Tokom prethodne godine, Međunarodna organizacija za kakao (ICCO) priredila je 5. Svetsku konferenciju o kakaou, na kojoj je usvojena Briselska deklaracija – dokument koji postavlja temelje za održiviju, transparentniju i pravičniju budućnost u proizvodnji i snabdevanju ovom namirnicom. Konferenciji su prisustvovali vodeći proizvođači čokolade, predstavnici vlada i aktivisti, kako bi se oformio novi smer u globalnoj industriji.

Upravo u kontekstu nove putanje kojom se industrija kakaoa kreće, jedna vrsta odgovora pristigla je nedavno, kada je 6. februara 2025. godine Svetska fondacija za kakao (World Cocoa Foundation – WCF) predstavila GHG Accounting Standard Methodology – metodologiju koja donosi jasniji okvir za praćenje, izveštavanje i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte duž celokupnog lanca vrednosti industrije kakaoa.

Gde se uzgaja kakao

Kakao uspeva u oblastima blizu ekvatora, gde su dominantne visoke temperature, obilne padavine i vlažno područje. Iako poreklom iz Latinske Amerike, danas se u najvećoj meri uzgaja u Zapadnoj Africi. Prema podacima ICCO-a, afrički kontinent je prethodnih godina obezbeđivao u proseku oko 70 odsto ukupne svetske proizvodnje. U tome je najviše učestvovala Obala Slonovače, odgovorna za nešto manje od 40 odsto globalne proizvodnje, a slede je Gana, Nigerija i Kamerun, koji zajedno doprinose stotinama hiljada tona. U Latinskoj Americi – prvobitnoj domovini kakaoa – vodeći proizvođači su Ekvador, Brazil i Peru, dok u Aziji prednjači Indonezija.

Većina sirovog kakaoa potiče sa malih porodičnih farmi, čiji rad često otežavaju nepovoljni klimatski uslovi, elementarne nepogode i nestabilne cene. Upravo ti mali proizvođači predstavljaju bazu i početni deo lanca koji na kraju često završava proizvodnjom čokolade. Pored ekonomskih izazova, proizvodnja kakaoa ima i ekološke posledice, kako zbog upravljanja zemljištem i korišćenjem đubriva, tako i zbog seče sve većih šumskih površina kako bi se stvorio prostor za nove plantaže. Zbog toga je i u pomenutoj Briselskoj deklaraciji naglašena potreba za pošumljavanjem i razvojem agrošumarskih praksi kao odgovorom na izazove održivosti.

U FOKUSU:

• Baterije na bazi gljiva – priča o primeni prirodnog ciklusa u tehnologiji
• Porodična misija u službi održivosti
• Prečišćavanje voda pomoću aktivnog ugljenika iz biootpada

Precizni alati za merenje i upravljanje emisijama

Izračunavanje ekološkog otiska i merenje emisija ugljenika u industriji kakaoa do sada je bilo neujednačeno, nepregledno i često nedosledno, što je znatno otežavalo primenu zajedničkih standarda održivosti — posebno zbog složenog lanca vrednosti koji obuhvata male porodične farme, brojne posrednike i na kraju velike proizvođače i fabrike.

Nov metod donosi niz konkretnih koristi za celu industriju – od proizvođača do potrošača. Uvođenjem jedinstvenog standarda, kompanije dobijaju precizne alate za merenje i upravljanje emisijama ugljen-dioksida u svakom segmentu proizvodnje, s posebnim fokusom na tzv. Scope 3 emisije, koje se najteže identifikuju, o kojima će biti reči. Cilj je transparentnije izveštavanje, usklađeno sa zahtevima međunarodnih okvira, poput GHG protokola i inicijative Science Based Targets (SBTi), što je izrazito važno za usklađivanje sa sve strožim zakonodavstvom Evropske unije.

GHG protokol (Greenhouse Gas Protocol) najšire je prihvaćen sistem za klasifikaciju i izveštavanje o emisijama. Razlikuje tri kategorije emisija – direktne emisije koje nastaju u okviru same kompanije (Scope 1), emisije iz potrošnje električne energije (Scope 2) i pomenute tzv. Scope 3 emisije, preciznije – sve ostale indirektne emisije, uključujući one iz lanaca snabdevanja, transporta i poljoprivrede. Poslednje, Scope 3 emisije, najteže su za praćenje, ali i najvažnije za industriju kakaoa, jer veliki deo emisija nastaje na farmama i u posredničkim fazama proizvodnje.

Standard je takođe prilagođen inicijativi Science Based Targets (SBTi), koja podstiče kompanije da postave ciljeve za smanjenje emisija u skladu sa globalnim naporima da se zagrevanje planete ograniči na 1,5°C.

Potrošače, na kraju lanca, potencijalno očekuje veća transparentnost, i to da na ambalaži čokoladnih proizvoda uskoro mogu videti oznake o karbonskom otisku, poreklu sirovina i stepenima održivosti. Samim tim očekuje se razvoj novih proizvoda s manjim uticajem na okolinu, ali i moguća korekcija cena usled dodatnih troškova održive proizvodnje.

Koliko god kakao, pa i čokolada bili omiljeni proizvodi širom sveta, globalna proizvodnja nosi i gorke posledice, zbog čega se nalaze na dnevnom redu međunarodnih održivih inicijativa.

Priredila: Milica Vučković