Home Blog Page 21

Regionalna ekološka mreža – Izgradnja terminala u Baru rizična

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Ministarstvo rudarstva, nafte i gasa najavilo je izradu gasnog terminala LNG u Baru kao deo Jadransko-jonskog gasovoda koji bi povezao Hrvatsku, BiH i Crnu Goru preko čvorišta u Albaniji. Dok oni smatraju da bi taj projekat imao brojne prednosti, takve najave za Regionalnu ekološku mrežu CEE Bankwatch predstavljaju ekološki i ekonomski rizične investicije koje se plasiraju kao strateški projekti.

Iz Ministarstva, međutim, navode prednosti poput ekonomskih, zatim veće stabilnosti snbdevanja električnom energijom, pa do geopolitičkih – od pristupa globalnom tržištu i mogućoj supstituciji gasne Termoelektrane umesto Pljevaljske.

Nataša Kovačevic iz CEE Bankwatch podseća da se tim projektom ignorišu i preuzete obaveze  iz Pariskog  sporazuma i Sofijske deklaracije da će se do 2025. godine izbaciti fosilna goriva iz upotrebe.

,,Crna Gora nema razvijenu ni gasnu infrastrukturu, niti je zavisna od gasa, što jeste njena prednost u slučaju globalne energetske krize, tim pre što su neke od najvećih izvoznica gasa, poput Azerbejdžana u svetu prepoznate kao nedemokratski režimi. Takav projekat bi uostalom, iziskivao i ogromna kreditna ulaganja što bi dugoročno dovelo i do dužničkog ropstva“, kaže Kovačević.

Kovačevic podseća i da Evropa aktivno radi na smanjenju gasne zavisnosti.

Pročitajte još:

,,Proklamovani cilj je do 67 odsto manje upotrebe fosilnih goriva, što ovakve namere resornog Ministarstva dodatno čini neopravdanim i rizičnim“, navela je ona.

Pored ekoloških, kako kaže Kovačevićeva, projekat nosi i ozbiljne bezbednosne rizike.

,,Jer bi se terminal u Baru gradio u seizmički osetljivom području u neposrednoj  blizini naselja i skladištenja opasnih hemikalija. Pored ovoga, uvođenje gasa u crnogorsku energetsku mrežu bez razvijenog tržišta i potrošnje, a imajući u vidu da su regionalna tržišta već pokrivena, vodi u neizvesnu budućnost i ekonomski neisplativ terminal“, kaže ona.

Stoga iz Globalne ekološke mreže CEE Bankwatch pitaju nadležne zašto se Crna Gora ne usmerava na održivu zelenu energiju obnovljivih izvora – sunca, vode i vetra kojih ima u izobilju, a koji su prihvatljiviji i isplativiji dugoročno.

Izvor: RTCG

INEKP – Srbija na putu održivosti

Foto-ilustracija: Unsplash (neon-joi)
Foto: Ljubaznošću Veljka Kovačevića

Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) Republike Srbije predstavlja ključni strateški dokument koji definiše ambiciozne, ali izvodljive ciljeve energetske tranzicije zemlje. Ovaj plan je osmišljen da vodi Srbiju ka održivoj energetskoj budućnosti, značajno povećavajući udeo obnovljivih izvora energije, unapređujući energetsku efikasnost i smanjujući emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ostvarivanje postavljenih ciljeva iz INEKP-a trebalo bi da doprinese većoj energetskoj sigurnosti, zaštiti životne sredine, modernizaciji energetskog sektora i poboljšanju kvaliteta života građana. Dr Veljko Kovačević, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike za Magazin Energetskog portala govori o Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu.

Šta donosi Nacrt Integrisanog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije za period od 2030. sa projekcijom do 2050. godine?

– Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan je ključni strateški dokument kojim se definišu strateški ciljevi i dinamika njihovog ostvarivanja u procesu energetske tranzicije. Postavili smo ambiciozne, ali izvodljive ciljeve prema kojima će gotovo svaki drugi megavat-čas električne energije biti zelen, udeo OIE u finalnoj potrošnji energije dostići će 33,6 odsto, a u proizvodnji električne energije preko 45 odsto, za 40,3 odsto smanjiće se emisije gasova sa efektom staklene bašte u odnosu na 1990. godinu, završiće se spajanje tržišta električne energije sa jedinstvenim tržištem EU. Jedna od najvažnijih poruka koju INEKP šalje javnosti je da smo mi izvršili detaljnu analizu baznog dijagrama proizvodnje električne energije, kao i da su sve projekcije definisane kroz scenarija „Stabilnost“ i „Stabilnost-Napredak“, rađene tako da Republika Srbija u svakom trenutku raspolaže sa dovoljnom količinom bazne energije koja jedina garantuje energetsku sigurnost zemlje. Takođe, poboljšaćemo energetsku efikasnost kroz obnovu zgrada i primenu politika u industriji i saobraćaju, podstaći ćemo elektromobilnost i upotrebu obnovljivih izvora energije u grejanju, hlađenju i proizvodnji električne energije, kao i naprednih biogoriva.

Energetska efikasnost je posebna oblast INEKP-a. Šta je njome predviđeno i koji su nacionalni ciljevi postavljeni u ovoj oblasti?

– U Srbiji se troši tri i po puta više energije u proizvodnji iste jedinice BDP-a u odnosu na evropski prosek zbog čega su Vlada i resorno ministarstvo energetsku efikasnost definisali kao jedan od prioriteta u okviru INEKP-a, kao i u planu „Skok u budućnost – Srbija 2027“. INEKP-om je definisano ograničenje finalne potrošnje energije na nivo ne veći od 9,7 Mtoe u 2030. godini. Ista tendencija je uočena i u slučaju potrošnje primarne energije, koja bi trebalo da bude manja od 14,68 Mtoe u 2030. godini. Država trenutno ulaže najveća sredstva do sada za poboljšanje energetske efikasnosti. U prethodne tri godine više od 30.000 domaćinstava dobilo je subvencije države za sprovođenje mera energetske efikasnosti dok ćemo do kraja 2027. godine podržati ukupno više od 70.000 domaćinstava da zamene stolariju, poboljšaju izolaciju, fasadu, zamene neefikasne kotlove i postave solarne kolektore ili panele za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe. U saradnji sa Svetskom bankom obezbedili smo 50 miliona dolara za subvencije domaćinstvima, koji u zavisnosti od paketa mera mogu da dobiju bespovratna sredstva i do 65 odsto vrednosti energetske sanacije, dok socijalno ugrožene kategorije dobijaju bespovratna sredstva u iznosu od 90 odsto.

U FOKUSU:

Osim energetske sanacije domaćinstava, sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) sprovodimo „Javni ESCO projekat“, vrednosti 64,5 miliona u kome radimo na energetskoj sanaciji stambenih zgrada, – priključenih na sisteme daljinskog grejanja i prelazak na naplatu po potrošnji u 14 gradova i opština. Procene su da će u okviru projekta biti sanirano više od 500 stambenih zgrada, površine oko milion metara kvadratnih. Bespovratnim sredstvima pokriće se troškovi pripreme elaborata energetske efikasnosti i odgovarajućih studija, kao i 50 odsto vrednosti investicija, dok će građani svoju polovinu investicije otplaćivati sami, kroz račun za grejanje.

Foto-ilustracija: Pixabay (Rade Dr)

Ministarstvo rudarstva i energetike ulaže značajna sredstva u unapređenje energetske efikasnosti u javnim objektima širom Srbije. Ove godine smo u budžetu izdvojili 800 miliona dinara za te namene, što je dvostruko više u odnosu na 2023. godinu. Potpisali smo ugovore sa 41 jedinicom lokalne samouprave u kojima ćemo energetski sanirati vrtiće i predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, fakultete, biblioteke, domove kulture, zdravstvene ustanove i zgrade opštinskih uprava. Završetkom energetske sanacije uštedećemo oko 9.000 MWh toplotne i električne energije na godišnjem nivou, dok će smanjenje emisije ugljen-dioksida iznositi oko 5.500 tona godišnje. U rekonstruisanim objektima smanjiće se potrošnja energije od 20 do 50 odsto.

Takođe, veliku pažnju posvećujemo energetskoj sanaciji zgrada centralne vlasti. Obezbedili smo sredstva za energetsku sanaciju 26 od 56 zgrada, među kojima je i Palata Srbije, i ti radovi bi trebalo da budu završeni do 2027. godine, kada se održava specijalizovana izložba EXPO.

Šta INEKP donosi kada govorimo o obnovljivim izvorima energije?

– Usvajanjem Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbija je dobila strateški dokument koji je usklađen sa vizijom Evrope u pogledu dekarbonizacije energetskog sektora, a koji predstavlja svojevrsnu „mapu puta“ Srbije u energetskoj tranziciji. Taj plan je prilagođen karakteristikama našeg energetskog sektora i imperativa da u svakom trenutku naši građani i privreda mogu da računaju na sigurno snabdevanje. Integrisani plan stavlja težište na ulaganja u obnovljive izvore energije, gde oko 3,5 gigavata novih elektrana na energiju sunca i vetra treba da bude na mreži do 2030, što znači da će se skoro svaki drugi megavat-sat proizvedene električne energije obezbeđivati iz čistih izvora.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA

Međunarodni dan svesti o gubitku i rasipanju hrane 2024 – Poziv na akciju za ljude i planetu

Foto-ilustracija: Unsplash (Elevate)

Kako globalna stopa gladi nastavlja da raste, problem gubitka i rasipanja hrane postaje sve izraženiji. U 2024. godini, Međunarodni dan svesti o gubitku i rasipanju hrane služi kao podsetnik na hitnost rešavanja ovog izazova i ukazuje na značaj finansiranja mera za smanjenje rasipanja hrane.

Bacanje hrane ugrožava globalnu bezbednost hrane, podriva održivost naših prehrambenih sistema i doprinosi degradaciji životne sredine i klimatskim promenama, poručuju iz Ujedinjenih nacija.

Nedavne procene ukazuju na to da se oko 13,2 odsto proizvedene hrane izgubi između žetve i prodaje. Pored toga, oko 19 odsto ukupne svetske proizvodnje hrane baci se na nivou domaćinstava, u ugostiteljskom sektoru i maloprodaji. To znači da se svakodnevno tone jestive hrane gube ili bacaju dok milioni ljudi gladuju što ukazuje na neefikasnost trenutnih prehrambenih sistema.

Prema izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) za 2024. godinu, u Srbiji se na godišnjem nivou baci nešto više od 780.000 tona hrane, kaže za Energetski portal Katarina Sajc, potrfolio menadžerka za saradnju sa privatnim sektorom u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

„Ova brojka se odnosi na bacanje hrane iz  domaćinstava. Istovremeno, prema podacima RZS, stopa rizika od siromaštva u Srbiji iznosi 20 odsto. Pored izrazitog društvenog i moralnog aspekta, pitanje viškova hrane je značajno i sa ekološke tačke gledišta. S jedne strane, velika količina prirodnih resursa se koristi tokom proizvodnje, distribucije i skladištenja hrane, dok s druge strane, bacanje doprinosi klimatskim promenama, generišući oko osam odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte“, ističe Sajc.

Foto-ilustracija: Freepik

Posledice gubitka i rasipanja hrane daleko nadmašuju samo bačenu hranu. Kada se hrana baci, svi resursi uloženi u njenu proizvodnju – poput vode, zemljišta, energije, rada i kapitala – takođe se rasipaju.

Aleksandra Ugarković iz Svetske organizacije za zaštitu prirode, WWF Adria, napominje da ljudi krče šume i isušuju močvare kako bi dobili više obradivih površina i proizveli još više hrane, uprkos tome što su šume i močvare najveći apsorberi ugljen-dioksida.

“Iskrčene površine dodatno tretiraju supstancama koje će pospešiti količinu prinosa, pa tako dodatno zagađuju i zemlju i vodu. Trošenje energije u procesima prerade i potrošnje hrane je ogromno, a na kraju svega, 40 odsto hrane bacimo. Zbog toga je važno ne bacati hranu”, kaže Ugarković za Energetski portal.

Pročitajte još:

Kako da smanjimo bacanje hrane?

Iz Ujedinjenih nacija naglašavaju da smanjenja gubitka i rasipanja hrane zahteva globalne i lokalne akcije. Usvajanje inovativnih tehnologija i rešenja, poput platformi za marketing viškova hrane, mobilnih mašina za preradu hrane i bolje prakse upravljanja kvalitetom hrane mogu pomoći u minimiziranju rasipanja.

I u našoj zemlji su zaživele brojne inicijative u cilju sprečavanja bacanja hrane, pa je tako organizacija WWF bila jedna od prvih koja je učestvovala u konceptu “Zajednički frižider”. Ugarković objašljava da je ideja bila da građanima bude omogućeno da ostave hranu u frižiderima koji su postavljeni na javnim lokacijama za one kojima je najpotrebnija. Dodaje i da WWF podržava svaku inicijativu koja može da dovede do održivosti banki hrane.

“Kada je reč o bankama hrane, suštinski problem su propisi koji onemogućavaju brojnim organizacijama i kompanijama da lako i brzo doniraju namirnice i hranu. Najjednostavnije rečeno, skuplje je hranu donirati nego je baciti. Iskreno verujemo da će se pozitivne promene dogoditi uskoro. Ukoliko bi se na primer, porezi na doniranje hrane smanjili, bacanje hrane bi bilo smanjeno u velikoj meri”, kaže Ugarković.

A prema rečima Katarine Sajc, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pokrenuo je 2021. godine onlajn platformu za doniranje viškova hrane „Tanjir po tanjir” u saradnji sa kompanijom Delez Srbija i Bankom hrane Beograd. Putem ove platforme višak voća i povrća iz prodavnica Delez Srbija, a koje ispunjava sve nutritivne i bezbednosne kriterijume, preusmerava se humanitarnim organizacijama koje saradjuju sa Bankom hrane i dalje predaje  onima kojima je potrebno.

„Radili smo blisko sa kompanijom Delez Srbija, Bankom hrane Beograd i humanitarnim organizacijama kako bismo napravili tehnološko rešenje koje će biti lako za korišćenje. Na platformi se nalaze podaci o dostupnim viškovima hrane u prodavnicama, a korisnici, humanitarne organizacija, mogu da rezervišu pakete hrane, a zatim ih preuzmu. Kako bismo osigurali sigurnost i sledljivost celokupnog procesa, platforma je zasnovana na blokčejn tehnolologiji“, kaže Sajc.

Ona dodaje da je na osnovu ekspertske analize zaključeno je da je potrebno unaprediti zakonski okvir za doniranje hrane, koji bi obuhvatao definisanje odgovornosti donatora i posrednika u lancu doniranja hrane, regulisanje doniranja hrane za životinje, kao i vođenje registra posrednika i korisnika.

