Home Blog Page 24

Kanadski istraživači razvili proces pretvaranja metana i CO2 u korisne resurse

Foto-ilustracija: Unsplash (jas-min)

Naučnici sa Univerziteta Makgil, jednog od najstarijih u Kanadi, otkrili su kako da iskoriste sunčevu svetlost da pretvore dva štetna gasa, metan i ugljen-dioksid, u korisne hemikalije. Na jedan način, proces bi se mogao uvrstiti u neki oblik reciklaže štetnih emisija.

Tim naučnika uspeo je da postigne ovaj podvig koristeći specijalan katalizator napravljen od zlata, paladijuma i galijum nitrida, koji u kombinaciji sa sunčevom svetlošću pokreće hemijsku reakciju koja dalje pretvara metan i ugljen-dioksid u zeleni metanol i ugljen-monoksid, koji su veoma korisni u industriji energije i hemikalija.

Neizostavna prednost ovog procesa je to što radi na sobnoj temperaturi i ne zahteva visoke temperature ili jake hemikalije, što je zapanjujuće.

Pročitajte još:

Istraživači veruju da bi ovo otkriće moglo pomoći Kanadi da postigne svoj cilj smanjenja emisija gasova staklene bašte na nulu do 2050. godine, pretvarajući ove štetne gasove u korisne resurse koji mogu doprineti održivoj budućnosti.

S obzirom da se crpi sunčeva svetlost, i jedna materija pretvara u drugu, poređenje sa fotosintezom postaje neizostavno. Fotosinteza, inače proces svojstven prirodi, koristi sunčevu svetlost da pretvori ugljen-dioksid i vodu u hranu i kiseonik. U oba slučaja, sunčeva energija igra ključnu ulogu u pretvaranju štetnih gasova u korisne proizvode.

Pretvoriti najštetnije hemikalije na održiv način u vredne hemikalije ostaje pitanje za budućnost, čija bi ozbiljna primena mogla preoblikovati industrijske procese.

Energetski portal

Stara štampa u novom ruhu

Foto: Ljubaznošću Nade Ubiparip

Za proizvodnju papira potrebno je mnogo električne energije, vode i celuloze, a kao što svi znamo on se „lako i brzo“ troši, zato je racionalna potrošnja, reciklaža ili ponovna upotreba višestruko značajna. Kako se starom papiru može udahnuti nov život i dati nova upotrebna vrednost otkriva nam Nada Ubiparip iz Mrkonjić Grada. Pored brige o porodici, a Nada je i majka troje dece, uspeva da pronađe vreme da se posveti svom hobiju. Po zanimanju je tehničar modelar odeće, ali nažalost nije imala priliku i mogućnost da kroji i šije, već je pronašla način da svoju kreativnost iskaže izrađujući korpe od starih novina.

Foto: Ljubaznošću Nade Ubiparip

– Nikad nisam radila u struci, a glavni razlog je što je za taj posao potreban adekvatan radni prostor koji nemam. Iako znam i da nešto iskrojim i sašijem, odlučila sam da to ostavim po strani i izaberem nešto što mogu da radim bilo gde u kući. Kada sam bila mala, majka me je učila da pletem i tako sam došla na ideju da to znanje upotrebim za stvaranje nečeg novog i lepog – objašnjava Nada.

U početku je iz razonode plela kape, šalove i džempere za svoju decu, a onda je sasvim slučajno, gledajući razne klipove naišla na jedan u kojem žena izrađuje korpe od papira. Priseća se da je to oduševilo, pa je sate i dane provodila učeći i usavršavajući pletenje papira.

U FOKUSU:

Danas iz Nadinih kreativnih ruku izlaze korpe raznih motiva, veličina i oblika. Tako na njenoj Instagram stranici Nadinokorparstvo možete videti korpe izrađene za Vaskrs, Novu godinu, Božić, u obliku pčele, vozića, ogromne korpe za igračke, pa čak i modne torbe.

Otkrila nam je kako joj je omiljeni rad korpa – vozić koji zapravo služi kao držač za olovke i školski pribor.

– Za izradu korpi dobijam staru štampu iz jedne zemlje u regionu zato što je papir dosta kvalitetniji od onog koji se kod nas može naći. Prvo osmislim kako će korpa izgledati i onda sledi izrada. Sam proces izrade počinje tako što prvo pripremim papir, onda izrađujem štapiće, farbam ih i potom pletem. Uglavnom imam neki model, kalupe svakakvih oblika za različitite korpe. Uvek prvo ispletem dno, pa kada ga završim podižem štapiće i pletem koliko mi je potrebno u visinu – objašnjava naša sagovornica.

Ističe da su boje koje koristi ekološke, i da su bezbedne i ukoliko dođu u kontakt sa hranom. Tako se korpe mogu koristiti za razna posluženja kod kuće.

Priredila: Jasna Dragojević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Čačak – Do sredine oktobra novi javni poziv za unapređenje energetske efikasnosti

Foto-ilustracija: Unsplash (Harry Cao)

Na tribini pod nazivom „Kako se prijaviti za subvencije za zamenu stolarije, izolacije, fasade, solarne panele?’’, građani Čačka imali su priliku da se informišu o benefitima ulaganja u energetsku efikasnost i novom javnom pozivu koji će biti raspisan do sredine oktobra.

Ovaj događaj organizovali su Ministarstvo rudarstva i energetike i Grad Čačak, a za subvencije koje građani mogu da iskoriste za unapređenje energetske efikasnosti u porodičnim kućama i stanovima, ove godine obezbedili su ukupno 52,5 miliona dinara.

U zavisnosti od paketa mera, moguće je ostvariti subvencije do 65 odsto ukupne vrednosti energetske sanacije.

Grad Čačak je u poslednje tri godine, u saradnji sa Ministarstvom, izdvojio oko 200 miliona dinara za podršku građanima za sprovođenje mera energetske efikasnosti.

Pročitajte još:

Kako je na tribini istaknuto, prošle godine 267 domaćinstava dobilo je podsticajna sredstva među kojima je najveće interesovanje za zamenu fasadne stolarije i kotlove na gas ili pelet.

Projekat „Čista energija i energetska efikasnost za građane“ sprovodi se u saradnji sa Svetskom bankom u okviru koga će više od 50.000 domaćinstava u Srbiji dobiti subvencije do kraja 2027. godine. Subvencije su u ovoj godini dostupne za građane u 137 lokalnih samouprava a javni pozivi su već raspisani u više od 60 gradova i opština.

Energetski portal

Zasavica ima zelene oaze, jedinstvenu farmu životinja, bunar i zelenu energiju

Foto-ilustracija: Pixabay (herbert2512)

Zelene energije za zelene oaze, tako bi se ukratko mogao nazvati projekat koji će se u narednom periodu realizovati u SRP „Zasavica“. Vrednost posla je 80.000 evra, a realizuje se u saradnji sa UNDP-om.

Danas je Zasavica turistička atrakcija. Ima jedinstvenu farmu magaraca i podolskog govečeta, konja, svinja mangulica godišnje poseti više od 150.000 turista. Voda ovde znači život.

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

,,Sedamdesetih godina prošlog veka meštani su izbušili ovaj atrterski bunar, dubok 260 metara, koji ima isti kapacitet do danas. Višak vode preliva ide u spa centar u kojem se kupaju konji krave svinje, jedino magarci ne vole vodu, oni beže od vode. Njihov spa centar je valjanje po prašini“, rekao je Paja Papić, zamenik upravnikaSRP „Zasavica“.

Zato je stručni tim rezervata u najvećoj depresiji pašnjaka eksperimentalno, izbušio bunar koji pokreću solarni paneli i tako oživeo još jedan spa centar za sve stanovnike rezrvata, okolnu divljač i ptice – posebna atrakcija je crni ibis!

,,Čovek se danas čudi ovome zato što je navikao na stoku u toru, u štali, a ovo što je nekad bilo sasvim normalno. Pre 50, 60 godina ovde su jurcali konji krave svinje, svinja je bilo hiljade“, ističe Papić.

Pročitajte još:

U Zasavici je i energija zelena

,,Mislim da smo mi jedini rezevat prirode u bivšoj Jugoslaviji, Srbiji, a možda i dalje koji je potpuno energetski nezavisan. Kao što vidite imamo solarnu elektranu. Mi smo i proizvođač i potrošač“, rekao je Slobodan Simić, upravnik SRP „Zasavica“.

Kamping je ovde pretvoren u glamping. Krstarenje rezervatom, najskiplji sir na svetu od magarećeg mleka, proizvodi od mangulice, samo su neke od turističkih atrakcija.

,,Gnajs iz Brazila, kamen koji je star milijardu godina, najveći je i najteži kamen uvezen u Srbiju. U saradnji sa profesorom Karavelićem, čuvenim vajarom hteli smo da napravimo nešto što je i najstarije u ovoj zemlji, skulptura bika kao sibola snage“, rekao je Slobodan Simić.

A najsnažnija poruka sa eko safarija je da u ekonomiji opšte dobrobiti, tradicija ima budućnost.

Izvor: RTS

Emisije metana rekodno porasle za tri godine

Photo-illustration: Unsplash (Martin Sepion)

Globalne emisije metana rastu ubrzano zbog ljudskih aktivnosti, pa su prema Globalnom budžetu za metan za 2024 (eng Global Methane Budget 2024.) njegove emisije porasla za 20 odsto u protekle dve decenije, dok su rekorne količine zabeležene od 2020. godine.

Metan je jedan od tri glavna gasa sa efektom staklene bašte, snažniji je od ugljen-dioksida, a opstaje kraće u poređenju sa ugljen-dioksidom i azotnim oksidom (nekoliko decenija).

Budžet su pripremili međunarodni istraživački partneri, uključujući CSIRO, nacionalna naučna agencija Australije, kao deo Globalnog projekta za ugljenik. On pokriva 17 prirodnih i antropogenih (ljudski izazvanih) izvora i pokazuje da je metan porastao za 61 milion metričkih tona godišnje.

Pep Canadell, izvršni direktor CSIRO-a za Globalni projekat za ugljenik, izjavio je da su koncentracije metana nedavno porasle brže nego ikada od kada su započeta pouzdana merenja 1986. godine.

Pročitajte još:

„Videli smo veće stope rasta metana tokom poslednje tri godine, od 2020-2022, sa rekordom u 2021. godini. Ovaj porast znači da su koncentracije metana u atmosferi 2,6 puta veće nego u predindustrijskom periodu (1750. godine)“ rekao je Canadell.

Izveštaj je pokazao da poljoprivreda doprinosi 40 odsto globalnih emisija metana iz ljudskih aktivnosti, na drugom mestu su fosilna goriva (34 odsto), čvrsti otpad i otpadne vode (19 odsto), i sagorevanje biomase i biogoriva (7 odsto).

Pet najvećih emitera antropogenog metana u 2020. godini bile su Kina (16 odsto), Indija (9 odsto), SAD (7 odsto), Brazil (6 odsto) i Rusija (5 odsto).

Smanjene antropogenih emisija metana ostvarile su EU i Autralija, međutim na globalnom nivou emisije metana se moraju smanjiti za 30 odsto do 2030. godine.

Za put ka neto nultim emisijama, u skladu sa Pariškim sporazumom, koji stabilizuje temperature ispod 2°C u odnosu na predindustrijski nivo, antropogene emisije metana moraju opasti za 45 odsto do 2050. godine u odnosu na nivo iz 2019. godine.

Globalni budžet za metan za 2024. godinu je četvrti takav budžet objavljen u časopisu Earth System Science Data.

Energetski portal

Kina više nije najveći zagađivač plastičnim otpadom, Indija preuzela vodeću poziciju

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Najveći svetski zagađivač plastikom sada je Indija, koja je odgovorna za gotovo petinu globalnih emisija plastike sa 9,3 miliona tona plastičnog otpada godišnje, pokazala je naučna studija, objavljena u časopisu Nature. Procenjeno je da se 52,1 milion tona plastičnog otpada godišnje emituje u životnu sredinu.

Istraživači sa Univerziteta u Lidsu, koristili su napredne tehnike modeliranja za mapiranje emisije plastičnog otpada u 50.702 opštine širom sveta. Ovi podaci visoke rezolucije pružaju neviđene uvide u izvore i raspodelu zagađenja plastikom, što potencijalno može promeniti međunarodne politike, nadaju se naučnici.

Nesakupljeni otpad najveći problem

Studija identifikuje nesakupljeni otpad kao najvećeg uzročnika zagađenja plastikom, koji čini 68 odsto svih emisija plastičnog otpada na globalnom nivou. Ovo otkriće osporava prethodne pretpostavke o glavnim izvorima plastičnog zagađenja i ističe ključnu potrebu za poboljšanjem usluga sakupljanja otpada, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Studija naglašava da bi rešavanje problema nesakupljenog otpada moglo imati najveći uticaj na smanjenje kopnenih izvora makroplastičnog zagađenja.

Otkriven je oštar kontrast između Globalnog Severa i Juga. Dok zemlje sa visokim prihodima doprinose sa samo 0,3 odsto globalnim emisijama plastičnog otpada, zemlje Južne Azije, Podsaharske Afrike i Jugoistočne Azije su najveći emiteri. Indija prednjači, odgovorna je za gotovo petinu globalnih emisija plastike sa 9,3 miliona tona godišnje.

