Home Blog Page 23

OIE Srbija 2024 – Zeleni kilovati za energetski mix

Foto-ilustracija: Unsplash (chuttersnap)

Prvog dana učesnici konferencije OIE Srbija 2024 razgovarali su o izazovima integracije obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem, finansiranju vetroparkova, aukcijama i obrazovanju.

O izazovima integracije OIE u elektroenergetski sistem Srbije i regiona razgovarali su Dušan Živković, generalni direktor “Elektroprivrede Srbije”, Ivan Asanović, izvršni direktor “Crnogorskog elektroprenosnog sistema”, Eleni Karpantidou, članica upravnog odbora ENTSO-E, Nebojša Vučinić, direktor Direkcije za razvoj “Elektromreža Srbije”, dok je moderator bila Danijela Isailović, menadžerka OIE Srbija.

Učesnici ovog panela govorili su o izazovima priključenja novih kapaciteta obnovljivih izvora na mreže, na koji način to pokušavaju da prevaziđu, kao i o planovima koji ih očekuju u narednom periodima. 

Živković je rekao da će do kraja 2026. godine 80 odsto naših hidroelektrana biti obnovljeno što će doprineti elektroenergetskom sistemu. On je naveo da će u nekoliko narednih godina kroz strateško partnerstvo EPS u portfoliju imati 1 GW samobalansiranih solarnih elektrana, sa 200 MW baterijskog sistema za skladištenje električne energije. 

“Osim izgradnje prvog vetroparka “Kostolac” i solarne elektrane “Petka”, analiziramo lokacije za nove OIE projekte pre svega na zemljištu EPS i gde nije potrebna eksproprijacija, a to su uglavnom pepelišta naših termoelektrana”, rekao je on i dodao da projekat za izgradnju reverzbilne hidroelektrane “Bistrica” ide planiranim tokom, a uskoro će biti završena studija o uticaju na zaštitu životne sredine. 

Pročitajte još:

Vučinić je govorio o zahtevima za priključenje, kao i da je nova Uredba postavila temelje za novi proces. Dodaje da u drugom krugu podnošenja zahteva za studije priključena, koji je počeo početkom septembra, apliciralo je 14 objekata iz OIE – 1.300 megavata i da je rok za rešavanje ovih zahteva 31.12.2024. godine.

Učesnici su se osvrnuli i na kolaps sistema koji se dogodio u junu kada pola regiona nije imalo električnu energiju. Istakli su da je ta situacija pokazala koliko je važna regionalna saradnja. 

Nove aukcije

Panel “Aukcije u Srbiji: Izazovi realizacije projekata pobednika aukcija? Da li smo spremni za druge aukcija? A šta ako nećemo ili ne možemo na aukcije?” moderirao je Miloš Laković, dok su učesnici bili Rade Mrdak, posebni savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike, Ivan Bulatović, izvršni direktor “Elektroprivrede Crne Gore”, Kai Rintala, generalni direktor Taaleri Energia i Frančesko Korbo, EBRD.

Mrdak je rekao da nas čeka drugi krug aukcija, govorio je o izmenama Zakona, podzakonskim aktima. Istakao je da žele dobro da se pripreme za drugi krug aukcija, kao i da je fokus na analizi tržišta i da li ima dovoljno projekata da se kvote popune. Nakon detaljne analize tržišta biće formulisana maksimalna cena. Kako je rekao na aukcijama biće 300 megavat za vetar, 100 megavata za solar uvećanih za 25 megavata iz prošlih aukcija. 

Foto: EP

Mrdak je naveo da veliku pomoć pruža stručna podrška EBRD-a dok je Korbo istakao da će oni nastaviti da pomažu regionu u procesu energetske tranzicije. On je dodao da aukcije pomažu u ispunjavanju ciljeva Zelene agende. Kaže da su prve aukcije u Srbiji bile zadovoljavajuće, ali da uvek nešto treba poboljšati i da su oni tu da pomognu u svim segmentima. 

Bulatović je govorio o novom Zakonu, kao i da još nisu organizovane aukcije u Crnoj Gori, ali da će biti naredne godine i to u prvom kvartalu. Kako je rekao ulaganja u OIE su značajna za EPCG, jer je ugalj i dalje dominantan u proizvodnji električne energije. On je istakao da ulaganja u OIE treba da omoguće mirnu tranziciju ka zelenoj energiji.

Učesnici ovogodišnje konferencije pažljivo su ispratili panel koji je bio posvećen obrazovanju kao ključnom faktoru energetske tranzicije. Moderator ovog panela bio je dr Nenad Jovanović, Mott MacDonald, dok su učesnici bili prof. dr Ranko Goić, Elektrotehnički fakultet, mašinstvo i brodoarhitektura Univerzitet u Splitu, kompanija Fractal, prof. dr Željko Đurišić, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, doc. dr Nenad Fric, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu i prof. dr Boris Dumnić, Fakultet tehničkih nauka Univerzitet u Novom Sadu.

Kako je na početku rečeno, kadar i radna snaga su najveći problem energetske tranzicije. Učesnici panela su se složili da je potrebno osnivanje predmeta iz oblasti obnovljivih izvora, ali da su i stručne prakse neophodne za dalji razvoj i napredak.

Konfrencija OIE Srbija 2024 održava se u etno kompleksu Vrdnička kula u Vrdniku. Prvog dana konferencije razgovaralo se o izazovima integracije OIE u elektroenergetski sistem, finansiranju vetroparkova, aukcijama i obrazovanju, dok će drugog dana u fokusu panel diskusija biti solarna energija.

Energetski portal je medijski pokrovitelj OIE Srbija 2024.

Energetski portal

Beč uskoro dobija najduži pešački i biciklistički most u gradu

Foto: ZOOMVP

Beč uskoro kreće sa izgradnjom najdužeg pešačkog i biciklističkog mosta u gradu, koji će premostiti barijere i olakšati život stanovnicima opštine Donauštat. Most, koji će biti dug 700 metara i širok 4,5 metra, postaviće se uz već postojeći most tramvajske linije 26 i značajno će skratiti puteve koje trenutno koriste pešaci i biciklisti.

Opština Donauštat je područje koje se brzo razvija, ali postojeći železnički koloseci i autoput S2 trenutno predstavljaju velike prepreke za pešake i bicikliste, koji moraju praviti velike zaobilaznice duže od jednog kilometra kako bi stigli do svakodnevnih odredišta poput prodavnica, parkova i mesta za rekreaciju.

Stanovnici ovog kraja imaju tramvajsku liniju 26 na raspolaganju, ali pristup za one koji preferiraju bicikl ili pešačenje nije adekvatan.

Uli Zima, članica gradskog veća zadužena za planiranje i mobilnost, istakla je da će ovaj projekat značajno smanjiti vreme koje stanovnici trenutno troše na prelazak između različitih delova Donauštata.