Foto-ilustracija: Unsplash (nrd)

„Takođe, potrebno je urediti pitanje PDV-a za doniranu hranu, budući da se PDV na donacije hrane plaća, pa se mnogim kompanijama ne isplati da doniraju hranu, odnosno to ih košta. U nekim državama su napravili zakonodavni i institucionalni okvir koji ne bi samo podsticao doniranje hrane, već ga učinio obaveznim. Na primer, Francuska je postala prva zemlja na svetu koja je zabranila supermarketima da bacaju ili uništavaju neprodata hranu. Po zakonu, oni moraju da je doniraju humanitarnim organizacijama i bankama hrane“, napominje Sajc.

Hitnost rešavanja problema gubitka i rasipanja hrane potvrđuje i približavanje roka za postizanje Agende održivog razvoja do 2030. godine, posebno cilja održivog razvoja 12.3, koji teži da prepolovi globalno rasipanje hrane po glavi stanovnika na nivou maloprodaje i potrošača i smanji gubitke hrane duž proizvodnih i nabavnih lanaca.

Neophodno je da hrana koju proizvodimo stigne do onih kojima je najpotrebnija, uz očuvanje resursa naše planete. Ovaj Međunarodni dan svesti o gubitku i rasipanju hrane 2024. godine poziva sve – vlade, preduzeća i pojedince – da preduzmu hitne mere i doprinesu održivijoj budućnosti za ljude i planetu.

Milena Maglovski

Kakva sudbina čeka šumu Bajdina u Beogradu?

Foto-ilustracija: Unsplash (Johannes Plenio)

U beogradskom naselju Mirijevo pre nekoliko dana održana je treća sednica Komisije za planove Grada Beograda na kojoj se raspravljalo o sudbini samonikle šume Bajdina.

Ranije su rasprave bile prekinute zbog nereda izazvanih sukobom dve suprotstavljene strane, dok je nedavno održana rasprava protekla mirnije, ali bez konkretnog rešenja.

Sa jedne strane, vlasnici parcela žele da se izgradi stambeno-poslovni kompleks, dok sa druge strane građani žele da šuma ostane i da se uredi kao park. Kako javljaju domaći mediji, atmosfera na sednici bila je napeta, ali se smirila nakon što su vlasnici parcela napustili sastanak.

Predstavnik vlasnika parcela, Tomislav Petrović, tvrdio je da se neće cela šuma poseći, kao i da je trenutno područje zapušteno i puno šuta i smeća. On je takođe odbacio tvrdnje da se radi o klizištu, pozivajući se na sprovedena geološka istraživanja, javlja Beta Zelena Srbija.

Vlasnici parcela zalažu se za seču 66 hektara samonikle šume i izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa za oko 15.000 ljudi.

Pročitajte još:

S druge strane, predstavnik građana, Nikola Cvetanović, iz udruženja „Mirijevo, zeleno i zdravo“, rekao je da bi izgradnja kompleksa bila „surova“ prema građanima. On je šumu nazvao „plućima Mirijeva“ i istakao da, iako nije bila zavedena kao zelena površina, ona to praktično jeste i treba tako ostati.

Građani su prikupili 2.300 potpisa protiv plana izgradnje, strahujući da bi realizacija tog plana uništila šumu, stvorila saobraćajnu gužvu i druge probleme u naselju. Cvetanović je pozvao vlasti da odbace plan i podrže građane.

Glavni gradski urbanista Marko Stojčić najavio je da će odluka o budućnosti šume biti doneta nakon konsultacija sa svim relevantnim institucijama.

„Nećemo još uvek odlučivati po ovim primedbama što znači nečemo ni u korist građana koji se protive gradnji, ni onih koji su za gradnju, nećemo odlučivati dok Grad ne zauzme konačan stav o ovom prostoru“, rekao je Marko Stojčić, gradski urbanista, a prenosi Nova.

Energetski portal

Gradonačelnici sa Zapadnog Balkana traže pomoć Evropske komisije za tranziciju sa fosilnih goriva

Foto-ilustracija: Pixabay

Gradonačelnici iz regiona na Zapadnom Balkanu koji zavise od uglja pozvali su Evropsku komisiju da pruži veću podršku njihovim naporima u procesu pravedne energetske tranzicije i dekarbonizacije lokalnih ekonomija.

Aarhus centar u BiH i Mreža Benkvoč za centralnu i istočnu Evropu (CEE Bankwatch Network) saopštile su da su tokom Sarajevske sedmice energije i klime gradonačelnici opština sa Zapadnog Balkana koje zavise od uglja podneli manifest Evropskoj komisiji, u kojem se navodi da se ti regioni suočavaju sa sve većim pritiskom tranzicije s fosilnih goriva, dok se bore s ograničenim resursima i stručnošću.

Ova inicijativa je dogovorena na sastanku u Skoplju u martu ove godine, tokom kojeg su predstavnici opština iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije ukazali na hitnu potrebu za finansijskom i tehničkom pomoći za diverzifikaciju svojih ekonomija i za podsticanje novih mogućnosti zapošljavanja.

„Ključno pitanje je bio nedostatak primera uspešnih aktivnosti na Zapadnom Balkanu u pogledu pravedne tranzicije, što je doprinelo skepticizmu i otporu među lokalnim zajednicama prema energetskoj tranziciji„, navodi se u saopštenju i dodaje da problem predstavlja i to što se većina procesa planiranja pravedne tranzicije odvija uz ograničene konsultacije s lokalnim akterima.

Pročitajte još:

Gradonačelnici su u manifestu istakli da se pravedna tranzicija ne može baviti samo rešavanjem potreba direktno pogođenih radnika, nego da mora pružiti podršku njihovim porodicama i celim zajednicama koje će biti pogođene tranzicijom.

U manifestu se navodi da te opštine imaju veoma ograničeni kapacitet za prikupljanje sredstava, koje je ključno jer omogućava diverzifikaciju njihovih ekonomija i osigurava da se prelazak na ekonomiju bez fosilnih goriva izvrši na pravedan način.

„Gradonačelnici su shvatili važnost potrebe da Evropska komisija direktno podrži njihove lokalne zajednice u procesu tranzicije s ekonomije zavisne od fosilnih goriva na dekarbonizovanu ekonomiju“, izjavio je Denis Žiško iz Aarhus centra u BiH.

Koordinatorka za tranziciju za Zapadni Balkan u Mreži CEE Benkvoč Nevena Smilevska izjavila je da je opštinama u regionu koje zavise od uglja potrebna sva podrška koju mogu dobiti kako bi osigurale prelaz na čistu energiju.

Foto-ilustracija: Pexels

„Ovim manifestom gradonačelnici iz najugroženijih opština pozivaju Evropsku komisiju da pruži tehničku pomoć i podrži lokalne uspešne priče, čime će se ovim opštinama omogućiti da se oslobode zavisnosti od fosilnog goriva“, rekla je Smilevska.

U manifestu se navodi da bi podrška i promocija uspešnih priča malog obima inspirisala poslovnu zajednicu u regionima zavisnim od uglja i prikazala mogućnosti koje tranzicija nudi za razvoj van energetskog sektora.

Evropska komisija takođe treba da pomogne u traženju bilateralnih sporazuma sa sličnim opštinama iz država članica Evropske unije koji bi omogućili razmenu iskustava, opreme i znanja za prevazilaženje zavisnosti od fosilnih goriva.

Izvor: Beta Zelena Srbija

EU: Smanjenje zaštite vukova – korak unazad u očuvanju prirode?

Foto: WWF Adria

Evropska komisija iznela je predlog o smanjenju statusa zaštite vuka prema Bernovoj konvenciji (eng. Bern Convention), što je podržala većina država članica Evropske unije. Usvajanjem ovog predloga, dosadašnji status strogo zaštićene vrste biće zamenjen statusom zaštićene.

Kako je navedeno, zahvaljujući statusu zaštite, ova vrsta se uspešno oporavila širom evropskog kontinenta, sa procenom gotovo udvostručenja populacije u poslednjih 10 godina. Ovakav trend doveo je do socio-ekonomskih izazova, posebno u vezi sa suživotom vuka sa ljudskim aktivnostima. Posebno se ističe problem u stočarstvu, o čemu govore podaci da vukovi svake godine ubiju preko 60.000 grla stoke u Evropskoj uniji.

Novi status značio bi da svaka odluka o eksploataciji vukova, kao što je regulisano ubijanje ili odstreljavanje, mora da bude pažljivo planirana kako bi se osiguralo da se populacija ne ugrozi.

Sledeći korak jeste da će Komisija podneti predlog sekretarijatu Bernove konvencije. Kako se objašnjava, bilo kakva izmena konvencije mora biti usvojena od strane dve trećine njenih ugovornih strana, a izmena stupa na snagu tri meseca nakon usvajanja. Ovo ostavlja prostor državama da se pripreme i prilagode novim pravilima.

Pročitajte još:

Na zvaničnom sajtu Evropskog biroa za životnu sredinu (EEB) navodi se da ova promena otvara vrata ubijanju vukova kao lažnom rešenju za štetu koja se nanosi stoci.

Foto: Pixabay.com

,,Ovom odlukom, države članice su odlučile da ignorišu poziv više od 300 organizacija civilnog društva i stotine hiljada ljudi koji su ih molili da se drže naučnih preporuka i pojačaju napore za uspostavljanje suživota sa velikim mesožderima kroz preventivne mere’’, prenosi EEB.

Sabijen Leman, viša službenica za politiku biodiverziteta u WWF-u, uputila je pitanje koje glasi – Kako možemo da tražimo od drugih regiona da štite svoj biodiverzitet i žive sa vrstama poput tigrova, lavova ili slonova, kada ne možemo živeti zajedno sa vukovima?

EEB je na svom sajtu izneo mišljenja stručnjaka koja kažu da je ovo razaranje jednog od najvećih uspeha u očuvanju u poslednjim decenijama, i da ova odluka ne samo da ugrožava decenijske napore, već predstavlja značajan korak unazad.

Bernova konvencija usvojena je 1979. godine, a na snagu je stupila 1982. godine. Ona predstavlja međunarodni ugovor Saveta Evrope koji štiti više od 500 vrsta divljih biljaka i više od 1.000 vrsta divljih životinja. Stalni komitet konvencije sastaje se godišnje u Strazburu, a Evropska unija i njene države članice su potpisnice konvencije.

Katarina Vuinac

Gde su nestali sokolovi?

Foto: Ljubaznošću Perice Miletića

Nebo iznad Srbije odvajkada je krasilo mnoštvo ptica grabljivica, a jedna od njih – orao krstaš, zauzela je počasno mesto na grbu naše zemlje. Sokolovi su kroz istoriju uživali jednako poštovanje našeg naroda jer su, kao verni pratioci plemstva u lovu, postali deo nacionalnog znamenja. Poznato je da je car Dušan često lovio sa sivim sokolovima, a Srbija je u srednjem veku bila jedna od značajnijih zemalja u Evropi što se sokolarstva tiče. Nažalost, ove grabljivice su danas izgubile na popularnosti, a sve češće do nas dolaze poražavajuće vesti o otrovanim pticama, uništenim gnezdima i krivolovu. Istrebljivanje ptica grabljivica na pojedinim lokacijama kao posledicu ima dramatično narušavanje ekosistema jer one love glodare, gmizavce i druge ptice i time drže njihovu populaciju pod kontrolom.

Foto: Ljubaznošću Perice Miletića

Zbog toga brojna udruženja za zaštitu životinja koriste sve raspoložive resurse kako ptice grabljivice ne bi bile izbrisane iz biodiverziteta Srbije. Na sreću, ima i ljudi koji su zbog ljubavi prema pernatim grabljivicama odabrali neobično zanimanje i spremni su da daju svoj doprinos zaštiti ovih vrsta. Perica Miletić iz Kraljeva jedan je od malobrojnih sokolara u Srbiji, a njegova sklonost ka sokolarstvu javila se još u srednjoj školi. Danas se, kako kaže, ovim poslom bavi tek poneko, a oni koji u svom posedu imaju ptice grabljivice uglavnom se o njima brinu iz zabave i hobija. Neretko se dešava da se sokolovi kupuju na crnom tržištu, a krijumčari ih najčešće ilegalno hvataju u prirodi, iako mnoge uhvaćene ptice spadaju u ugrožene vrste. Puno truda potrebno je da bi se sokolarstvo podiglo na viši nivo i ispoštovali svi kriterijumi za dobrobit životinja. Iako svaka ptica uživa u kraljevskom tretmanu u Miletićevoj odgajivačnici, naš sagovornik ne krije da ima omiljenu pticu.

U FOKUSU:

„Moja omiljena grabljivica je severni soko. To je najveći i najlepši soko na svetu. Živi u predelima polarnog kruga – Rusije, Aljaske, severnih delova Skandinavije i Kanade. Odlično podnosi jako niske temperature i jedina je grabljivica koja ostaje na severu tokom čitave godine. Postoje četiri morfoze ovog sokola – crna, siva, srebrna i bela, od kojih je najlepša upravo bela , i beli sokolovi se najviše cene u svetu“, objašnjava Miletić.

On kaže da su za sokolove uzgajane u Srbiji najviše zainteresovani kupci iz razvijenih arapskih zemalja gde se, za razliku od naše zemlje, organizuju brojna takmičenja u brzini letenja i lepoti. Ipak, pravi sokolari, osim što uzgajaju ptice, često doprinose zbrinjavanju i nezi mnogih ugroženih i povređenih životinja. Miletić, kao veliki ljubitelj ptica, svake zime pravi kućice za manje ptice i prehranjuje ih, a nekoliko puta ukazala mu se prilika da neke i spase.

Kako do bolje zaštite sokolova u Srbiji

U našoj zemlji su mnoge pernate grabljivice na listi ugroženih vrsta, a pri samom vrhu nalaze se stepski i sivi soko. Sivi soko živi u planinskim krajevima naše zemlje kao što su Tara, Kopaonik, Stara i Suva planina. Gnezdi se na visokim liticama u kanjonima i klisurama, a hrani se isključivo pticama. Iako, prema zvaničnim podacima, glavne pretnje po sive sokolove predstavljaju uništavanje staništa, krivolov, trovanje pesticidima i smanjenje broja plenskih vrsta, Miletić napominje da golubari često uništavaju gnezda i koriste razne otrove kako bi suzbili populaciju sokolova.

Foto: pixabay

„Uprkos tome što su takve aktivnosti zabranjene i zakonom regulisane, nijedan golubar nikada nije odgovarao pred sudom, niti bio kažnjen“, kaže naš sagovornik.

Kada je reč o upotrebi pesticida na poljoprivrednim parcelama, on dodaje da je potrebna velika edukacija ljudi u cilju sprečavanja trovanja grabljivica koje se hrane glodarima.

„Od kraja drugog svetskog rata, bilo je popularno korišćenje DDT pesticida, i od tada se broj sokolova naglo smanjivao. Naučnici su došli do zaključka da se taj pesticid zadržavao u telima glodara i ptica koje su sokolovi lovili. To je dovelo do toga da sivi soko u Severnoj Americi skoro nestane, i tada je, osim zabrane korišćenja tog pesticida, pokrenut program koji je obuhvatio i međunarodnu saradnju naučnika i sokolara koji su već znali tajnu veštačke oplodnje i tako obnovili populaciju sivog sokola. Danas, sivi soko više nije ugrožena vrsta u većini zemalja u svetu“, kaže naš sagovornik.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Greenfield 2024: Studenti u akciji za čistiju planetu

Foto: SEFA

Studentska organizacija SEFA sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu pokrenula je projekat „Greenfield”, koji se ove godine realizuje po treći put. Cilj projekta je unapređenje životne sredine i podizanje svesti o značaju očuvanja prirode, kroz zajedničke ekološke aktivnosti i edukaciju studenata.

Ovogodišnji projekat obuhvata dve glavne akcije. U Subotici će 12. i 13. oktobra biti organizovano sakupljanje smeća, u kojem će studentima pomoći zaposleni iz kompanije P&G, koja je podržala projekat. Zajedničkim snagama radiće na čišćenju divljih deponija i unapređenju prirodnog ambijenta. Paralelno s tim, od 7. do 10. oktobra na Ekonomskom fakultetu u Beogradu biće sprovedena reciklažna akcija u saradnji sa organizacijom „Čepom do osmeha”, gde će građani moći da donesu reciklažni otpad. Razvrstavanje otpada vršiće se odmah po prijemu, uz logističku podršku organizacije „Čepom do osmeha“, koja će obezbediti kontejnere za sortiranje.

Foto: SEFA

Edukacija studenata o ekologiji sprovodi se putem kampanje na društvenim mrežama, dok će tokom samih akcija učesnici imati priliku da se konsultuju sa članovima SEFA-e o pitanjima vezanim za zaštitu životne sredine.

Svi zainteresovani za učešće u reciklažnoj akciji na Ekonomskom fakultetu mogu doneti reciklažni otpad od 7. do 10. oktobra, u periodu od 10h do 18 časova. Okupljanje u Subotici je predviđeno za članove SEFA-e i timove kompanija sponzora, dok organizacija apeluje na građane da i sami doprinesu očuvanju životne sredine kad god im se ukaže prilika.

Prošlogodišnja akcija, koja se održala u Ovčar Banji, bila je veoma uspešna, tokom koje je prikupljeno preko 100 džakova smeća.

Moto SEFA-e je „Prave stvari na pravi način”, što najbolje opisuje misiju organizacije – pružiti studentima priliku da kroz razne vannastavne aktivnosti unaprede svoja znanja i veštine, uz fokus na timski duh, humanost, efikasnost, kolegijalnost i zajedništvo među studentima i studentskim organizacijama.

Organizacija broji preko 100 članova i ima strukturu podeljenu na timove, poput sektora komunikacija, sponzorstava i HR-a (Human Resources). SEFA sprovodi i druge projekte, poput SEFA Talks podcasta, Repsus, Prava stvar, Bez straha, Link to the Future, Sport Business Day i Ekof u pokretu, kojima pokrivaju oblasti ekonomije, ekologije, mentalnog zdravlja i drugih važnih tema.

Energetski portal

SEE ENERGY 2024 – Biznis energetska konferencija sa panel diskusijama i radionicama

Konferencija SEE ENERGY 2024 okuplja stručnjake iz industrije, predstavnike državnih institucija, investitore i inovativne kompanije, sa ciljem razmene znanja, diskusije o najnovijim trendovima i tehnologijama u energetici i pružanja mogućnosti za poslovno umrežavanje. Održaće se 23. i 24. oktobra u Master centru u Novom Sadu.

Ključne teme dvodnevnog programa:

23. oktobar 2024.

  1. Potencijal energetske stabilnosti Srbije kroz korišćenje otpada, biomase i cirkularne ekonomije
  2. ESCO finansiranje – Inovativno rešenje za unapređenje energetske efikasnosti
  3. Održivo poslovanje kroz dekarbonizaciju privrede – Investicije, implementacija i CBAM izazovi
  4. Radionica: Merenje CO2 – Priprema izveštaja za CBAM

24. oktobar 2024.

  1. ESG principi u energetskoj tranziciji – Inovacije, izazovi i prilike
  2. Tehnologije i sirovine za konkurentnost privrede i optimizaciju industrijskih procesa – solarna i nuklearna energija, biomasa, zeleni vodonik
  3. Budućnost putne infrastrukture: Zelena energija i baterijska tehnologija
  4. Priključenje na mrežu i skladištenje energije – baterije kao ključna komponenta

Konferencija pruža jedinstvenu priliku za diskusiju o izazovima, prilikama i rešenjima koja oblikuju budućnost energetskog sektora, sa fokusom na održivost, inovacije i optimizaciju industrijskih procesa.

Ciljna grupa konferencije obuhvata stručnjake iz energetike, investitore, finansijske institucije, državne i lokalne predstavnike, kao i kompanije iz industrije koje traže rešenja za održivi razvoj i optimizaciju poslovanja.

Više informacija o konferenciji, kao i detalje o registraciji, možete pronaći ovde.

Izvor: Nacionalna asocijacija za biomasu “SERBIO”

Novo otkriće: Ekološko mlazno gorivo iz biljnog otpada

Foto-ilustracija: Pixabay

Istraživači sa Državnog Univerziteta Vašington (WSU) razvili su jedan inovativan metod za proizvodnju ekološki prihvatljivog mlaznog goriva koristeći biljni otpad bogat ligninom.

Foto-ilustracija: Unsplash (Pascal Meier)

Lignin je čvrsta supstanca i prirodni polimer koji se nalazi u biljkama i doprinosi njihovoj čvrstoći. Otporan je na UV zrake, vlagu, bakterije i gljivice i daje stabilnost drvetu. Nakon žetve, veliki deo poljoprivrednog otpada, poput stabljika, lišća i klipova kukuruza, sadrži upravo lignin. Umesto da se ovaj otpad jednostavno baci ili spali, kako se to obično radi, što dodatno doprinosi zagađenju vazduha, naučnici pomenutog univerziteta su razvili metodu kojom se lignin pretvara u mlazno gorivo.

Proces koji su razvili razlaže lignin na manje delove i uklanja kiseonik, što stvara gorivo koje avioni mogu koristiti. Održivo gorivo dobijeno iz lignina može zameniti fosilna goriva koja su glavni uzrok emisije štetnih gasova poput ugljen-dioksida (CO2) i azotnih oksida (NOx), koji značajno doprinose aerozagađenju, s obzirom da avioni koriste ogromne količine goriva i ispuštaju velike količine ugljen-dioksida, koji doprinosi globalnom zagrevanju.

Pročitajte još:

Lignin je idealan kandidat za proizvodnju održivog goriva iz nekoliko razloga. Prvo, on je već prisutan u velikim količinama u poljoprivrednom otpadu, što znači da se može iskoristiti materijal koji bi inače bio bačen ili spaljen.

Drugo, lignin može stvoriti gorivo koje je po svojim karakteristikama slično fosilnim gorivima koja se trenutno koriste u avijaciji. To znači da avioni mogu koristiti ovo gorivo bez modifikacija motora ili infrastrukture. Ovo takozvano „drop-in“ gorivo omogućava lakšu tranziciju ka održivijoj avijaciji.

Globalna potrošnja vazduhoplovnog goriva bila je gotovo 100 milijardi galona u 2019., kako se navodi i u istraživanju, a potrošnja će verovatno samo rasti iz godine u godinu. Ovakvi procesi ne samo da smanjuju aerozagađenje, već koriste otpadne materijale koji bi inače bili neiskorišćeni. Kada bi se ova tehnologija dalje razvijala i primenila na komercijalnom nivou, mogli bismo da budemo svedoci velikog napretka ka održivom razvoju u vazduhoplovnoj industriji.

Energetski portal

CG – usvojen Program za podsticanje inovacija energetske efikasnosti u industriji za 2024

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Vlada Crne Gore usvojila je Program za podsticanje inovacija u funkciji energetske efikasnosti u industriji za 2024. godinu. Ovaj Program predstavlja ključni instrument podrške u realizaciji aktivnosti nove Industrijske politike za period 2024-2028, kao i pratećeg Akcionog plana za 2024. godinu. Istovremeno, on je jedan od mehanizama za podršku industrijskom sektoru, u skladu sa konceptom i prioritetima Strategije pametne specijalizacije i Strategije razvoja energetike.

Program je rezultat međuresorne saradnje i predstavlja kontinuitet u koordinaciji sektorskih politika Ministarstva ekonomskog razvoja, Ministarstva prosvete, nauke i inovacija i Ministarstva energetike Crne Gore. Njegovu implementaciju sprovodiće Fond za inovacije Crne Gore u saradnji sa nadležnim ministarstvima u skladu sa Sporazumom o međuresornoj saradnji u implementaciji Programa.

Kako se navodi, Program predstavlja nastavak i proširenje aktivnosti realizovanih tokom sprovođenja Programa iz 2023. godine, kada je podržano sedam projekata preduzeća iz sektora prerađivačke industrije u iznosu od 1,28 miliona evra. Ovim projektima uvode se nove tehnologije, digitalni uređaji i pametna softverska rešenja, sistemi za monitoring potrošnje energije i omogućava novo zapošljavanje.

Ukupan budžet za sprovođenje Programa za podsticanje inovacija u funkciji energetske efikasnosti u industriji za 2024. godinu iznosi 2,3 miliona evra. Kroz model bespovratne finansijske podrške koja se dodeljuje u iznosu od 50.000 evra do 200.000 evra po projektu, omogući će se finansiranje za nabavku proizvodne opreme, uvođenje pametnih/digitalnih rešenja, standarda za upravljanje energijom i zapošljavanje. Prihvatljive aktivnosti i troškovi, biće pokriveni do iznosa od 80 odsto ukupne vrednosti projekta.

Pročitajte još:

Sa obezbeđenjim bespovratnim sredstvima u maksimalnom iznosu do 200.000 evra, mikro, mala i srednja preduzeća iz sektora prerađivačke industrije moći će da uz dodatno, minimalno ulaganje u iznosu od 20 odsto sopstvenog učešća, ostvare pozitivne efekte na poslovanje.

Kako je istakao Nik Gjeloshaj, potpredsednik Vlade i ministar ekonomskog razvoja Crne Gore, poseban akcenat je na očekivanim pozitivnim efektima za privredne subjekte prerađivačke industrije na planu unapređenja njihovih proizvodnih procesa i tehnologija, diverzifikaciji i razvoju novih inovativnih proizvoda, smanjenju troškova proizvodnje i uštedi energije.

Pored toga, Programom je omogućena izrada studija izvodljivosti i stručna podrška za nabavku opreme i realizaciju projekta, a poseban doprinos je i u novom zapošljavanju jer se iz bespovratnih sredstava mogu finansirati zarade za dva novozaposlena lica, kao i obuka za postojeće zaposlene.

Nakon što je Program usvojen, slede operativni koraci prema utvrđenom planu, uključujući raspisivanje Javnog poziva za sprovođenje Programa od strane Fonda za inovacije.

Energetski portal

OPEK predviđa značajan porast globalne potražnje za naftom do 2050. godine

Foto-ilustracija: Pixabay (Matteo Baronti)

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) predstavila je svoj Svetski naftni pregled (WOO) za 2024. godinu na konferenciji ROG.E u Brazilu. U svom 18. izdanju, WOO pruža sveobuhvatan pregled srednjoročnih i dugoročnih prognoza za globalne sektore nafte i energije, s tim da ovogodišnji pregled po prvi put proširuje vremenski okvir do 2050. godine, predviđajući značajan rast globalne potražnje za naftom.

Prema WOO 2024, globalna potražnja za naftom dostići će 120,1 milion barela dnevno (mb/d) do 2050. godine, što odražava porast ukupne potražnje za energijom od 24 odsto. Poređenja radi, globalna potražnja za sirovom naftom (uključujući biogoriva) u 2023. godini iznosila je 102,21 milion barela dnevno.

U svom obraćanju na konferenciji, generalni sekretar OPEK-a, Haitam Al Gais, naglasio je važnost ove publikacije u oblikovanju energetske debate i donošenju odluka u narednim decenijama.

„Pregled je ključan za OPEK-ovu posvećenost transparentnosti kroz dijalog i saradnju i pomaže u boljem razumevanju svih međusobno povezanih pitanja koja utiču na našu energetsku budućnost,“ podvukao je Al Gais.

Pročitajte još:

On je naglasio i značaj lansiranja WOO 2024 u Brazilu, ukazujući na sve dublju saradnju između Brazila i OPEK-a, posebno kroz Povelju o saradnji (CoC) između OPEK-a i zemalja van OPEK-a. Povelja, potpisana 2019. godine, služi kao okvir za saradnju u cilju stabilizacije energetskog tržišta.

Brazil, jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte i ključni partner van OPEK-a, predsedavaće G20 u 2024. godini i biće domaćin 30. Konferencije UN o klimatskim promenama (COP30) 2025. godine. Ovi događaji, kako je napomenuo Al Ghais, pokazuju lidersku poziciju Brazila i njegovu posvećenost rešavanju ključnih globalnih pitanja, uključujući energetsku sigurnost i klimatske akcije.

Nafta ključna za energertsku sigurnost 2050.?

Foto-ilustracija: Unsplash (robin-sommer)

Izdanje WOO 2024 dolazi u ključnom trenutku za energetski sektor, budući da se svet suočava sa izazovima ispunjavanja rastućih energetskih potreba uz istovremene napore za ublažavanjem klimatskih promena.

Očekuje se da će globalna potražnja za energijom porasti za 24 odsto do 2050. godine, vođena rastom stanovništva, ekonomskim razvojem i sve većim pristupom energiji u zemljama u razvoju. Prema prognozama OPEK-a, uprkos napretku u oblasti obnovljivih izvora energije, nafta će i dalje ostati centralni stub globalnog energetskog sistema.

Iz OPEK-a ističu kontinuiranu potrebu za investicijama u naftnu infrastrukturu i istraživanja kako bi se osigurala stabilna ponuda.