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Iznenađujuće, Kina, koja se često smatra najvećim zagađivačem plastikom prema ranijim modelima, zauzima četvrto mesto u ovoj studiji. Istraživači to pripisuju napretku Kine u usvajanju praksi spaljivanja otpada i kontrolisanih deponija.

Studija takođe ukazuje na značajan problem otvorenog spaljivanja plastičnog otpada, što je često zanemareno u diskusijama o zagađenju plastikom. Prema istraživanju, više plastičnog otpada se spaljuje u otvorenim, nekontrolisanim požarima nego što se emituje kao otpad širom sveta. Ova praksa oslobađa štetne supstance i doprinosi emisijama koje utiču na klimu.

Pročitajte još:

Podaci mogu biti osnova za globalni sporazum o zagađenju plastikom

Ovaj novi inventar dolazi u trenutku kada su pregovori o globalnom sporazumu o zagađenju plastikom u toku. Podaci koje pruža ova studija mogli bi poslužiti kao ključna osnova za zemlje potpisnice sporazuma, omogućavajući im da izračunaju i uporede svoje emisije plastičnog otpada, nadaju se naučnici.

Studija sugeriše da će, kao kod međunarodnih sporazuma o klimatskim promenama, i potpisnici Sporazuma o plastici morati da razviju metode za izračunavanje i poređenje svojih emisija. Ovaj inventar emisija omogućava im da to urade na visokom nivou preciznosti.

Istraživači naglašavaju potrebu za multisektorskim pristupom u smanjenju emisija plastičnog otpada, uključujući rešavanje nedostataka u celokupnom životnom ciklusu proizvoda, redizajn sistema proizvoda, smanjenje izvora i poboljšanje reciklažnih sistema širom sveta.

Izvor: Cirkularna ekonomija

Svetski dan čišćenja

Foto-ilustracija: Pixabay

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 8. decembra 2023. godine donela rezoluciju 78/122 kojom se 20. septembar proglašava Svetskim danom čišćenja.

Ovom rezolucijom pozivaju se sve države, organizacije Ujedinjenih nacija, međunarodne i regionalne organizacije, kao i civilno društvo, privatni sektor i akademska zajednica da obeležavaju ovaj dan kroz aktivnosti koje podižu svest o važnosti čistoće za održivi razvoj.

Iako mnoge zajednice i vlade širom sveta već sprovode akcije čišćenja i po nekoliko puta godišnje, obeležavanje Svetskog dana čišćenja služi kao podsećanje na zajedničku odgovornost za očuvanje čiste i zdrave okoline, kao i za održivo upravljanje otpadom i resursima.

Prošlogodišnji Svetski dan čišćenja okupio 71 milion volontera u celom svetu, održan je u 197 mesta i sakupljeno je oko 325 hiljada tona otpada, piše EU u Srbiji.

Predviđa se da će globalna proizvodnja čvrstog komunalnog otpada porasti sa 2,1 milijarde tona u 2023. godini na 3,8 milijardi tona do 2050. godine. Ukoliko ne budu preduzete hitne mere za poboljšanje upravljanja otpadom, globalni troškovi za ove procese mogli bi se skoro udvostručiti do 2050. godine, dostigavši 640,3 milijarde dolara. Više od dve milijarde ljudi nema pristup sakupljanju otpada, dok preko tri milijarde nema adekvatne objekte za njegovu kontrolisanu obradu ili odlaganje, poručuju iz Ujedinjenih nacija.

Pročitajte još:

Posebna pažnja posvećena je čišćenju Arktika

Inauguracioni događaj povodom Svetskog dana čišćenja biće održan danas u gradu Tormse u Norveškoj. Događaj na temu „Arktički gradovi i morski otpad” organizovan je u saradnji sa lokalnim vlastima i drugim partnerima kako bi inspirisao globalne zajednice da primene održive prakse za zaštitu Arktika.

Zbog osetljivog arktičkog ekosistema, posebna pažnja posvećena je čišćenju plastike i morskog otpada. Gradovi poput Tromsea suočavaju se s jedinstvenim izazovima zbog ekstremnih vremenskih uslova, izolacije i skupih infrastruktura. Na događaju su predstavljene norveške strategije upravljanja otpadom, koje su prilagođene surovim arktičkim uslovima, uz naglasak na inovacije, angažovanje zajednice i saradnju u cilju stvaranja održivih sistema za upravljanje otpadom.

Energetski portal

Srbija – Aukcije za solar i vetar u novembru

Foto-ilustracija: Unsplash (Bill Griepenstroh)

Drugi krug aukcija za raspodelu kvota za gradnju solarnih elektrana i vetroparkova Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije planira da raspiše u novembru ove godine. Iz Ministarstva poručuju da rade na pripemi regulativnog ovkira za drugi kruga aukcija, kao i da bi kvote trebalo da budu u skladu sa pripremljenim trogodišnjem planom.

Rade Mrdak, savetnik za obnovljive izvore energije u Ministarstvu rudarstva i energetike kaže da je raspisivanje aukcija u novembru „naša želja, ali videćemo kako će se razvijati stvari, taj mesec je zacrtan kao cilj“. O ovoj i drugim temama on je govorio na panel diskusiji konferencije “Privreda na putu zelene tranzivije” koju je organizovala Američka privredna komora u Srbiji (AmCham Srbija).

Tokom nastavka diskusije o prvim aukcijama, moderator Petar Mitrović, iz advokatske kancelarije Karanović & Partners, rekao je da će na aukcijama sada biti primenjen i novi kriterijum koji je uveden prošlogodišnjim izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije.

Foto: AmCham Srbija

Ostali učesnici panel diskusije bili su Davor Pupovac, direktor Sektora za analizu tržišta i upravljanje rizicima u „Elektroprivredi Srbije“, Nenad Šijaković, savetnik generalne direktorke za međunarodna i regulatorna pitanja u „Elektromreži Srbije“, Dalibor Nikolić, direktor Direkcije za upravljanje DEES u „Elektrodistribuciji Srbije“ i Jovan Šljivić, viši menadžer u konsultantskoj kući KPMG, dok je uz Mitrovića, moderatora bila i Maja Turković, CWP Europe.

Panelisti su učesnicima bliže predstavili izmene Zakona o energetici i novinama, posebno u smislu novouvedenog koncepta „aktivnog kupca“, pretpostavke za uspešnu implementaciju ovog instituta i različite uloge koje će garantovani snebdevač, operatori prenosnog i distributivnog sistema imati u ovom procesu. Na panelu je bilo reči i o izmenama u procedurama priklјučenja na distributivnu i prenosnu mrežu, kao i planovima za dalјa unapređenja kapaciteta sistema. Jedan deo diskusije bio je posvećen i mogućnostima za usklađivanje sa Mehanizmom za prekogranično usklađivanje cene ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM) i mogućim načinima na koje privreda može umanjiti svoje direktne i indirektne emisije CO2.

