Borba protiv klimatskih promena danas je među najvažnijim globalnim izazovima, a prelazak na čiste izvore energije postaje ključni korak ka održivoj budućnosti. Vođene tim principima, brojne organizacije širom sveta predano rade na zaštiti životne sredine, a među njima je i Centar za životnu sredinu iz Banjaluke, koji već četvrt veka aktivno promoviše ekološki odgovoran način života i zalaže se za zdraviju i održiviju Bosnu i Hercegovinu.
Njihov rad je usmeren na konkretne promene – kroz aktivnu saradnju sa lokalnim zajednicama, ekspertima i partnerskim organizacijama, bore se protiv štetnih projekata putem zagovaranja politika koje štite prirodu i ljude.
Takođe, prisutni su i na polju obnovljivih izvora energije (OIE), gde već dugo rade na projektima koji podstiču institucije da donesu i usvoje potrebne regulative pomoću kojih bi građani mogli da se uključe u proizvodnju čiste energije koristeći solarne panele za proizvodnju električne energije za domaćinstva.
Osim toga, zagovaraju inicijative koje će omogućiti osnivanje zajednica obnovljivih izvora energije, odnosno modela gde građani mogu zajednički ulagati i imati koristi od obnovljivih izvora energije. Dragan Ostić, asistent za energiju i klimu, za Magazin Energetskog portala ističe da u Centru prate zakone i politike kako bi osigurali da tranzicija bude poštena i održiva za sve. Ističe da u BiH postoje brojni izazovi, od institucija koje koče procese do nedovoljnog znanja o mogućnostima.
„Najveći izazov je inertnost i tromost sistema – od nejasnih zakona, preko sporih procedura, do toga da se i dalje favorizuju zastareli energetski modeli zasnovani na uglju. Trenutno se dešava da građani žele da instaliraju solarne panele, ali nailaze na gomilu papirologije i loše koordinisane institucije. Pored toga, dezinformacije i nedovoljno znanje o mogućnostima OIE otežavaju brži napredak”, priča Ostić.
U FOKUSU:
- Baterije na bazi gljiva – priča o primeni prirodnog ciklusa u tehnologiji
- Porodična misija u službi održivosti
- Prečišćavanje voda pomoću aktivnog ugljenika iz biootpada
Komplikovan državni aparat BiH odslikava se na sve sfere društva, pa tako i usporava i tranziciju ka čistim izvorima energije. Međutim, institucije u oba entiteta sve više prepoznaju važnost energetske tranzicije, ali to još uvek nije praćeno odlučnim delovanjem. Prema rečima našeg sagovornika, u Republici Srpskoj procesi su često centralizovani, ali nedostaje transparentnost, dok u Federaciji BiH ima više aktera, što usporava donošenje odluka.
„Regulativa između entiteta se razlikuje, što dodatno komplikuje situaciju. BiH ima velike potencijale – mnogo sunčanih dana, mogućnosti za vetroenergiju, ali i prostor za poboljšanje energetske efikasnosti. Sve u svemu, imamo potencijal, ali nam nedostaju jasna koordinacija i konkretni koraci ka stvarnoj tranziciji”, kaže on.
Ostić navodi da energetsku tranziciju najviše koče zastarela energetska politika, spora administracija, odsustvo političke volje i uticaj interesnih grupa koje žele da zadrže postojeći model. Uz to, nemamo konkretnu državnu energetsku strategiju, što otežava povlačenje sredstava iz evropskih fondova. Sve to utiče da smo, nažalost, i dalje među zemljama koje najviše zavise od uglja.
Poruka koju godinama šalju iz Centra jeste da zelenu tranziciju ne treba da posmatramo kao trošak, već kao investiciju u budućnost. Da bi Bosna i Hercegovina postala zemlja čiste energije, vlasti treba da pokažu odlučnost, otvore prostor za građane i lokalne zajednice i jasno stave do znanja da je era uglja iza nas. Naš sagovornik ističe da je sve manje vremena za odlaganje, kao i da tranzicija mora biti pravedna, održiva i usmerena ka dobrobiti svih građana.
Priredila: Jasna Dragojević
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA
