EU: Zakon o obnovi prirode stupio na snagu

Evropska unija je 18. avgusta 2024. godine ozvaničila stupanje na snagu Zakona o obnovi prirode, ambicioznog plana kojim se predviđa obnova najmanje 20 odsto kopnenih i morskih površina unutar EU do 2030. godine, kao i zaštita svih ekosistema kojima je to potrebno do 2050. godine.

Evropska komisija naglasila je da je potpuna primena ovog zakona od presudnog značaja za očuvanje i obnovu biodiverziteta, sprečavanje njegovog daljeg gubitka, dostizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine, kao i prilagođavanje klimatskim promenama i poboljšanje bezbednosti hrane za građane EU. Ovaj zakon predstavlja ključni instrument za ispunjenje međunarodnih obaveza EU u okviru Globalnog okvira za biodiverzitet Kunming-Montreal.

Jedan od ključnih ciljeva zakona je da se do 2030. godine obnovi najmanje 25.000 kilometara reka kako bi se vratile u prirodno stanje slobodnog toka. Takođe, zakon ima za cilj preokretanje opadanja populacija oprašivača i unapređenje njihove raznovrsnosti, poboljšanje biodiverziteta u poljoprivrednim i šumskim ekosistemima, kao i sadnju najmanje tri milijarde novih stabala do 2030. godine na nivou EU.

Pročitajte još:

• Evropska Unija usvojila Zakon o obnovi prirode
• Otkriven dubok podzemni rezervoar vode na Marsu
• Pepeo pirinčane ljuske kao baza za beton

Nacionalni planovi obnove

Različiti ciljevi obnove primenjivaće se na različite ekosisteme, a svaka država članica će razviti sopstveni nacionalni plan obnove. Ovi planovi će detaljno odrediti mere koje će biti preduzete u skladu s obavezama zakona, uzimajući u obzir specifičnosti nacionalnih i regionalnih konteksta.

Nacionalni planovi obnove uključivaće vremenski okvir za implementaciju, procene potrebnih finansijskih sredstava i planove za njihovo obezbeđivanje, kao i očekivane koristi, naročito u pogledu prilagođavanja i ublažavanja klimatskih promena. Države članice će identifikovati sinergije s drugim politikama, kao što su ublažavanje klimatskih promena, degradacija zemljišta, prevencija katastrofa, poljoprivreda, ribarstvo, šumarstvo i razvoj obnovljivih izvora energije.

Svaka država članica moraće da podnese nacrt plana Evropskoj komisiji u roku od dve godine od stupanja zakona na snagu, navodeći ključne prekretnice za 2030., 2040. i 2050. godinu. Ovi planovi biće razvijani transparentno, uz omogućavanje učešća javnosti i svih relevantnih zainteresovanih strana u procesu.

Komisija će proceniti nacrte planova i dati svoje sugestije, koje države članice moraju uzeti u obzir prilikom finalizacije planova. Nakon prijema komentara, države članice imaju rok od šest meseci da finalizuju svoje planove, objave ih i dostave Komisiji.

Kako bi osigurale neophodna sredstva, države će moći da koriste javne i privatne izvore finansiranja, uključujući različite fondove EU, kao što su fondovi zajedničke poljoprivredne politike, regionalni fondovi, program LIFE, Horizon Europe (istraživački fond EU) i Evropski fond za pomorstvo, ribarstvo i akvakulturu.

Energetski portal