Pročitajte još:

Stefan Lazarević, predsednik Upravnog odbora AmCham Srbija, tokom uvodnog obraćanja, rekao je da je dosledno sprovođenje Zelene Agende je jedna od sve važnijih reformi koje zahtevaju članice Američke privredne komore u Srbiji (AmCham Srbija). Te da je energetika kao deo Zelene Agende je ključni faktor dalje dekarbonizacije privrede.

Dekarbonizacija privrede je neophodna kako bi kompanije bile konkurentne na tržištu Evropske unije, koje je između ostalog naše najveće izvozno tržište, ali i da bismo svi mi, građani, disali čist vazduh. Američka privredna komora je zadovoljna dobrom i konstruktivnom saradnjom sa Ministarstvom rudarstva i energetike po mnogim pitanjima, kao i sa napretkom koji je do sada ostvaren u oblasti energetike. U narednom periodu će nam biti važno da ispratimo doslednu primenu novih zakonskih rešenja koja će omogućiti dalja ulaganja kompanija u sopstvene kapacitete za proizvodnju zelene energije, dalji razvoj velikih projekata u oblasti obnovljivih izvora energije, kao i njihovu međusobnu simbiozu, kroz Korporativne ugovore o otkupu električne energije”, kaže Lazarević.

Stefan Srbljanović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike ističe da izmene i dopune Zakona o energetici treba da unaprede funkcionisanje energetskog sistema i omoguće veću energetsku sigurnost kako u neposrednoj, tako i u daljoj budućnosti, u periodu prelaska na čiste izvore energije.

Konferenciju „Privreda na putu zelene tranzicije“ organizovala je Američka privredna komora u Srbiji. 

Energetski portal

Poplavni talas stigao do Srbije – Novi Sad u pripravnosti

Foto-ilustracija: Unsplash (Nazrin B Va)

Poplavni talas koji je pogodio zemlje širom Evrope i doveo do rasta nivoa reka, stigao je i do Srbije. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), nivo Dunava je u porastu i očekuje se dodatni rast u naredna tri dana.

Kako RTS prenosi, do kraja nedelje očekuje se da će nivo Dunava biti pola metra ispod granice za vanrednu odbranu od poplava. U naselju Baračka, nedaleko od Bezdana, Dunav se već izlio u nebranjenom delu, ugrožavajući desetine vikendica, a postoji opasnost da voda dopre do gornjih spratova objekata.

Gradonačelnik Novog Sada, Milan Đurić, pokrenuo je preventivne mere zbog složene hidrometeorološke situacije u slivu Dunava. Juče je organizovana akcija punjenja džakova peskom, u kojoj su učestvovali zaposleni iz gradskih javno-komunalnih preduzeća i članovi Vatrogasnog saveza Grada Novog Sada. Napunjeni džakovi će, u slučaju potrebe, biti postavljeni na kritičnim tačkama radi sprečavanja potencijalnog izlivanja voda i „urbanih poplava“.

Prema rečima Dejana Šijaka, člana Gradskog veća za komunalne i inspekcijske poslove, Grad Novi Sad zajedno sa JVP „Vode Vojvodine“ realizuje punjenje 5.000 džakova peskom. Iako se prognozira da će nivo Dunava u narednim danima biti u okviru redovne odbrane od poplava, situacija se svakodnevno prati, a nadležne službe su spremne da preduzmu sve potrebne mere.

Pročitajte još:

JVP „Vode Vojvodine“ je proglasilo redovnu odbranu od poplava na teritoriji grada Sombora. Ova odbrana se sprovodi na deonicama nasipa Dunava, od granice sa Mađarskom do Kučke kod Apatina, u dužini od 20 kilometara. Uvedena su dežurstva i sprovedene sve mere predviđene Opštim i operativnim planom za odbranu od poplava.

Na sajtu RHMZ-a navodi se da se danas očekuje dostizanje i prelazak granice redovne odbrane kod Apatina, sutra kod Novog Sada, a kod Bogojeva i Bačke Palanke 22. septembra, uz dalje povećanje vodostaja. Vrh poplavnog talasa kod Bezdana očekuje se 25. septembra, dok će Novi Sad talas dosegnuti 27. i 28. septembra, ali se predviđa da će ostati ispod granica za vanrednu odbranu.

Energetski portal

U Pećincima uskoro rekonstrukcija postrojenja za otpadne vode

Foto-ilustracija: Pixabay

U opštini Pećinci uskoro će početi rekonstrukcija postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, što predstavlja unapređenje ekološke infrastrukture ove opštine. Cilj je modernizacija postrojenja kapaciteta za 10.000 stanovnika, koje će nakon završetka radova ispuštati tehnički ispravnu vodu, čime će se direktno doprineti očuvanju životne sredine i poboljšanju kvaliteta vode, kako se navodi na sajtu Vlade Srbije.

Osim toga, u toku je izgradnja kanalizacione mreže koja nedostaje u pet naselja u opštini Pećinci u dužini od 78 kilometara. To su naselja Ogar, Brestač, Prhovo i Popinci koji će koristiti novoizgrađeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, dok će naselje Deč, gde se takođe gradi kanalizacija, biti povezano sa drugim postrojenjem, objasnila je resorna ministarka.

U proteklom periodu već je ugovorena izgradnja ili rekonstrukcija postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u drugim gradovima Srbije kao što su Niš, Sečanj, Apatin, Bečej i Bela Palanka, a planirano je da se radovi ove godine započnu i u Valjevu i Priboju, kako bi se takođe modernizovala infrastruktura ovog tipa.

Pročitajte još:

Osim rekonstrukcije postrojenja, širom Srbije se gradi ili je planirana izgradnja više od 340 kilometara kanalizacione mreže, što će značajno unaprediti kvalitet života građana.

Infrastrukturni projekti kao što je kanalizaciona mreža, deo su dugoročnog plana da se u svim delovima zemlje osigura savremena i ekološki održiva infrastruktura za tretman otpadnih voda, čime se direktno utiče na zaštitu životne sredine i zdravlje stanovništva.

Energetski portal

Prodaja EV-ova uspeva da raste uprkos različitim izazovima automobilske industrije

Foto-ilustracija: Unsplash (markus-spiske)

Proizvođači automobila u Evropi napreduju ka ispunjenju klimatskih ciljeva koje je postavila Evropska unija, zahvaljujući ubrzanju prodaje električnih vozila (EV), iako se suočavaju sa mnogim propratnim izazovima.