„To ćemo sada promeniti. Izgradićemo jedan od najdužih pešačkih i biciklističkih mostova u Beču i time stanovnicima Donauštata skratiti dosadašnje puteve“, izjavila je Zima.

Pročitajte još:

Planiranje ovog ambicioznog projekta već je u toku, a početak radova se očekuje sredinom 2026. godine. Most će biti ključna veza u okviru šireg plana poboljšanja biciklističke infrastrukture u Beču. U protekle dve godine, u opštini Donauštat izgrađeno je 14 kilometara novih biciklističkih staza, dok grad Beč svake godine realizuje oko 50 projekata usmerenih na izgradnju novih biciklističkih ruta.

Na godišnjem nivou, austrijska prestonica ulaže približno 20 miliona evra u razvoj biciklističke mreže, čime grad nastoji da promoviše održive oblike prevoza i smanji saobraćajne gužve.

U Beču postoji preko 1.600  kilometara uređenih biciklističkih staza, što značajno podstiče građane da koriste bicikl kao prevozno sredstvo. Biciklizam u Beču ima važnu ulogu, ne samo u rekreativne svrhe, već i kao praktičan način svakodnevnog transporta.

Za one koji posećuju grad ili nemaju sopstveni bicikl, na raspolaganju su stanice VienMobil, kojih ima preko 200 širom grada. Na ovim stanicama bicikli se mogu iznajmiti i vratiti, što dodatno olakšava korišćenje bicikla kao ekološki prihvatljivog prevoznog sredstva.

Energetski portal

VE “Pupin” od petka povezan na prenosni sistem

Foto-ilustracija: Pixabay (EdWhitelmages)

Vetropark “Pupin” od petka je povezan na prenosni sistem, a u narednim danima očekuju se i prvi kilovati na mreži, rečeno je prvog dana konferencije OIE Srbija 2024.

VE “Pupin” predstavlja drugu fazu, odnosno proširenje VE “Kovačica” koja je izgrađena 2019. godine i sastoji se od 16 vetrogeneratora ukupne snage 94,4 MW.

Na ceremoniji koja je održana na marginama konferencije potpisan je i ugovor o finansiranju vetroparka “Čibuk 2”. Abu Dabi Future Energy Company PJSC – Masdar, lider čiste energije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, objavio je finansijsko zatvaranje vetroparka “Čibuk 2” od 154 MW u Srbiji.

Prema planu izgradnja ovog vetroparka trebalo bi da počne u trećem kvartalu ove godine i on bi trebalo da bude u funkciji početkom 2026. godine. Kako je predviđeno, “Čibuk 2” će proizvoditi dovoljno zelene energije za napajanje oko 62.000 domaćinstava.

Pročitajte još:

Za izgradnju vetroparka “Čibuk 2” biće upotrebljene 22 Nordex turbine od 7MW. On je deliti priključak na mrežu sa operativnim vetroparkom “Čibuk 1”.

Podsetimo, konfrencija OIE Srbija 2024 održava se u etno kompleksu Vrdnička kula u Vrdniku. Prvog dana konferencije razgovaralo se o izazovima integracije OIE u elektroenergetski sistem, finansiranju vetroparkova, aukcijama i obrazovanju, dok će drugog dana u fokusu panel diskusija biti solarna energija.

Energetski portal

Pojedinačna ložišta najveći zagađivači jer se loži sve i svašta – kako daljinski sistem „približiti“ građanima

Foto-ilustracija: Pixabay (Nowaja)

Ulica despota Stefana u podne. Topao, sunčan dan, duva severoistočni vetar. Zato je, u inače najzagađenijoj ulici u Beogradu, vazduh odličnog kvaliteta.

Uređaji pokazuju da su povećane samo vrednosti oksida azota i ugljen monoksida koje ispuštaju vozila.

Kad počne grejna sezona, suspendovane čestice PM 2,5 i PM 10 višestruko će se povećati.

Najveći krivci su, kažu stručnjaci, individualna ložišta, ali svoj doprinos daju i neki drugi zagađivači.

„Prema poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine koji je nedavno izašao, pre desetak dana, udeo malih ložišta u emisijama suspendovanih čestica PM 2,5 i PM 10 je iznad 75 procenata. Procene govore, kada je vazduh crven – to je u toku zime kada imamo industrijske emisije suspendovanih čestica, veoma mali doprinos primarnih emisija iz termoenergetskog sektora, do 10 posto doprinosa iz saobraćaja i onda na sve to dođe emisija zagađujućih materija, pre svega, suspendovanih čestica iz malih i srednjih ložišta“, ukazuje Dejan Lekić, član stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije.

Koliko zagađenje varira u različitim delovima grada

Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kaže da zimi situacija može da bude takva da u prigradskim opštinama, gde dominiraju individualna ložišta, kvalitet vazduha bude lošiji nego u centralnim gradskim opštinama.

,,Ali, ukupno gledano, i na različitim opštinama ima različitih tipova izvora emisija, tako da grubo gledano veoma je slična“, navodi Šoštarić.

Prema poslednjem popisu, oko 185.000 domaćinstava greje se na peći ili neke druge uređaje. Najviše ih je na Paliluli i u Zemunu, a najmanje na Savskom vencu i u Starom gradu.

Prošle zime najzagađeniji vazduh bio je 1. februara. Jedva čekamo toplo vreme kad nema grejanja na drva, ugalj ili mazut, da prodišemo, ali sve češće vazduh je jako zagađen i leti, kao što je to bilo 6. jula.

Šta tokom leta uzrokuje porast nivoa zagađenja

Photo-illustration: Unsplash (Musa Haef)

Andrej Šoštarić kaže da je to najčešće zbog troposferskog ozona, to je tzv. letnja zagađujuća materija i on nastaje u fotohemijskim rekacijama između oksida, azota i lako isparljivih organskih jedinjenja koja potiču iz saobraćaja.

,,Imali smo nekoliko epizoda kada su bile povećane koncentracije čestica zbog transporta peska iz Sahare, to se dogodilo ove godine pet, šest ili sedam puta gde imamo povećanje, i aplikacije i merači pokazuju povišene koncentracije PM čestica – a to je vrlo sitna prašina“, napominje Dejan Lekić.

Najbolje bi bilo kada bi se što više domaćinstava i institucija priključilo na daljinski sistem Beogradskih elektrana ili uvelo gas.

Na tu odluku jedino utiču cena priključka i račun za grejanje, kao i plan Grada o isključenju kotlarnica na mazut.

Kako je moguće da tako dugo ne možemo da promenimo način grejanja u Beogradu, da imamo još uvek tako mnogo individualnih ložišta?

Pročitajte još:

Dušan Rakić: Individualna ložišta najveći zagađivači

Dušan Rakić, gradski sekretar za energetiku rekao je, gostujući u Beogradskoj hronici,  da je veliki broj velikih kotlarnica u javnim objektima ugašen i prešlo se na sistem daljinskog grejanja.

