Bacanje hrane oduvek je izazivalo polemike u ljudskim zajednicama. Dok su jedni raspolagali viškovima koje su često olako odbacivali, drugi su se trudili da kroz solidarnost i deljenje omoguće da svako dobije barem zalogaj.

Danas, međutim, viškovi hrane dostižu razmere koje prevazilaze moralni problem – oni postaju ozbiljno ekološko opterećenje budući da bačena hrana doprinosi zagađenju životne sredine, rasipanju resursa i produbljuje nejednakost.

Upravo zbog toga je početkom ove godine nastala platforma YugoHrana – inovativna inicijativa koja omogućava da hrana, umesto da završi kao otpad, pronađe svoju svrhu i stigne do onih kojima je najpotrebnija. Ideja je potekla iz Tuzle, od Maida Huremovića, koji ističe da ova inovativna platforma predstavlja most između hrane koju bi neki odbacili i ljudi koji je s ljubavlju mogu iskoristiti.

– Odrastao sam uz toplinu kuhinje i miris domaćih jela koja se ne bacaju, već se od njih kreira nešto novo. Inspiraciju sam crpeo iz svakodnevnih scena, polupraznih vitrina pekara, višaka hrane na kraju dana i istovremeno gledajući potrebe ljudi koji žive skromno. YugoHrana je moj način da spojim dve stvarnosti koje nikada nije trebalo da budu odvojene – priča Huremović.

Platforma je osmišljena tako da njeni partneri (pekare, restorani, prodavnice) prijavljuju višak hrane koji bi inače bio odbačen na kraju dana, dok korisnici putem aplikacije ili veb-stranice mogu rezervisati te obroke po simboličnim cenama i preuzeti ih na licu mesta.

Iako postoji kratko, YugoHrana je brzo pronašla put do srca ljudi, pokrenula talas interesovanja i probudila svest.

– Sada nas prepoznaju ne samo korisnici već i ugostitelji, mediji i ljudi iz zajednice koji žele da budu deo promene. Glavni cilj platforme je da spreči bacanje hrane i da pomogne da ta hrana pronađe novu svrhu, a sa njom i ljudi novu naviku – priča osnivač platforme i dodaje da na taj način svi dobijaju: hrana se spašava, troškovi se smanjuju, a otpada nema.

U FOKUSU:

• Globalni standard za ekološku odgovornost industrije kakaoa
• Dve i po decenije borbe za čistu budućnost
• Baterije na bazi gljiva – priča o primeni prirodnog ciklusa u tehnologiji

U planu je da YugoHrana, baš kao što joj i ime kaže, uskoro poprimi regionalni karakter i proširi se čitavom bivšom Jugoslavijom. Iza ovog ambicioznog plana leži nostalgija za nekim lepšim vremenima, ali i vera u povezanost, deljenje i empatiju koja krasi narode na ovim prostorima.

Naš sagovornik ističe da ljudi prepoznaju značaj ovakve platforme, te da redovno imaju sastanke sa potencijalnim partnerima u regionu. Ipak, ne krije da je svaki početak težak, ali da su spremni da se suoče sa brojnim izazovima.

– Nama je bitno da su ljudi uključeni u proces i da shvataju važnost promene koja nam je zaista potrebna, a to je dokaz da je Balkan spreman da prigrli promenu. U ovome trenutku ne merimo uspeh brojevima, već dubinom interesa koji dobijamo, a on raste svakim danom – kaže Huremović.

Kada je reč o promeni svesti građana u vezi sa bacanjem hrane, naš sagovornik veruje da ta promena počinje tiho – u svakom domu. U načinu na koji čuvamo ostatke obroka, u pogledu koji upućujemo prepunom tanjiru, kao i u odluci šta ćemo učiniti sa onim poslednjim komadićem hleba.

Osnivač YugoHrane napominje da kroz edukaciju, pozitivne primere i konkretne platforme poput ove možemo oblikovati navike. Za kraj razgovora za Magazin Energetskog portala, Huremović je pozvao restorane, pekare, prodavnice i proizvođače hrane da im se pridruže u misiji smanjenja bacanja hrane i stvaranja održivih zajednica jer, kako kaže – svaki grad, svako selo ima višak koji može podeliti, kao i svoje ljude koji će to ceniti.

Ekološki i moralni problem

U svetu koji proizvodi dovoljno hrane za svih osam milijardi ljudi, paradoksalno je da se godišnje baci oko 2,5 milijardi tona hrane, što je više od trećine ukupne proizvodnje. Samo u domaćinstvima širom sveta svakog dana se odbaci oko milijardu obroka.

Istovremeno, oko 733 miliona ljudi – gotovo svaki deseti stanovnik planete – suočava se sa glađu. Ova neusklađenost između viškova i oskudice ne samo da je moralno neprihvatljiva već ima i ozbiljne ekološke posledice. Bacanje hrane odgovorno je za osam do 10 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Priredila: Jasna Dragojević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA