Najveći ekološki uticaj u Evropskoj uniji imaju zgrade, sa učešćem od 30 odsto ekološkog otiska u ukupnom otisku svih sektora. Podaci novog izveštaja Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pokazuju da zgrade čine preko 40 odsto ukupne potrošnje energije i 35 odsto emisije gasova sa efektom staklene bašte. Prema težini, demontaža zgrada dovodi do stvaranja najvećeg otpada u Evropskoj uniji.

Novi izveštaj EEA pod nazivom „Rešavanje ekološkog i klimatskog otiska zgrada“ usmeren je na ocenu trenutne situacije u evropskom stambenom fondu, kao i na ispitivanje šta je potrebno kako bi zgrade u Evropi postale održivije, uz to koje su političke akcije potrebne kako bi se to postiglo do 2050. godine.

Kao prioritetan način za postizanje ovog cilja postavlja se renoviranje postojećih zgrada i korišćenje građevinskih proizvoda koji imaju nizak ekološki uticaj tokom životnog ciklusa. Održive zgrade podrazumevaju nižu potrošnju energije, otpornost na klimatske promene, ali i podršku biodiverzitetu kroz, recimo, uključivanje zelenih prostora i krovova.

Kako bi unapredila ostvarenje postavljenog cilja, Evropska unija treba da primeni holistički pristup u vezi sa zgradama i legislativom. Iako postoje brojni zakoni i regulative koji pokrivaju širok spektar tema unutar ove oblasti, problem je što se svaki od njih fokusira na pojedinačne aspekte, umesto da se sagledaju kao deo jedinstvenog i integrisanog sistema. Ovakav podeljeni pristup otežava efikasno rešavanje kompleksnih ekoloških i klimatskih izazova koji proizlaze iz sektora zgradarstva.

Važnost holističkog pristupa u legislativi može se pokazati kroz praktične primere iz svake faze životnog ciklusa zgrada. Ukoliko se izazovi koje nosi svaka od faza sagledaju kao celina, efikasnije može da se ostvari cilj održivih zgrada.

Pročitajte još:

• Od staklenog otpada do građevinskog materijala
• Nauka na tragu da trajno smanji CO2 u građevinarstvu
• Kako do održivijeg građevinskog sektora

Faza proizvoda obuhvata sve aspekte vezane za ekstrakciju sirovina, njihov transport i obradu u građevinske proizvode. Odabir sirovina, metode obrade i vrste transporta direktno utiču na količinu ugljeničnog otiska ugrađenog u konačni materijal. Na primer, ukoliko se građevinski materijali prevoze vozilima koja koriste ekološki prihvatljivija goriva, taj otisak će biti značajno smanjen. Takođe, cement doprinosi velikim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, međutim, odabirom recikliranih materijala ovaj uticaj može da se dodatno smanji.

Transport ima značajan uticaj i u fazi konstrukcije. Kako se navodi, transport građevinskih proizvoda može činiti oko 30 odsto svih urbanih transportnih aktivnosti. U ovoj fazi ističe se i upotreba teške mehanizacije tokom gradnje, koja ispušta emisije PM10, zbog čega treba primeniti ekološki prihvatljivije metode gradnje.

Treća faza, koja se odnosi na korišćenje, jeste najznačajniji izvor emisija sa efektom staklene bašte. Jedan od razloga je potrošnja energije koja je potrebna za grejanje, hlađenje i električne sisteme. Kao način za smanjenje količine energije koja se koristi, navodi se renoviranje postojećih zgrada. Ovo je ujedno uvod i za četvrtu fazu.

Faza renoviranja je ključna za unapređenje energetske efikasnosti, međutim, ovaj proces dovodi do povećane potrošnje materijala. Zbog toga se ponovo ukazuje na potrebu korišćenja ekološki prihvatljivih materijala.

Kada zgrada dostigne kraj svog životnog veka i dođe do njenog rušenja, ključno je da se sprovede efikasno upravljanje otpadom. Iako su korišćeni materijali možda pogodni za reciklažu, nedostatak dobro osmišljenog sistema upravljanja otpadom može da obesmisli sve prethodne napore.

Prethodne faze pokazale su zbog čega je važno primeniti holistički pristup. Dobar odabir materijala, ali loše upravljanje otpadom poništava napore. Renoviranje zgrade da bude energetski efikasnija, ali korišćenjem materijala u koje je već ugrađena velika količina ugljeničnog otiska, takođe smanjuje stvarni efekat efikasnosti. Holistički pristup je neophodan kako bi se obuhvatili svi aspekti zgradarstva, od nabavke materijala do upravljanja otpadom. Samo integrisanjem svih faza životnog ciklusa zgrada mogu da se postignu održiviji rezultati.

Energetski portal