,,Više od 1.500 tih velikih kotlarnica do sada je ugašeno. Grad Beograd, zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine, ima plan da iz srestava iz EBRD-a te poslednje velike kotlarnice stavi u program i da se one ugase“, napominje Rakić.

Prema njegovim rečima, najveća povika je bila zbog velikih kotlarnica, jer one su najuočljivije.

Ukazuje da privatne kuće „lože svašta“, kad nemaju drva, onda lože i plastiku i gumu i da su individualna ložišta u stvari najveći zagađivači.

,,Apelujemo na građane da iskoriste priliku koju je Ministarstvo energetike sada pružilo, zajedno sa opštinama u Srbiji, 137 opština u Srbiji trenutno ima potpisane ugovore sa Ministarstvom energetike, od kojih 12 u Beogradu“, kaže Rakić.

Sve opštine imaju detaljne informacije kako građani da se prijavi i da konkurišu za gašenje svojih kotlarnica, pored zamene stolarije, ima dosta građana koji već počinju da razmišljuje o ugrađivanju toplotnih pumpi, tako da taj proces ide, dodaje Rakić.

Međutim, napominje da su to pojedinci, pa je potrebna veća animacija, kao što su televizijske emisije, da ljudi krenu značajnije da menjaju energente koje koriste.

Da li se ljudi greju na ono što im je najeftinije 

Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

,,Prema statističkim podacima, od poslednjeg popisa imamo prilično veliki broj ljudi koji se i dalje greju na struju. Međutim, država će u svakom slučaju morati da gleda da određenim posticajnim merama utiče na  ljude da prestanu da se greju na struju i da struju koriste za neke druge stvari“, podvukao je Rakić.

Bilo je domaćinstava koji su u jednom trenutku prešli na gas. Međutim, ispostavilo se da im to nije bilo baš najeftinije rešenje, odnosno da je gas dosta skup.

,,Mi smo svedoci gasnog šoka usled krize u Evropi sa snabdevanjem gasa, tako da je to bio jedan pik. Cene gasa će doći u normalu, tako da gas jeste jedan od prihvatljivih energenata“, ukazuje gradski sekretar za energetiku.

Najbolje rešenje za grad Beograd

Odgovarajući na pitanje kakao da smanjimo broj individualnih ložišta, Rakić ističe da ono što je politika grada Beograda i ono što će biti sigurno u svim strategijama, jeste povezivanje na daljinski sistem, na Beogradske elektrane.

,,Mi ćemo videti da način povezivanja i troškovi povezivanja zgrada na daljinski sistem grejanja budu prihvatljivi, a ljude ćemo da postičemo da se priključuju na daljinski sistem grejanja“, zaključio je Rakić.

Izvor: RTS

EIB finansira izgradnju 17 solarnih elektrana u južnoj Evropi

Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)

Evropska investiciona banka (EIB) i nezavisni proizvođač energije BNZ postigli su dogovor o zajmu vrednom 166 miliona evra za izgradnju 17 solarnih elektrana u Španiji, Italiji i Portugalu.

Ovaj projekat je deo šireg plana koji predviđa dodavanje 1,7 gigavata solarne energije u južnoj Evropi do 2026. godine, uz ukupno finansiranje od 500 miliona evra koje je EIB odobrila BNZ-u koji razvija, gradi i upravlja solarnim projektima u Italiji, Portugalu i Španiji.

Pored toga, projekat je deo programa InvestEU, ključne inicijative za mobilizaciju privatnih i javnih investicija u vrednosti od preko 372 milijarde evra, u periodu od 2021. do 2027. godine.

Ova investicija je u skladu sa EIB-ovim ciljevima za klimatsku akciju i jačanjem energetske bezbednosti Evrope smanjenjem oslanjanja na fosilna goriva, navodi se u saopštenju EIB-a.

Pročitajte još:

Nova postrojenja će obezbediti dovoljno zelene energije za više od 390.000 domaćinstava, a većina će biti smeštena u regijama sa nižim prihodima u EU, čime će se doprineti regionalnom ekonomskom rastu i socijalnoj koheziji.

Projekat podržava ciljeve dekarbonizacije Evropskog zelenog dogovora, kao i plan REPoverEU koji teži smanjenju zavisnosti od uvoza fosilnih goriva.

EIB grupa je već 2023. godine uložila više od 21 milijardu evra u projekte energetske bezbednosti širom Evrope, uključujući obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i infrastrukturu skladištenja energije.

Generalni direktor BNZ-a, Luis Selva, izjavio je ova nova faza otvara mogućnosti za istraživanje tehnološke i geografske raznolikosti, povećanje obima poslovanja i broja zaposlenih, sa ciljem da BNZ postane jedan od vodećih nezavisnih proizvođača električne energije na tržištu.

„Želimo da nastavimo da gradimo čistiju i održiviju budućnost, a podrška tako značajnih finansijskih institucija kao što je EIB pokazuje zajedničku dugoročnu viziju za postizanje boljeg sveta“, rekao je Selva.

Energetski portal

Evropa: dečji proizvodi ispuštaju toksične hemikalije

Foto-ilustracija: Pixabay (jerrymarx32)

Širom Evrope, deca su svakodnevno izložena toksičnim hemikalijama koje se nalaze u različitim proizvodima, od plastičnih flašica, do igračaka i odeće. Veliki problem predstavljaju zabranjene supstance kao što su ftalati i PFAS, koje ugrožavaju njihov razvoj i zdravlje.

Ftalati čine grupu hemijskih jedinjenja koji se koriste u plastičnim proizvodima kako bi ih učinili fleksibilnijim i trajnijim. PFAS su grupa hemikalija koje su poznate i kao večni zagađivači, zato što su veoma otporni. Oni se dodaju kako bi se proizvod učinio otpornim na vodu, masti i toplotu.

Nedavno sprovedene studije pokazale su ovakve hemikalije neretko dospeju u organizam deteta, što je potvrđeno njihovim pronalaskom. Zbog toga nevladine organizacije pozivaju Evropsku uniju da što hitnije unapredi regulative, sa ciljem da se ovako opasne hemikalije zabrane, a posebno u proizvodima koji su namenjeni deci.

Fondacija Tegengif iz Holandije, sprovela je istraživanje u saradnji sa pet evropskih nevladinih organizacija. Rezultati su, kako piše Evropski biro za životnu sredinu (EEB), pokazali da plastične flaše za piće koje su namenjene deci, ispuštaju Diizobutil ftalat – DIBP. Ovo hemijsko jedinjenje može da utiče na remećenje hormona i da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što je reproduktivni poremećaj. Iako su pronađene količine ispod dozvoljenog nivoa, sama prisutnost ove supstance je zabrinjavajuća.

Pročitajte još:

Pored toga, studija je otkrila da samo mali broj hemikalija koje se oslobađaju iz plastičnih flašica za decu, može da bude tačno identifikovan. To znači da brojne hemikalije koje se nalaze u plastici, i dalje ne mogu da se prepoznaju niti analiziraju.

Još jedno sprovedeno istraživanje, pokazalo je da više od polovine dečjih jakni, ali i druge odeće, sadrži PFAS. Ipak, ukazano je i na to da na tržištu postoje proizvodi koji ne sadrže PFAS, odnosno da kompanije mogu da proizvode odeću bez ovih hemikalija.

Svi rezultati istraživanja navode na hitnu potrebu reakcije Evropske unije, zato što mogućnosti postoje, ali su regulative zastarele. Ovako opasne supstance trebalo bi da u potpunosti budu zabranjene u proizvodima namenjenim deci.

Energetski portal

Počela Konferencija OIE SRBIJA 2024

Foto: EP

Konferencija OIE SRBIJA 2024 danas je zvanično počela u Vrdniku, kao najvažniji regionalni događaj posvećen obnovljivim izvorima energije. Ova dvodnevna konferencija okupila je ključne predstavnike državnih i međunarodnih institucija, vodeće investitore, proizvođače opreme, kao i finansijske institucije koje podržavaju projekte u sektoru OIE.

Konferencija je posvećena ključnim temama energetske tranzicije, uključujući integraciju obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem, razvoj vetroelektrana i solarnih elektrana, kao i izazove sa kojima se suočavaju učesnici tržišnih aukcija. Jedna od glavnih tema biće i tržišna konkurencija između evropskih proizvođača vetrogeneratora i solarnih panela naspram kineskih kompanija, kao i predviđanja o kretanju cena električne energije u narednom periodu. Pored panela o finansiranju i osiguranju projekata u oblasti OIE, diskutovaće se i o elektromobilnosti, ESG strategijama i održivom razvoju u saobraćaju.

Foto-ilustracija: Unsplash (TJ K)

Među govornicima na ceremoniji otvaranja bili su Miloš Colić, predsednik Upravnog odbora OIE Srbija, Mohamed Jameel Al Ramahi, izvršni direktor Masdara, Adam Cwetsch, direktor za Evropski zeleni dogovor u Energetskoj zajednici, i Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike Republike Srbije.

Kako je prvog dana istakla ministarka rudarstva i energetike Republike Srbije, energetski sistem Srbije se menja, ali ne na uštrb sigurnosti, istakla je ovom prilikom. Ona je predočila rezultate do sada postignute na polju OIE. Pre svega, prve aukcije za tržišne premije, koje su najveće istovremeno održane u našem regionu i sprovedene po evropskom modelu, uspešno su realizovane. Investitori su prepoznali unapređenje regulativnog okvira, što je rezultiralo dobijanjem više od 716 megavata novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije (OIE) i ulaganjima od preko milijardu evra u srpsku privredu.

Pročitajte još:

Trenutno je na mreži 389 elektrana na OIE ukupne snage od 753 megavata, dok je u toku izgradnja više od 750 megavata novih elektrana na OIE. Do 2026. godine očekuje se da će Srbija imati više od 1500 „zelenih“ megavata, ne računajući najveće hidroelektrane. To je 33 puta više nego 2012. godine, a preko 2,5 puta više nego 2022. godine.

Ministarka je takođe istakla da se očekuje završetak 94 megavata vetroelektrana iz prošlogodišnjih aukcija, čime će ukupna snaga vetroelektrana u zemlji preći 600 megavata, dok ih je pre dve godine bilo 400 megavata.

Solarne elektrane su po prvi put premašile 100 megavata, a do kraja godine se očekuje dostizanje 150 megavata iz energije sunca, u poređenju sa samo 20 megavata pre dve godine.

Iako su ovo značajni pomaci, ministarka naglašava da to nije dovoljno, te da je neophodno stvarati još povoljnije uslove kako bi se podstakli i državni kapaciteti, kao i privatni investitori i kupci-proizvođači, čiji se broj povećao sa 400 na 3.600. U pripremi je sprovođenje drugog kruga aukcija, planiranih za naredna dva meseca.

Drugog dana, panel diskusija počinje u 10 časova temom „Izazovi finansiranja i osiguranja OIE projekata“, a diskutovaće se i o e-mobilnosti, solarnoj energiji, dok konferenciju tradicionalno zatvara panel o tržištu električne energije.

Energetski portal

Otvorena nova proizvodna linija za THOMY proizvode sa dva puta većim kapacitetom

Foto: Nestlé Srbija
Foto: Nestlé Srbija

Kompanija Nestlé Srbija svečano je obeležila početak rada nove proizvodne linije za THOMY proizvode u svojoj fabrici u Surčinu. Potpuno automatizovanu liniju za punjenje dojpak kesica, pakovanje kutija i paletiziranje, dva i po puta većeg kapaciteta naspram trenutne, svečano je otvorio kapiten košarkaške reprezentacije Srbije i THOMY ambasador Bogdan Bogdanović.

Renata Matusinović, izvršna direktorka kategorije hrane za Nestlé jugoistočni evropski region, zahvalila je svetski slavnom košarkašu na saradnji kojom se ova kompanija ponosi i istakla značaj ove investicije.

„Zahvaljujući novoj liniji koja izbacuje 100 kesica u minuti, umesto dosadašnjih 40, THOMY proizvodi iz Surčina biće prisutni na još većem broju evropskih tržišta. Reč je o investiciji kojom nastavljamo da modernizujemo domaću prehrambenu industriju i jačamo izvoz. Nova linija radiće sa folijom namenjenom za reciklažu i za Nestlé je mnogo više od same investicije u proizvodnju – ona je i odraz naše posvećenosti lokalnoj zajednici i očuvanju resursa za buduće generacije. THOMY proizvodi su simbol te posvećenosti, jer dolaze od lokalnih sastojaka i predanog rada naših partnera. Nastavljamo da grizemo za nove pobede, kako to kaže i slogan naše poslednje kampanje, u kojoj je Bogdan bio sjajan kapiten. Videli smo u njemu lidera, neupitnu i snažnu ljubav prema zemlji, ali i velikodušnost, brižnost, pouzdanost i odgovornost, što su sve vrednosti iza kojih stoji i naš brend“, istakla je Renata Matusinović.

Naš košarkaški as priredio je veliko iznenađenje brojnim gostima kada se nenajavljeno pojavio među predstavnicima medija i zaposlenima. Iako su svi prisutni najpre pomislili da će se Bogdanović uključiti samo putem video-linka, oduševio je sve prisutne kada se pojavio uživo, što možete videti na OVOM LINKU.

„Izvinjavam se što prekidam program, ali želeo sam da lično upoznam neverovatan tim koji stoji iza ovog ukusa sreće. Uspeh se gradi kroz saradnju i kvalitet, bilo da je reč o sportskoj karijeri ili proizvodnji hrane“, rekao je Bogdanović, čiji se lik i potpis nalaze na kesicama THOMY majoneza.

Dok kapiten srpskih košarkaša ljubav prema svojoj zemlji najbolje pokazuje na sportskom terenu, Nestléova briga za ljude i prirodu ogleda se u brojnim inicijativama koje promovišu održive prakse. Kroz svoj program regenerativne poljoprivrede, koji u Srbiji sprovodi od 2021. godine, kompanija blisko sarađuje s lokalnim dobavljačima kako bi pomogla da zemlja – ključni resurs u proizvodnji hrane – ostane zdrava i plodna i za buduće generacije. Regenerativne prakse sprovode se uz podršku Nestléa na oko 6.400 hektara srpskih oranica, a u ovaj program će se do kraja 2024. godine uložiti milion evra. Osim što pomažu u očuvanju plodnosti zemljišta i biodiverziteta, prakse poput plitkog oranja, pošumljavanja, korišćenja organskog đubriva i sadnje pokrovnih useva takođe pomažu u smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Foto: Nestlé Srbija

Svoj ukupan uticaj na životnu sredinu Nestlé smanjuje i primenom naprednih, inovativnih tehnologija u proizvodnji. Nijedan komad otpada iz dve fabrike u Surčinu ne završava na komunalnim deponijama, čime već duže od četiri godine kompanija ispunjava ambiciozni cilj Zero Waste to Landfill. U izgradnji fabrike obroka na biljnoj bazi iskorišćeno je 1.150 kvadratnih metara izolacionih ploča napravljenih od reciklirane ambalaže Nestlé proizvoda, što je dokaz da cirkularna ekonomija može biti integralni deo moderne prehrambene proizvodnje. Osim toga, u obe fabrike se koristi struja iz obnovljivih izvora, uz najsavremenije sisteme za praćenje potrošnje energije.

THOMY majonez je postao deo Nestlé asortimana pre više od 50 godina. Danas je globalno prepoznatljiv kulinarski brend zahvaljujući pažljivom izboru sirovina, savršenom ukusu i širokom asortimanu proizvoda. U Srbiji je počeo da se proizvodi 2013. godine, a od 2020. godine u Surčinu se proizvode i inovativne tube koje se izvoze širom sveta.

Izvor: Nestlé Srbija

Kina se uključuje u praćenje ispuštanja vode iz Fukušime

Foto-ilustracija: Unsplash (Anastasia Taioglou)

Japan je 2011. godine pretrpeo razarajuću prirodnu katastrofu kada je snažan zemljotres, praćen cunamijem, izazvao preko 20.000 smrtnih slučajeva i devastirao ogromne površine zemlje. Cunami je preplavio oblast od 560 km², a ova katastrofa je ozbiljno oštetila nuklearnu elektranu Fukušima Daiči, koja se pokazala otpornom na zemljotrese, ali ne i na visoki talas koji je poplavio reaktore.

Foto-ilustracija: Unsplash (nicolas-hippert)

U godinama nakon nesreće, kompanija TEPCO je radila na sakupljanju i prečišćavanju kontaminirane vode kako bi se sprečilo dalje zagađenje životne sredine. Korišćenjem naprednog sistema za obradu tečnosti (ALPS), značajno je smanjena radioaktivnost u vodi. Međutim, zbog ograničenih kapaciteta skladištenja, Japan je 2021. usvojio plan da postupno ispusti prečišćenu vodu u Tihi okean.

Iako je voda tretirana kako bi se uklonila većina radioaktivnih materijala, tritijum, izotop vodonika, ostaje prisutan jer se teže uklanja. Iako su rizici od njega mali, postoje zabrinutosti u regionu o njegovom dugoročnom uticaju na životnu sredinu i ribarstvo, a kako na Tihom okeanu ne leži isključivo Japan, tako je došlo da uključivanja još jedne zemlje u praćenje ovog procesa.

Pročitajte još:

IAEA je izvršila opsežnu reviziju, izdavši sveobuhvatan izveštaj u julu 2023. koji je potvrdio bezbednost predloženog procesa ispuštanja vode

Međutim, noviji razvoj događaja sad predstavlja učešće Kine u ovom procesu. Uključivanje Kine pomaže da se obezbedi dodatna transparentnost i poveća uverenje da će proces biti bezbedan i u skladu s najvišim međunarodnim standardima. Nakon konsultacija između Japana i Kine, dve zemlje su se dogovorile o dodatnim merama u okviru IAEA za povećanje učešća zainteresovanih strana. IAEA će se sada koordinisati i sa Japanom i sa Kinom i drugim zemljama koje su uključene, u sprovođenju ovih dodatnih mera, dodatno ojačavajući napore za praćenje i nadzor, kako se navodi i na njihovom sajtu.

Ako se tritijum akumulira u morskim ekosistemima, postoji zabrinutost da bi mogao uticati na morske organizme, posebno ako se radi o dugotrajnoj izloženosti. Iako tritijum emituje niskoenergetsko beta zračenje koje ne može proći kroz ljudsku kožu, može se uneti u telo kroz vodu ili hranu, a kako i Kina izlazi na iste obale, želi transparentniji pristup. Ipak, naučna zajednica smatra da su koncentracije tritijuma u prečišćenoj vodi, koje će biti puštene iz Fukušime, ispod nivoa koji bi predstavljao opasnost za zdravlje ljudi ili životnu sredinu, pod uslovom da se poštuju međunarodni standardi.

Što se tiče količine vode, da podsetimo, Japan planira da ispusti oko 1,3 miliona tona prečišćene vode, što je ekvivalent nekoliko stotina olimpijskih bazena.

Energetski portal

Šta otkriva izveštaj „Ujedinjeni u nauci 2024“?

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima dovele su do široko rasprostranjenih i brzih promena u atmosferi, okeanima, kriosferi i biosferi. Njihove posledice i opasni vremenski uslovi poništavaju postignuća u razvoju i ugrožavaju dobrobit ljudi i planete, prema novom izveštaju više agencija koji je koordinisala Svetska meteorološka organizacija (WMO).

Koncentracije gasova sa efektom staklene bašte su na rekordnim nivoima, što podstiče porast temperature u budućnosti. Jaz između ciljeva i stvarnosti emisija ostaje veliki. Globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte porasle su za 1,2 odsto od 2021. do 2022. godine, dostižući 57,4 milijarde tona ekvivalenta ugljen-dioksida (CO2). Globalno prosečne koncentracije CO2, metana i azot-suboksida takođe su dostigle nove rekorde.

Prema sadašnjim politikama, postoji dve trećine verovatnoće da će globalno zagrevanje dostići 3 °C u ovom veku, navodi se u izveštaju „Ujedinjeni u nauci“. Da bi se globalno zagrevanje ograničilo na ispod 2 °C i 1,5 °C (iznad predindustrijskog perioda), globalne emisije do 2030. moraju se smanjiti za 28 odsto odnosno 42 odsto u odnosu na nivoe projektovane trenutnim politikama.

Ovaj izveštaj istražuje kako napredak u prirodnim i društvenim naukama, nove tehnologije i inovacije unapređuju naše razumevanje Zemljinog sistema i mogu biti ključni za prilagođavanje klimatskim promenama, smanjenje rizika od katastrofa i održivi razvoj.

Pročitajte još:

Zbog svega je potrebna hitna akcija za smanjenje emisija, kao i prilagođavanje klimatskim promenama. Međutim, jedna od šest zemalja još uvijek nema nacionalni plan za adaptaciju, a značajan finansijski jaz ostaje, s opadanjem međunarodnog javnog finansiranja za adaptaciju od 2020. godine.

„Potrebna nam je hitna i ambiciozna akcija sada kako bismo podržali održivi razvoj, klimatsku akciju i smanjenje rizika od katastrofa. Odluke koje donesemo danas mogu biti razlika između budućeg sloma ili proboja ka boljem svetu“ rekla je Selest Saulo, generalna sekretarka WMO.

Samit Ujedinjenih nacija o budućnosti pruža jedinstvenu priliku da revitalizujemo i ponovo pokrenemo našu zajedničku posvećenost globalnim ciljevima, navodi se u izveštaju, koji je sastavio konzorcijum agencija Ujedinjenih nacija, meteoroloških organizacija i naučnih i istraživačkih tela. Izveštaj takođe uključuje doprinos mladih i naučnika na početku karijere, koji su nosioci promjena za budućnost.

Foto-ilustracija: Pixabay

Napredak u meteorologiji, klimi, vodi i srodnim ekološkim i društvenim naukama pruža ogromne mogućnosti za podršku potpunom ostvarivanju globalnih ciljeva, uključujući Pariski sporazum, Agendu 2030, Sendai okvir za smanjenje rizika od katastrofa i inicijativu EW4All.

Revolucija u prognozi vremena

Zahvaljujući brzom napretku, veštačka inteligencija (AI) i mašinsko učenje (ML) omogućavaju preciznije modeliranje vremena koje je brže, jeftinije i dostupnije zemljama sa nižim prihodima i ograničenim računsko-kompjuterskim kapacitetima. Neke procene su pokazale da AI/ML ima potencijal u predviđanju opasnih događaja kao što su tropski cikloni i dugoročnijih pojava poput El Njinja i La Njinje.

Iako postoje velike mogućnosti, suočavamo se sa mnogim izazovima, posebno s ograničenom kvalitetom i dostupnošću podataka. Trenutni AI/ML modeli ne uključuju teže predvidljive varijable povezane sa okeanom, kopnom, kriosferom i ciklusom ugljenika.

Energetski portal

Brza pruga Novi Sad – Subotica na testu

Foto-ilustracija: Unsplash (marcin-jozwiak)

Testiranja na brzoj pruzi između Novog Sada i Subotice, koja omogućava vozovima da postignu brzine do 200 kilometara na sat, zvanično su počela i trajaće do 10. oktobra. U tom periodu sav železnički saobraćaj na ovoj deonici biće privremeno obustavljen kako bi se omogućilo nesmetano izvođenje ispitivanja. Objavljivanje rezultata očekuje se 8. novembra, kako navodi RTS.

Pre nego što testni vozovi krenu sa ispitivanjem, što će obavljati Nemačke železnice, cela deonica se detaljno proverava motornim drezinama kako bi se osigurala tehnička ispravnost pruge i kontaktne mreže.  Tokom ispitivanja, na deonici će biti prisutno osoblje konzorcijuma Kineskih železnica i Infrastrukture železnice Srbije, uz pojačanu podršku MUP-a, kako bi se osigurala maksimalna bezbednost.

Pročitajte još:

Osim toga, Državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Vladimir Džamić učestvovao je na neformalnom sastanku Saveta ministara saobraćaja Evropske unije, održanom u Mađarskoj. gde je istakao da je Srbija posvećena usklađivanju zakonodavstva sa EU i najavio pripremu devet novih zakona do kraja godine. On je naglasio da su reforme u saobraćajnom sektoru ključne za dalji razvoj zemlje, uz ogromnu podršku EU u vidu ekspertske pomoći i finansijskih sredstava.

Poseban fokus stavljen je na razvoj železničke infrastrukture, uključujući izgradnju upravo brze pruge Beograd–Budimpešta, kao i planove za modernizaciju pruge Beograd–Niš, uz podršku EU. Džamić je takođe pomenuo ambiciju da se pruga nastavi ka Skoplju i Barskoj obali, o čemu su uputili zajedničko pismo Evropskoj komisiji.

Energetski portal

Još četiri opštine dobile su na korišćenje kamione za odvoženje otpada

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Četiri opštine u Srbiji, Žitište, Mali Iđoš, Paraćin i Bela Crkva, dobile su na korišćenje kamione za odvoženje otpada, sa ciljem unapređenja sistema upravljanja otpadom.

Opštini Žitište, pored ovog kamiona, tokom prethodnih godina dodeljeno je 54 kontejnera i 152 kante za odlaganje otpada.

U protekle četiri godine, Opštini Mali Iđoš dodeljena su i sredstva od Ministarstva zaštite životne sredine za podršku projektima zamene kotlarnica i prelazak na ekološki prihvatljive energente.

U Opštini Paraćin, tokom prethodnih godina kroz dodeljena sredstva realizovana je zamena kotlarnica u osnovnim školama ,,Branko Krsmanović’’ i ,,Stevan Jakovljević’’, sa ciljem prelaska sa tečnog goriva na prirodni gas. Takođe, ovog Opštini dodeljeno je devet kontejnera i 14 kanti za odlaganje otpada.

Pročitajte još:

Govoreći o boljem upravljanju otpadom, u Opštini Bela Crkva je pored dodeljenog kamiona, tokom prethodnih godina očišćeno 14 divljih deponija i dodeljeno je 54 kontejnera i 138 kanti za odlaganje otpada.

Ministarstvo je ove godine raspisalo Javni poziv u okviru kojeg je 18 gradova i opština ostvarilo pravo da dobije na upotrebu kamion smećar. Ranije ovog meseca, kamione na korišćenje dobile su i opštine Titel, Temerin, Nova Crnja i Gornji Milanovac.

Energetski portal

PFAS u tekstilu ugrožava zdravlje i otežava reciklažu – postoji li održivija alternativa?

Foto-ilustracija: Unsplash (Lauren Fleischmann)

Tekstilna industrija proizvodi materijale koji se koriste u svakodnevnom životu, a savremeni svet zahteva masovnu proizvodnju ovih materijala. Iako tekstil nudi mnoge prednosti, malo je poznato da mnogi proizvodi sadrže štetne hemikalije koje mogu imati ozbiljne negativne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ova industrija je jedan od najvećih izvora zagađenja per- i polifluoroalkilnim supstancama (PFAS) u Evropi. Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), tekstil čini oko 35 odsto ukupne globalne potražnje za PFAS.

Ove supstance predstavljaju široku grupu sintetičkih hemikalija, poznatih po svojoj izdržljivosti – otporne su na vodu, masti i toplotu. Procene su da postoji više od 10.000 različitih PFAS jedinjenja. Međutim, upravo zbog svoje otpornosti postaju izuzetno štetne za životnu sredinu. PFAS su poznate kao „večni zagađivači“, jer se ne razgrađuju prirodnim putem i mogu opstati decenijama u prirodi, kao i u ljudskom organizmu.

Iako je poznato da su štetne, većina tekstila u Evropi uvozi se iz zemalja Azije u kojima se primenjuju manje stroge zakonske regulative za hemikalije, što znači da postoji veoma malo informacija o sadržaju PFAS u tekstilu koji bude uvezen.

PFAS se u prirodi šire kroz vodu, vazduh i zemlju, a njihova prekomerna koncentracija može uzrokovati razne zdravstvene probleme, od problema sa plodnošću do povećanog rizika od raka. Kako mogu da dospeju u ljudski organizam, tako lakše ulaze u organizme životinja i mogu se akumulirati u biljkama, šireći se dalje kroz lanac ishrane. Dugotrajna izloženost može uzrokovati poremećaje čitavih ekosistema.

Pročitajte još:

Ranije se smatralo da ne postoje dovoljno dobre alternative za PFAS, međutim, istraživanja su pokazala da zapravo postoje i to bezbednije za životnu sredinu, poput biorazgradivih ili manje štetnih sintetičkih materijala. Na primer, vodootporni materijali napravljeni od prirodnih vlakana obogaćenih voskom ili smolom.

Foto-ilustracija: Unsplash (Keagan Henman)

Problem u vezi sa tekstilom koji sadrži PFAS ogleda se i u otežanoj mogućnosti reciklaže. Na kraju životnog veka tekstila, uglavnom ne postoje informacije o tome da li sadrži PFAS i, ako sadrži, u kojoj količini. Testiranje tekstila na ove hemijske supstance predstavlja skup i zahtevan proces. Tekstil koji sadrži ove supstance teško je reciklirati zbog njihove otpornosti na raspadanje, a ako se podvrgne reciklaži, dolazi do širenja supstance kroz reciklažne tokove. Takođe, proces uklanjanja PFAS od ostatka tekstila koji može da se reciklira jeste finansijski neisplativ. Još jedna od alternativa može biti upotreba biopolimera, koji je sve popularniji u svetu i značajno se lakše reciklira i razgrađuje.

Tehnički izvodljive alternative postoje za različite kategorije tekstila kao što su kućni tekstil, sportska odeća i obuća. Međutim, za neke kategorije, kao što je zaštitna oprema za vatrogasce ili oprema u medicini koja štiti od izlaganja različitim tečnostima, još uvek ne postoji dovoljna zamena za PFAS.

Evropska unija treba da nastavi sa uvođenjem novih tehnologija i strožih regulativa, kao što su digitalni pasoši za proizvode, kao i sa unapređenjem metoda za sortiranje. Sve ovo pomoći će da se PFAS prati kroz celokupan životni ciklus proizvoda.

Katarina Vuinac

Intenzivno smanjujemo emisije CO2 u poslovanju

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto: ljubaznošću Vesne Brkić Bošković

Ove godine navršava se 20 godina otkako je formirano prvo odeljenje za korporativnu društvenu odgovornost u Generali grupi. Posle dve decenije, Generali svoju društvenu odgovornost vidi kroz četiri uloge: odgovornog poslodavca, odgovornog građanina, odgovornog osiguravača i odgovornog investitora.

– Kao odgovoran investitor ulažemo u onaj deo ekonomije koji ima pozitivan uticaj na životnu sredinu i društvo. Kao odgovoran osiguravač pružamo proizvode osiguranja sa ESG komponentama. Kao odgovoran građanin činimo pozitivne stvari za zajednicu u kojoj živimo kroz globalnu inicijativu Generali grupe The Human Safety Net. Kao odgovoran poslodavac promovišemo različitost, jednakost i inkluziju u radnom okruženju i radimo na profesionalnom i ličnom razvoju zaposlenih. Mogu sa zadovoljstvom da kažem da nas to čini i poželjnim poslodavcem – ističe Vesna Brkić Bošković, direktorka Direkcije za logistiku i nabavku Generali Osiguranja Srbija.

Sa njom smo razgovarali i o planovima kompanije u oblasti ciljeva i smanjenja emisije CO2, na koji način su zaposleni uključeni u taj proces i šta smatraju važnom porukom kada je održivost u pitanju.

Jedan od ciljeva je i smanjenje emisije CO2 . Kakvi su konkretni planovi vaše kompanije na tom planu?

– Cilj Generali grupe je da u poslovanju smanji emisiju CO2 za 35 odsto u 2025. i za 40 odsto u 2026.  godini, u odnosu na baznu 2019. godinu. Rezultati za 2023. godinu govore da smo na dobrom putu, ostvareno je umanjenje od 33,4 odsto u odnosu na 2019. godinu. Sve je to moguće kada imate podršku menadžmenta i zaposlenih, ali i kada imate posvećen tim za upravljanje energijom i tim za upravljanje životnom sredinom. Napomenuću i da naša kompanija već dugi niz godina poseduje sertifikate međunarodnih standarda ISO 14001 – sistem upravljanja zaštitom životne sredine i standard ISO 50001 – sistem upravljanja energijom i da radimo u skladu sa zahtevima ova dva standarda.

Aktivnosti koje Generali grupa sprovodi u velikom broju zemalja su kupovina električne energije koja je proizvedena iz obnovljivih izvora, energetski efikasniji objekti i efikasnije korišćenje poslovnih prostora uz dalju optimizaciju. Akcenat je i na smanjenju broja službenih putovanja, načinu korišćenja službenih automobila i elektrifikaciji voznog parka. Treći pravac je smanjenje potrošnje papira kroz digitalizaciju i optimizaciju procesa.

U FOKUSU:

Kada je postizanje navedenih ciljeva u pitanju, veliku ulogu imaju i sami zaposleni. Na koji način su oni uključeni u ovaj proces?