Iako neki proizvođači automobila izražavaju zabrinutost zbog sporog prihvatanja električnih vozila i traže odlaganje ciljeva za smanjenje emisije CO2, T&E procenjuje da će EV igrati ključnu ulogu u smanjenju emisija.  Rast prodaje će biti podstaknut uvođenjem sedam novih, pristupačnih modela električnih vozila po ceni ispod 25.000 evra, koji će biti dostupni između 2024. i 2025. godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (m)

Kako se navodi, neki proizvođači će se i dalje oslanjati na hibride kako bi popunili preostali jaz u emisijama. Stellantis i Volkswagen Grupa će koristiti hibride za 33 odsto i 30 odsto svojih ciljeva smanjenja emisija, dok će Mercedes-Benz i Renault koristiti hibride za 17 odsto i 15 odsto potrebnog smanjenja. BMW planira osloniti se na plug-in hibride kako bi ostvario 18 odsto smanjenja emisije.

T&E ističe da, ukoliko se proizvođači automobila više okrenu hibridima, udeo električnih vozila na tržištu bi mogao pasti na 20 odsto. Neki proizvođači razmatraju partnerstva sa kompanijama poput Tesle i Volva kako bi lakše postigli svoje ciljeve. 

Pročitajte još:

Pored prodaje električnih vozila, uočene su razlike između privatnog i korporativnog sektora u pogledu prihvatanja EV-a. Dok 13,8 odsto svih novih automobila registrovanih u privatnom sektoru čine EV-ovi, taj procenat je nešto niži u korporativnom sektoru, iznoseći 12,4 odsto. S obzirom na to da kompanije registruju 60 odsto svih novih automobila u EU, ovaj zaostatak ima značajan uticaj.

Najveći izazovi u prihvatanju električnih vozila u korporativnom sektoru primećeni su u najvećim evropskim tržištima kao što su Nemačka, Francuska, Italija i Španija. U ovim zemljama, kompanije su smanjile kupovinu električnih automobila u prvoj polovini 2024. godine, dok je privatni sektor beležio rast, uprkos svim olakšicama i subvencijama koje imaju na raspolaganju kompanije. 

I pored ovoga, Evropska unija ostaje posvećena klimatskim ciljevima, što je potvrđeno isticanjem da će cilj nulte emisije automobila do 2035. godine ostati na snazi. Nemačka vlada je, uprkos pritiscima automobilske industrije, odbila predlog za ublažavanje ciljeva za 2025. godinu, potvrđujući posvećenost EU klimatskim ambicijama, navodi T&E.

Prema najnovijoj analizi Transport & Environment (T&E), očekuje se da će električna vozila činiti između 20 i 24 odsto svih novih automobila do 2025. godine.

Energetski portal

Dodela nagrada pobednicima trećeg konkursa EKOOPŠTINA

Foto: Jovan Gojković

Konkurs « Ekoopština » zamišljen je kao platforma za razmenu znanja i primera dobre prakse između francuskih i srpskih aktera uključenih u programe održivog razvoja gradova i opština u sledeće četiri oblasti : održivo upravljanje otpadom, održivo upravljanje vodama, održiva urbana mobilnost, energetska efikasnost zgrada. Posebnu potkategoriju konkursa čine « Zelene škole”, koja je namenjena osnovnim i srednjim školama u Srbiji.

Ambasada Francuske u Srbiji i njeni partneri: Institut Veolia, Saint-Gobain, Veolia, Decathlon, Wiener Stadtische, NALED, SKGO i Delegacija Evropske Unije, zajednički su dodelili nagrade pobednicima konkursa „Ekoopština” u četvrtak 19. septembra 2024. u ambasadi Francuske u Beogradu.

Sve informacije o ovom konkursu dostupne su na sajtu www.ekoopstina.rs

Konkurs se odvija kroz sledeće etape :

Foto: Jovan Gojković

Organizovanje tematskih seminara iz navedenih oblasti u periodu april-jun, uz prisustvo francuskih stručnjaka iz navedenih oblasti koji dolaze iz čitave Francuske, i predstavljanje rešenja koja postoje na nivou lokalnih samouprava. Poziv da prisustvuju seminarima upućuje se svim gradovima i opštinama u Srbiji, ukupno 156 jedinica lokalne samouprave (JLS).

Nakon seminara, gradovi i opštine sa sajta www.ekoopstina.rs preuzimaju upitnike u četiri navedene tematske oblasti i popunjavaju podacima vezanim za njihovu JLS. Popunjene upitnike šalju ambasadi, a ambasada prosleđuje stručnim žirijima koje čine stručnjaci i univerzitetski profesori, kao i predstavnici civilnog sektora. Ocenjuje se dostignuti nivo razvoja u primeni savremenih metoda upravljanja održivim gradovima, kao i potencijal za realizovanje budućih planiranih aktivnosti i primenljivost u drugim JLS u Srbiji. Nagrađuje se po jedna opština i po jedan grad u svakoj kategoriji. Nagrada se sastoji od studijskog putovanja za po dva predstavnika svake lokalne samouprave (dva predstavnika opštine i dva predstavnika grada) koji putuju na studijsku posetu u gradove u Francuskoj čiji su stručnjaci bili predavači na tematskim seminarima. Studijske posete se odvijaju od novembra tekuće do marta naredne godine.

Što se tiče škola, one šalju prezentacije na temu aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine i nagrađuju se dve škole – jedna u kojoj se uči francuski jezik i druga u kojoj se ne uči. Nagrada je sportska oprema koju poklanja Decathlon – partner na projektu, kojom se opremaju sportske sale u obe škole pobednice, namenjene svim učenicima.

Ambasador Francuske, Pjer Košar je u uvodnom govoru podsetio je na ulogu „Ekoopštine“ kao temelja francusko-srpske saradnje u oblasti održivog razvoja. U protekle tri godine, konkurs je omogućio da više od 800 državnih službenika iz Srbije razmenjuju iskustva sa francuskim stručnjacima, kako na seminarima, tako i tokom studijskih poseta za laureate. Takođe je istakao entuzijazam učenika iz različitih škola u Srbiji koji su učestvovali na takmičenju u kategoriji „Zelena škola“. Ambasador je čestitao nagrađenim opštinama, gradovima i školama, i izrazio zahvalnost članovima žirija i partnerima, koji su ključni za uspeh ove inicijative.

Šef delegacije Evropske Unije u Srbiji, ambasador Emanuele Žiofre ponovo je potvrdio zajedničku posvećenost jačanju saradnje između lokalnih samouprava, škola, naučne zajednice i institucija kako bi se izgradila održiva budućnost. Obnovljeno partnerstvo između inicijativa „Zelena agenda za Srbiju“ i „Ekoopština“ svedoči o ovoj nameri, dok se u potpunosti uklapa u okvir Zelenog dogovora za Evropu i ambicioznog „Plana rasta“ za Zapadni Balkan, koji ima za cilj podršku regionu u sprovođenju ekoloških i ekonomskih reformi.