Milena Maglovski

Dr Begović na prijemu „Serbia Beyond Future“ u Njujorku: „Želimo ceo svet da uključimo u projekat BIO4 Kampus“

Foto: Zoran Petrović/NITRA

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović je u Njujorku na prijemu „Serbia Beyond Future“ u organizaciji Stalne misije Srbije pri Ujedinjenim nacijama sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem predstavila planove Srbije za dostizanje ciljeva održivog razvoja, projekat BIO4 Kampus i govorila o izložbi EXPO2027.

„Čast mi je da vam predstavim kako Vlada Republike Srbije vidi budućnost i u njoj ulogu nauke, znanja i inovacija koje mogu da unaprede ekonomiju, ali i društvo u celini. Kako nauka može da pomogne dostizanje ciljeva održivog razvoja? Kako možemo kao zemlja i kao članica Ujedinjenih nacija da rešimo ogroman izazov sa kojim se suočavamo? Republika Srbija je inicirala usvajanje Rezolucije o Međunarodnoj dekadi nauka za održivi razvoj. Pozvali smo sve vlade zemalja članica da koriste nauku i znanje kako bismo ubrzali dostizanje ciljeva održivog razvoja.“

Foto: Zoran Petrović/NITRA

„Kao odgovor na ogromne izazove koji su pred nama u medicini, poljoprivredi, proizvodnji hrane i očuvanju životne sredine, koje vidimo kao četiri najveća među izazovima, Vlada Republike Srbije odlučila je da izgradi BIO4 Kampus. On će okupiti naučnike, privatan sektor, akademsku zajednicu – sve talentovane i pametne ljude povezane oko biotehnologije, biomedicine, bioinformatike i biodiverziteta. Povezivanje informacionih tehnologija i veštačke inteligencije sa biotehnologijom, koja je postala najvažnija naučna sfera današnjice, stvoriće nove perspektive i obezbediti nam nova rešenja za probleme kojima pokušavamo da doskočimo. Gradimo više od trista laboratorija u Beogradu u kojima će u početnoj fazi raditi preko hiljadu doktora nauka, više od četiri hiljade studenata i razvijaćemo inovacije zajedno sa startap zajednicom, privatnim sektorom, naučnicima i Vladom Republike Srbije“, rekla je dr Jelena Begović.

Dr Begović je govorila i o predsedavanju Republike Srbije ispred Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju.

„Stičemo mnogo novih partnera širom sveta jer želimo da uključimo ceo svet u ovaj projekat. Cilj nam je da postanemo centar novih tehnologija, a 2025. godine postajemo predsedavajući Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju. Zaista vidimo ovu neverovatnu novu tehnologiju kao budući motor razvoja čitavog sveta, ali i kao izvor rešenja za globalne probleme. Takođe, organizujemo godišnji Samit Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju početkom decembra.“

Tokom svog predstavljanja budućih planova Srbije, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija istakla je i napore koje naša država ulaže da pripremi izložbu EXPO2027.

„Igra je izvor kreativnosti za umetnike, ali takođe i naučnike i inovatore. Ponosno ću citirati Nikolu Teslu – Progresivni razvoj čoveka vitalno zavisi od inovacija. Za mene lično, on je najveći naučnik svih vremena i prezentovao je svoja otkrića na Medison skveru i u Čikagu na svetskom sajmu. Zato vam sa ponosom ističem da će Srbija biti domaćin međunarodne izložbe EXPO2027. Tema je igra – igra uma, igra za inovacije i Igra za čovečanstvo – Sport i muzika za sve. Beograd i Srbija će ta tri meseca biti centar sveta, kada očekujemo više od četiri i po miliona posetilaca“, zaključila je dr Begović i naglasila da je EXPO2027 prilika za međunarodnu razmenu ideja, te pozvala sve da posete ovu manifestaciju, koja je izuzetna prilika za Srbiju da pokaže svetu koliko se razvija dok ide u potpunosti u korak sa novim tehnologijama.

Izvor: Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

Sporazum o strateškoj saradnji sa SAD-om olakšaće zelenu tranziciju

Foto-ilustracija: Freepik (pvproductions)

Prošle sedmice u Vašingtonu Srbija je sa Sjedinjenim Američkim Državama sklopila Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike. Iz Vlade poručuju da će taj dokument olakšati zelenu tranziciju naše zemlje. Više o tome za RTS je govorio državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Veljko Kovačević.

Foto-ilustracija: Unsplash (annie-spratt)

Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike je prvi sporazum o strateškoj saradnji u bilo kojoj sferi ekonomskog ili političkog života koji je Srbija potpisala sa Sjedinjenim Državama, kaže za RTS državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Veljko Kovačević.

Naglasio je da je Srbija ovim sporazumom ušla u stratešku saradnju sa državom koja ima dominantan uticaj na globalne lance snabdevanja sirovinama.

,,Govorimo i o mineralnim i energetskim sirovinama, o zemlji koja ima dominantnu ulogu na međunarnom tržištu i nafte i gasa, pored Ruske Federacije“, ukazao je Kovačević i konstatovao da Srbija na ovaj način ulazi u stratešku saradnju sa „energetskim golijatom u međunarodnim odnosima“.

Okosnicu Sporazuma čini oblast zelene odnosno čiste energije.

Pročitajte još:

Kovačević objašnjava da taj dokument ne sadrži zatvorenu listu prioritetnih projekata, već okvir koji se temelji na pravnim i fundamentalnim principima koji treba da omoguće uspešnu saradnju.

Pre nekoliko godina, američki investitori najavljivali su ulaganja u veliki solarni park na jugu Srbije i Kovačević očekuje da će uskoro započeti realizacija tog projekta.

,,Mi smo u maju prošle godine započeli javni poziv za izbor strateškog partnera. Posle skoro pet meseci sprovođenja postupka smo izabrali strateškog partnera i njega čini američka kompanija Judžitiri njubols koja je u konzorcijumu sa Hjundai indženeringom iz Južne Koreje. Blizu smo da se saglasimo oko komercijalnog ugovora i očekujemo da ćemo, na primer, u narednih nedelju dana krenuti konačno sa realizacijom tog ugovora“, ističe Kovačević.

Država je odabrala šest lokacija za gradnju solarnih elektrana, ukupne snage od jednog gigovata. To su o teritorije Negotina, Zaječara, Lebana, Leskovca, Bujanovca i opštine Odžaci, odnosno Bačkog Gračaca.

Prema Kovačevivićevim rečima, realizacija prvih projekata, zasnovanih na Sporazumu potpisanom prošle nedelje, može se očekivati već naredne godine.

Izvor: RTS

Želja za većom zaradom ili neophodna poskupljenja: Koliko će građane ove zime koštati daljinsko grejanje?

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Pred svaku zimu, glavno pitanje za građane jeste da li će i koliko poskupeti grejanje. Toplanama u Beogradu, ali i u nekolicini drugih gradova u Srbiji podizanje cena je već odobreno, a potrošači će se sa uvećanim računima susresti već u novembru.

Kako je počela jesen, a temerature se značajno spustile, građani već počinju da brinu o zimskom periodu, grejanju, ali i uvećanim računima.

Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a ukoliko za tim bude potrebe, moguće je da se sa grejanjem počne već od 1. oktobra.

Dakle, meštani pojedinih gradova i opština u Srbiji, koji su korisnici daljinskog grejanja, od novembra će plaćati skuplje ovu uslugu, ali ne svi.

U nekim mestima cene su ostale nepromenjene, dok su negde smanjene.

Prema podacima Repuličnog zavoda za statistiku (RZS), u prvih osam meseci ove godine daljinsko grejanje u Srbiji je poskupelo za 10,5 odsto, kada se uporedi sa istim periodom prošle godine. U našoj zemlji, u 60 gradova i opština koristi se daljinski sistem grejanja.

Prema podacima Udruženja „Toplane Srbije“, za sada je sigurno da će novih poskupljenja biti u sedam gradova i to od jedan pa do 30 odsto.

U glavnom gradu, JKP Beogradske elektrane zatražile su povećanje od 8,92 odsto, koje je odobreno, pa će za toliko građanima grejanje biti skuplje ove godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alain Duchateau)

Dalje, Energetika Kragujevac podigla je cenu ove godine za 15,6 odsto, dok je JKP Gradska toplana Kruševac podigla za 20 odsto. I u Kraljevu će biti povećanja cene, ali znatno manje za 1,42 odsto.

Oni podsećaju da je i JKP Toplana Bor podigla cenu još 1. aprila ove godine i to za 30 odsto, ali napominju i da tu cena nije podizana od 2019. godine.

U dva grada gde se grejanje ne plaća po kvadratu, već po utrošenoj energiji, došlo je, takođe, do poskupljenja.

Međutim, u Nišu je došlo do smanjenja varijabilnog dela cene za 8,89 odsto, ali povećanja fiksnog dela cene za 27,06 odsto. S druge strane, u Subotici došlo je i do povećanja varijabilnog dela cene za 8,40 odsto, i fiksnog dela cene za 19,22 odsto.

U jednom gradu došlo je i do snižavanja cene. Naime, JKP Toplifikacija Sremska Mitrovica snizila je cenu za 10 odsto.

Pored gore nabrojanih, prema podacima „Toplana Srbije“, u Novom Sadu, Zrenjaninu, Smederevu, Trsteniku i Leskovcu neće biti korekcije cena grejanja.

Oni navode i da za ostale sisteme daljinskog grejanja trenutno nemaju informacije o odgovoru nadležnih organa jedninica lokalne samouprave o podnetim zahtevima.

Pročitajte još:

Ko odlučuje da li će biti poskupljenja?

Direktor ovog udruženja Dejan Stojanović za Danas pojašnjava da toplane do 1. septembra tekuće godine podnose zahtev nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

„Dakle podnose pisani zahtev za odobravanje cena toplotne energije za nastupajuću grejnu sezonu, koja počinje 15. oktobra tekuće godine i završava se 15. aprila naredne godine, a sve u skladu sa Metodologijom za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom“, navodi on.

Foto-ilustracija: Pixabay (yecao2018)

Stojanović dodaje da nadležni organ zatim proverava da li je zahtev podnet u skladu sa odredbama ove Metodologije, što uključuje i proveru svih podataka navedenih u zahtevu i u pratećim dokumentima.

„Zatim taj organ u roku od 15 kalendarskih dana obaveštava energetskog subjekta pisanim putem o ispunjenju uslova za odobravanje tarifa. U slučaju neusklađenosti ili ako pojedina ili sva zahtevana dokumenta nisu priložena, nadležni organ pisanim putem poziva Toplanu da otkloni utvrđene nedostatke, u roku od sedam kalendarskih dana od dana kada je o tome obavešten“, pojašnjava naš sagovornik.

U slučaju da podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke, kako dodaje, nadležni organ će odbaciti zahtev.

Stojanović kaže i da nadležni organ dostavlja toplani akt o saglasnosti na cene toplotne energije, u roku od 15 kalendarskih dana od dana prijema urednog, odnosno usaglašenog zahteva.

Taj organ, kako dodaje, može da odluči na dva načina.

„Prvi je da odobrava cene toplotne energije za krajnje kupce onako kako ih je predložio organ upravljanja energetskog subjekta, ili da ne odobrava cenu koju je predložio organ upravljanje Toplane, u kom slučaju taj organ umesto njih utvrđuje cene toplotne energije za krajnje kupce i istovremeno donosi odluku o naknadi razlike između predloženih i odobrenih cena toplotne energije“, kaže Stojanović.

Takođe, kako naglašava, odluka nadležnog organa o odobravanju cene toplotne energije za krajnje kupce mora biti obrazložena.

Tekst u celosti pročitajte ovde.

Izvor: Danas

Iz Azerbejdžana milion kubika gasa dnevno tokom ove zime

Foto-ilustracija: Freepik (aleksandarlittlewolf)

Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti zelene energije između Ministarstva rudarstva i eneergetike Srbije i Ministarstva energetike Azerbejdžana potpisan je na bilateralnom sastanku, a tom prilikom porpisana su i dva sporazuma o snabdevanju gasom između „Srbijagasa’’ i azerbejdžanske kompanije „Sokar’’.

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike rekla je da će Srbija tokom predstojeće zime moći da računa na sigurne isporuke oko milion kubnih metara gasa iz Azerbejdžana od 1. novembra do 31. marta, što će povećati energetsku sigurnost Srbije.

Podsetila je da su prošle godine u Bakuu potpisani sporazumi o saradnji između resornih ministarstava i gasnih kompanija, koji predviđaju da Srbija dobija do 400 miliona kubnih metara gasa godišnje do 2026. iz Azerbejdžana, a da se nakon toga ove količine mogu povećati na milijardu metara kubnih.

Ministarka je naglasila da je potpisivanjem Memoranduma saradnja u energetici proširena i na oblast zelene energije.

„Ovaj dokument otvara široke mogućnosti za saradnju u procesu energetske tranzicije, uključujući zajedničke investicije u zelenu energiju, primenu novih zelenih tehnologija, tehnologija hvatanja i skladištenja ugljenika, e-mobilnosti, skladištenja energije i drugih oblasti. Na ovaj način, saradnja Srbije i Azerbejdžana u energetskom sektoru dobija karakter sveobuhvatne i strateške, doprinoseći značajno unapređivanju naših bilateralnih odnosa“, navela je ministarka.

Pročitajte još:

Jedna od tema na bilateralnom sastanku bio je i Zeleni energetski koridor koji će povezati Azerbejdžan sa zemljama centralne i istočne Evrope.

Foto-ilustracija: Unsplash (helio-dilolwa)

„U tom projektu potencijalno i Srbija može imati važno mesto, pre svega zbog svog geografskog položaja, budući da planiramo u narednim godinama da ojačamo interkonekcije na prenosnoj mreži sa Rumunijom, Mađarskom i Bugarskom, a završetkom Transbalkanskog koridora pojačaćemo prenosne kapacitete i ka Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, indirektno i Italiji“, objasnila je ministarka.

Parviz Šahbazov, ministar energetike Azerejdžana, rekao je da je prethodnih meseci i godina saradnja dve zemlje u oblasti energetike značajno napredovala, naglasivši da potpisani dokumenti omogućavaju dalje povećanje isporuka gasa iz Azerbejdžana, kao i proširenje saradnje u oblasti energetske tranzicije.

„Razgovarali smo i o mogućnosti da Srbija postane deo Zelenog koridora između Kaspijskog regiona i Jugoistočne Evrope, budući da se Srbija već graniči sa tri zemlje koje učestvuju u projektu, i može imati ulogu i korisnika i tranzitne zemlje“, naveo je Šahbazov.

Na sastanku je razgovarano i o UN konferenciji o klimatskim promenama (COP29) koja će se održati u Azerbejdžanu u novembru, na kojem će biti pokrenute brojne inicijative koje su važne za energetsku tranziciju u globalnim okvirima.

Energetski portal

1...202122...1.557Page 21 of 1.557

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs