvatilo druge prostorije. Ovaj incident, iako značajan s obzirom na istoriju elektrane Fukušima Daiči, bio je upravljan na kontrolisan način, bez većih posledica.

Energetski portal

Počinje promenljivo vreme u Srbiji

Foto: pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (atya_1)

Beograd je ovog jutra najtopliji grad u Srbiji, kao što je bila situacija i sa prethodnim merenjima, sa izmerenih 25 stepeni u 6 časova. Nasuprot tome, najniže temperature zabeležene su u Sjenici, gde je izmereno svega 13 stepeni, dok su Sombor, Novi Sad, Kikinda i Loznica izmerili 22 stepena.

Tokom dana u Srbiji će prevladavati promenljivo oblačno vreme, sa sunčanim intervalima. Maksimalne temperature će se kretati do 35 stepeni, uz nestabilno vreme, čak i kišu i grmljavinu u nekim delovima zemlje.

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je upozorenje na vremenske nepogode koje se očekuju od danas pa sve do 21. avgusta. Pljuskovi, grmljavina, grad i olujni vetrovi predviđeni su u zapadnim, južnim, centralnim i severnim delovima zemlje tokom narednih dana. Na jugu Banata i u donjem Podunavlju povremeno će duvati jak jugoistočni vetar, koji će uveče u severozapadnim delovima Srbije preći u severni i severozapadni.

Pročitajte još:

Beograd će zadržati toplo vreme sa promenljivom oblačnošću i sunčanim periodima. Najniža temperatura u glavnom gradu kretaće se između 21 i 25 stepeni, dok će maksimalna biti oko 34 stepena.

Meteorolozi predviđaju da će toplotni talas polako slabiti narednih dana, ali će nestabilnost rasti. Početkom naredne nedelje, vreme će biti sparno i promenljivo, uz smenu sunčanih i oblačnih perioda, kao i lokalne pljuskove sa grmljavinom koji mogu doneti obilnije padavine, grad i jak vetar, kako prenosi i RTS.

Biometeorološka prognoza upozorava na moguće tegobe koje promenljivo vreme može doneti, posebno kod osoba koje već imaju zdravstvene probleme – simptomi poput nesanice i bolova u mišićima najčešće su tegobe prilikom ovakvog vremena.

Energetski portal

Kako podvodne vetrenjače i solarne farme stvaraju održivu energiju

Foto-ilustracija: Pixabay (www_slon_pics)
Foto-ilustracija: Pixabay (Janvanbizar)

Obnovljivi izvori u Evropskoj uniji obezbeđuju sada 50 odsto snabdevanja električnom energijom. Udeo uglja sveden je na 27 odsto, a ostalo je gas i druga energija. I u svetu je trend izbacivanja prljavih tehnologija iz proizvodnje struje. Ipak stručnjaci ocenjuju da zelena tranzicija ne ide planiranom dinamikom i da projekte treba ubrzati.

Na mapi Evropske unije sve je više velikih vetroparkova i solarnih farmi. U većini članica Unije sve čeće se mogu videti i po dve – tri vetroturbine i nekoliko solanih panela koji pripadaju domaćinstvima i firmama.

,,Svim evropskim zemljama postalo je jasno koliko su zavisne od ruske energije, a onda je energetska politika bila povezana sa bezbednosnom politikom. To znači da aktivnosti treba pojačati, ali kada pogledate države članice planirani zeleni projekti malo stagniraju“, kaže Dite Braso Sorensen, analitičarka iz Danske.

Gert Viner Jergenson iz „Norlis Holdiga“ iz Danske smatra da tehnologije postoje, tako da mora da se radi na širem planu i mnogo više nego sada.

Pročitajte još:

Pored iskorišćenja energije vode, vetra, sunca, vodonika, traže se i druge mogućnosti obnovljivih izvora.

Dve holandske kompanije uložile su veliki novac u iskorišćenje morskih struja – odnosno da plimu i oseku pretvore u električnu energiju. Instalirana je turbina koja liči na podvodnu vetrenjaču i na morskom dnu aluminijumski zmaj koji rotira osmice oko generatora i tako proizvodi struju.

,,Zmaj će proizvoditi struju za približno 600 domova, a to su naša dva najveća sela. I nadamo se da će ih u budućnosti biti još“, rekao je energetski savetnik Ervin de Boer.

Marten Berkhout iz kompanije „Sikjurent“ kaže da su potrebne nove opcije, održive opcije, za zamenu postojećih neodrživih aktivnosti.

Foto-ilustracija: Pixabay

U svetu je sve više velikih solarnih farmi. Kineski projekat četiri solarne elektrane nazvan – „Veliki zid čiste električne energije“ dugačak je 400 kilometara. A samo jedna ima čak 196.000 panela, u obliku konja u galopu, i obezbeđuje struju za 300.000 ljudi.

Od tih solara korist imaju i poljoprivrednici i stočari jer njihova senka zadržava vlagu u zemlji od sunčevog isparavanja, i prva su linija odbrane od pustinjskog peska, što štiti i kvalitet vode.

,,Tokom našeg procesa izgradnje nastojimo što više da očuvamo originalni pejzaž. U zavisnosti od uslova zemljišta, uvodimo otpornije trave i lekovito bilje za uzgoj. Ispod solarnih panela integrišemo ispašu i poljoprivredu kako bismo povećali ekonomsku korist,“ kaže Ao Ksiaohu iz „Iner Mongolija Enerdži Grupe“.

Samo ova solarna farma štedi 680.000 tona uglja, a emisiju CO2 smanjuje za 1,65 miliona godišnje.

Iako je napredak u zelenim tehnologijama vidljiv ograničenja još ima. Ti solarni paneli proizvode električnu energiju tokom dana, a noću ih zamenjuju termoelektrane.

To je još jedna potvda da odricanje od uglja nije ni lak posao.

Izvor: RTS

Otkriven dubok podzemni rezervoar vode na Marsu

Foto-ilustracija: Unsplash (nicolas-lobos)
Foto-ilustracija: Unsplash (NASA)

Naučnici sa Univerziteta Kalifornije – Berkli, napravili su značajno otkriće koristeći podatke sa NASA-inog istraživačkog uređaja Insight. Pronašli su ogroman rezervoar tečne vode duboko ispod površine Marsa, inače četvrte planete po udaljenosti od Sunca. Ova voda se nalazi između 11,5 i 20 kilometara ispod površine planete, u malim pukotinama i porama unutar stena Marsove kore. Količina vode je toliko velika da bi mogla da pokrije čitavu površinu Marsa slojem vode debljine između jedan i dva kilometra.

Pre više od tri milijarde godina, Mars je imao okeane na svojoj površini. Međutim, nakon što je planeta izgubila svoju atmosferu, ovi okeani su nestali. Novo otkriće upućuje da veliki deo te vode nije nestao već je duboko zašao u unutrašnjost Marsa, u dubokim slojevima kore.

Rezervoar je nepristupačan sa trenutnom tehnologijom zbog dubine. Ipak, ovo otkriće može otvoriti mogućnost da bi Mars mogao imati uslove koji bi potencijalno mogli podržati život, s obzirom na to da na Zemlji život može opstati u ekstremnim uslovima poput najdubljih delova okeana.

Pročitajte još:

Naučnici su koristili seizmičke talase, uzrokovane potresima na Marsu, kako bi proučili unutrašnjost, i tako su uspeli da identifikuju prisustvo slojeva stena zasićenih vodom. Ova metoda je slična onoj koju koristimo za pronalaženje vode i nafte na Zemlji, objašnjeno je u istraživanju.

Ovo otkriva prošlost planete a može igrati i značajnu ulogu u budućim istraživanjima i misijama na Marsu. Pored toga, ovo istraživanje može imati koristi za Zemlju jer pomaže u razumevanju planeta i njihovih geoloških procesa, što može doprineti boljem razumevanju klimatskih promena i unapređenju tehnologija za istraživanje podzemnih resursa.

Energetski portal

Od staklenog otpada do građevinskog materijala

Foto: Marija Marković
Foto: Marija Marković

Da u industriji građevinskog materijala ima prostora za inovacije svedoči čačanska kompanija Fragment. Njeni osnivači, Marija Marković i Pavle Milošević, patentirali su revolucionarni građevinski proizvod koji pleni lepotom i održivošću.

Reč je o Fragment pločama koje u svom sastavu imaju 75 odsto recikliranog stakla, prikupljenog direktno iz lokalnih izvora. Ove ploče karakteriše izuzetna čvrstoća koja nadmašuje mermer i prirodni kamen, čineći ih izdržljivim i pouzdanim materijalom za različite primene.

Marija Marković, umetnica i ekološka aktivistkinja koja je svoje master zvanje stekla u Njujorku, kaže da je ideja o proizvodnji Fragment panela nastala iz eksperimenta koji je povezan sa umetnošću i ekologijom.

– Počeli smo sa željom da napravimo skulpturu, a i da pronađemo rešenje za flaše koje su se gomilale u našim domaćinstvima. U mnogim delovima Srbije nije lako odložiti reciklažni otpad, pa smo rešili da pokušamo da napravimo materijal sličan terazzu. Kada smo prvi put ispolirali materijal, izgledao je fantastično. I dalje čuvamo tu prvu pločicu kao podsetnik na naše početke – objašnjava naša sagovornica.

U FOKUSU:

Međutim, početni izgled materijala bio je daleko od proizvoda koje kompanija danas nudi. Budući da se staklo i cement hemijski ne slažu najbolje, ovi inovatori upustili su se u dvogodišnje istraživanje koje je uključilo i saradnju sa Tehnološko-metalurškim fakultetom u Beogradu i Fakultetom tehničkih nauka u Čačku.

Foto: Marija Marković

– Ta saradnja je sjajno započela i još uvek je uspešno održavamo. Nakon preko 2.000 eksperimenata, konačno smo bili zadovoljni mehaničkim i estetskim svojstvima Fragment ploče – kaže Marija.

Kompanija trenutno nudi 17 različitih dizajna panela koji su pogodni za upotrebu kako u enterijerima, tako i u eksterijerima. Od ovih ploča do sada su izrađene fontane, spoljni mobilijar, simsovi, zidovi na kupatilima, kuhinje, šankovi i razni stolovi.

– Fragment ploče imaju A1 klasu zapaljivosti, što garantuje da ne gore, ne šire požar i ne zapale se prilikom požara. Prilagodljive su specifičnim potrebama svakog projekta jer se mogu seći u različitim oblicima. Zaštitni premazi koje koristimo imaju sertifikat za kontakt sa hranom, osiguravajući sigurnost i higijenu u svim aplikacijama. Osim toga, one su UV neutralne, što znači da su otporne na štetne UV zrake i neće izbledeti ili izgubiti svoja svojstva pod uticajem sunca – ističe ona.

Fragment paneli svojom pojavom oduzimaju dah. Imaju dubinu, svetlucaju i prelamaju svetlost na način koji stvara osećaj gubljenja u površini, a čak su i na dodir veoma zanimljivi i jedinstveni.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

U Paraćinu i Nišu struja ponovo ubila preko 40 belih roda

Foto-ilustracija: Unsplash (Ben Berwers)
Foto-ilustracija: Unsplash (Georg Bommeli)

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) obaveštava javnost o dva tragična slučaja stradanja ptica od posledica strujnog udara u kojima je uginula najmanje 41 bela roda. Na dva lokaliteta, u blizini jezera Buljanka u Paraćinu i na Novom groblju u Nišu, ornitolozi DZPPS-a su pronašli najmanje 56 stradalih ptica. Nažalost, oba lokaliteta su od ranijih godina poznata kao mesta masovnih stradanja ptica od strujnog udara.

U godini kada su ornitolozi i brojni ljubitelji prirode širom Srbije sproveli 8. Međunarodni popis belih roda, ponovo je zabeleženo masovno uginuće ovih ptica od posledica elektrokucije (strujnog udara). U atarima sela Potočac, u blizini jezera Buljanka, ispod niza srednjenaponskih stubova dalekovoda, ornitolozi gotovo svake godine pronalaze leševe. Ovde je 2019. godine pronađeno čak 134 leša, od čega 44 belih roda, 3 mišara, 1 vetruška, 33 gavrana, 16 sivih vrana, 6 čavki  i 31 čvorak.

Uprkos brojnim apelima koje je DZPPS upućivalo nadležnim institucijama, ove godine situacija se ponovila. Ispod svega nekoliko srednjenaponskih stubova, ornitolog Nikola Nedeljković pronašao je leševe 30 roda i 9 ptica iz porodice vrana. Kako je teren nepregledan i nije u potpunosti obiđen, stvaran broj stradalih životinja je zasigurno daleko veći.

Pročitajte još:

Bele rode se polako okupljaju u jata i pripremaju za jesenju migraciju u toplije krajeve tokom koje koriste dolinu Velike Morave kao koridor iznad kog lete. U blizini ove reke i jezera Buljanka nalazi se deponija koja raste iz godine u godinu, što je mala ekološka zamka za selice koje na tom mestu traže hranu. U pokušaju da odmore na stubovima dalekovoda, ptice u trenutku bivaju spržene snažnim strujnim udarom, na šta nedvosmisleno upućuje karakter povreda kod povređenih ptica.

Istovremeno, scenario je sličan i na Novom groblju u Nišu, u blizini kojeg se nalazi deponija. Slobodan Marković je ovde pronašao leševe 11 belih roda i 7 ptica iz porodice vrana. Prošle godine, na istom mestu je pronašao 8 roda, 4 gačca i jednu svraku.

Ovakvi slučajevi ne samo da uzrokuju uznemirenje javnosti kada budu otrkiveni već dovode i do prekida isporuke električne energije i ekonomske štete domaćinstvima i privredi. Kako je na ovim mestima stradanje dokazano, DZPPS  apeluje na nadlžene institucije, pre svega na Elektrodistribuciju Srbije da se problem reši, kako bi se u budućnosti sprečila šteta i sačuvali životi strogo zaštićenih vrsta ptica. Potrebno je izolovati stubove i zameniti opasne elemente bezbednim, što je proverena praksa koja je rasprostranjena širom evropskih zemalja.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Poznato kada stiže prvi električni Golf

Foto: pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Dok je mnogima san električni automobil kako bi obezbedili jeftin prevoz, automobilska industrija pored trke za što povoljnijim EV vodi i onu drugu, napraviti što luksuzniji model na električni pogon. Na tom putu javljalju se i brojne prepreke, a na jednu od njih „naleteo“ je „Folkfvagen“ jer je imao probleme sa softverom.

Upravni odbor Volkswagen Grupe  ranije je odgodio modele koji se temelje na platformi Scalable Systems Platform (SSP). Proizvođač automobila dugo je imao problema sa softverom, a njegov softverski odel  čak je prošle godine dobio novog izvršnog direktora u pokušaju da ispravi sve nedostatke.

Folksvagen je nedavno uložio velik novac u Rivian, novog američkog proizvođača električnih automobila, a zahvaljujući njihovoj softverskoj stručnosti, dugoočekivani električni VW Golf mogao bi stići na tržište pre očekivanog roka. Ova kompanija uložiće oko pet milijardi dolara, od čega će tri otići direktno u Rivian, a ostatak u zajednička ulaganja.

Drugi najveći proizvođač automobila na svetu najavio je da će električni GTI biti još bolji od svoji prethodnika, odnosno da će imati znatno unapređenu platformu i mehaniku.

Pročitajte još:

Električni Golf, koji za sada nosi fabričko kodno ime ID Golf, mogao bi da bude lansiran 2029. godine ili čak i ranije, kao prvi model temeljen na novoj SSP platformi. Prethodno je kao rok spominjana 2030. godina.

Inače, „Folksvagen“ je odlučio da odloži proizvodnju planiranog modela Trinity, velike električne limuzine koja bi trebalo da postane konkurent top modelima kakav je Tesla Model S. Planiran je za 2026, ali taj automobil će se na tržištu pojaviti tek 2032. godine. To je trebao da bude prvi automobil na SPP platformi, sa naprednim softverom i sistemom autonomne vožnje Nivoa 4, odlagani su nekoliko puta (prvo za 2028, pa 2030, pa sada za 2032.).

Energetski portal

Prozjumeri – Važna karika u energetskoj tranziciji Srbije

Foto-ilustracija: Pixabay (pasja1000)
Foto-ilustracija: Freepik (rorozoa)

Iako je na energetskoj sceni Srbije prisutan još od 2014. godine, koncept prozjumera je tek pre dve godine doživeo svoj zaokret i sada njegova popularnost raste iz dana u dan.

Građanima, privredi i brojnim ustanovama ukazala se mogućnost da sami proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora, dok višak proizvodnje iz svojih elektrana mogu predati u elektrodistributivnu mrežu. Od mnogobrojnih prednosti sticanja statusa kupac-proizvođač, odnosno prozjumer, ističu se značajne uštede na računima za električnu energiju, postizanje energetske nezavisnosti i sigurnosti, kao i ekološke koristi i doprinos nacionalnoj energetskoj tranziciji.

Prema podacima Elektroprivrede Srbije, zelene kilovate u našoj zemlji trenutno proizvodi oko 3.200 prozjumera. Najbrojnija su domaćinstva među kojima je njih 2.300 upisano u registar prozjumera, a tu je i oko 840 proizvodnih objekata, kao i sve više ustanova uključujući škole, vrtiće, studentske centre, manastire i institute. Većina prozjumera opredelila se za postavljanje solarnih sistema na svojim krovovima, a mnogi su bili podstaknuti subvencijama za ugradnju solarnih panela za koje Republika Srbija raspisuje javne pozive od 2021. godine.

Prozjumeri su od suštinskog značaja za uspešnu energetsku tranziciju naše zemlje. Oni ne samo što uvećavaju procenat obnovljivih izvora energije u domaćem energetskom miksu, već i doprinose rasterećenju elektrodistributivne mreže, ostvarivanju finansijskih ušteda i smanjenju emisije ugljen-dioksida. Zbog toga su podrška prozjumerima i njihov dalji razvoj prepoznati kao jedan od prioriteta u energetskoj politici Srbije kako bi se osigurala održiva i sigurna energetska budućnost za sve. Uredbe i zakoni koji se tiču OIE sektora više puta su revidirani kako bi odgovorili na potrebe investitora u najvećoj mogućoj meri, a ove godine u su planu i izmene Zakona o energetici kojima će, između ostalog, biti uspostavljen sistem sertifikacije instalatera solarnih sistema, toplotnih pumpi i drugih OIE sistema u cilju obezbeđivanja ujednačenog i standardizovanog kvaliteta usluga za građane i privredu.

Kako do statusa kupac-proizvođač 

Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije utvrđeno je na koji način možemo steći status kupca-proizvođača, a čitav proces maksimalno je pojednostavljen kako bi se što više građana, preduzetnika i predstavnika institucija odlučilo da uplovi u svet obnovljivih izvora energije. Pre podnošenja zahteva za ugovor sa snabdevačem, krajnji kupac mora izgraditi objekat za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora koji će koristiti za sopstvenu potrošnju, dok će višak energije isporučivati u sistem.

Uredbom je početkom godine definisano ograničenje za domaćinstva do 10,8 kilovata, a za ostale kategorije prozjumera ograničenje je do 150 kilovata. Neophodno je da krajnji kupac prilagoditi merno mesto u skladu sa propisima i standardima za sticanje statusa kupca-proizvođača. Uz zahtev za zaključenje ugovora prilaže se i Obaveštenje o prilagođenju mernog mesta, izdato od strane operatora distributivnog sistema. Jedan od snabdevača na tržištu električne energije u Republici Srbiji je akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije Beograd, koje učestvuje u procesu zaključenja ugovora sa potpunim snabdevanjem sa neto merenjem, odnosno neto obračunom sa kupcima-proizvođačima. Snabdevač dalje ima obavezu da kupcu-proizvođaču ponudi ugovor o potpunom snabdevanju sa neto merenjem za domaćinstva, ili neto obračunom za ostale kategorije, u skladu sa odgovarajućim kriterijumima i uslovima propisanim zakonom.

U FOKUSU:

Zaključenje ugovora sa neto merenjem, odnosno neto obračunom

U Srbiji prozjumeri koriste neto merenje i neto obračun, što im omogućava da iskoriste proizvedenu energiju za sopstvenu potrošnju, a da višak energije isporuče u mrežu, čime ostvaruju značajne uštede. Nakon što snabdevač obradi podneti zahtev, dolazi do zaključenja ugovora sa kupcem-proizvođačem i to kroz dva modela: model ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem za domaćinstva i model ugovora o potpunom snabdevanju sa neto obračunom za druge kategorije. Nedavno je usvojena Uredba o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, koja je od značaja kako za domaćinstva, tako i za industrijske prozjumere.

Najvažnija novina jeste smanjenje troškova naknade za kupce-proizvođače koji proizvode zelenu energiju za sopstvene potrebe, dok za ostale potrošače iznos naknade ostaje nepromenjen. Uredba propisuje način obračuna naknade za povlašćene proizvođače električne energije koju plaćaju krajnji kupci. Novim propisom dodatno se olakšava i unapređuje finansijski položaj kupaca-proizvođača, jer se osnovica za obračun naknade zasniva na neto električnoj energiji, a ne na preuzetoj električnoj energiji iz mreže. Operator sistema upisuje krajnjeg kupca u Registar kupaca-proizvođača, čime je proces sticanja statusa kupac-proizvođač kompletiran. Kada se jednom „učlane“ u klub prozjumera, fizička i pravna lica postaju aktivni učesnici u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora i to ne isključivo u sopstvenu korist, već na korist čitave nacije.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst pročitajte u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Konkurs za eko-saradnika

Foto: Promo
Foto-ilustracija: Pixabay (Sethish kumar Periyasamy)

Omladinsko ekološko udruženje Envision Eco Serbia sprovodi projekat Eko Srbija” koji se tiče ekološkog obrazovanja dece u osnovnim i srednjim školama širom Srbije.

Kako navode iz ovog udruženja, u periodu od marta do maja ove godine uspešno je realizovan prvi ciklus projekta.

Kroz edukativne radionice održane u pet gradova i opština izvan Beograda, doprineli su podizanju svesti o važnosti zaštite životne sredine među mladima.

Drugi ciklus projekta počinje 01.10.2024. i traje do 01.01.2025. godine. Tokom tri meseca posetiće šest gradova i opština u Srbiji.

U sklopu projekta Eko Srbija” u prilici smo da ponudimo volontersku praksu na poziciji eko-saradnik”, koja uključuje obuku i pripreme za radionice, dobijanje baze relevantnih informacija za određene teme i vođenje radionica u paru i uz podršku člana našeg tima”, navodi se u saopštenju.

Članovi omladinsko ekološkog udruženja ističu da će ova praksa pružiti proliku studentima da razmene ideje, razviju kreativnost i veštine prezentovanja.

Za više informacija pogledajte ovde.

Energetski portal

Širi centar Beograda „krase“ dve velike deponije – za jednu ima rešenja, šta je sa drugom

Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)
Foto-ilustracija: Pixabay (Prylarer)

U širem centru grada – dve deponije su dve dugogodišnje muke Beograda. Jedna na Zvezdari, druga kod Pančevačkog mosta. Za jednu se nazire rešenje, mada nije jasno što do sada nije primenjeno, ali šta ćemo sa onom drugom koja samo raste i raste.

Petanest godina ista slika, a često i miris, preko puta okretnice tramvaja u Bulevaru kralja Aleksandra. Neformalno naselje, improvizovane kućice sa daščanim krovom. Obišli smo desetak porodica koje ovde žive. Znaju da nije dobro, ali kažu, nemaju gde.

,,Ovde je užasno, đubre, sparina“, kaže Violeta Ignac. ,,Sada smo kako-tako stvorili neke uslove, navikli smo se, deca sada idu u školu, nemamo problem ni sa komšilukom“, rekao je Raša Simić.

Hoće li imati isti komšiluk i narednih meseci, ne znaju. Pre dva dana posetile su ih komunalne službe Grada i Opštine Zvezdara i rekle im, tvrde sagovornici, da će za petnaestak dana doći s predlogom o preseljenju. Tvrde, spominjali su barake i kontejnere, ali lokacija je još nepoznata.

Raša Simić kaže da u tom slučaju ne zna šta će, ali da ne planira da tako lako napusti mesto.

Pročitajte još:

Sa ulice pažnju privlači sve veća deponija. Građani su pisali brojne prijave, vatrogasci intervenisali zbog požara. Opština je 2018. donela rešenje o uklanjanju deponije, ali, kažu, ništa nije moglo da se uradi jer parcela pripada privatnom preduzeću.

Pokušalo se i sa prodajom zemljišta ranijih godina, a pokretan je i stečajni postupak. Oni koji tu žive, kažu, nisu krivi za deponiju.

Violeta Ignac kaže da to nije njihovo, već kamionima dovoze otpad. Raša Simić kaže da tu ljudi žive.

Plan za uklanjanje smeća

U saopštenju Opštine Zvezdara navodi se da je vlasnik parcele preuzeo obavezu da dostavi plan za uklanjanje smeća i ograđivanje parcele. Možda se ovom višedecenijskom problemu nazire kraj. Ali to nije slučaj s drugom velikom deponijom.

Samo šest kilometara odatle, ispod Pančevačkog mosta, gomila svega i svačega. Od početka 2023. do danas, Komunalna policija 32 puta je izašla na teren. Međutim, izdata su dva prekršajna naloga jer su samo dva puta zatekli ljude koji tu istovaraju smeće.

,,Postavljena ograda je srušena na mnogim mestima i odlaže se opet otpad. Kada prolazim često vidim i dim. Ovo je neverovatno da mi po ko zna koji put razgovaramo na ovu temu i da ne postoji sistemsko rešenje“, kaže Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije

Godinama radnici Gradske čistoće odnose na hiljade kubika smeća, ali izgleda da je više onih koji istovaraju.

Kaznene mere

Lakše im je tako nego da plate za odlaganje otpada. Kaznene mere su dobre u teoriji, kažu stručnjaci, ali je praksa loša. U prethodnih godinu i po dana Komunalna milicija izašla je 2.723 puta na teren i izdala 703 prekršajne prijave.

Nemaju dovoljno ljudi, pa je važno da se i opštinske inspekcije uključe.

Primer sa Zvezdare pokazaće da li je uz dobru volju naizgled komplikovana situacija lako rešiva onda kada se uključe sve institucije i službe.

Izvor: RTS

Izvučen prvi ratni nemački brod iz Dunava u Srbiji

Foto-ilustracija: Unsplash (michael)

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavilo je pre nekoliko nedelja projekat vredan 31,5 miliona evra, u saradnji sa Evropskom unijom i Evropskom investicionom bankom (EIB) čiji je cilj vađenje 21 broda nemačke Crnomorske flote, potopljene u Dunavu kod Prahova tokom Drugog svetskog rata. Od ukupne sume, 16 miliona evra je obezbedila EU putem granta, dok je preostalih 15,5 miliona finansirano putem kredita EIB.

 

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

A post shared by Горан Весић (@vesicg)

Projekat ima za cilj poboljšanje plovnosti Dunava, povećanje bezbednosti i unapređenje transportne mreže Srbije. Konkretno, ovaj broj brodova nalazi se na samom rečnom putu, iako se u reci krije još otprilike blizu 200 takvih, saopšteno je na sajtu resornog ministarstva.

Tada je istaknuto da je reč o izuzetno važnom zadatku, s obzirom na to da su potopljeni brodovi od pre 80 godina opasnost za plovidbu i protok rečnog saobraćaja. Planirano je da se brodovi izvade kako bi se povećala širina Dunava na ovom delu i modernizovali plovni putevi.

Pročitajte još:

Iz Dunava je ovih dana vađen prvi brod iz potopljene flote. Proces je trajao tri dana, a učestvovali su ronioci, inženjeri i brojni stručnjaci iz različitih oblasti. Brod je izvučen uz pomoć kranova i specijalnih užadi, a nakon toga je očišćen od mulja i naslaga koje su se taložile decenijama. U njemu su pronađeni sanduci sa municijom, neeksplodirane bombe i oružje iz Drugog svetskog rata, što je potvrdilo koliko je rizična operacija i koliko je nebezbedno bilo ostaviti ih u reci, objasnio je Aleksandar Banjac iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u intervjuu za RTS.

Tom prilikom je naglasio da kada svi brodovi budu izvučeni, širina Dunava na tom delu će se povećati sa 90 na 200 metara, čime će se postići pun kapacitet reke i omogućiti bezbedna i efikasna plovidba, navodi se na RTS-u.

Energetski portal

Usamljeni risevi Đerdapa: Gde su nestale divlje mačke

Foto: Bojan Džodan
Foto: Bojan Džodan

U bogatoj prirodi Đerdapa, našeg najvećeg nacionalnog parka, živi i mali broj riseva. Mada je tačna brojka za sada nepoznata, procenjuje se da ovih divljih mačaka u Nacionalnom parku Đerdap ima tek nešto više od deset.

Ovi risevi danas su gotovo odsečeni od svoje matice u Rumuniji, gde je njihova populacija daleko veća, sa preko dve hiljade jedinki. Krivac za izolaciju „naših” riseva je Dunav, ali su njihovoj sudbini kumovale i klimatske promene, kako piše Klima101.

Naime, čak deceniju unazad Dunav u Đerdapu ne ledi čitavom svojom površinom, što znači da životinje ne mogu da pređu vodenu granicu Srbije i Rumunije.

„Risevi su mačke i ne vole vodu”, objašnjava biološkinja iz Nacionalnog parka Đerdap, Sara Stanković, za portal Klima101.

„U suštini, plivaju samo ukoliko su iz različitih razloga uslovljeni.”

Samim tim, kako bi prešli na drugu stranu reke, i obrnuto, njima je neophodan most – odnosno sloj leda koji se formira u zimskih mesecima.

Ali tog mosta nema još od 2014. godine, kada je, prema navodima iz Nacionalnog parka Đerdap, Dunav poslednji put ledio u celosti.

Tako, u svetlu toplijih zima, srpski i rumunski risevi ostaju razdvojeni jedni od drugih.

„Pored ovog efekta ostrva, odnosno izolovanosti, na smanjenje brojnosti riseva ispod optimuma kod nas utiču mnogi drugi faktori kao što je nedozvoljen lov”, dodaje Stanković.

Kako objašnjava biološkinja, zbog svega ovoga, u Srbiji dolazi do ukrštanja jedinki koje su u srodstvu.

Pročitajte još:

„To dalje prouzrokuje ispoljavanje loših, neadaptilnih osobina, koje risevima nisu od koristi, kao i do povećane sklonosti za ispoljavanje različitih oboljenja.”

Kako navodi naša sagovornica, risevi koji nastaju iz takvih odnosa češće se rađaju sa srčanim manama, manji broj jedinki uopšte dođe na svet, a mladunci zbog zdravstvenih problema uginu posle svega dva-tri meseca.

Iako pravi uvid u stanje risa možemo znati tek posle pregleda, a koji uključuje čak i EKG, naučnici iz regiona opazili su da bi i sam izgled mogao da bude indikator zdravlja jedinke.

„Risevi na ušima imaju po jedan čuperak”, konstatuje biološkinja, „dok je u Hrvatskoj i Sloveniji primećen trend da jedinke koje su nosioci srčanih anomalija imaju po dva čuperka na ušima.”

Srbija se nalazi u široj zoni Mediterana koja predstavlja tzv. žarište klimatskih promena. To znači da se zagrevamo brže od globalnog proseka.

Foto: Bojan Džodan

Porast temperature ne osećamo samo tokom leta, već tokom čitave godine: prema merenjima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), devet od deset najtoplijih ikada zabeleženih zima u našoj zemlji desile su se nakon 2000. godine, dok su one hladnije rezervisane za raniji period.

Upravo ovakvi „prijatniji” zimski meseci, praćeni izostankom leda na Dunavu, stvaraju naizgled nepremostivu barijeru između srpskih i rumunskih riseva.

U zagrejanijoj Srbiji, na udaru su naše zdravlje, naša poljoprivredna proizvodnja, način života uopšte, a usamljeni risevi sa Đerdapa pokazuju nam da posledice klimatskih promena sežu još mnogo dublje nego što mislimo.

Nacionalni park Đerdap proglašen je 1974. godine i najveći je u Srbiji.

Nalazi se u severoistočnom delu zemlje, duž sto kilometara desne obale Dunava, i prostire se na površini od skoro 64 hiljade hektara. Glavna prepoznatljivost područja verovatno je grandiozna Đerdapska klisura, najduža i najveća klisura probojnica u Evropi.

U ovim predelima opstaje preko 1.100 vrsta biljaka računajući i primerke drevne flore kao što su koprivić, jorgovan, orah i srebrna lipa. Ima čak i preko desetak vrsta orhideja.

Okružene svom tom vegetacijom, žive i mnogobrojne životinjske vrste – a risevi su samo jedna od njih. U Đerdapu mogu se naći i jeleni, košute, jazavci, lisice, vukovi, šakali, ježevi, divlje svinje…

Ali ma koliko ovakva slika nacionalnog parka delovala romantično, ne smemo da zanemarimo da je ovo prirodno bogatstvo izloženo različitim negativnim uticajima.

Izvor: Klima101