Home Blog Page 20

Velika Britanija napustila ugalj i zatvorila jednu epohu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Francisco Fernandes)

U Velikoj Britaniji, poslednja preostala elektrana na ugalj, Ratcliffe-on-Soar, zatvorena je ove nedelje. Izgrađena pre oko šest decenija i sposobna da napaja dva miliona domova, elektrana je odradila svoju misiju. Njenim zatvaranjem završava se era u kojoj je Britanija u velikoj meri zavisila od uglja za svoje energetske potrebe. Nakon 142 godine proizvodnje energije iz uglja, Velika Britanija zvanično je napustila eru ovog energenta.

Devedesetih godina, ugalj je obezbeđivao čak 80 odsto britanske električne energije, dok je taj udeo do 2023. godine pao na svega jedan odsto. Vetar, solarna energija i bioenergija sada preuzimaju vodeću ulogu u britanskom energetskom miksu, uz podršku gasa i nuklearnih elektrana.

Zatvaranje Ratcliffe-on-Soar elektrane deo je britanskog cilja da do 2030. godine pređe na proizvodnju energije isključivo iz obnovljivih izvora.

Pročitajte još:

Velika Britanija je prva velika ekonomija koja je uspela da u potpunosti izbaci ugalj iz svoje energetske strategije, iako su pojedine evropske zemlje, poput Švedske i Belgije, taj korak napravile ranije.

Preostali radnici u elektrani ostaće angažovani još dve godine na postupku razgradnje postrojenja. Uporedo sa zatvaranjem ove elektrane, zatvorena je i poslednja britanska visoka peć u čeličani u Port Talbotu u Velsu, što je rezultiralo gubitkom skoro 2.000 radnih mesta. Ova peć, koja je koristila ugalj, biće zamenjena električnom verzijom koja će emitovati manje ugljen-dioksida i doprineti čistijoj proizvodnji čelika, prenose svetski mediji.

Energetski portal

LNG terminal u Aleksandropolisu pušten u rad

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

LNG terminal u Aleksandropolisu, koji je ključan za diversifikaciju snabdevanja energijom i obezbeđenje bezbednosti regiona, zvanično je pušten u rad. On predstavlja važnu infrastrukturu za snabdevanje gasom zemalja jugoistočne i centralne Evrope, poput Grčke, Srbije, Bugarske, Severne Makedonije, Rumunije, Mađarske i drugih.

Ovaj terminal sastoji se od plutajuće jedinice za skladištenje i regasifikaciju (FSRU), koja omogućava skladištenje tečnog prirodnog gasa (LNG) i njegovo pretvaranje u gasovito stanje pre nego što se distribuira kroz mrežu. Ova jedinica je postavljena u moru kod Aleksandropolisa i povezana je sa Nacionalnim sistemom za prenos prirodnog gasa Grčke (NNGTS), kroz koji će gas stizati do pomenutih zemalja.

FSRU Aleksandroupolis može na godišnjem nivou da pretvori do 5,5 milijardi kubnih metara LNG-a u gasovito stanje. U projektu učestvuje 14 grčkih i međunarodnih kompanija koje su već rezervisale gotovo sav kapacitet terminala do 2030. godine, što znači da je gas unapred namenjen za prodaju i komercijalnu upotrebu.

Pročitajte još:

Projekat ne samo da doprinosi energetskoj sigurnosti regiona, već i jača ulogu Grčke kao energetske kapije i čvorišta za trgovinu prirodnim gasom u jugoistočnoj Evropi. Puštanje u rad terminala omogućava sigurno snabdevanje gasom iz različitih izvora, uključujući Sjedinjene Države, Katar i Egipat.

Terminal je u vlasništvu i pod upravom Gastrade, prve kompanije koja je dobila licencu za nezavisni sistem prirodnog gasa u Grčkoj. Kako su naveli iz ove kompanije, terminal će imati i ključnu ulogu u inicijativi za Vertikalni koridor, koji za cilj ima jačanje trgovine prirodnim gasom u regionu.

Energetski portal

Novi iznosi za energetski ugrožene kupce od 1. oktobra

Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada je donela novi pravilnik kojim se utvrđuju usklađeni iznosi mesečnih prihoda domaćinstava koji omogućavaju sticanje statusa energetskog ugroženog kupca.

Ovaj status donosi pravo na olakšice u plaćanju računa za struju i gas.

Prema pravilniku, domaćinstva sa jednim članom koja imaju prihod do 24.211 dinara mogu ostvariti ovaj status. Za domaćinstva sa dva člana, granica je postavljena na 38.373 dinara, dok domaćinstva sa tri člana ne smeju imati prihod veći od 52.535 dinara.

Maksimalni mesečni prihodi za četiri člana iznose 66.697 dinara, a za pet članova 80.859 dinara. Za domaćinstva sa šest članova, prihod ne sme preći 95.021 dinar, dok se za svaku dodatnu osobu iznos povećava za 14.162 dinara.

Novi pravilnik stupa na snagu 1. oktobra 2024. godine i zamenjuje prethodni pravilnik iz aprila. Ova promena prati kretanje indeksa potrošačkih cena i ima za cilj prilagođavanje kriterijuma trenutnoj ekonomskoj situaciji, omogućavajući većem broju građana da dobiju neophodne energetske olakšice.

Energetski ugroženi kupac električne energije ili prirodnog gasa je kupac iz kategorije domaćinstvo (samačko ili višečlano), koje živi u jednoj stambenoj jedinici sa jednim mernim mestom na kome se meri potrošnja električne energije ili prirodnog gasa, koje troši maksimalnu količinu električne energije ili prirodnog gasa u skladu sa odredbama ove uredbe, pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje energetika.

Pročitajte još:

Status energetski ugroženog kupca može se steći zbog zdravstvenog stanja člana domaćinstva.

Domaćinstvom u smislu ove uredbe smatra se lice koje živi samo i nije član drugog domaćinstva, kao i domaćinstvo sastavljeno od više lica, članova porodičnog domaćinstva, koja žive u jednoj stambenoj jedinici i zajednički troše svoje prihode za podmirivanje osnovnih životnih potreba.

Foto-ilustracija: Pixabay

Granica za jednočlano domaćinstvo je 40 kvadrata za dvočlano do 58, za tročlano do 66, za četvoročlano do 74, za petočlano do 87 i za ono koje broji šest ili više članova do 96 kvadrata.

Seosko domaćinstvo može imati u svojini jednu stambenu jedinicu i stiče status energetski ugroženog kupca bez obzira na površinu te stambene jedinice.

Domaćinstvo čiji su članovi ostvarili pravo na novčanu socijalnu pomoć, uvećanu novčanu socijalnu pomoć, dečiji dodatak ili uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica stiče status energetski ugroženog kupca po osnovu akta nadležnog organa o stečenom pravu.

Nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove socijalne zaštite podatke iz službenih evidencija o licu koje je ostvarilo pravo, i to: jedinstveni matični broj građana, odnosno evidencijski broj stranca, ime i prezime, adresu prebivališta odnosno boravišta lica, broj članova domaćinstva, kao i pravo koje je lice ostvarilo i rok važenja akta o sticanju tog prava.

Za nepoštovanje zakona predviđene su i novčane kazne.

Od 80.000 do 150.000 dinara platiće kaznu za prekršaj odgovorno lice u organu jedinice lokalne samouprave ako rešenje o sticanju statusa energetski ugroženog kupca izda suprotno odredbama pravilnika. Takođe, i ukoliko pravila prekrši imalac statusa energetski ugroženog kupa, može dobiti novčanu kaznu od 5.000 do 10.000 dinara.

Izvor: Biznis.rs

Agenda za proboj: Smanjenje emisija kroz saradnju u ključnim sektorima

Foto-ilustracija: Pixabay (GreenCardShow)

Međunarodna saradnja prepoznata je kao ključna za smanjenje emisija u sektorima koji najviše doprinose njihovoj proizvodnji. Jačanje ove saradnje u proteklim godinama rezultiralo je značajnim napretkom u određenim sektorima. Međutim, da bismo dostigli klimatske ciljeve do 2030. godine, potrebni su širi i koordinisani napori. Iako se primena čistih energetskih tehnologija ubrzava, globalne emisije i dalje rastu, a napredak ostaje neujednačen među različitim sektorima i regionima.

Agenda za proboj (eng. Breakthrough Agenda), pokrenuta je 2021. godine s ciljem jačanja međunarodne saradnje u razvoju čistih tehnologija i održivih rešenja. Ona teži tome da tehnologije i rešenja učini najpovoljnijom, najdostupnijom i najprivlačnijom opcijom za sve ključne sektore do 2030. godine. Agenda za proboj uspostavila je godišnji proces praćenja napretka ka ciljevima za 2030. godinu u sektorima energetike, vodonika, drumskog transporta, čelika, cementa, zgrada i poljoprivrede, koji zajedno čine više od 60 odsto globalnih emisija.

Novi izveštaj Agende za proboj procenjuje napredak u međunarodnoj saradnji i smanjenju emisija tokom prethodne godine, fokusirajući se na šest ključnih sektora. Ovi sektori zajedno čine oko 75 odsto potrebnog smanjenja emisija do sredine veka kako bi se postigla ambicija neto nulte emisije. Kroz ove procene, izveštaj nudi preporuke za poboljšanje i unapređenje strategija, uključujući konkretne korake koje vlade i industrija treba da preduzmu kako bi efikasnije ostvarili postavljene ciljeve.

Pročitajte još:

U okviru sektora drumskog transporta, međunarodna saradnja na dekarbonizaciji rezultirala je nekoliko visokih dogovora u protekloj godini i značajnim razvojem politika na važnim tržištima, što ukazuje na povećanu posvećenost dugoročnoj viziji elektrifikacije. Veća pažnja treba da se posveti teškim i srednjim vozilima, kao i pomoći tržištima u razvoju. Preporuke za vlade jesu da treba da obezbede jasne vremenske okvire za prelazak na vozila sa nultom emisijom, sa posebnim fokusom na teška i srednja vozila. Takođe, naglašava se potreba za razvojem infrastrukture za punjenje, koja će omogućiti široku primenu električnih vozila, posebno u zemljama u razvoju.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)

U sektoru čelika, nije došlo do povećanja proizvodnje čelika sa skoro nultom emisijom u odnosu na prošlu godinu, što znači da je potrebno više od 100 Mt do 2030. kako bi se ostalo na putu ka cilju neto nulte emisije. Preporuke uključuju jačanje saradnje između vlada i industrije, povećanje obaveza kupovine čelika sa skoro nultom emisijom, bržu komercijalizaciju tehnologija i podršku dekarbonizaciji u zemljama u razvoju kroz finansijsku i tehničku pomoć.

Emisije CO2 iz sektora cementa danas su više nego 2015. godine, a iako postoje tehnologije za cement sa skoro nultom emisijom, njihova primena je ograničena zbog visokih troškova i niske tržišne potražnje. Preporuke uključuju jačanje saradnje vlada i industrije, stvaranje tržišta za cement sa skoro nultom emisijom, bržu komercijalizaciju tehnologija i veću podršku zemljama u razvoju kroz finansijsku i tehničku pomoć.

Kada je reč o sektoru zgrada, emisije i dalje rastu, iako su zgrade postale energetski efikasnije. Glavne preporuke za vlade jeste da se dogovore o zajedničkim standardima za zgrade sa skoro nultom emisijom, prošire finansijsku i tehničku pomoć zemljama u razvoju i ojačaju međunarodne mreže za razmenu znanja i unapređenje građevinskih standarda.

Iako je ostvaren značajan napredak u pojedinim sektorima, globalno postizanje ciljeva za smanjenje emisija zahteva pojačanu međunarodnu saradnju, bržu komercijalizaciju tehnologija i veću podršku zemljama u razvoju.

Energetski portal

Ko je „energetski siromašan“ u Evropi?

Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

Između osam i 16 odsto stanovništva Evropske unije suočava se sa energetskim siromaštvom, dok većina energetskih siromašnih nisu i siromašni po prihodima, prema sveobuhvatnoj analizi glavnih pokazatelja energetskog siromaštva, objavila je Evropska komisija (EK). Energetsko siromaštvo se može meriti na različite načine, ali njegova procena predstavlja izazov za formulaciju politika i akcija za njegovo rešavanje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ethan Hoover)

Studija Zajedničkog istraživačkog centra (JRC) istraživala je četiri glavna indikatora energetskog siromaštva kako bi se razumela distribucija i socio-ekonomski profili „energetski siromašnih“ širom EU. Rezultati su istakli korisnost oslanjanja na niz različitih indikatora kako bi se dobila potpuna slika energetskog siromaštva. Analizom je obuhvaćeno 27 zemalja EU.

Ona pokazuje da postoji vrlo malo preklapanja između četiri ispitivana indikatora energetskog siromaštva. Ovo objašnjava zašto bi najmanje 40 odsto stanovništva EU (oko 180 miliona građana) bilo klasifikovano kao „energetski siromašno“ prema „unijskom pristupu“, u kojem je neko energetski siromašan prema barem jednom indikatoru.

Pročitajte još:

S druge strane, „presečni pristup“ – gde je siromašan onaj koji ispunjava uslove siromaštva za sva četiri indikatora istovremeno – doveo bi do vrlo niske stope energetskog siromaštva od 0,3 odsto stanovništva EU, odnosno oko 330 hiljada ljudi.

Uredba o Socijalnom klimatskom fondu i revidirana Direktiva o energetskoj efikasnosti definišu energetsko siromaštvo kao nemogućnost domaćinstva da pristupi osnovnim energetskim uslugama, kao što su grejanje, topla voda, hlađenje, osvetljenje i energija za uređaje. Preporuka Komisije o energetskom siromaštvu ističe da je to višedimenzionalna pojava uzrokovana visokim troškovima energije u odnosu na budžet domaćinstva, opštim niskim nivoom prihoda i slabim energetskim performansama zgrada.

Tako je u Grčkoj i Bugarskoj, skoro 30 odsto stanovništva energetski siromašno prema najmanje dva indikatora, dok u zapadnim i severnim zemljama EU ovaj broj pada ispod pet odsto.

Kada se meri nespobnodnost da se adekvatno zagreje stambeni prosto, donekle očekivano Švedska i Luksenburg imaju stopu od nula odsto, a Bugarska 40 odsto.

Sličan trend se uočava prilikom analize dugovanja za komunalne račune, dok su udeli prihoda potrošenog na energiju u domaćinstvima, koji su iznad dva puta nacionalnog medijana (2M), sličniji među zemljama, što ukazuje da se stope energetskog siromaštva kreću između približno 10 odsto (Holandija, Mađarska) do nešto iznad 20 odsto (Švedska, Malta i Letonija).

U zaključku studije ističe se potreba za izuzetno pažljivim korišćenjem indikatora energetskog siromaštva u odnosu na raspodelu dohotka kako niko ne bi bio  (ili da  se minimizuje broj onih koji bi mogli biti) „ostavljen iza“ u zelenoj tranziciji.

Energetski portal

Sve više ljudi pronalazi posao u sektoru obnovljivih izvora energije

Foto-ilustracija: Freepik (senivpetro)

Prethodna godina donela je rekordan porast broja radnih mesta u sektoru obnovljivih izvora energije, sa skokom od čak 18 odsto u odnosu na 2022. godinu. Prema najnovijem „Godišnjem pregledu obnovljivih izvora energije i poslova za 2024. godinu“, koji su objavili Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA) i Međunarodna organizacija rada (ILO), broj zaposlenih u ovom sektoru dostigao je neverovatnih 16,2 miliona ljudi.

Iako ovo ukazuje na neprekidni razvoj proizvodnih kapaciteta i širenje proizvodnje opreme za obnovljive izvore, pažljiviji pogled na podatke otkriva globalne nejednakosti. Kina, svetski lider u sektoru obnovljive energije, zaslužna je za gotovo dve trećine novih solarnih i vetrogeneratora postavljenih prošle godine, sa čak 7,4 miliona radnih mesta u ovoj industriji, što čini 46 odsto svetskog broja.

Evropska unija, Brazil, Sjedinjene Države i Indija zajedno doprinose sa nešto manje od četiri miliona radnih mesta, dok Afrika, sa svega 324.000 zaposlenih, ostaje na margini globalnih investicija u obnovljive izvore energije.

Kao i prethodnih godina, najdinamičniji sektor bio je solarna industrija, koja je podržala čak 7,2 miliona radnih mesta širom sveta, pri čemu Kina dominira sa 4,6 miliona zaposlenih. Snažne investicije Kine omogućile su i jugoistočnoj Aziji da se istakne kao novo izvozno čvorište za solarne panele.

Pročitajte još:

Biogoriva su zauzela drugo mesto po broju radnih mesta, sa Brazilom na vrhu liste, dok hidroenergija beleži opadajući trend, izgubivši deo radne snage u 2023. godini. Sa druge strane, sektor vetrogeneratora ostaje stabilan, predvođen Kinom i Evropom, koje zajedno čine više od 70 odsto globalne radne snage u ovoj industriji.

Iako su ovi podaci impresivni, oni takođe ukazuju na izazove koji stoje pred zemljama poput onih u Africi. Uprkos ogromnom potencijalu za obnovljive izvore, ovaj kontinent prima samo mali deo globalnih investicija. Međutim, rešenja poput decentralizovane obnovljive energije, posebno u udaljenim područjima, mogla bi promeniti tu sliku, pružajući održivu energiju i otvarajući nova radna mesta.

„Ako želimo da postignemo globalni cilj utrostručenja kapaciteta obnovljivih izvora energije do 2030. godine, svet mora povećati svoje napore i podržati regione koji zaostaju,“ rekao je generalni direktor IRENA-e, Frančesko La Kamera ističući da energetska tranzicija ne sme ostati ograničena na nekoliko regija.

Sa ženama koje čine 32 odsto radne snage u obnovljivim izvorima, nejednakosti i dalje ostaju prisutne. Stručnjaci upozoravaju da obrazovanje i obuka moraju biti inkluzivniji kako bi obezbedili pravičnu i održivu tranziciju za sve, posebno za žene, mlade i marginalizovane grupe.

Kako globalna energetska tranzicija ubrzava, jasno je da će podrška održivim radnim mestima i inkluzivnim politikama biti ključna za budućnost čiste energije – ne samo za lidera poput Kine, već i za zemlje koje tek treba da ostvare svoj puni potencijal u svetu obnovljivih izvora.

Energetski portal

Slovenija donela Uredbu o sprovođenju EU uredbe o baterijama i otpadnim baterijama

Foto-ilustracija: Unsplash (newpowa)

Slovenija je prepoznatljiva po razvoju obnovljivih izvora energije i održivim politikama, ali sa rastom upotrebe novih tehnologija, posebno onih koje se oslanjaju na baterije, važno je pravovremeno rešiti pitanje reciklaže tih baterija i materijala kao što su nikl, litijum, i kobalt. Kako trenutna infrastruktura bude zastarevala u narednim godinama ili decenijama, suočićemo se sa potrebom njene zamene i reciklaže novonastalog otpada. Zato je važno pravovremeno razviti održiva rešenja za reciklažu i upravljanje otpadom kako bi se sprečilo gomilanje zastarelih tehnologija u skladu sa principima cirkularne ekonomije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Frank Wang)

Stoga, Slovenija je donela uredbu kako bi unapredila svoje ekološke politike kroz usvajanje Uredbe o sprovođenju Uredbe (EU) o baterijama i otpadnim baterijama, čime se implementira evropska Uredba 2023/1542/EU. Ovaj potez usklađuje slovenačke zakone sa ciljevima Evropskog zelenog dogovora. Uredba predstavlja temeljni pravni okvir koji omogućava efikasniju kontrolu nad svim aspektima životnog ciklusa baterija – od njihove proizvodnje, distribucije, pa sve do njihovog zbrinjavanja i reciklaže.

Uredbom se postavljaju konkretne obaveze za sve učesnike u lancu baterija, od proizvođača i uvoznika, pa sve do distributera i krajnjih korisnika. Njeni ključni ciljevi su osiguranje veće sigurnosti baterija, produženje njihovog veka trajanja, kao i smanjenje ekološkog otiska koji nastaje njihovim korišćenjem, navodi se na sajtu Ministarstva privrede, turizma i sporta Slovenije.

Pročitajte još:

Novi propisi zahtevaju od proizvođača i distributera baterija da prate strože standarde za sigurnost, održivost i označavanje. To znači smanjenje upotrebe opasnih materijala i omogućavanje lakšeg recikliranja, što direktno doprinosi smanjenju zagađenja.

Ministarstvo privrede, turizma i sporta zaduženo je za nadzor nad stavljanjem baterija na tržište, dok Ministarstvo zaštite okoliša, klime i energetike upravlja pitanjima vezanim za postupanje sa otpadnim baterijama. Njihova nadležnost proširena je kontrolama u svim fazama – od proizvodnje, preko upotrebe, do odlaganja.

Pored ministarstava, inspekcijski organi imaju ključnu ulogu u sprovođenju novih propisa. Inspekcije će nadzirati tržište kako bi osigurale da su baterije koje se prodaju u Sloveniji u skladu sa evropskim standardima. Ovo obuhvata kontrolu kvaliteta, sigurnosti, kao i ekološkog aspekta baterija, dok će strogi nadzor nad otpadnim baterijama osigurati pravilno zbrinjavanje i minimizirati štetu po okoliš. Uvođenje novčanih kazni za prekršaje dodatno jača pravnu i ekološku odgovornost svih učesnika na tržištu baterija.

Energetski portal

Lidlova posvećenost kilimi sve jača: Nulta neto emisija do 2050. godine

Foto: Lidl

Lidl će posvećeno raditi na ostvarenju nulte neto emisije (Net-Zero) do 2050. godine, kroz svoje nove ambiciozne klimatske ciljeve u lancu snadbevanja. U okviru svoje međunarodne strategije društveno odgovornog poslovanja, Lidl još jednom značajno unapređuje svoju posvećenost održivim poslovnim praksama i zaštiti klime. Kompanija je već zabeležila značajno smanjenje emisije gasova staklene bašte od 52 odsto u poređenju sa 2019. godinom, čemu su doprinela smanjenja u svim zemljama u kojima posluje.

Kao jedan od najvećih trgovaca hranom u Evropi, Lidl je posvećen cilju nulte neto emisije (Net-Zero) do 2050. godine u svim poslovnim jedinicama i lancima snabdevanja. To znači da će kompanija do 2050. godine približiti svoje emisije gasova staklene bašte što je moguće bliže nuli. Cilj za nultu neto emisiju (Net-Zero) uključuje emisije u Scope-u 3, odnosno celokupan Lidlov lanac vrednosti, gde se generiše više od 90 odsto ukupnih emisija kompanije.  

Udruživanje snaga za smanjenje emisija

U cilju ostvarenja nulte neto emisije (Net-Zero), Lidl proširuje svoju klimatsku strategiju – kroz nove konkretne ciljeve u Scope-u 3: do 2034. godine, kompanija ima za cilj da smanji svoje emisije gasova staklene bašte u poljoprivredi, šumarstvu i drugom korišćenju zemljišta za 42,4 odsto (“emisije FLAG“). Lidl je takođe posvećen smanjenju 35 odsto svojih emisija u sektoru energetike i industrije („E+I emisije“) u istom periodu.

Foto-ilusracija: Unsplash (Iñigo De la Maza)

Sa tom svrhom, Lidl će ubuduće još bliže sarađivati sa svojim partnerima i dobavljačima. Kompanija je obavezala svoje najveće dobavljače, koji su odgovorni za 75 odsto emisija povezanih sa proizvodima u Scope-u 3, na ciljeve redukcije do 2026. godine u skladu sa Inicijativom za ciljeve zasnovane na naučnim parametrima –  Science Based Targets Iniciative – SBTi. SBTi je globalna inicijativa koja podržava kompanije u postavljanju naučno zasnovanih ciljeva za smanjenje emisije gasova staklene bašte u skladu sa najnovijim naučnim saznanjima o klimi. Lidl podržava i osnažuje svoje dobavljače da ostvare ove ciljeve odgovarajućim merama.

Značajna dostignuća klimatske strategije su već ostvarena

Do danas, Lidl je već uštedeo 52 odsto svojih operativnih emisija CO2 (Scope 1 i 2). Tome je posebno doprinela upotreba obnovljivih izvora energije: od 1. marta 2022. Lidl koristi 100 odsto zelenu električnu energiju u svim prodavnicama, logističkim centrima i poslovnim zgradama. I druge mere su uspešno sprovedene, kao što su:

  • Proširili smo mrežu e-punjača, da bismo potrošačima koji koriste električne automobile ponudili mogućnost punjenja automobila tokom kupovine i tako ih podržali u održivim odlukama
  • Ne prodajemo voće i povrće koje je dopremljeno avionom. Kako bismo smanjili karbonski otisak našeg voća i povrća, u našim prodavnicama nemamo voće i povrće koje se transportuje avionom.

„Lidl je već napravio značajan napredak u zaštiti klime jer našim potrošačima želimo da ponudimo proizvode po pristupačnim cenama, ali koji su u skladu sa našim klimatskim ciljevima. Klimatske promene su jedan od najvećih izazova našeg vremena, zato sa ambicioznim ciljevima i odlučnim delovanjem, mi u Lidlu prihvatamo ovaj zadatak i dajemo svoj doprinos, postajući tako deo rešenja“, izjavila je Marija Kojčić ispred Korporativnih komunikacija Lidl Srbija.

Science Based Targets: posvećeni nauci

Kompanije Švarc grupe pridružile su se Inicijativi za ciljeve zasnovane na naučnim parametrima još 2020. godine kako bi pomogli u ispunjavanju cilja od 1,5 stepena iz Pariskog klimatskog sporazuma. Kao deo klimatske strategije kompanija Švarc Grupe, Lidl je formulisao sopstvenu klimatsku strategiju sa dodatnim klimatskim ciljevima.

Lidl preuzima odgovornost i doprinosi postizanju ciljeva Pariskog klimatskog sporazuma, klimatskom ofanzivom kao delom svoje međunarodne strategije društveno odgovornog poslovanja.

Detaljne informacije možete naći ovde.

Izvor: Lidl

Porez na ugljen-dioksid kao dodatni prihod za zdravstvo i ekologiju

Foto-ilustracija: Unsplash (Juniper Photon)

Na zelenu energetsku tranziciju pozivaju i ekolozi i ekonomisti. Dekarbonizacija nije samo obaveza iz Pariskog sporazma koji smo potpisali 2015. godine, već način da se privreda učini konkurentnijom. Uvođenje poreza na emisiju gasova sa efektom staklene bašte, ne treba gledati kao trošak, već kao izvor prihoda iz kojeg bi se finansiralo zdravstvo, očuvanje biodiverziteta i poboljšanje energetske efikasnosti.

Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Vanyi)

Tranzicija nije omiljena reč u Srbiji, čak ni onda kada ima prefiks zelena.Zagovornici bržeg prelaska sa fosilnih goriva na obnovljivu energiju kažu da takva tranzicija ne znači gubitak radnih mesta, već ulaganje u kadrove i tehnologiju. A to je smatraju najvažnije za Elektoprivredu Srbije koja nosilac privrednog razvoja zemlje, ali i emiter 40 odsto štetnih gasova.

Zato je, smatraju, važno da Srbija uz druge zemlje Zapadnog Balkana što pre uđe u sistem naplate poreza na emisiju gasova sa efektom staklene bašte.

,,Trenutna cena emisione jedinice, budući da je to tržišna kategorija koja varira, trenutno je oko 65 evra po metričkoj toni. EPS emituje oko 25, 26, zavisno od godine, 27,8 miliona tona i ako uslovno rečeno preračunamo te emisije po trenutnoj ceni emisione jedinice dođemo do neke cifre od čini mi se 1,6 milijardi evra“, navodi Mirko Popović, programski direktor RERI-ja.

Pročitajte još:

U Fiskalnom savetu kažu da bi uvođenje neke vrste poreza na ugljen-dioksid trebalo uraditi po uzoru na pravila koja važe u EU, tim pre što će nam od 2026. godine naplaćivati porez na neekološki dobijene proizvode.

,,Električna energija, gvožđe, čelik i te druge stvari koje su obuhvaćene SBA-mom postaju skuplje za evropsko tržište tako da iz tog ugla definitivno postoji ekonomski trošak nečinjenja, a dodatni je problem što ako plaćamo prekograničnu taksu u EU, a uvođenje nekog našeg sistema sliva se u budžet i imamo mogućnost da nešto uradimo sa tim novcem“, kaže Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta.

Prema proceni EBRD-a tom taksom bilo bi obuhvaćeno 20 odsto našeg izvoza.

,,,Proces dekarbonizacije je negde prosto zahtev međunarodnog tržišta kao što smo sa drveta prešli na ugalj, sad je vreme da sa uglja pređemo na nešto drugo, znači nisu nepoznati procesi“, ukazuje klimatolog Danijela Božanić.

Od 2026. godine Evropska unija počeće da naplaćuje porez na takozvani karbonski otisak. To jest na prekoračenje dozvoljene količine emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte, koji se oslobađaju prilikom proizvodnje.

Emisijama ugljen-dioksida se može i trgovati, pa tako kompanije koje ne iskoriste dozvoljenu normu, razliku mogu prodati onima koji su prekoračili ograničenje.

Izvor: RTS

Slovenija: Građani odlučuju o izgradnji druge NE u Krškom

Foto-ilustracija: Unsplash (wim-van-t-einde)

Građani Slovenije uskoro će imati priliku da odluče o budućnosti nuklearne energije u svojoj zemlji. Na savetodavnom referendumu, koji je planiran za nedelju, 24. novembra, birači će glasati o izgradnji druge nuklearne elektrane u Krškom.

Predlog za raspisivanje referencuma podnet je od strane poslanika nekoliko političkih stranaka i manjinskih predstavnika. Predlagači su već formulisali referendumsko pitanje koje će glasiti – Podržavate li realizaciju projekta NEK 2 koji će zajedno sa drugim niskougljeničnim izvorima obezbediti stabilno snabdevanje električnom energijom?

Da bi referendum bio zvanično raspisan, slovenački parlament mora doneti uredbu o njegovom održavanju, a rok za sve pripremne aktivnosti je do 14. oktobra, navodi Energetika-net.com.

Kompanija Gen energija, koja upravlja postojećom Nuklearnom elektranom Krško, već dve decenije razvija projekat druge nuklearne elektrane.

Pročitajte još:

NEK je početkom 2023. godine dobio ekološku saglasnost za produženje rada najmanje do 2043. godine. Izgradnja nove nuklearne elektrane trajala bi nekoliko godina, a procenjena vrednost investicije bez troškova finansiranja trebalo bi da bude između 9,3 i 15,4 milijarde evra.

Jedno od glavnih pitanja na referendum odnosiće se na visoke troškove ulaganja u novu nuklarnu elektranu. Iskustvo iz drugih zemalja pokazuje da takvi projekti često koštaju više nego što je prvobitno procenjeno, zbog čega će se odlučivati o tome da li Slovenija može da priušti ovako veliku investiciju.

Gen energija ističe da sama ne može realizovati projekat i da je potrebna podrška države, kao i suinvestiranje domaćih i stranih partnera, uključujući moguće saradnje sa susednim zemljama. Pitanja koja takođe izazivanju zabrinutost, jesu i ona u vezi sa nuklearnim otpadom.

Energetski portal

Holistički pristup – Izazov EU u postizanju održivih zgrada

Foto ilustracija: Pixabay

Najveći ekološki uticaj u Evropskoj uniji imaju zgrade, sa učešćem od 30 odsto ekološkog otiska u ukupnom otisku svih sektora. Podaci novog izveštaja Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pokazuju da zgrade čine preko 40 odsto ukupne potrošnje energije i 35 odsto emisije gasova sa efektom staklene bašte. Prema težini, demontaža zgrada dovodi do stvaranja najvećeg otpada u Evropskoj uniji.

Novi izveštaj EEA pod nazivom „Rešavanje ekološkog i klimatskog otiska zgrada“ usmeren je na ocenu trenutne situacije u evropskom stambenom fondu, kao i na ispitivanje šta je potrebno kako bi zgrade u Evropi postale održivije, uz to koje su političke akcije potrebne kako bi se to postiglo do 2050. godine.

Kao prioritetan način za postizanje ovog cilja postavlja se renoviranje postojećih zgrada i korišćenje građevinskih proizvoda koji imaju nizak ekološki uticaj tokom životnog ciklusa. Održive zgrade podrazumevaju nižu potrošnju energije, otpornost na klimatske promene, ali i podršku biodiverzitetu kroz, recimo, uključivanje zelenih prostora i krovova.

Kako bi unapredila ostvarenje postavljenog cilja, Evropska unija treba da primeni holistički pristup u vezi sa zgradama i legislativom. Iako postoje brojni zakoni i regulative koji pokrivaju širok spektar tema unutar ove oblasti, problem je što se svaki od njih fokusira na pojedinačne aspekte, umesto da se sagledaju kao deo jedinstvenog i integrisanog sistema. Ovakav podeljeni pristup otežava efikasno rešavanje kompleksnih ekoloških i klimatskih izazova koji proizlaze iz sektora zgradarstva.

Važnost holističkog pristupa u legislativi može se pokazati kroz praktične primere iz svake faze životnog ciklusa zgrada. Ukoliko se izazovi koje nosi svaka od faza sagledaju kao celina, efikasnije može da se ostvari cilj održivih zgrada.

Pročitajte još:

Faza proizvoda obuhvata sve aspekte vezane za ekstrakciju sirovina, njihov transport i obradu u građevinske proizvode. Odabir sirovina, metode obrade i vrste transporta direktno utiču na količinu ugljeničnog otiska ugrađenog u konačni materijal. Na primer, ukoliko se građevinski materijali prevoze vozilima koja koriste ekološki prihvatljivija goriva, taj otisak će biti značajno smanjen. Takođe, cement doprinosi velikim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, međutim, odabirom recikliranih materijala ovaj uticaj može da se dodatno smanji.

Transport ima značajan uticaj i u fazi konstrukcije. Kako se navodi, transport građevinskih proizvoda može činiti oko 30 odsto svih urbanih transportnih aktivnosti. U ovoj fazi ističe se i upotreba teške mehanizacije tokom gradnje, koja ispušta emisije PM10, zbog čega treba primeniti ekološki prihvatljivije metode gradnje.

Foto-Ilustracija: Unsplash (Sergey Lapunin)

Treća faza, koja se odnosi na korišćenje, jeste najznačajniji izvor emisija sa efektom staklene bašte. Jedan od razloga je potrošnja energije koja je potrebna za grejanje, hlađenje i električne sisteme. Kao način za smanjenje količine energije koja se koristi, navodi se renoviranje postojećih zgrada. Ovo je ujedno uvod i za četvrtu fazu.

Faza renoviranja je ključna za unapređenje energetske efikasnosti, međutim, ovaj proces dovodi do povećane potrošnje materijala. Zbog toga se ponovo ukazuje na potrebu korišćenja ekološki prihvatljivih materijala.

Kada zgrada dostigne kraj svog životnog veka i dođe do njenog rušenja, ključno je da se sprovede efikasno upravljanje otpadom. Iako su korišćeni materijali možda pogodni za reciklažu, nedostatak dobro osmišljenog sistema upravljanja otpadom može da obesmisli sve prethodne napore.

Prethodne faze pokazale su zbog čega je važno primeniti holistički pristup. Dobar odabir materijala, ali loše upravljanje otpadom poništava napore. Renoviranje zgrade da bude energetski efikasnija, ali korišćenjem materijala u koje je već ugrađena velika količina ugljeničnog otiska, takođe smanjuje stvarni efekat efikasnosti. Holistički pristup je neophodan kako bi se obuhvatili svi aspekti zgradarstva, od nabavke materijala do upravljanja otpadom. Samo integrisanjem svih faza životnog ciklusa zgrada mogu da se postignu održiviji rezultati.

Energetski portal

Međunarodna konferencija o sušama usmerena na povećanje globalne otpornosti

Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

U sedištu Svetske meteorološke organizacije (SMO) u Ženevi će od 30. septembra do 2. oktobra biti održana velika međunarodna konferencija pod nazivom „Otpornost na sušu +10“ koja obeležava deceniju od prvog sastanka na temu nacionalne politike za sušu. Cilj ove konferencije je da dodatno osnaži napore za prevenciju, pripremu i prilagođavanje na ovu rastuću pretnju, navodi se u saopštenju SMO.

Na konferenciji će se okupiti brojni stručnjaci, kreatori politika i praktičari iz celog sveta kako bi analizirali napredak postignut u poslednjih deset godina, ali i istražili nove načine za primenu znanja u stvaranju praktičnih rešenja koja će pomoći zemljama da postanu otpornije na sušu.

„Suša je jedna od najopasnijih i najpodmuklijih klimatskih pretnji, često previđena sve dok ne postane prekasno. Njeno dejstvo može biti razorno, ne samo za ljude i životnu sredinu, već i za ekonomije mnogih zemalja,“ izjavila je Selest Saulo, generalna sekretarka SMO.

Konferencija je fokusirana na istraživanje novih pristupa koji će pomoći u prelasku sa reaktivnih metoda na proaktivne, koristeći klimatske usluge poput sezonskih prognoza i inovativnih finansijskih mehanizama. Očekuje se da će biti prikazane studije slučaja koje naglašavaju akcije lokalnih zajednica, a biće reči i o napretku u nauci, uključujući upotrebu satelitskih tehnologija i veštačke inteligencije za preciznije praćenje suša.

Pročitajte još:

Suše su postojale i ranije kao prirodna posledica klimatske varijabilnosti, ali klimatske promene dodatno intenziviraju ovaj problem, donoseći ekstremnije vremenske prilike, uključujući intenzivnije padavine, poplave i produžene periode suše u različitim delovima sveta.

„Zdrave zemlje su temelj zdravih ekonomija. Naša budućnost u borbi protiv klimatskih promena zavisi od naše sposobnosti da pravilno upravljamo zemljištem i prirodnim resursima“, istakla je Andrea Meza, zamenica izvršnog sekretara Konvencije Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije (UNCCD), najavljujući predstojeću COP16 konferenciju o borbi protiv dezertifikacije, koja će se održati u Rijadu.

Suština ovog međunarodnog okupljanja jeste da se razmene iskustva i ubrza implementacija politika koje će pomoći u smanjenju rizika i posledica suše, koja sve češće pogađa najranjivije zajednice širom sveta.

Energetski portal

Kriza u nemačkoj autoindustriji ukazuje na dublje probleme i nove promene?

Foto-ilustracija: Unsplash (matt-hausmann)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Nemačka automobilska industrija suočava se sa ozbiljnom krizom u sektoru. Jedan od faktora jeste i ne toliko munjevit prelazak na električna vozila (EV), uz velika očekivanja i ciljeve koji su zadati. Iako je prelazak na održiviji transport neophodan zbog smanjenja emisija, nemački proizvođači poput Volkswagena (VW), BMW-a i Mercedes-Benza imaju problem sa prodajom EV-ova i visokim troškovima proizvodnje.

Ono što je situaciju dodatno zakomplikovalo jeste ukidanje državnih subvencija za kupovinu električnih automobila, što je automatski dovelo i do pada potražnje, iako su kompanije već uložile ogromna sredstva u razvoj ove tehnologije.

Čuveni Volkswagen je, kako prenose svetski mediji, zabeležio pad od 14 odsto u prodaji, a Mercedes-Benz gotovo 16 odsto, uz šta se VW suočava sa viškovima, tačnije sa oko 500.000 neprodatih vozila. Kompanija je već ukinula dugogodišnje ugovore o sigurnosti radnih mesta.

Pročitajte još:

Geopolitičke tenzije i nedostupnost ruskih sirovina dodatno otežavaju situaciju, dok konkurencija iz Kine, koja zahvaljujući povoljnijim uslovima proizvodnje i subvencijama nudi jeftinija električna vozila, vrši dodatni pritisak na nemačke proizvođače, što u velikoj meri otežava situaciju višedecenijski najpopularnijim kompanijama Evrope.

Iako još nema konkretnih rešenja, vlada razmatra ponovnu uspostavu subvencija za električna vozila. Ipak, analitičari upozoravaju da se nemačka automobilska industrija mora brzo prilagoditi električnoj mobilnosti kako bi zadržala svoju konkurentsku prednost na globalnom tržištu. U suprotnom, kriza bi mogla imati dugoročne posledice ne samo za autoindustriju, već i za druge ključne sektore poput mašinstva.

Energetski portal

Korak ka održivijoj evropskoj avijaciji  

Foto: TOP ONE

TotalEnergies, globalna energetska kompanija, i evropska avio-grupa Air France-KLM potpisali su ugovor o isporuci 1,5 miliona tona održivog avio-goriva u periodu od deset godina, tačnije do 2035. godine. Prema podacima IATA (The International Air Transport Association) količina ukupno proizvedenog održivog avio-goriva u 2023. iznosila je pola miliona tona.

Air France – KLM grupa najveći je svetski korisnik održivog avio-goriva (SAF – Sustainable Aviation Fuel) i u 2023. koristila je 17 odsto od ukupne svetske proizvodnje SAF-a, a samo tri odsto od ukupno proizvedenog fosilnog goriva. Ovaj ugovor sa TotalEnergies jedan je od najvećih kupoprodajnih ugovora koje je grupa do sada potpisala i zasniva se na memorandumu o razumevanju iz 2022. godine.

Ugovor se odnosi na održivo gorivo napravljeno od otpada i ostataka iz cirkularne ekonomije, odnosno na gorivo čija sama proizvodnja mora biti održiva. U pitanju SAF druge generacije koji se ne takmiči sa globalnom proizvodnjom hrane, a koji ima RSB ili ISCC+ sertifikat za svoju održivost. Navedeno gorivo će se proizvoditi koprocesiranjem u francuskim i evropskim biorafinerijama i rafinerijama TotalEnergies-a. Ovo gorivo biće korišćeno na letovima Air France-a i KLM-a koji polaze iz Francuske, Holandije i drugih evropskih zemalja.

Održivo avio-gorivo ili SAF je najznačajniji činilac u dekarbonizaciji avijacije, jer omogućava smanjenje emisije ugljen-dioksida za najmanje 75 odsto, a tokom celog životnog ciklusa goriva i do 90 odsto, u poređenju sa ekvivalentima fosilnih goriva.

Pročitajte još:

„Obezbeđivanje dovoljne količine održivog avionskog goriva potrebnog za dekarbonizaciju naše aktivnosti je veliki izazov. Ovaj sporazum sa TotalEnergies je dalji korak u ovom pravcu i dokaz naše dugogodišnje podrške razvoju proizvodnje SAF-a u Francuskoj i Evropi. Stabilan sektor SAF-a, sposoban da zadovolji potrebe naše industrije, ključni je faktor za evropski suverenitet i energetsku nezavisnost,“ rekao je Bendžamin Smit, generalni direktor grupe Air France-KLM.

„Održivo avio-gorivo doprinosi i energetskoj tranziciji naših kupaca u sektoru vazduhoplovstva i industrijskoj tranziciji naših rafinerija. Zato ono predstavlja pravu dobit za budućnost industrije i avijacije,“ rekao je Patrik Pujane, generalni direktor kompanije TotalEnergies i dodao: „Proteklih 10 godina bili smo pioniri u ovoj oblasti, kako investirajući u biorafinerije i proizvodne pogone SAF-a u Francuskoj, tako i razvijajući tehnologije koprocesiranja u našim rafinerijama. Nadovezujući se na ove industrijske uspehe, nameravamo da nastavimo ovaj zamah u Evropi i širom sveta.”

Air France-KLM je postavio cilj da do 2030. smanji emisiju ugljen-dioksida po putničkom kilometru za 30 odsto u poređenju sa emisijama iz 2019. godine. Koraci kojim grupa ide ka cilju su kombinacija obnove flote, operativnih mera kao što je eko-pilotiranje i ugradnja najmanje 10 odsto održivog avionskog goriva na sve svoje letove. Ovi ambiciozni ciljevi prevazilaze regulatorne obaveze.

Izvor: TOP ONE

Ko plaća najskuplje gorivo u regionu?

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Regionalna ekološka mreža – Izgradnja terminala u Baru rizična

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Ministarstvo rudarstva, nafte i gasa najavilo je izradu gasnog terminala LNG u Baru kao deo Jadransko-jonskog gasovoda koji bi povezao Hrvatsku, BiH i Crnu Goru preko čvorišta u Albaniji. Dok oni smatraju da bi taj projekat imao brojne prednosti, takve najave za Regionalnu ekološku mrežu CEE Bankwatch predstavljaju ekološki i ekonomski rizične investicije koje se plasiraju kao strateški projekti.

Iz Ministarstva, međutim, navode prednosti poput ekonomskih, zatim veće stabilnosti snbdevanja električnom energijom, pa do geopolitičkih – od pristupa globalnom tržištu i mogućoj supstituciji gasne Termoelektrane umesto Pljevaljske.

Nataša Kovačevic iz CEE Bankwatch podseća da se tim projektom ignorišu i preuzete obaveze  iz Pariskog  sporazuma i Sofijske deklaracije da će se do 2025. godine izbaciti fosilna goriva iz upotrebe.

,,Crna Gora nema razvijenu ni gasnu infrastrukturu, niti je zavisna od gasa, što jeste njena prednost u slučaju globalne energetske krize, tim pre što su neke od najvećih izvoznica gasa, poput Azerbejdžana u svetu prepoznate kao nedemokratski režimi. Takav projekat bi uostalom, iziskivao i ogromna kreditna ulaganja što bi dugoročno dovelo i do dužničkog ropstva“, kaže Kovačević.

Kovačevic podseća i da Evropa aktivno radi na smanjenju gasne zavisnosti.

Pročitajte još:

,,Proklamovani cilj je do 67 odsto manje upotrebe fosilnih goriva, što ovakve namere resornog Ministarstva dodatno čini neopravdanim i rizičnim“, navela je ona.

Pored ekoloških, kako kaže Kovačevićeva, projekat nosi i ozbiljne bezbednosne rizike.

,,Jer bi se terminal u Baru gradio u seizmički osetljivom području u neposrednoj  blizini naselja i skladištenja opasnih hemikalija. Pored ovoga, uvođenje gasa u crnogorsku energetsku mrežu bez razvijenog tržišta i potrošnje, a imajući u vidu da su regionalna tržišta već pokrivena, vodi u neizvesnu budućnost i ekonomski neisplativ terminal“, kaže ona.

Stoga iz Globalne ekološke mreže CEE Bankwatch pitaju nadležne zašto se Crna Gora ne usmerava na održivu zelenu energiju obnovljivih izvora – sunca, vode i vetra kojih ima u izobilju, a koji su prihvatljiviji i isplativiji dugoročno.

Izvor: RTCG