Home Blog Page 34

Ministarstvo: U Srbiji ne postoji zakonski okvir za skladištenje nuklearnog otpada iz EU

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (kilian karger)

Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da u Srbiji ne postoji zakonski okvir kao ni odgovarajuća infrastruktura koji bi omogućili skladištenje nuklearnog otpada iz EU u Republici Srbiji.

Preciznije, kako se navodi, prema članu 4. zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, zabranjen je uvoz radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva inostranog porekla na teritoriju Republike Srbije.

Kako je objašnjeno, Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i u skladu sa procesom evropskih integracija svi zakoni i podzakonska akta su usklađeni ili će biti usklađeni u tranzicionom periodu sa direktivama EU.

,,Srbija transponuje EU direktive u oblasti energetike i životne sredine i dodatno Srbija je potpisnica Sofijske deklaracije, ugovora o Energetskoj zajednici (gde je jedna od ugovornih strana i Evropska unija) i Pariskog sporazuma, kojim smo se obavezali da uskladimo svoje politike sa evropskim ciljevima’’, navodi se na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike.

Sve kompanije koje posluju u Srbiji u obavezi su da poštuju zakonsku regulativu Srbije, koja je, kako podsećaju, u procesu pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.

Pročitajte još:

Krajem marta 2024. godine Evropski parlament i Evropski savet usvojili su izmenu procedura i kontrolnih mera za transport otpada, koje ima za cilj između ostalog, da Evropska unija ne izvozi svoje ekološke izazove u druge zemlje. Usvojene mere o izvozu otpada postaviće standard u prevenciji ekoloških i javnozdravstvenih problema u trećim zemljama koji su izazvani neodrživim upravljanjem otpadom koji je generisan izvan njih.

Prema navodima Ministarstva, ova uredba će isključivo dozvoliti izvoz otpada generisanim u EU u zemlje koje nisu članice OECD-a ako te zemlje obaveste Komisiju da su voljne uvesti taj otpad i imaju sposobnost da održivo njime upravljaju.

Prisećanja radi, istaknuto je da Direktiva Evropskog saveta 2006/117/Euratom od 20. novembra 2006. o nadzoru i kontroli pošiljki radioaktivnog otpada i istrošenog goriva, zabranjuje izvoz radioaktivnog otpada u bilo koje zemlje koje nisu članice EU i koje ne mogu da upravljaju radioaktivnim otpadom.

Energetski portal

Vojvodina: Rekonstrukcija i izgradnja postrojenja za vodu u pet opština

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Manki Kim)

Projekti na rekonstrukciji postojećih postrojenja za snabdevanje vodom i tretman otpadnih voda, kao i na izgradnji kompletno novih instalacija, u ovom trenutku se realizuju u pet opština na teritoriji AP Vojvodine – Ada, Beočin, Odžaci, Temerin i Irig.

Radove finansira Pokrajinska vlada, preko Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine, sa ukupno 3,9 milijardi dinara.

U toku su radovi na izgradnji fabrike vode – crpne stanice sa ugradnjom uređaja za kondicioniranje pijaće vode za naselja Ada i Mol.

Pored toga, realizuje se projekat na rekonstrukciji i dogradnji postrojenja za prečišćavanje bunarske vode za vodosnabdevanje Beočina i okolnih naselja sa izradom, opremanjem i povezivanjem bunara.

U Vrdniku, u opštini Irig, u toku su radovi na izgradnji postrojenja za preradu otpadnih voda.

Pročitajte još:

Iz pokrajinskog budžeta finansira se dogradnja i rekonstrukcija postrojenja za pripremu vode za piće, kao i izgradnja postrojenja za prečišćavanje bunarske vode sa izvorišta ,,Staro Đurđevo’’ u opštini Temerin.

Prisećanja radi, kamen temeljac za izgradnju fabrike vode, čija će se površina protirati na oko 3.000 kvadratnih metara, položen je u februaru ove godine. Njena izgradnja započeta je nakon višemesečne analize preko pilot-postrojenja, koja je pokazala na koji način pristupiti rešavanju ovog problema.

Energetski portal

EPS dobio integrisanu dozvolu za blokove B1 i B2 u TE „Kostolac B“

Foto: „Elektroprivrede Srbije”
Foto-ilustracija: Pixabay (yecao2018)

Rešenjem Ministarstva zaštite životne sredine jedna od najznačajnijih termoelektrana „Elektroprivrede Srbije”, Termoelektrana „Kostolac B”, dobila je najsveobuhvatniju dozvolu u oblasti zaštite životne sredine.

Blokovi B1 i B2 termoelektrane „Kostolac B” od 15. avgusta imaju integrisanu dozvolu (IPPC), saopšteno je iz  EPS-a.

„Investicioni projekti za unapređenje zaštite životne sredine u termo sektoru dobili su potvrdu uspešnosti. Rešenjem Ministarstva životne sredine jedna od najznačajnijih termoelektrana „Elektroprivrede Srbije“ dobila je najsveobuhvatniju dozvolu u oblasti zaštite životne sredine. EPS je ispunio obaveze u skladu sa Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja i ova dozvola, koja propisuje uslove za rad postrojenja u pogledu zaštite životne sredine, izdata je na 10 godina”, navode iz ovog preduzeća.

Termoelektrana „Kostolac B“ ima sistem za odsumporavanje dimnih gasova, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, a uređene su i deponije za odlaganje pepela i šljake, kao i deponije gipsa – kažu u Sektoru za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine u proizvodnji energije i uglja u „Elektroprivredi Srbije”.