Foto: Jovan Gojković

Sandra Dokić, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Repubike Srbije, naglasila je važnost ovog projekta zbog toga što se zaštita životne sredine odvija i imlementira u lokalnim samoupravama i što će dobitnici nagrada tokom svoje studijske posete Francuskoj moći da vide kako se tamo upravlja otpadom i vodama i da to primene u svojoj lokalnoj samoupravi. Kako je dodala, Ministarstvo zaštite životne sredine pripremilo je četiri zakona koji će se uskoro naći na dnevnom redu jednog od narednih redovnih skupštinskih zasedanja.

Nakon dodele nagrada, obnovljen je Sporazum o saradnji sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji koji je omogućio proširenje projekta „Ekoopština” kao deo inicijative „Zelena agenda za Srbiju“.

Rezultati konkursa:

Osnovne škole

kategorija „Zelene škole – Frankofonija”

· Gimnazija iz Zaječara, projekat „Za Čili ”,koju predstavlja direktor Srdjan STANOJEVIC

kategorija „Zelene škole”

· Osnovna Škola „Maršal Tito”, Padina (Kovačica), projekat „Alternativni izvori energije – energija biogasa”, koju predstavlja direktorka Ljudmila TOMAN

Gradovi i opštine

kategorija „Održivo upravljanje otpadom“

· (opština) : OSEČINA, koju predstavlja gradonačelnik Nikola TOMIC

· (grad) : NOVI SAD, koga predstavljaju Andrijana ČAPKO, zamenica direktora gradske uprave za zaštitu životne sredine i Vanja PETKOVIĆ, članica Gradskog veća za zaštitu životne sredine

kategorija „Energetska efikasnost“

· (opština): SOKOBANJA, koju predstavljaju gradonačelnik Miodrag NIKOLIC i Marija ZIKIC, članica Gradskog veća za Lokalni Ekonomski Razvoj

· (grad): NOVI SAD, koga predstavljaju Andrijana ČAPKO, zamenica direktora gradske uprave za zaštitu životne sredine i Vanja PETKOVIĆ, članica Gradskog veća za zaštitu životne sredine

kategorija „Održiva urbana mobilnost“

· (opština): BAJINA BAŠTA, koju predstavljaju Dragana IVANOVIC, Šef odeljenja za inspekcijske poslove i komunalne delatnosti i Dragan DIMITRIJEVIC, Član radne grupe za izradu Plana održive urbane mobilnosti

· (grad): BEOGRAD, koga predstavljaju Bojan BOVAN, Sekretar u Sekretarijatu za saobraćaj, Svetlana STEVANOVIC, Šef odeljenja za planiranje saobraćaja, i Ognjen Petar TODOROVIC, Šef odeljenja za unapređenje urbane mobilnosti

kategorija „Održivo upravljanje vodom“

· (opština) : MAJDANPEK, koju predstavlja gradonačelnik Dragan POPOVIĆ

· (grad) : LESKOVAC, koga predstavlja gradonačelnik Goran CVETANOVIĆ

Izvor: Ambasada Francuske

Svetionik na putu energetske tranzicije

Foto-ilustracija: Pixabay (Tom)

Nedavno sam se obrela na porodičnom okupljanju, a jedna znatiželjna tetka nije propustila priliku da me pita čime se bavim. Iako sam počela da nižem sijaset zanimljivih tema koje obrađujem, dobar deo mog recitala ticao se obnovljvih izvora energije.

Tada sam uvidela koliko me zapravo fascinira činjenica što sam svedok globalnog odustajanja od zagađujućih fosilnih goriva i prelaska ka obnovljivim izvorima energije koji čuvaju životnu sredinu i pružaju energetsku sigurnost.

Nažalost, energetska tranzicija u Srbiji i regionu predstavlja veliki izazov koji zahteva angažman na svim nivoima društva jer se suočavamo sa brojnim ekonomskim, administrativnim i tehničkim preprekama koje usporavaju njen tempo. Ipak, jasno je da, uprkos tim izazovima, moramo da intenziviramo napore da ozelenimo energetiku kako bismo očuvali životnu sredinu i uskladili se sa direktivama Evropske unije.

U Srbiji su 2023. godine kapaciteti OIE gotovo udvostručeni u odnosu na 2022. godinu ali, iako ovo predstavlja značajno dostignuće, to nije dovoljno ukoliko želimo da smanjimo zagađenje vazduha i ostvarimo energetsku sigurnost. U susret predstojećoj grejnoj sezoni, kada aerozagađenje postaje dominantan ekološki problem, postaje još jasnije da je ulaganje u obnovljive izvore ne samo ključ za i održivi razvoj zemlje, već i naša moralna obaveza.

Na ovom složenom i neistraženom putu enegetske tranzicije od presudne je važnosti koga imamo za saputnike. Istaknute kompanije iz sektora obnovljivih izvora energije svojim tehničkim znanjem, inovativnim rešenjima i predanošću predstavljaju pouzdane partnere u misiji prelaska na zelenu energiju.

I baš kao što svetionik pomaže brodovima da bezbedno uplove u luku, ove kompanije omogućavaju investitorima da sa jasnim planom i podrškom ostvare svoje ciljeve u sektoru obnovljivih izvora energije.

Foto-ilustracija: Freepik (fabrikasimf)

Istraživala sam vodeće  kompanije na našim prostorima koje se ističu svojom ekspertizom i dosadašnjim rezultatima, a jedno ime posebno mi je privuklo pažnju.

Kompanija MT-KOMEX, koja posluje duže od tri decenije, postala je lider u izgradnji solarnih elektrana u Srbiji i regionu. Zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu, MT-KOMEX garantovano pronalazi optimalna rešenja koja ne samo da odgovaraju na želje investitora, već i osiguravaju vrhunske performanse solarnih elektrana. Njihova stručnost i posvećenost omogućavaju klijentima da dođu do rešenja koja su prilagođena specifičnim zahtevima projekta, obezbeđujući dugoročnu pouzdanost i efikasnost u korišćenju solarne energije.

Za investitore, sigurnost i poverenje su od ključnog značaja, a imati uz sebe pouzdanog partnera znači smanjenje rizika i optimizaciju rezultata. Stručne kompanije iz ovog sektora donose ne samo tehničku podršku već i viziju, pomažući da se ideje o čistijoj energiji pretoče u uspešno realizovane projekte.

Uigran tim kompanije MT-KOMEX spreman je da u svakom trenutku odgovori na potrebe klijenata i izgradi solarnu elektranu u rekordno brzom roku. Ovaj vredni sastav inženjera, instalatera i drugih sertifikovanih eksperata iza sebe ima preko 200 izgrađenih solarnih elektrana koje uveliko proizvode zelene kilovate, na veliko zadovoljstvo klijenata koji su im ukazali poverenje.

Svakom projektu, bilo da je po sredi izgradnja solarne elektrane na krovu kuće, proizvodnog objekta ili na zemlji, MT-KOMEX pristupa sa velikom pažnjom, pa investitori mogu spokojno dočekati trenutak kada će dobiti “ključ u ruke” za svoju solarnu elektranu.

Jasno je da energetska tranzicija postavlja velike izazove pred našu zemlju, te je svaki zeleni kilovat više u domaćem energetskom miksu od velikog značaja. Srećom, kroz znanje i inovacije istaknutih naučnika i stručnjaka, kao i kroz delovanje kvalifikovanih kompanija, Srbija ima priliku da se uspešno suoči s ovim izazovom i zakorači u održivu budućnost.

 Milena Maglovski

Koliko termoelektrane u Srbiji i BiH krše ekološke propise i obaveze

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Zemlje Zapadnog Balkana, preuzele su obaveze u vezi sa smanjenjem emisija štetnih gasova, kroz različite međunarodne sporazume i direktive za zaštitu životne sredine. Neke od njih jesu Nacionalni planovi za smanjenje emisija (NERP), kroz koje su se zemlje obavezale da se smanjiti emisije iz zagađivača kao što su sumpor-dioksid, azotni oksidi i praškaste materije. Direktivom o velikim postrojenjima za sagorevanje (LCP direktiva), propisani su maksimalno dozvoljeni nivoi emisija iz velikih termoelektrana i drugih industrijskih postrojenja koja sagorevanju fosilna goriva. Usvajanjem Direktive, zemljama je postavljen rok za usklađivanje sa postavljenim standardima. Takođe, zemlje su se obavezale na Planove za postepeno ukidanje uglja.

U izveštaju objavljenom od strane CEE Bankwatch Network, pod nazivom ,,Uskladiti ili zatvoriti – šest godina smrtonosnih prekršaja koje prave termoelektrane na Zapadnom Balkanu’’, navodi se da je krajem 2023. godine navršeno šest godina od isteka roka koji su zemlje imale da ispune nove standarde u pogledu zagađenja vazduha na Zapadnom Balkanu. Međutim, nivoi zagađenja, koji potiču uglavnom iz zastarelih termoelektrana na ugalj, gotovo da nisu smanjeni. Štaviše, kako se ističe, u 2023. godini je došlo do povećanja nivoa sumpor-dioksida u odnosu na 2022. godinu, dok su emisije praškastih materija i azotnih oksida ostale visoke.

Termoelektrane na ugalj u Srbiji koje su obuhvaćene NERP-om, u 2023. godini su bile najveći emiteri sumpor-dioksida u apsolutnom iznosu i to sa 296.011 tona, dok se na drugom mestu sa 191.807 tona, našla Bosna i Hecegovina (BiH). U poređenju sa nivoima iz 2022. godine, u Srbiji je došlo do povećanja, dok su u BiH ostale gotovo iste.

Termoelektrana Ugljevik u BiH, u novembru 2021. godine dobila je upotrebnu dozvolu za odsumporavanje, ali je uprkos tome emitovala najveću apsolutnu količinu sumpor-dioksda u 2023. godini i to 97.189 tona. Kao razlog navodi se da postrojenje za odsumporavanje ne radi uglavnom zato što predstavlja finansijsko opterećenje, ali i zbog nedostatka objekata za odlaganje gipsa koji nastaje iz tog procesa.

Pojašnjenja radi, postrojenja za odsumporavanje služe za uklanjanje sumpor-dioksida iz dimnih gasova termoelektrana, ali i drugih postrojenja koja sagorevaju fosilna goriva, kako bi se smanjilo zagađenje vazduha.

Pročitajte još:

U 2023. godini TE Ugljevik i TE Kakanj 7 u Bosni i Hercegovini, prekoračile su svoje maksimalne vrednosti za emisije sumpor-dioksida za više od 10 puta. Kada je reč o Srbiji, ovakvo prekoračenje zabeleženo je u TE Kostolac A2. Sa druge strane TE Kostolac B u Srbiji, koje je bio jedan od najvećih emitera sumpor-dioksida u period od 2018. do 2020. godine, svoje emisije počela je da smanjuje u 2021. godini tokom testiranja postrojenja za odsumporavanje, ali je do povećanja na skoro 5,8 puta više od dozvoljenih maksimalnih vrednosti došlo u 2022. i 2023. godini. Iako su ove emisije niže od perioda 2018-2020, više su od dozvoljenih a razlog je što se postrojenje za odsumporavanje ne koristi redovno ili ima slab učinak.

Kada je reč o prekoračenju emisija praškastih materija, najveće relativno prekoračenje zabeleženo je u TE Gacko u BiH, koja je emitovala gotovo 10,7 puta više od dozvoljenih maksimalnih vrednosti, odnosno 3.241 tonu. U poređenju sa 2022. godinom, ipak je ostvaren blagi pad.

Foto-ilustracija: Freepik (fanjianhua)

TE Nikola Tesla B u Srbiji, imala je najveću apsolutnu emisiju za azotne okside u 2023. godini, od 11.633 tone. Ovde je došlo do povećanja, zato što je u 2022. godini bilo reči o 8.500 tona.

U julu 2023. godine, Sekretarijat Energetske zajednice nastavio je postupak protiv Bosne i Hercegovine, Srbije i još nekih zemalja regiona zbog kršenja NERP-a, zahtevajući odluke Ministarskog saveta, koji je te odluke doneo u decembru 2023. godine. Slučaj protiv Srbije je još otvoren, bez napretka zbog tekućih ulaganja, navodi se u Izveštaju.

Takođe, krajem 2023. istekao je rok za zatvaranje termoelektrana u režimu izuzeća zbog ograničenog veka trajanja. Prema ovome su određene termoelektrane mogle da nastave sa radom određeno vreme, iako ne ispunjavaju sve standard za emisije, jer su već bile u funkciji pre nego što su stupili na snagu stroži standardi. Međutim, Bosna i Hercegovina, Srbija, ali i Crna Gora, još uvek krše ovaj rok, što doprinosi velikom zagađenju u regionu, a podaci o njihovim emisijama čak nisu ni uključeni u NERP izveštaje.

Kako se ističe, verovatno je da je u 2024. godini došlo do još većih kršenja zato što su u NERP-ovima smanjene dozvoljene maksimalne vrednosti za ove zagađujuće materije. Ono što se za Srbiju navodi kao olakšavajući faktor, jeste to da je postrojenje za odsumporavanje u TE Nikola Tesla A, počelo sa radom u aprilu 2024. godine. Međutim, kao što je pokazano na prethodnim primerima, pitanje je koliki će uspeh ostvariti i koliko će se zaista koristiti.

Srbija, Bosna i Hercegovina, kao i još neke zemlje Zapadnog Balkana, kao što su Severna Makedonija ili Crna Gora, nemaju jasan, ažuriran i realan plan za usklađivanje ili zatvaranje termoelektrana na ugalj, navodi se u Izveštaju.

I Srbija i BiH, propustile su rok u 2024. godini za podnošenje konačnih Nacionalno energetskih i klimatskih planova (NECP), koji su obavezi za zemlje članice Evropske unije i zemlje koje su deo Energetske zajednice. Njima se pokazuju strategije i ciljevi zemalja za energiju i klimu.

Katarina Vuinac

Spor ali stabilan napredak u energetskoj tranziciji na Zapadnom Balkanu

Foto-ilustracija: Unsplash (rocco-stoppoloni)

Energetska tranzicija na Zapadnom Balkanu odvija se postepeno. Korišćenje obnovljivih izvora energije je u stalnom porastu i vlade ulažu napore u usvajanje propisa. To se može smatrati postignućem za region koja se decenijama oslanjala na ugalj. Međutim, potrebno je napraviti više i bržim tempom, pogotovo kad je reč o napretku u ostvarenju ciljeva iz Zelene agende EU.

Navodi se to u analizi koju je uradio Lionel Rapaille, direktor EIB Global za proširenje i EU susedstvo.

Photo: Pixabay

On je naveo da je prebacivanje sa uglja na obnovljive izvore još odvija prilično sporo jer fosilna goriva i dalje imaju dominantnu ulogu u proizvodnji energije (od 41 odsto do 95 odsto u strukturi izvora električne energije, u zavisnosti od pojedine zemlje).

„Očekuje se da region uvede cene ugljenika, usvoji odgovarajuće propise, modernizuje energetsku infrastrukturu radi povećanja produktivnosti i smanjenja gubitaka, kao i da implementira troškovno efikasno određivanje cena energije i mere energetske efikasnosti. Ovdje se ne radi samo o usklađivanju sa direktivama i klimatskim ciljevima EU-a, nego i o osiguranju stabilne i održive opskrbe energijom u okolnostima globalnih sukoba, klimatskih promena i iscrpljivanja resursa“, navodi se u analizi.

Pročitajte još:

U ovom kontekstu, dodaje se, targetirana podrška međunarodnih partnera, kao što su multilateralne razvojne banke, ostaje ključni odgovor za potrebu povećanja javne potrošnje u energetsku tranziciju.

Dodaje se da je EIB Global, kao deo klimatske banke EU-a koja je u vlasništvu država članica, povećao finansijsku i tehničku podršku kako bi pomogao Zapadnom Balkanu da se suoči sa izazovima zelene tranzicije.

Foto-ilustracija: Pixabay (www_slon_pics)

„Banka podržava izgradnju nove infrastrukture za čistu energiju, kao što su vetroelektrana na Vlašiću u BiH i solarna elektrana u blizini Prištine, kao i modernizaciju postojećih objekata radi povećanja njihove efikasnosti, pouzdanosti i kapaciteta. To je slučaj i sa revitalizacijom hidroelektrana u Srbiji, kao i uvođenjem pametnih brojila radi optimizacije potrošnje, efikasnijeg nadzora i smanjenja gubitaka električne energije“, dodaje se u analizi.

U konačnici, ističe se, uključenje i privatnog sektora u zelenu tranziciju ostaje ključ  njenog uspeha. Putem namenskih kreditnih linija EIB Global finansira projekte energetske efikasnosti i obnovljive energije za mala i srednja preduzeća u svrhu dekarbonizacije poslovanja.

U analizi se ističe i da se u svetu prema Međunarodnoj energetskoj agenciji danas investira gotovo dvostruko više u čistu energiju (očekuje se da će taj iznos 2024. dostići dva biliona dolara) nego u fosilna goriva (1,2 biliona dolara).

Od toga se u Evropskoj uniji investira prosečno 370 milijardi dolara. Prošle godine su investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u EU-u iznosile skoro 110 milijardi dolara, što je povećanje za više od šest odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Evropska investiciona banka učestvuje na ovogodišnjoj Sarajevskoj sedmici energije i klime koja se održava od 23. do 27. oktobra.

Izvor: Capital.ba

Beogradski metro – Predstavljanje projekta izgradnje

Foto-ilustracija: Unsplash (Samuel-Elias)

Beogradski metro je jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u Srbiji, čiji je cilj da se unapredi javni prevoz i smanje saobraćajne gužve u glavnom gradu. Nakon obilaznice, metro je sledeći važan korak, koji predstavlja ekološki prihvatljiv način prevoza, čime se značajno doprinosi smanjenju zagađenja i unapređenju kvaliteta života građana. Prva linija metroa je trenutno u izgradnji.

Foto: JKP ,,Beogradski metro i voz“

Kako stoji na sajtu preduzeća, prva faza Linije 1 beogradskog metroa biće povezana sa postojećim linijama BG voza na Pančevačkom mostu i imaće veze sa dve buduće linije BG voza. U blizini stanice Železnik planiran je park-and-ride objekat, dok će reorganizacija tramvajskih i autobusnih linija dovesti do formiranja dva autobusna terminala – novog u Železniku i rekonstruisanog terminala na Pančevačkom mostu. Duž trase će biti sedam postojećih tramvajskih stanica, kao i tri nove planirane stanice. Prva faza Linije 1 obuhvata približno 15 kilometara i ima 15 stanica.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka zaštite životne sredine, prisustvovala je prezentaciji kapitalnog projekta izgradnje metroa u Beogradu, naglasivši značaj ovog projekta za grad i državu. Kako je istakla, izgradnja metroa se odvija prema planu i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine. Poseban akcenat je stavljen na radove na prvoj fazi izgradnje prve linije i depou u Makišu, kako je saopšteno na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

Pročitajte još:

Resorna ministarka je izrazila zadovoljstvo napretkom radova, dodajući da je važno što će Beograd dobiti modernu infrastrukturu sličnu onoj u evropskim metropolama. Realizacija projekta će, prema njenim rečima, smanjiti saobraćajno zagađenje i unaprediti kvalitet života u gradskim zonama, s obzirom na potencijalnu uštedu vremena i finansija.

Ministarstvo zaštite životne sredine već je dalo saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za prvu fazu projekta, koja sadrži mere zaštite za vode, zemljište, vazduh i biodiverzitet duž trase metroa. Osim toga, izrađena je i šira studija koja uključuje i procenu uticaja na društvo, kako bi se osigurali najbolji uslovi za građane.

Preduzeće „Beogradski metro i voz“ planira realizaciju metro mreže i unapređenje BG voza do 2033. godine, kako se navodi na njihovom sajtu. Cilj je povezivanje ključnih gradskih delova i prigradskih opština Lazarevca, Mladenovca i Obrenovca. Pored četiri gradske linije BG voza, metro će biti integrisan sa autobuskim, tramvajskim i drugim vidovima prevoza, prateći moderne trendove poput biciklističkih servisa.

Energetski portal