Foto: ljubaznošću Vesne Brkić Bošković

– Naši zaposleni će se u narednom periodu preseliti u novo sedište kompanije. I taj prostor će posedovati sertifikat o energetskoj efikasnosti i imaće mogućnost korišćenja električne energije iz obnovljivih izvora. Krajem prošle godine, naš lokalni ESG tim definisao je lokalni ESG akcioni plan, gde je veliki deo aktivnosti usmeren na ekologiju i energetsku efikasnost. Tim su, pored menadžera relevantnih funkcija, činili i zaposleni – ambasadori održivosti. Na pitanje kako smanjiti emisiju CO2 dobili smo brojne predloge i pokrenuli inicijative za smanjenje potrošnje papira (snimanje nedigitalnih procesa i dalja digitalizacija, smanjenje slanja papirne pošte, smanjenje broja dokumenata za štampanje, praćenje količine odštampanog materijala). Naravno, veoma je važno da radimo na edukaciji zaposlenih i širimo svest o značaju smanjenja karbonskog otiska. Pored obuka na nivou Grupe, pokrenute su i lokalne radionice i brojne aktivnosti koje imaju za cilj da edukuju naše kolege kako mogu doprineti zaštiti životne sredine. Učestvovali smo u akciji sadnje drveća u Novom Sadu i Nišu, kao i u nekoliko akcija čišćenja otpada. Ostvarivanje ciljeva je jedino moguće uz zaposlene koji su zainteresovani i angažovani i spremni da prenesu naše aktivnosti u svoje lokalne zajednice.

Šta smatrate važnom porukom kada je održivost u pitanju?

– Kada se sprovedu sve aktivnosti, na kraju ostaje da se izmeri efekat urađenog i napravi poređenje. Jako je bitno za svaku kompaniju da ima uspostavljen sistem i jasnu metodologiju. Počev od 2019. godine, podaci o potrošnji goriva, električne energije, papira, količini otpada koji se reciklira i koji se ne reciklira, pređenim kilometrima na službenim putovanjima unose se u aplikaciju Sphera. Svi podaci moraju biti dokumentovani i svi podaci su podložni proveri i verifikaciji eksterne revizije. To je pouzdan pokazatelj koji nam kaže ne samo da smo doneli dobre odluke, već i da one daju vidljive i značajne rezultate u očuvanju okruženja u kojem živimo.

Generali osiguranje Srbija

Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Uz podršku EU otpad od automobila i građevinskog tekstila postaje novi proizvod

Foto: UNDP

Uz podršku Evropske unije u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji„, dve kompanije u okolini Beograda recikliraju automobilski, odnosno otpad od građevinskog tekstila i prave nove proizvode. Tako doprinose prelasku sa linearnog na cirkularni model poslovanja, odnosno efikasnijoj upotrebi resursa i energije, smanjenju otpada i emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), kao i očuvanju životne sredine. 

„Ovo su samo dva od brojnih primera kako EU podržava srpske preduzetnike. Mi im dajemo priliku da svoju kreativnost i domišljatost iskoriste da pomognu u zelenoj tranziciji, istovremeno doprinoseći privrednom rastu. Ekologija i ekonomija moraju ići ruku pod ruku. Održivi biznisi su ključ za zeleniju budućnost. Svi smo na dobitku kad su kompanije ekološki osvešćene“, poručio je NJ.E. Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Zahvaljujući sufinasiranju EU, kompanija „Steel Impex“ je za svoj pogon u Krnješevcima, uz opremu koja joj omogućava da reciklira 80-90 odsto jednog vozila, nabavila i prateći sistem za filtraciju vazduha. Odvajanjem različitih frakcija metala iz automobilskog otpada kompanija će proizvoditi metalni granulat visoke čistoće, koji mogu da koriste domaće livnice. Ovo će dovesti do smanjenja količine automobilskog otpada u zemlji za preko 165.000 tona u narednih 20 godina.

Pročitajte još:

„Ponovno korišćenje i smanjenje otpada je dobro za životnu sredinu, ljude i njihovo zdravlje, ali i za privredu, jer smanjuje troškove poslovanja i povećava konkurentnost kompanija na stranim tržištima. Zajedno sa Evropskom unijom i drugim partnerima, UNDP će nastaviti da podržava inovatore čije inicijative doprinose zelenoj tranziciji srpske privrede i društva“, poručio je Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji.

Ambasador EU i stalni predstavnik UNDP-a obišli su i kompaniju „ArTech Inženjering“ iz Dobanovaca, koja od restlova tekstila iz proizvodnje šatora, tendi i cirada razvija novi materijal – „reteks“. Ovaj materijal je pogodan za korišćenje u građevinarstvu kao izolacija i u uređivanju enterijera.

U okviru projekta „EU za Zelenu agendu“ do sada je 66 „zelenih“ inovacija ukupne vrednosti 25 miliona USD, dobilo finansijsku podršku EU, Švajcarske i vlade Srbije za sprovođenje u praksi.

Predstavljanje inovacija kompanija „Steel Impex“ i „ArTech Inženjering“ organizovano je u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koji uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: UNDP

Bliži se akcija čišćenja „Zavrni Rukave“

Foto ilustracija: Pixabay

Ekološki pokret “Eko Straža” po 12. put organizuje najmasovniju kampanju čišćenja Srbije pod nazivom “Zavrni Rukave” koja se održava u nedelju, 29. septembra. Prijave za lokacije i vođe akcije trajaće do četvrtka 26. septembra, navode iz pokreta.

Na svojim društvenim mrežama dodaju da je u prethodnoj akciji učestvovalo 4.900 ljudi na 304 lokacije, te da je iz prirode uklonjeno oko 100 tona otpada.

“Zavrni Rukave je nacionalna kampanja čišćenja Srbije koja se održava nekoliko puta godišnje. Cilj je da se što više organizacija, grupa građana i individualaca okupi za jedan dan na što više mesta po celoj Srbiji i da čiste u isto vreme. Po uzoru na Lets do it Estonia 2008, kada su Estonci za jedan dan očistili celu zemlju, kao Let’s Clean Slovenia 2012 kada je 250.000 Slovenaca (odnosno 13 odsto populacije) izašlo i očistilo Sloveniju od divljih deponija”, kažu iz Eko Straže.

Pročitajte još:

Iako akcija ‘Zavrni Rukave’ još uvek nije uspela da mobiliše onoliko ljudi koliko su to uspele ove dve evropske zemlje, interesovanje za učešće u akciji svake godine raste.

“Dok ne dođemo do nivoa da celu Srbiju očistimo za jedan dan, možemo zajedno da uklanjamo veliku količinu otpada iz prirode, učimo decu pravom patriotizmu i vrednostima, širimo svest o katastrofalnom stanju u Srbiji po pitanju upravljanja otpadom, mobilišemo veliki broj ljudi da pokaže da je nekome ipak stalo”, dodaje se u saopštenju pokreta.

Prijave za učestvovanje nisu potrebne, a na sajtu zavrnirukave.rs može se naći lista prijavljenih lokacija. Potrebno je da se učesnici pojave u nedelju, 29. septembra, na izabranoj lokaciji u 10 sati jer sve akcije počinju u isto vreme.

Energetski portal