Pročitajte još:

„U toku su završni radovi za puštanje u rad SNCR sistema, čime će se dodatno smanjiti i emisija azotnih oksida u dimnom gasu. Sve tehnologije koje su do sada primenjene za zaštitu životne sredine predstavljaju najbolje dostupne tehnike prepoznate odgovarajućim EU dokumentom (VAT/VREF)”, dodaju iz EPS-a.

U februaru 2023. godine, EPS je dobio integrisanu dozvolu za TE-TO „Novi Sad“, koja za proizvodnju električne i toplotne energije koristi prirodni gas kao energent. U toku je procedura za dobijanje ove dozvole za termoelektrane u Ogranku TENT, TE „Kostolac A“ i u drugim postrojenjima „Panonskih TE-TO“, kao i za Toplanu Vreoci.

Energetski portal

Širom Srbije požari na nepristupačnim mestima

Foto-ilustracija: Unsplash (Michael Chacon)
Foto: MUP Srbije

U Srbiji se u ovom trenutku najveći požari nalaze u podnožju vrha Vidlič na Staroj planini, u opštinama Dimitrovgrad i Pirot.

Luka Čaušić, načelnik Sektora za vanredne situacije, istakao je da je na ovim mestima situacija jako kompleksna jer je teren izuzetno nepristupačan, a na njima rade pripadnici Sektora za vanredne situacije, pripadnici Javnog preduzeća „Srbija šume“, lokalnih samouprava i dva helikoptera Helikopterske jedinice MUP-a.

,,Na ovom području su ugrožena dva sela – Odorovci i Gulenci, kojima se primiče požar i sve snage ćemo usmeriti na to da zaštitimo stanovnike’’, poručio je Čaušić i objasnio da će se zbog izuzetno nepristupačnog terena pristupiti i akciji desantiranja kako bi vatrogasci prišli požaru.

Prema njegovim rečima, požar se razgoreo i u Žagubici, a postoji sumnja da je jedno lice podmetnulo požar, a takođe se sumnja da je požar podmetnut i u rejonu Suve planine.

U ataru sela Neresnica kod Kučeva požar takođe nije lokalizovan, ali pripadnici Sektora za vanredne situacije daju sve od sebe da ga uskoro stave pod kontrolu, rekao je načelnik, uz napomenu da ovde nema ugroženih naselja.

Pročitajte još:

On je apelovao na građane da budu pažljivi i da u toplim danima koji već dugo traju u našoj zemlji svaka nepažnja može da dovede do požara velikih razmera, i najavio da će od danas biti angažovane kolege iz policijskih uprava i lokalnih samouprava, kako bi se obilazila i vršila kontrola na otvorenom prostoru.

Načelnik je takođe naglasio da vatrogasci spasioci imaju na stotine intervencija, a da je samo juče bilo gotovo 200 intervencija, od čega najviše požara na otvorenom.

Jedan od tih požara je na Banjskoj steni, na Tari, koji je na vrlo nepristupačnom delu da bi došlo do gašenja, međutim on je pod kontrolom, ne ugrožava šume i naseljena mesta i pripadnici Sektora za vanredne situacije dežuraju.

Energetski portal

Zajedničko stanište – koliko će širenje urbanizacije uticati na divlje vrste do 2070.

Foto-ilustracija: Freepik (eberhardgross)
Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Stalni i sve veći rast ljudske populacije vodi prema naseljavanju novih područja i nastavku intenzivne urbanizacije. Gradovi su već prenaseljeni, što dovodi do potrebe za širenjem u netaknute predele. Ovi prostori, koje trenutno naseljavaju divlje vrste flore i faune, suočavaju se sa sve većim pritiskom. Istraživanja Univerziteta u Mičigenu ukazuju na to da će do 2070. godine više od polovine Zemljine površine iskusiti povećano preklapanje između ljudskih populacija i divljih životinja, što može imati dalekosežne posledice. Preciznije, veliki broj ljudi živeće u neposrednoj blizini ili direktno u štaništima divljih životinja.

Kako se navodi, preklapanje će se povećati na oko 57 odsto globalnih površina. Jedan od primera gde već postoje značajna preklapanja jesu Kina i Indija, a očekuje se da će se ono dodatno povećati.

Na udaru u budućnosti, biće šume u Africi i Južnoj Americi bogate biodiverzitetom. Međutim, ono što zabrinjava jeste da ova područja nastanjuju mnoge ugrožene vrste koje će se naći dodatno pod pritiskom usled prisustva ljudske populacije. Govoreći o Južnoj Americi, procene su da će se bogatstvo sisara smanjiti za 33 odsto, vodozemaca za 45 odsto, reptila za 40 odsto i ptica za 37 odsto. U Afici, populacija sisara mogla bi da bude smanjena za 21 odsto, a ptica 26 odsto. Ovakav negativan uticaj na biodiverzitet dovešće do ozbiljnih posledica i kada je reč o ekosistemima i ljudima.

Pročitajte još:

Objašnjavajući na konkretnom primeru, istraživači su naveli da ptice koje se hrane insektima igraju ključnu ulogu u poljoprivrednim ekosistemima smanjujući populaciju štetočina. Međutim, više od dve trećine poljoprivrednih zemljišta koja će doživeti povećano preklapanje sa divljim životinjama do 2070. godine, izgubiće ove vrste ptica, što može da utiče na povećanje broja štetočina i smanjene produktivnosti useva.

Pored toga, lešinari poput hijena takođe imaju značajnu ulogu u smanjenju širenja bolesti kao što su besnilo ili goveđa tuberkoloza i to čišćenjem otpada iz urbanih područja. Zbog toga što se neretko smatraju nepoželjnim životinjama i progone se, može da dođe do negativnih posledica po ljudsko zdravlje.

Kako se preklapanje između ljudi i divljih životinja povećava, strategije zaštite prirode moraju da se prilagode novim izazovima. Tradicionalni pristupi, kao što je uspostavljanje strogo zaštićenih područja, sve su teže ostvarivi, posebno kada za to podrazumevaju preseljenje lokalnih zajednica. Zbog toga će buduće metode morati aktivno uključiti lokalno stanovništvo, uzimajući u obzir njihove potrebe i prava. To bi moglo da uključi stvaranje stanišnih koridora ili privremenih zaštita tokom kritičnih perioda za divlje vrste. Istraživači zaključuju da pravovremeno planiranje može da omogući održiv suživot između ljudi i prirode, očuvanje biodiverziteta i smanjenje sukoba.

Energetski portal

OIE Srbija 2024 mesto susreta uspešnog zelenog biznisa

Foto: OIE Srbija
Foto: OIE Srbija

Koje vetroelektrane i solarne elektrane će učestvovati na drugim aukcijama za tržišne premije, kako se evropski proizvođači vetrogeneratora, solarnih panela i druge opreme bore sa konkurencijom iz Kine, koju cenu električne energije ćemo plaćati u narednom periodu – ovo su samo neke od aktuelnih tema o kojima će se razgovarati na konferenciji OIE SRBIJA 2024 koja se održava 23. i 24. septembra u etno kompleksu Vrdnička kula u Vrdniku.

Najveća regionalna konferencija posvećena obnovljivim izvorima energije, zbog velikog interesovanja javnosti, ove godine se održava kao dvodnevni serijal panel diskusija posvećenih najvažnijim temama energetske tranzicije u Srbiji i regionu, novinama koje donose pobednici aukcija, dostignutim rezultatima, novim investicijama i tehnologijama, integrisanju obnovljivih izvora energije u tržište električne energije, elektromobilnosti i održivom razvoju u saobraćaju, ESG strategijama.

Prema podacima Elektroprivrede Srbije, prošle godine smo čak 36 odsto električne energije dobili iz obnovljivih izvora energije, što ukazuje da smo bili među liderima u Evropi.

Male solarne elektrane su u ekspanziji – u Registar prozjumera upisano je više od 3.000 kupaca-proizvođača električne energije koji zauzimaju oko 51 MW kapaciteta. Obimno istraživanje koje je OIE Srbija nedavno sprovela pokazalo je da se za godinu dana ukupna snaga prozjumera povećala skoro četiri puta, što dovoljno govori o popularnosti proizvodnje električne energije za vlastite potrebe, kako među građanima, tako i u privredi.

U FOKUSU:

O svemu tome razgovaraće se na konferenciji OIE SRBIJA 2024 koja daje odgovore na aktuelna pitanja, ali i otvara i pokreće nove teme. I ove godine, četvrte zaredom kako se konferencija održava, organizatori okupljaju svetsku, regionalnu i domaću elitu u oblasti zelenog poslovanja. Govornici su ključni akteri u stvaranju regulatornih okvira, lideri međunarodnih finansijskih institucija, vodeći bankari, direktori i vlasnici kompanija koji se bave zelenim razvojem, trgovci električnom energijom i pravni stručnjaci.

Udruženje OIE Srbija time ispunjava misiju da povezuje ključne OIE igrače u zemlji i regionu. Osnovano početkom 2021. godine, sa tri člana osnivača, Udruženje je danas reprezentativni glas industrije, konstruktivan partner za razgovore i podršku državnim institucijama koji doprinosi kreiranju pozitivnog regulatornog okvira i povoljnog investicionog ambijenta.

Foto: OIE Srbija

OIE Srbija je jedino Udruženje u Evropi koje u svom članstvu ima EBRD, Evropsku investicionu banku i IFC grupaciju Svetske banke. Među članovima su i Elektroprivreda Srbije, koja je najavila da u OIE projekte ulaže 5,4 milijarde evra do 2030. godine. Tu su i najveći proizvođači električne energije iz vetra i sunca, izvođači radova i prodavci opreme, regionalni i svetski giganti.

I neretko, „sve ostaje u kući“ – članovi OIE Srbija se opredeljuju za EPS kao kupca električne energije koji će pružiti uslugu balansiranja, projekte finansiraju EBRD i banke koje su pokrovitelji konferencija, najviše se kupuju vetrogeneratori i oprema članova, a članovi Udruženja su i projektanti i izvođači radova, kao i konsultanti, brokeri, advokati.

Konferencija OIE SRBIJA 2024 biće sjajna prilika da svi oni – a prošle godine bilo je čak 500 učesnika – prodube postojeće veze i uspostave nove kontakte, a sve to u cilju razvoja budućih OIE projekata koji nas približavaju zemlji kakvu želimo – zelenoj Srbiji.

OIE Srbija

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Pokret Tvrđava: Železara kažnjenja zbog zagađenja vazduha u Smederevu

Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)
Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Železara HBIS u Smederevu prvi put je kažnjena zbog kršenja Zakona o zaštiti vazduha, čime je napravljen važan korak u borbi protiv industrijskog zagađenja u ovom gradu.

Sud je kompaniji izrekao novčanu kaznu od 1.000.000 dinara, dok je pet zaposlenih kažnjeno sa po 60.000 dinara, kako navodi Pokret Tvrđava na svom sajtu.

Država je po prvi put priznala industrijsko zagađenje vazduha u Smederevu. Građani sada imaju čvrstu osnovu za nastavak borbe za zdraviju životnu sredinu.

Pročitajte još:

Važno je istaći da stanovnici Smedereva ne žele da HBIS napusti grad niti da se kompanija zatvori kako se prenosi. Cilj je da železara zakone Republike Srbije i da zdravlje građana bude prioritet.

Borba za čist vazduh se nastavlja, s zahtevom da HBIS primeni sve potrebne mere za smanjenje zagađenja i zaštitu lokalne zajednice.

Energetski portal

UN: Kampanja dezinformacija koju vode naftne kompanije usporava globalnu tranziciju ka zelenoj energiji

Foto-ilustracija: Unsplash (Orkhan Farmanli)
Foto-ilustracija: Unsplash (Mika Baumeister)

Kompanije koje se bave fosilnim gorivima vode „masivnu kampanju dezinformacija“ kako bi zemlje usporile usvajanje obnovljive energije, saopštile su Ujedinjene nacije.

– Postoji prevladavajući narativ – a mnogo toga potiče od industrije fosilnih goriva i njihovih saradnika – da je klimatska akcija previše teška, previše skupa. Apsolutno je ključno da lideri, i svi mi, odbacimo ovaj narativ i objasnimo ljudima vrednost klimatske akcije, ali i posledice nedelovanja u vezi s klimom – rekao je Selvin Hart, pomoćnik generalnog sekretara UN-a, a prenosi Gardijan.

On je podsetio na rezultate UN ankete, najveće ikada sprovedene o klimi, koja je pokazala da jasna većina ljudi širom sveta podržava mere za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Anketa je pokazala da 72 odsto ljudi želi „brzu tranziciju“ od fosilnih goriva, uključujući većinu u zemljama koje proizvode najviše uglja, nafte i gasa.

Rekao je da su zeleni pokreti i planovi možda pretrpeli udarce u nekim delovima sveta, ali u drugima su osvojili više mandata i videli da su politike koje bi nekada bile smatrane radikalnim ušle u mejnstrim.

Pročitajte još:

Klimatska pitanja opadaju na listi prioriteta lidera

Vlade moraju obratiti pažnju, rekao je Hart, koji deluje kao specijalni savetnik za klimu generalnog sekretara UN-a, Antonija Gutereša.

– Čini se da klimatska pitanja opadaju na listi prioriteta lidera. Ali zaista su nam sada potrebni lideri sa maksimalnim ambicijama. I potrebna nam je maksimalna saradnja. Nažalost, to trenutno ne vidimo – rekao je.

Foto-ilustracija: Pixabay

On je upozorio da se posledice nedelovanja osećaju i u bogatim i u siromašnim zemljama. U SAD-u, mnogi ljudi vide da je sve teže osigurati domove jer se ekstremne vremenske prilike pogoršavaju.

– Ovo je direktno povezano sa klimatskom krizom i direktno povezano sa upotrebom fosilnih goriva. Obični ljudi moraju plaćati cenu klimatske krize dok industrija fosilnih goriva nastavlja da ostvaruje ogromne profite i još uvek prima ogromne državne subvencije – istakao je.

Ipak, svet nikada nije bio bolje opremljen da se bori protiv klimatskog sloma, dodao je Hart.

– Obnovljivi izvori energije su najjeftiniji ikada, a tempo energetske tranzicije se ubrzava – poručio je.

Vlade bi takođe trebalo da obrate pažnju da njihove klimatske politike ne stavljaju nepravedan teret na ljude sa niskim prihodima, jer loše osmišljene mere mogu naštetiti siromašnima, prema Hartu.

Prema njegovim rečima, svaka zemlja će morati da osigura da je njena tranzicija dobro planirana kako bi se minimizovao uticaj na ranjive populacije, jer veliki deo otpora dolazi kada postoji percepcija da se troškovi prebacuju na siromašne i ranjive osobe.

Zbog toga, UN pozivaju na nove nacionalne planove za smanjenje emisija, koji su traženi prema Pariskom sporazumu iz 2015. godine, u kojima vlade moraju jasno da izlože ne samo svoje ciljeve, već i kako će ih ostvariti.

Izvor: Cirkularna ekonomija

Veštačka inteligencija kao alat za povezivanje toplotnih talasa sa globalnim zagrevanjem

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Istraživači sa Univerziteta Stanford i Državnog univerziteta Kolorado razvili su inovativni metod za proučavanje uticaja globalnog zagrevanja na ekstremne vremenske prilike.

Njihov pristup, detaljno opisan u časopisu Science Advances, koristi mašinsko učenje za precizno određivanje u kojoj meri je globalno zagrevanje doprinelo toplotnim talasima koji su pogodili SAD i druge delove sveta u poslednjih nekoliko godina.

Nova metoda ispostavila se ne samo kao veoma tačna, već i relativno jeftina, što bi moglo napraviti revoluciju u načinu na koji naučnici proučavaju i predviđaju uticaj klimatskih promena na niz ekstremnih vremenskih događaja. Štaviše, rezultati istraživanja mogli bi da pomognu u oblikovanju strategija za prilagođavanje klimi, a mogu se koristiti i u sudskim procesima kojima se traži nadoknada štete izazvane klimatskim promenama.

„Videli smo uticaje koje ekstremni vremenski događaji mogu imati na ljudsko zdravlje, infrastrukturu i ekosisteme. Da bismo dizajnirali efikasna rešenja, moramo bolje razumeti u kojoj meri globalno zagrevanje dovodi do promena u ovim ekstremnim događajima “, rekao je Džared Trok, vodeći autor studije.

Pročitajte još:

Kako funkcioniše metod?

Trok i njegov tim obučili su modele veštačke inteligencije da predviđaju dnevne maksimalne temperature koristeći podatke o regionalnim vremenskim uslovima i globalnoj srednjoj temperaturi. Za obuku AI modela, istraživači su koristili veliku bazu podataka klimatskih modela koja obuhvata period od 1850. do 2100. godine. Kada su modeli obučeni i verifikovani, istraživači su primenili stvarne vremenske podatke iz konkretnih toplotnih talasa kako bi utvrdili koliko bi bili intenzivni da su se dogodili u različitim nivoima globalnog zagrevanja.

Upoređivanjem predviđanja na različitim nivoima globalnog zagrevanja, istraživači su mogli da procene kako su klimatske promene uticale na učestalost i ozbiljnost istorijskih vremenskih događaja. Na primer, njihov metod je primenjen na toplotni talas u Teksasu iz 2023. godine, koji je doprineo rekordnom broju smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom. Otkrili su da je globalno zagrevanje učinilo taj talas toplote za 1,18 do 1,42 stepena Celzijusa toplijim nego što bi bio bez klimatskih promena.

Nova metoda pokazala se tačnom i u predviđanju ekstremnih toplotnih talasa u drugim delovima sveta, uključujući Evropu, Rusiju i Indiju. Istraživači su otkrili da bi se neki od najgorih toplotnih talasa u poslednjih 45 godina mogli dogoditi više puta u deceniji ako globalne temperature dostignu 2,0°C iznad predindustrijskih nivoa, što je zabrinjavajući scenario s obzirom na trenutni nivo zagrevanja od oko 1,3°C iznad predindustrijskih nivoa.

„Pokazali smo da je mašinsko učenje moćan i efikasan novi alat za proučavanje uticaja globalnog zagrevanja na istorijske vremenske događaje. Nadamo se da će ova studija pomoći u promovisanju budućih istraživanja o korišćenju veštačke inteligencije kako bismo poboljšali naše razumevanje o uticaju emisija na ekstremne vremenske prilike, pomažući nam da se bolje pripremimo za buduće ekstremne događaje “, rekao je Trok.

Energetski portal

Organela – Harmonija čiste energije i organske poljoprivrede

Foto: Organela
Foto: Organela

Razvoj čiste energije jedan je od ključnih momenata u naporima za uspostavljanje energetske sigurnosti i očuvanja naše planete. Zbog sve pristupačnije cene za izgradnju, solarne elektrane dostigle su poziciju najzastupljenijeg obnovljivog izvora energije. Ipak, neretko se ove elektrane postavljaju na obradivim površinama, zbog velike količine sunčeve svetlosti, koja im je potrebna za proizvodnju električne energije. Sa druge strane, poljoprivreda predstavlja ništa manje važnu potrebu za sigurnu budućnost čoveka. Kako bi se osigurao razvoj i čiste energije i poljoprivrede, u svetu se sve više primenjuje koncept agro-solar.

Sokak kraj Valjevske Kamenice, ove godine postao je dom prve agrosolarne elektrane u našoj zemlji – Solarna berba. Sačinjena od 48 solarnih panela, čija je ukupna snaga 17,5 kilovata, ova elektrana smeštena je na organskoj farmi Organela, gazdinstvu u netaknutoj prirodi. Pavle Đorđević, vlasnik farme i naš sagovornik, opisao je ovaj projekat kroz nekoliko reči – simbioza između ljudi i prirode.

Priča ove organske farme svoje početke beleži još kroz detinjstvo Pavla, koji je maštao da će jednog dana imati svoju zemlju na kojoj će moći da stvori sopstveni mir i da uzgaja voće i povrće. Dečje snove nastavio je da razvija kroz studije na Poljoprivrednom fakultetu, a 2017. godine naišao je na oglas koji ga je doveo do napuštene farme, koju je ljubavlju i trudom pretvorio u plodno i zdravo zemljište.

U fokusu:

Nekoliko godina kasnije, Pavle na svojoj farmi proizvodi sertifikovano organsko voće i povrće. „Dosadašnji, veoma uspešan rad, odnedavno smo unapredili postavljanjem solarne elektrane“, rekao je Đorđević.

Kako objašnjava, koristi su višestruke. Prednost za biljke jeste zasena koju stvaraju solarni paneli koji su se nalazili iznad njih. Postavljeni na ovakav način, solarni paneli štite biljke od velike količine sunčeve svetlosti i toplote, koja može da nanese štetu njihovom rastu, a takođe ih štiti i od vremenskih nepogoda, kao što je grâd.

Govoreći o prednostima za solarne panele, treba istaći da efikasnost njihovog rada zavisi i od visine temperature. Naime, više temperature dovode do slabljena efikasnosti solarnih panela za proizvodnju električne energije. Poznato je da biljke prirodno rashlađuju prostor oko sebe, a uzimajući u ozbir da se nalaze ispod solarnih panela, one ih hlade i tako povećavaju njihovu efikasnost. U procesu fotosinteze, biljke preko korenja upijaju vodu iz zemljišta. Kroz dalji proces, voda se transportuje do vrha biljke gde isparava kroz sitne otvore na listovima, što je poznato kao evaporacija biljaka. Na ovaj način, voda isparava u vazduh i rashlađuje ga, što ujedno koristi i efikasnijem radu solarnih panela.

Agrosolarna elektrana Solarna berba, osim što će doprineti boljem rastu useva i efikasnijem radu solarnih panela, obezbediće i čistu električnu energiju koju će tim mladih ljudi moći da koristi za rad na ovoj farmi. Procene su da će na godišnjem nivou ova solarna elektrana dovesti do uštede od 28 tona ugljen-dioksida.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

U toku Javni uvid o nacrtu regionalnog plana upravljanja otpadom

Foto-ilustracija: Unsplash (Jack Blueberry)
Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Radna grupa za izradu Regionalnog plana upravljanja otpadom za gradove Užice i Čačak, kao i opštine Ivanjica, Požega, Bajina Bašta, Lučani, Arilje, Čajetina i Kosjerić, obavestila je javnost o Javnom uvidu i javnoj raspravi u vezi sa nacrtom ovog plana.

Regionalni plan upravljanja otpadom je strateški dokument koji analizira trenutno stanje u oblasti upravljanja otpadom i definiše pravce, prioritete i metode za rešavanje problema u upravljanju otpadom. Ovaj plan pokriva gradove i opštine unutar određenog regiona, u ovom slučaju Zlatiborskog i Moravičkog okruga, i usklađen je sa Programom upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022–2031. godine.

Cilj plana je da pruži sveobuhvatan okvir za efikasno upravljanje otpadom, poboljšanje sistema prikupljanja, obrade, reciklaže i odlaganja otpada, kao i da osigura usklađenost sa zakonodavnim i ekološkim standardima.

Javni uvid će trajati od 19. avgusta do 18. septembra 2024. godine. U ovom periodu, svi zainteresovani građani mogu pregledati materijale na zvaničnoj internet stranici JKP Regionalni centar za upravljanje otpadom „Duboko’’ Užice, kao i na internet stranicama gradova i opština uključeni u plan.

Pročitajte još:

Javna rasprava o nacrtu plana, studiji opravdanosti i strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu održaće se 17. septembra 2024. godine u svečanoj sali Grada Užica, na adresi Dimitrija Tucovića 52, sa početkom u 12 časova. Ovaj događaj će pružiti priliku za direktnu diskusiju i davanje komentara na predloženi plan.

Zainteresovana javnost može dostaviti primedbe i sugestije u pisanoj formi tokom trajanja javnog uvida, i to putem pošte na adresu Mala Previja 22A, Užice, ili elektronski na e-mail adresu office@duboko.rs. Rok za dostavljanje komentara je 18. septembar 2024. godine.

Nakon završetka javnog uvida i rasprave, biće objavljen izveštaj na zvaničnim internet stranicama JKP Regionalni centar za upravljanje otpadom „Duboko’’ Užice, kao i na stranicama gradova i opština uključeni u plan.

Energetski portal

WWF peticija – Reci NE šumskim požarima!

Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Howard)
Foto-ilustracija: Pixabay

Usled suočavanja sa sve većom pretnjom koja ne poznaje granice – šumskim požarima, na zvaničnom sajtu WWF Adria, objavljena je peticija pod nazivom ,,Reci NE šumskim požarima!’’.

Potpisivanjem peticije potvrđuje se važnost sopstvenog ponašanja u prirodi, posebno tokom rizičnih letnjih meseci.

,,Zajedno možemo da ostvarimo značajan uticaj, očuvamo biodiverzitet i borimo se za održivu budućnost. Okupimo se i pokažimo svetu da nam je stalo do naše životne sredine, divljih životinja i šuma koje nam pružaju nebrojene dobrobiti’’, navodi WWF Adria.

Kako se navodi, više od 80 odsto šumskih požara izazvano je neodgovornim ponašanjem pojedinaca. Najčešći uzrok su ljudski nemar i nepažnja, poput logorskih vatri ostavljenih bez nadzora, odbačene cigarete i stakla koje reflektira svetlost, nepromišljenog korišćenja vatre u područjima izloženim požarima.

Potpisivanje peticije dostupno je ovde.

Pročitajte još:

Prisećanja radi, tokom ovog leta u Srbiji požarom su bili zahvaćeni i poljoprivredni usevi, poput kukuruza, zatim četinarske šume, deponije širom Srbije, ali i pčelinjaci, gde je izgorelo desetine košnica.

Još u prolećnim mesecima, kada nisu bile izuzetno visoke temperature, u Srbiji je u svega mesec dana evidentirano preko 2.000 požara na otvorenom, dok su tokom letnjih meseci beleženi dani kada je za 24 časa prijavljeno preko 100 požara.

Energetski portal

Kina odobrila još projekata nuklearnih elektrana i ukupno 11 novih reaktora

Foto-ilustracija: Pixabay (Joe)
Foto-ilustracija: Pixabay (Markus Distelrath)

Kina se, kao i ostatak sveta, suočava sa sve većom potražnjom za električnom energijom, što je svakako posledica brzog industrijskog razvoja. Ugalj je dominirao i još uvek dominira kineskim energetskim sektorom, obezbeđujući više od polovine ukupne proizvodnje električne energije. Međutim, s obzirom na ekološke izazove i međunarodne obaveze, Kina je postavila ambiciozne ciljeve da do 2030. godine 20 odsto svoje primarne energetske potrošnje dolazi iz nefosilnih izvora. Jedan od pogona energetske tranzicije, naročito u obalnim delovima države, postaje nuklearna energija o čemu smo nedavno pisali.

Kineski petogodišnji plan (2021-2025) predviđa značajno povećanje nuklearnih kapaciteta na 70 GW do kraja 2025. godine, što naglašava stratešku ulogu nuklearne energije u energetskoj budućnosti zemlje. Međutim, nedavno je odobreno još pet projekata nuklearne energije koji će doneti 11 novih reaktora.

Danas Kina ima sopstvenu naprednu nuklearnu tehnologiju, što je rezultat godina tehnološkog transfera i saradnje, i koristi je kako za domaće potrebe, tako i za izvoz. Reaktori Hualong One, koji su postali značajan izvozni proizvod od 2015. godine, simbolizuju kineski napredak u ovoj oblasti.

Jedan od novih projekata u kineskom nuklearnom sektoru trenutno je u provinciji Đangsu, gde Kineska nacionalna nuklearna korporacija (CNNC) razvija prvu elektranu na svetu koja kombinuje reaktor sa visokotemperaturnim gasnim hlađenjem i reaktore sa vodom pod pritiskom. Ova elektrana neće samo proizvoditi električnu energiju, već će značajno doprineti i industrijskom grejanju, snabdevajući godišnje 32,5 miliona tona industrijske pare, kako prenosi World Nuclear News.

Pročitajte još:

Pored toga, očekuje da će proizvoditi više od 11,5 milijardi kilovat-sati električne energije, smanjenje upotrebe uglja za 7,26 miliona tona, dok će emisija ugljen-dioksida biti smanjena za 19,6 miliona tona godišnje. Dakle, dva Hualong One reaktora sa vodom pod pritiskom i jedan visokotemperaturni gasno hlađeni reaktor planirani su na ovoj lokaciji.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ajay Pal Singh Atwal)

Pored ovog projekta, China General Nuclear (CGN) planira izgradnju nekoliko novih nuklearnih reaktora u različitim delovima zemlje. U Šandongu će biti izgrađena dva reaktora Hualong One u jednoj fabrici, dok će u Guangdungu biti postavljena dva CAP1000 reaktora u drugoj fabrici. U Džeđiangu će se izgraditi još dva reaktora Hualong One u fabrici, inače provinciji iz koje je određeni broj kompanija ove godine potpisao ugovore sa Srbijom, kada je reč o trgovini.

Državna energetska investiciona korporacija (SPIC) takođe igra ključnu ulogu u širenju kineskih nuklearnih kapaciteta. Njihov najnoviji projekat uključuje izgradnju dva CAP1000 reaktora kao deo prve faze nuklearne elektrane ​​u Guangsiju. Završetak se planira u roku od nešto više od četiri i po godine, dok su u budućim fazama planirani dodatni kapaciteti, uključujući četiri CAP1400 reaktora.

Kineski nuklearni sektor beleži stabilan i kontinuiran rast. Od 2019. do 2023. godine, broj odobrenih novih reaktora se konstantno povećavao, što ukazuje na pozitivan i siguran razvoj ovog sektora. Trenutno, Kina ima 56 operativnih nuklearnih reaktora s ukupnim kapacitetom od 54,3 GW, dok je još 30 reaktora, ukupne snage 32,5 GW, u izgradnji.

Energetski portal

Za nove solarne kapacitete u Rumuniji opredeljeno 110 miliona evra

Foto-ilustracija: Pixabay (Michael_Pointner)
Foto ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Za izgradnju i rad dve solarne elektrane na jugoistoku Rumunije, sa ukupnim instaliranim kapacitetom od oko 300 MW, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Raiffeisen Bank International obezbeđuju paket finansiranja u iznosu od 110 miliona evra.

Ukupan paket finansiranja biće podeljen u dve tranše, od kojih će prva iznositi 25 miliona evra, a druga 30 miliona evra. Prva tranša biće delimično pokrivena garancijom za prvi gubitak koju pruža Evropska unija kroz program InvestEU.

Projekat se očekuje da na godišnjem nivou proizvede oko 386 GW/h obnovljive električne energije, čime će se izbeći emisija oko 160.000 tona ugljen-dioksida. Proizvedena energija prodavaće se na domaćem tržištu, čime će se podržati ambicija zemlje da do 2030. godine doda 11,9 GW novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije.

Pročitajte još:

Kako je navedeno na sajtu EBRD-a, sektor obnovljivih izvora energije u Rumuniji doživljava ponovni zamah nakon decenije ograničenih investicija. EBRD igra značajnu ulogu u podršci zelenoj tranziciji zemlje, što doprinosi kako unapređenju životne sredine, tako i jačanju energetske bezbednosti.

Rumunija se 2023. godine obavezala da poveća udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji sa 24,3 odsto u 2019. godini na ambicioznih 36,2 odsto do 2030. godine, dodavanjem 11,9 GW novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije. Ovaj cilj proističe iz obaveza na nivou Evropske unije koje su uspostavljene u okviru inicijativa „Fit for 55“ i REPowerEU.

Energetski portal

Australija gradi najveće solarno područje na svetu

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)
Foto-ilustracija: Unsplash (李大毛 没有猫)

Najveći projekat solarnog područja na svetu nosi naziv Australia-Asia Power Link, napajaće tri miliona domaćinstava, nalazi se na Severnoj teritoriji ovog kontinenta i već je dobio zeleno svetlo.

Prostiraće se na površini od 12.000 hektara, a očekuje se da će u drugoj fazi projekta slati električnu energiju na put dalek 4300 kilometara, do Singapura, putem podmorskih kablova.

U ovoj fazi odobren je plan za najveću solarnu farmu i ekološka odobrenja, ali još uvek projekat zavisi od odobrenja Energetske agencije Singapura, Vlade Indonezije i australijskih domorodačkih zajednica.

Svetski mediji prenose da je Energetska agencija Singapura saopštila da je u „pregovorima sa SunCable-om o njihovom prijedlogu za uvoz električne energije u Singapur“.

Pročitajte još:

Projekat će uključivati niz solarnih panela, baterija i, na kraju, kabal koji će povezivati Australiju sa Singapurom. Projekat Australia-Asia Power Link predviđa proizvodnju šest GW, od čega bi četiri gigavata išla za domaću proizvodnju, a dva bi se slalo u Singapur snabdijevajući oko 15 odsto potreba tog grada-države.

Foto-ilustracija: Unsplash (Larry Teo)

Savezno ministarstvo za zaštitu životne sredine, odobrilo je prvu fazu najvećeg projekta obnovljive energije i skladištenja na svetu, kompaniji SunCable, dok projekat finansira Mike Cannon-Brookes.

Investicija je vredna oko 30 milijardi dolara, stvoriće  14.300 radnih mesta,  a vlasti smatraju da će ovaj projekat Australiju pretvoriti u „super silu obnovljive energije“, te se spominje mogućnost dodavanja vetro elektrana.

Iz SunCable saopštili su da konačna investiciona odluka o tome da li će se projekat realizovati ne očekuje pre 2027. godine, a snabdevanje električnom energijom predviđeno je za 2030. godinu.

Inače, energija je osetljivo pitanje u ovom delu sveta jer su najveći izvoznici uglja i gasa u svetu.

Energetski portal

EU: Zakon o obnovi prirode stupio na snagu

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Sessler)
Foto-ilustracija: Unsplash (Joel Holland)

Evropska unija je 18. avgusta 2024. godine ozvaničila stupanje na snagu Zakona o obnovi prirode, ambicioznog plana kojim se predviđa obnova najmanje 20 odsto kopnenih i morskih površina unutar EU do 2030. godine, kao i zaštita svih ekosistema kojima je to potrebno do 2050. godine.

Evropska komisija naglasila je da je potpuna primena ovog zakona od presudnog značaja za očuvanje i obnovu biodiverziteta, sprečavanje njegovog daljeg gubitka, dostizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine, kao i prilagođavanje klimatskim promenama i poboljšanje bezbednosti hrane za građane EU. Ovaj zakon predstavlja ključni instrument za ispunjenje međunarodnih obaveza EU u okviru Globalnog okvira za biodiverzitet Kunming-Montreal.

Jedan od ključnih ciljeva zakona je da se do 2030. godine obnovi najmanje 25.000 kilometara reka kako bi se vratile u prirodno stanje slobodnog toka. Takođe, zakon ima za cilj preokretanje opadanja populacija oprašivača i unapređenje njihove raznovrsnosti, poboljšanje biodiverziteta u poljoprivrednim i šumskim ekosistemima, kao i sadnju najmanje tri milijarde novih stabala do 2030. godine na nivou EU.

Pročitajte još:

Nacionalni planovi obnove

Različiti ciljevi obnove primenjivaće se na različite ekosisteme, a svaka država članica će razviti sopstveni nacionalni plan obnove. Ovi planovi će detaljno odrediti mere koje će biti preduzete u skladu s obavezama zakona, uzimajući u obzir specifičnosti nacionalnih i regionalnih konteksta.

Nacionalni planovi obnove uključivaće vremenski okvir za implementaciju, procene potrebnih finansijskih sredstava i planove za njihovo obezbeđivanje, kao i očekivane koristi, naročito u pogledu prilagođavanja i ublažavanja klimatskih promena. Države članice će identifikovati sinergije s drugim politikama, kao što su ublažavanje klimatskih promena, degradacija zemljišta, prevencija katastrofa, poljoprivreda, ribarstvo, šumarstvo i razvoj obnovljivih izvora energije.

Svaka država članica moraće da podnese nacrt plana Evropskoj komisiji u roku od dve godine od stupanja zakona na snagu, navodeći ključne prekretnice za 2030., 2040. i 2050. godinu. Ovi planovi biće razvijani transparentno, uz omogućavanje učešća javnosti i svih relevantnih zainteresovanih strana u procesu.

Komisija će proceniti nacrte planova i dati svoje sugestije, koje države članice moraju uzeti u obzir prilikom finalizacije planova. Nakon prijema komentara, države članice imaju rok od šest meseci da finalizuju svoje planove, objave ih i dostave Komisiji.

Kako bi osigurale neophodna sredstva, države će moći da koriste javne i privatne izvore finansiranja, uključujući različite fondove EU, kao što su fondovi zajedničke poljoprivredne politike, regionalni fondovi, program LIFE, Horizon Europe (istraživački fond EU) i Evropski fond za pomorstvo, ribarstvo i akvakulturu.

Energetski portal

1...333435...1.557Page 34 of 1.557

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs