SECW 2024: Razmatranje ključnih pitanja u energetskoj i klimatskoj politici BiH

13.09.2024

Sarajevska sedmica energije i klime (SECW), konferencija međunarodnog karaktera, osmišljena kao pet klimatskih oblasti za pet dana konferencije, održaće se od 23. do 27. septembra 2024. godine. Prvi dan konferencije posvećen je karbonskoj neutralnosti, drugi pravednoj tranziciji i kritičnim mineralnim sirovinama, treći oblikovanju budućnosti električne energije, zatim je ceo jedan dan posvećen Emeriku Blumu, poslednjeg dana razovaraće se o oblikovanju energetske sigurnosti i nezavisnoti.

S obzirom na trenutne izazove i prilike, SECW 2024 predstavlja važnu platformu za raspravu o budućnosti energetike i klimatskih politika u Bosni i Hercegovini i regionu Zapadnog Balkana. Učesnici će imati priliku da razmene iskustva i ideje koje mogu doprineti održivom razvoju i smanjenju emisija ugljenika u regionu te pomoći donosiocima odluka.

Uoči druge Sarajevske sedmice energije i klime 2024, razgovarali smo s Mirsadom Jasarspahićem, predsednikom Privredne komore FBiH o ključnim panelima na SECW 2024.

Kako vidite ulogu EU ETS u kontekstu Bosne i Hercegovine i njenog pristupa prema klimatskim promenama?

– Evropska unija je još 2005. godine kao mehanizam za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte uvela sistem trgovanja emisijama (ETS) definisan Direktivom EU o sistemu trgovanja emisijama ugljen-dioksida. Pri tome se odredi ukupni nivo za emisije gasova sa efektom staklene bašte u državi i unutar te mere se omogući trgovanje emisijama putem emisionih dozvola. To predstavlja okvir koji omogućava trgovanje emisijama ugljenika unutar EU. Za BiH, koja deli sudbinu ovog dela Evrope bez uspostavljenog sistema trgovanja, uspostavljanje EU ETS mogla bi biti ključna za integraciju u evropske energetske i klimatske politike i izbegavanje negativnih efekata primene CBAM mehanizma. Da bi se izjednačili tržišni uslovi za sve kompanije i izbeglo premeštanje energetski intenzivne industrije van unije, EU uvodi CBAM (Cross Border Adjustment Mechanism) tj. karbonsku naknadu za proizvode koje se uvoze u EU iz zemalja koje nemaju uveden sistem plaćanja naknada za emisije ugljen-dioksida. BiH je kroz Nacionalni energetski i klimatski plan (NECP) planirala uvođenje EU ETS do 2026. godine i jedina smo država u regionu koja je to planirala u NECP-u. Sredstva prikupljena kroz EU ETS bi se usmerila na projekte tranzicije, obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i time bi se sredstva zadržala u našoj zemlji i kroz finansiranje projekata mogla pomoći kompanijama da zadrže svoje pozicije u globalnim lancima snabdevanja. To ne samo da bi podstaklo smanjenje emisija, već bi i otvorilo vrata za investicije u obnovljive izvore energije i održive tehnologije.

Kakvu opasnost CBAM donosi za zemlje koje se bore s emisijama ugljenika, uključujući BiH?

– CBAM je u stvari podskup EU ETS sistema koji je osmišljen da praveći balans između konkurentnosti i klimatskih ciljeva ujedno zaštiti evropske proizvođače od konkurencije izvan EU iz regiona koji svoje proizvođače nisu opteretili tim naknadama. Za BiH, i za njenu izvozno orjentisanu prerađivačku industriju to je veliki izazov zbog korišćenja energije koja prvenstveno dolazi iz termopostrojenja, ali je ujedno i šansa da se preusmere investicije i modernizuju industrije, investira u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost u proizvodnim pogonima jačajući time svoju konkurentnost na tržištu. Ako se pravilno odgovori od strane BiH vlasti, CBAM može podstaći naše proizvođače da smanje emisije, što bi dugoročno dovelo do održivog razvoja i omogućilo nove investicije u OIE. Panel diskusija u okviru Sarajevske energetske i klimatske sedmice je prilika da vidimo razmišljanja EU, te regionalnih aktera kako se nositi sa CBAM, obzirom da isti, verovatno, neće uspeti izbeći ni jedna od država iz regiona. BiH, kao neto izvoznik električne energije će biti posebno pogođena kroz CBAM, tako da je ovo prilika da se pošalje poruka donosiocina odluka o važnosti rešavanja ovog problema u BiH i državama regiona koje su u sličnom položaju kao i BiH.

Na SECW je panel i vezan za tržište električne energije. Što je potrebno za uspostavljanje organizovanog tržišta električne energije u BiH?

– U EU se tržište električne energije bazira na uspostavljenoj konkurenciji u segmentu proizvodnje i snabdevanja i u slobodnom pristupu elektroenergeskim mrežama. Uspostavljanje takvog organizovanog tržišta električne energije definiše jasne regulative i obaveze Bosne i Hercegovine iz Ugovora o uspostavljanju Energetske zajednice definišu usklađivanje našeg zakonodavstva sa III energetskim paketom. Obaveza je osigurati potpunu transparentnost a neophodna je i politička volja kako bi se konačno usvojio Zakon na državnom nivou koji bi omogućio uspostavljanje organizovanog tržišta električne energije u Bosni i Hercegovini a samim tim i osnivanje berze električne energije. Tako regulisan sistem bi bio povoljan okvir koji će privući investitore i omogućiti konkurenciju. Takođe, jasno razdvajanje proizvodnje, distribucije i trgovine električnom energijom je ključno za efikasnost tržišta električne energije.

Kako komentarišete činjenicu da je BiH jedina država u Evropi koja još nema berzu električne energije?

– Pre svega želim istaći da realno gledajući, s obzirom na broj i veličinu već postojećih proizvodnih kapaciteta BiH jedina u našem regionu ima preduslove i potrebu za postojanje berze električne energije, a situacija je suprotna – jedina u regionu nema berzu. To je zabrinjavajuće i predstavlja očit primer politizacije nečega što treba da bude energetsko i možemo reći i sigurnosno pitanje. Time je veliki izazov za našu energetsku politiku. Berza električne energije nije samo ekonomskog karaktera; ona je i simbol napretka ka integraciji u evropski energetski sistem. Uspostavljanje berze bi omogućilo bolju alokaciju resursa, podstaklo konkurenciju i povećalo poverenje investitora. Uslov je usvajanje zakona na državnom nivou da bi osnovali berzu električne energije. Ista bi, nakon podnošenja zahteva postala Market operator i omogućila spajanje tržišta električne energije BiH sa susednim tržištima. Ovo je takođe jedan od uslova za oslobađanje plaćanja takse na CBAM za električnu energiju do 2030. godine.

Koji su ključni koraci koje BiH treba da preduzme kako bi se uspešno integrisala u evropski energetski sistem?

– Ispunjenje svih obaveza preuzetih kroz Ugovor o uspostavljanju Energetske zajednice, Pariski sporazum i Sofijsku deklaraciju, zatim unapređenje regulative i zakonodavstva kako bi se stvorio energetski i klimatski okvir za implementaciju preuzetih obaveza da bi se time i omogućilo i uspostavljanje berze električne energije sto je veoma važno, kako zbog transparentnosti procesa te povećanja volumena trgovine iz obnovljivih izvora energije. Paralelno raditi na jačanju infrastrukturnih kapaciteta i aktivno učestvovati u regionalnim i evropskim inicijativama što je od suštinskog značaja za našu integraciju u šire energetske mreže.

Energetski portal

Javni uvid u Nacrt uredbe o proglašenju i studiji zaštite Parka prirode „Veliki Jastrebac“

13.09.2024

2_16 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarstvo zaštite životne sredine poziva zainteresovane da se uključe u javni uvid u Nacrt uredbe o proglašenju i studiji zaštite Parka prirode „Veliki Jastrebac“ koji će trajati do 30. septembra.

Nacrt uredbe o proglašenju Parka prirode „Veliki Jastrebacˮ i Studija zaštite sa kartografskom dokumentacijom biće dostupni javnosti radnim danima od 10 do 13 časova u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode Srbije, kao i na veb portalima Ministarstva i Zavoda.

Javna rasprava će biti održana 19. septembra 2024. u 10.00 sati u Kruševcu, u zgradi Skupštine Grada Kruševca, a u 13.00 časova u Blacu, u sali Kulturnog centra „Drainac”.

Sledećeg dana, 20. septembra javna rasprava biće održana u 09.00 sati u Prokuplju, u zgradi Gradske uprave grada Prokuplje, dok će u 12.30 sati biti održana u Aleksincu, u zgradi Skupštine opštine Aleksinac.

Pročitajte još:

Park prirode „Veliki Jastrebac”, nalazi se u centralnog Srbiji na teritoriji gradova Kruševac i Prokuplje i opština Blace i Aleksinac, a prostire se na području od 39,1 hektara, od čega je 70,1 odsto u državnoj svojini, 26,5 odsto u prviatnoj i 3,3 odsto u drugim oblicima svojine.

Planina Veliki Jastrebac predstavlja jednu od najstarijih šuma u Srbiji, a istovremeno i najšumovitiju planinu. Kao veoma značajan izdvaja se pojas bukovih šuma, a tu su i biljke poput planinskog javora, graba i zelenike. Štaviše, planinski javor je endemska vrsta Balkanskog poluostrva, zbog čega se podvodi i pod strogo zaštićenu vrstu.

Pored šumskih predela, ovo područje ispunjeno je obradivim zemljištem, te se mogu videti uređeni voćnjaci i rasadnici, a tu su i livade i pašnjaci.

Osim što je bogata biodiverzitetom, njen značaj nalazi se i u tome što ima interesantne geološke i geomorfološke oblike reljefa.

Energetski portal

Hrvatska: Objavljen priručnik za energetsku obnovu javnih zgrada

13.09.2024

zgrada , prozor — Foto-ilustracija: Unsplash (Kristaps Grundsteins)

Savetodavno-edukativno-informativni servis za vlasnike i suvlasnike nekretnina u Hrvatskoj – ZGRADOnačelnik.hr je, u saradnji sa Udruženjem gradova, REGEA-om i brojnim stručnim partnerima, izradio poseban priručnik za zaposlene u javnim upravama „Kako energetski obnoviti zgradu u vlasništvu javnog sektora“.

Nakon što je ZGRADOnačelnik.hr prošle godine objavio priručnik „(O)Sunčani krovovi hrvatskih gradova“, navode da se ove godine ukazala velika potreba za priručnikom na temu energetske obnove zgrada javnog sektora.

„Energetska obnova zgrada i kuća jedna je od ključnih poluga dekarbonizacije Evrope. Cilj je da Evropa postane klimatski neutralan kontinent do 2050. godine. Da bi se to postiglo, zgrade moraju biti energetski obnovljene, jer će 85 odsto zgrada koje danas postoje, postojati i tada“, navodi se u priručniku.

Pročitajte još:

Budući da zgrade troše 40 odsto ukupne energije i doprinose sa 36 odsto emisija CO2, jasno je zašto je fokus stavljen na njih. Javne zgrade, kao što su bolnice, škole, vrtići, pozorišta, biblioteke i zgrade javne uprave su prioritet za obnovu zbog svoje veličine, činjenice da je vlasnik obično jedan i zbog velike količine energije koju koriste.

Ovaj priručnik ima za cilj da pojednostavi i objasni modele i načine energetske obnove zgrada koje su u vlasništvu javnog sektora. Takođe se bavi temama kao što su pregled ključnih direktiva koje oblikuju postupke energetske obnove, ključni koraci u planiranju energetske obnove, potrebna dokumentacija i šta je sve potrebno za kvalitetan projekat, izvori i mogućnosti (su)finansiranja i druge.

Predstavljanje priručnika i okrugli sto će se održati u utorak, 24. septembra 2024. godine, sa početkom u 10 sati, uživo u konferencijskoj dvorani Kuće Evrope, ulica Augusta Cesarca 4-6, Zagreb.

Energetski portal

Vek i po Botaničke bašte „Jevremovac“ – čuvara diverziteta biljnog sveta

13.09.2024

Već 150 godina u srcu Beograda postoji jedinstvena oaza prirode. Botanička bašta „Jevremovac“ je Spomenik prirode od velikog značaja, a od 2007. je i spomenik kulture.

„Botanička bašta ima prema zahtevima današnjeg vremena dve zadaće da izvrši: s jedne strane da na malom prostoru sastavi flore one zemlje, čija se omladina ima tu botanici da uči, a s druge strane da pribere sve one eksotne biljke, koje su potrebne, da u bašti bude uglavnom predstavljena vegetacija celog sveta“, govorio je Josif Pančić pre 150 godina kada je kao profesor botanike u dvorištu Konaka kneginje Ljubice našao mesto za svoje biljke.

„Nakon toga botanička bašta se seli na Dorćol između Dunava i Grada i naravno poplava se desila jedne godine koja je uništila tada biljni fond. Na svu sreću, Pančić je bio jako dobar prijatelj i saradnik Save Petrovića, koji je bio lični lekar kralja Milana Obrenovića, ali bio je i botaničar istovremeno. I on je ubedio kralja, objasnio mu potrebe nastave obrazovanja i botanike. I kralj Milan Obrenović poklanja ovo nasledstvo od pet hektara Velikoj školi. Tada jedina želja mu je bila da se zove “Jevremovac“, navodi dr Milan Gavrilović, član autorskog tima izložbe „Šira slika“.

Od tada do danas Botanička bašta uspešno rešava ne samo ona dva Pančićeva zadatka već i mnoge druge koje je pred nju postavljalo vreme. O svemu tome govori izložba „Šira slika“ čiji su autori profesori i doktori nauka.

„Ovde građani mogu da vide istoriju botaničke bašte, mogu da vide uloge botaničke bašte. Te sve kolekcije biljaka mi imamo na otvorenom prostoru, kolekcije drvenastih, žbunastih biljaka, kolekcije prolećnica, kolekcije paprati, zatim u stakleniku kolekcije mesožderki koje su najinteresantnije i najmlađima, kolekcije ekonomski značajnih biljaka. Dakle, to su sve vrlo interesantne biljke koje mi u nastavi koristimo sa studentima i koje su i građanima zanimljive“, dodaje dr Gavrilović.

Čuvar biodiverziteta

Biljni fond obuhvata više od dve hiljade domaćih i stranih biljnih vrsta, od kojih je u stakleniku oko 1.100. Na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije pre tri decenije Vlada Republike Srbije donela je uredbu kojom je Botanička bašta „Jevremovac“ proglašena za Spomenik prirode od velikog značaja. Od 2007. je i spomenik kulture.

„Podaci ukazuju da postoje hrastovi i lužnjaci negde sa starosti preko 140 godina, što znači da oni skrivaju mnoge tajne, osim onog što ima značaja sa naučnog, kulturnog, istorijskog i onog estetskog. Osim tog staklenika koji predstavlja i deo spomenika kulture, ima i taj estetski momenat na koji ukazuje i Japanski vrt“, ističe dr Nenad Sekulić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

„Nalazi se jedna od najvećih biblioteka botaničkih u okruženju sa izuzetno vrednim istorijskim knjigama. Nalazi se najveći herbar u okruženju sa 250.000 herbarskih primeraka. Nalazi se najveća na svetu kolekcija mahovina u kulturi. I mi smo u stvari neko ko čuva diverzitet, ne samo naše zemlje nego i celoga sveta“, naglašava prof. dr Gordana Subakov Simić, upravnica Botaničke bašte „Jevremovac“.

Godišnje Botaničku baštu „Jevremovac “poseti više od 100 hiljada posetilaca. Ne samo zbog biljnog sveta već i zbog brojnih edukativnih radionica, koncerata i drugih kulturno umetničkih programa.

Izvor: RTS

Šta pokazuje Izveštaj o stanju Energetske unije 2024?

12.09.2024

NOVO EU, evropska unija — Foto-ilustracija: Unsplash (Maximalfocus)

Evropska komisija, objavila je Izveštaj o stanju Energetske unije za 2024. godini (eng. State of the Energy Union Report 2024), u kojem je prikazano na koji način je Evropska unija odgovorila na bezbednosne i energetske izazove tokom mandata trenutne komisije.

Izdvojeno je nekoliko najvažnijih rezultata koji su ostvareni tokom prethodnih godina. Obnovljivi izvori energije dostigli su nove rekorde kapaciteta, a najnoviji podaci pokazuju da je u prvom polugodištu 2024. godine, polovina proizvodnje električne energije u Evropskoj uniji bila iz obnovljivih izvora. Istovremeno, energija vetra popela se na drugo mesto među najvećim izvorima električne energije, iza nuklearne.

Foto-ilustracija: Unsplash (CHUTTERSNAP)

Jedan od ciljeva Evropske unije bio je smanjenje zavisnosti od uvoda ruskog gasa. Pozitivan trend uočava se ukoliko se u obzir uzme da je u 2021. godini uvoz iznosio 45 odsto, a da je u junu 2024. godine smanjen na 18 odsto. Istovremeno, uvoz iz pouzdanih partnera, kao što je Norveška, je povećan. Generalno, potrošnja gasa je smanjena između avgusta 2022. i maja 2024. godine za 138 milijardi kubnih metara. Takođe, rok za dostizanje cilja od 90 odsto zimskog skladišta gasa bio je 1. novembar, a Evropska unija postigla je ovo 19. avgusta.

Kada se osvrnemo na energetsku krizu iz 2022. godine, cene energije su značajno stabilnije i niže u poređenju sa najvišim nivoima iz tog perioda.

Pročitajte još:

Uspeh je postignut i kada je reč o emisijama gasova staklene bašte, koje su od 1990. do 2022. godine smanjene za 32,5 odsto, a ekonomija u Evropskoj uniji porasla je za oko 65 odsto u istom intervalu.

Kroz Fond za inovacije (eng. Innovation Fund), čiji budžet iznosi oko 40 milijardi evra do 2030. godine, Evropska unija obezbediće podršku tehnologijama sa nultim emisijama, uz uspešnu rundu aukcija za projekte obnovljivog vodonika, navodi se u Izveštaju.

Još jedan važan fond jeste Socijalni klimatski fond (eng. Social Climate Fund), koji će mobilisati najmanje 86,7 milijardi evra za period 2026-2032, koji je finansiran iz prihoda Sistema trgovine emisijama (ETS), a delom je sufinansiran od strane zemalja članica. Cilj je podržati energetski efikasne mere, kao što je pristup povoljnim i energetski efikasnim stanovima, čistom hlađenju i grejanju, integraciji OIE, kao i u mobilnost sa nultim i niskim emisijama.

Energetski portal

Udeo električnih automobila u Nemačkoj blizu proseka za EU

12.09.2024

punjač , električni automobil — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U Nemačkoj je prošle godine registrovano nešto više potpuno električnih automobila nego što je to bio prosek u Evropskoj uniji, prema podacima iz novog vladinog izveštaja.

Kako javlja nemačka agencija DPA, u 2023. godini udeo novih registracija električnih vozila u Nemačkoj iznosio je 18,4 odsto, što je iznad proseka EU, koji je bio 14,6 odsto. Ovaj procenat je za 0,6 procentnih poena veći nego 2022. godine.

Međutim, ovaj rast nije nastavljen u 2024. godini. Savezni zavod za motorna vozila je izvestio da je samo 12,7 odsto novih automobila registrovanih od januara do avgusta ove godine imalo potpuno električni pogon.

Pročitajte još:

Podaci iz EU pokazuju značajnu razliku između severnih i južnih zemalja. Na severu, Švedska, Danska i Finska prednjače sa više od trećine novoregistrovanih automobila koji su potpuno električni. Nasuprot tome, u Hrvatskoj je samo 2,6 odsto novih vozila električno, dok je u Slovačkoj taj broj 2,9 odsto.

Norveška, sa 81,2 odsto, i Island, sa 52,8 odsto, i dalje su evropske zemlje s najvećim udelom električnih vozila, iako nisu članice EU.

U Nemačkoj, bez obzira na vrstu motora, 14,8 odsto od oko 49,1 milion automobila mlađe je od dve godine, što je relativno visok procenat. Samo Luksemburg ima viši udeo sa 19 odsto.

S druge strane, u Rumuniji, Finskoj i Estoniji značajan je broj starih automobila, gde je svako treće vozilo starije od dvadeset godina.

Energetski portal

Jesu li veštačke reke budućnost upravljanja vodnim resursima?

12.09.2024

Novo , egipat , reka — Foto-ilustracija: Freepik (Freepik)

Vodene površine prekrivaju oko 70 odsto Zemljine površine, ali koliko cenimo ovaj dragoceni resurs? Poznata je misao da onoga čega ima na pretek, čovek uzima zdravo za gotovo. Zadivljujući podatak da vodni ekosistemi čine ovoliki procenat naše planete, može da navede na pogrešno promišljanje – ne moramo da budemo zabrinuti za njihov opstanak. Negde se izgubilo znanje da se od ove ukupne količine, preko 95 odsto vode nalazi u morima i okeanima, dok preostali mali procenat čine slatkovodni izvori poput reka i jezera. Treba da se prisetimo lekcija iz školskih klupa – prve civilizacije nastajale su uz reke, koje su obezbeđivale pijaću vodu i plodno zemljište.

Izgradnja hidroelektrana, klimatske promene, zagađenje, urbanizacija i drugi uzroci, podstaknuti čovekovim akcijama, ugrozili su zdravlje ovih ekosistema. Alarm za uzbunu već je oglašen, a u našoj zemlji trebalo bi da odjekne još glasnije, zato što ga očito ne čujemo. Biseri naše pijaće vode, preostali zdravi izvori, čine uglavnom krhke reke. Pod ovim mislim da su izvori vode za piće nisu gigantske reke, već rečice, koje su pod pretnjom ljudske ruke.

Projekat Nove Delte

Reka Nil, najduža reka na svetu koja se proteže kroz afričke zemlje, posebno je značajna za Egipat, gde je bila dom za nastanak jedne od najstarijih civilizacija. Kroz ovu zemlju protiče najduža prirodna reka na svetu, a ona sada gradi i najdužu veštačku reku koju je stvorio čovek.

Projekat Nove Delte, predstavlja odgovor Egipta na veliki izazov – voda. Ova veštačka reka biće duga 114 kilometara i nalaziće se u severozapadnom delu zemlje. Vrednost projekta iznosi oko 5,25 milijardi dolara, a on je deo šireg plana za proširenje poljoprivrednih površina i unapređenje upravljanja vodama. Preciznije, gradnja ove veštačke reke ima nekoliko ključnih razloga.

Veći deo teritorije ove zemlje prekriven je pustinjama, zbog čega su sistem navodnjavanja i poljoprivreda ograničeni. Njenom izgradnjom, omogućiće se dovođenje vode u područja gde do sada nije bilo izvora ovog resursa. Na taj način, stvoriće se i nove površine poljoprivrednog zemljišta. Kako je navedeno, projekat će omogućiti navodnjavanje za 2,2 miliona hektara novih poljoprivrednih površina, a otvoriće se i hiljade radnih mesta. Sve to, ujedno će smanjiti i zavisnost od uvoza hrane, kao što je pšenica.

Govoreći o poboljšanju upravljanja vodama, naglašava se da će ova reka koristiti recikliranu vodu iz poljoprivrednih otpadnih voda, a takođe će se efikasnije koristiti i podzemne vode. Ovo je posebno značajno ako se uzmu u obzir klimatske promene i učestaliji sušni periodi. Veštačka reka značajna je za prilagođavanje klimatskim promenama kao siguran izvor vode.

Treba priznati da je ovaj poduhvat zaista hrabar i da zaslužuje pažnju i razmišljanje drugih regiona širom sveta. Iako možda nismo uvek znali da cenimo ovaj dragoceni prirodni resurs, još uvek nije kasno da čovekova ruka stvori nešto pozitivno za očuvanje prirode i sopstvene budućnosti. Možda će upravo ovakvi inovativni projekti postati inspiracija globalnim naporima prema održivom upravljanju vodnim resursima.

Katarina Vuinac

Grinpis: Ulaganje u nuklearne elektrane je skupo

12.09.2024

Aktivisti Grinpisa (eng. Greenpeace International) iz osam zemalja na Međunarodnoj konferenciji Nuklearne energije za novu Evropu – NENE, koja je održana u Portorožu, poručili su ,,Nuklearna bajka, skupa stvarnost!“.

Na referendumu, koji će biti održan u novembru, građani Slovenije izjasniće se o izgradnji NE Krško 2. Jedno od najvažnijih pitanja koje bi trebalo rešiti pre referendumske odluke, vezano je upravo za finansiranje ovog novog nuklearnog reaktora, a Grinpis Slovenija poslednjih meseci glasno upozorava na važnost rešavanja svih nedoumica pre referenduma.

Projekti nuklearnih elektrana, u poređenju sa drugom energetskom infrastrukturom, imaju vrlo specifičan profil investicijskog rizika zbog visokih početnih kapitalnih zahteva i dugotrajne izgradnje.

Prema dosadašnjim objavljenim procenama investicije u NE Krško 2, ukupna cena izgradnje reaktora od 1.000 MW iznosila bi 9,3 milijardi evra, a u slučaju odabira većeg reaktora od 1.650 MW i preko 15 milijardi evra.

Rokovi izgradnje iznose i do 20 godina, a prava cena ostaće još nekoliko godina službena nepoznata jer, prema iskustvima drugih zemalja, ulaganja u nuklearke na kraju uvek ispadnu skuplja i po pravilu kasne.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

Pregled trenutnih i predviđenih modela finansiranja nuklearnih reaktora u Evropi, pokazuje da u poslednjim decenijama troškovi nuklearnih elektrana stalno rastu. Jedan od najeklatantnijih primera je Hinkley Point C u Velikoj Britaniji, gde je prvobitna procena projekta iznosila između 18 i 19 milijardi funti, da bi se u međuvremenu popela na neverovatnih 46 milijardi funti.

Slično tome, troškovi projekta nuklearne elektrane Belene u Bugarskoj, prvobitno su procenjeni na četiri milijarde evra, a porasli su na 10-12 milijardi evra, što je dovelo do otkazivanja projekta, navodi Grinpis.

Dok troškovi proizvedene električne energije iz nuklearnih elektrana i dalje rastu, obnovljivi izvori energije beleže stalno smanjenje. Trošak iz solarnih elektrana iznosi 60 dolara po megavatsatu (MWh), a iz vetroelektrana 50 dolara po MWh. Istovremeno, troškovi nuklearne energije popeli su se na 180 dolara po MWh.

Visoka cena nuklearnih projekata nije jedini nedostatak nuklearne energije. Osim što je izgradnja njene infrastrukture preskupa i prespora, nuklearna energija nije obnovljiva, ni održiva, kao ni sigurna. Ona otvara više pitanja i problema nego što ih rešava, zaključili su iz ove ekološke organizacije.

Energetski portal

SMO predviđa 60 odsto šanse za pojavu klimatskog fenomena “La Ninja”

12.09.2024

okean — Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Svetska meteorološka organizacija (SMO) predviđa 60 odsto šanse za pojavu La Ninje krajem ove godine.

Najnovije prognoze SMO Globalnih centara za proizvodnju dugoročnih prognoza ukazuju na to da postoji 55 odsto verovatnoće da će trenutni neutralni klimatski uslovi preći u La Ninju tokom perioda septembar-novembar 2024. godine, a ta verovatnoća povećava se na 60 odsto od oktobra ove godine do februara 2025. Istovremeno, šanse za razvoj El Ninja u ovom periodu su vrlo male.

La Ninja je klimatski fenomen koji podrazumeva značajno hlađenje površinskih temperatura okeana u centralnom i istočnom ekvatorijalnom delu Tihog okeana, praćeno promenama u atmosferskoj cirkulaciji, uključujući vetrove, pritisak i padavine. Efekti La Ninje mogu varirati zavisno od njenog intenziteta, trajanja, doba godine kada se razvija, kao i interakcije s drugim klimatskim faktorima. Generalno, La Ninja izaziva suprotne klimatske uticaje u odnosu na El Ninjo, posebno u tropskim regionima.

Međutim, iako su La Ninjo i El Ninja prirodni klimatski događaji, oni se dešavaju u širem kontekstu klimatskih promena koje je izazvao čovek. Ove promene povećavaju globalne temperature, pogoršavaju ekstremne vremenske prilike i utiču na sezonske padavine i temperaturne obrasce.

Pročitajte još:

Generalna sekretarka SMO, Selest Saulo, naglasila je da La Ninja može doneti kratkoročno hlađenje, ali to neće promeniti dugoročni trend rasta globalnih temperatura zbog efekata gasova staklene bašte koji zadržavaju toplotu u atmosferi.

Prethodnih devet godina zabeležene su najviše globalne temperature u istoriji, čak i tokom višegodišnjeg uticaja La Ninje od 2020. godine do početka 2023. godine. Poslednji El Ninjo događaj počeo je u junu i dostigao je vrhunac u novembru 2023. godine, svrstavši se među pet najjačih zabeleženih El Ninjo događaja.

„U poslednja tri meseca vladali su neutralni uslovi – ni El Ninjo ni La Ninja. Ali i dalje smo videli široko rasprostranjene ekstremne vremenske uslove, uključujući intenzivnu vrućinu i razorne padavine. Zbog toga inicijativa ranih upozorenja za sve ostaje glavni prioritet SMO. Sezonske prognoze za El Ninjo i La Ninju i povezani uticaji na klimatske obrasce globalno su važan alat za omogućavanje ranih upozorenja i ranih akcija“, rekla je Saulo.

Energetski portal

Proširenjem skladišta Banatski dvor do energetske bezbednosti

12.09.2024

gas — Foto-ilustracija: Unsplash (KWON JUNHO)

Radovi na proširenju podzemnog skladišta gasa Banatski dvor teku prema predviđenom planu, poručena je neophodna oprema i dobijena je građevinska dozvola. O ovim radovima, kao i o predsojećoj grejnoj seznoni, tokom posete „Srbijagasu“ razgovarali su Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, Dušan Bajatović, direktor ovog preduzeća i Aleksej Aleksejev, direktor „Gastransa“.

U vezi sa proširenjem podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor ministarka je istakla je strateški interes Srbije da ima skladišta gasa na svojoj teritoriji.

„Očekujem da imamo kapacitete skladištenja od 1,5 milijardi kubika gasa u Banatskom Dvoru do kraja 2026. godine što će krucijalno doprineti energetskoj bezbednosti i stabilnosti u narednih 25 godina”, rekla je ona, navodi se u saopštenju.

Đedović Handanović je navela da su skladišta gasa dobro zapunjena i u Srbiji i u Mađarskoj, kao i da su dogovorene dodatne isporuke iz Azerbejdžana.

Pročitajte još:

„U novembru ćemo u Banatskom Dvoru imati 750 miliona kubika gasa i 163 miliona u Mađarskoj. Obezbedili smo i dodatne količine iz Azerbejdžana, koje ćemo povlačiti u skladu sa potrebama, a dogovor ćemo uskoro ozvaničiti”, navela je ministarka.

Bajatović ističe da će proširenjem skladišta podzemnog gasa biti ostvareni bezbednosni, tehnički, kao i ciljevi proizvodnje gasa.

Sastanku su prisustvovali Sergej Tregub, direktor PSG Banatski dvor, Dragiša Martinović, finansijski direktor „Gastransa“, Saša Ilić, komercijalni direktor PSG Banatski Dvor i Jovica Budimir, izvršni direktor za investicije „Srbijagasa“.

Energetski portal

Konferencija ,,ESG, a way of life and doing business’’

12.09.2024

eko — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Konferencija ,,ESG, a way of life and doing business’’, pružiće ključna znanja i perspektive od renomiranih ESG profesionalaca, koji će zainteresovanima pomoći da efikasno upravlju ESG procesima i dinamikom konstantnih promena u finansijskom i industrijskom sektoru.

Događaj će se održati 25. septembra 2024. godine sa početkom u 9.30 časova u Privrednoj komori Srbije, ulica Resavska 13-15, Beograd.

Ovaj poslovni skup zamišljen je u formi dinamičnog i interaktivnog dijaloga, a ovom prilikom okupiće predstavnike vodećih domaćih i stranih kompanija, i eksperata iz oblasti održivosti koji će predstaviti najnovije teme u oblasti ESG-a.

Glavne teme konferencije:

Fokus uvodnog izlaganja biće na analizi preplitanja održivosti, finansija i poslovne strategije
Uslediće zatim detaljna analiza aspekata i implikacija CS3D direktive i njenog uticaja na lance vrednosti i snabdevanja
Treća diskusija će se fokusirati na eksteritorijalne posledice Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) kao i na pritisak na ključne izvoznike van EU da smanje emisije povezane sa njihovom proizvodnjom
Poslednji panel će istražiti kako promene u radnom okruženju, uključujući biodiverzitet, pristup vodi i ekstremne klimatske promene, utiču na održivost njihovih poslovnih modela i strategija.

Konferencija je namenjena Chief Sustainability Officer, ESG Manager, Sustainability Manager, CSR Manager, Energy Manager, HSE Manager, Purchasing / Supply Chain Manager, COO / Head of Operations, CFO, CDO / Data Officer.

Događaj partnerski organizuju Udruženje italijanskih industrijalaca – Konfindustrija Srbija i Privredna komora Srbije, uz podršku EIT Manufacturing, UniCredit Banke i Generali osiguranja.

Radni jezici konferencije su srpski, italijanski i engleski, uz obezbeđen simultani prevod.

Kompletan program konferencije pogledajte ovde.

Prijava za događaj dostupna je ovde.

Izvor: CONFINDUSTRIA SERBIA

Izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji za 2023. pokazao smanjeno zagađenje

11.09.2024

NOVO vazduh , Beograd — Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksic)

Podaci Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2023. godinu, koju je objavila Agencija za zaštitu životne sredine, pokazali su da je kvalitet vazduha značajno unapređen u prošlog godini, u poređenju sa 2022. godinom.

Podaci o sistemskom merenju kvaliteta vazduha, prikupljanju i obradi rezultata merenja, dostavljeni su od strane 42 lokalne samouprave, sa ukupno 275 stanica i mernih mesta državne i lokalnih mreža za kvalitet vazduha što je do sada najveći priliv podataka.

Tokom prošle godine, najbrojnija merenja bila su za suspendovane čestice PM10, zatim merenja azot-dioksida, sumpor dioksida, suspendovanih čestica PM2.5, a najmanje ugljen monoksida i prizemnog ozona. Merenjem je obuhvaćeno deset vrsta supstanci, a suspendovane čestice PM10 su u 2023. godini, kao i tokom prethodnih godina, bile dominantna zagađujuća materija na području Srbije.

Na osnovi obrađenih rezultata merenja, dobijena je ocena stanja kvaliteta vazduha u 2023. godini. U zoni Srbija vazduh je bio čist ili neznatno zagađen, osim u gradovima Kruševac, Šabac, Kragujevac, Pirot, Loznica, Čačak, Paraćin (Popovac), Zaječar, Kraljevo, Novi Pazar i Valjevo. Kada je reč o zoni Vojvodina vazduh je bio čist ili neznatno zagađen, osim u Subotici i Somboru gde je bio prekomerno zagađen.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Blackeye)

U aglomeracijama Novi Sad, Niš, Pančevo, Smederevo, Kosjerić i Užice vazduh je bio prekomerno zagađen usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i PM2.5. Takođe u aglomeraciji Bor vazduh je bio prekomerno zagađen, usled prekoračenja granične vrednosti suspendovanih čestica PM10 i granične vrednosti olova. Prekomerno zagađen vazduh bio je i u aglomeraciji Beograd, usled prekoračenja graničnih vrednosti azot-dioksida i suspendovanih čestica PM10 i PM2.5. Kruševac, Pirot, Novi Pazar i Valjevo bili su prekomerno zagađeni zbog prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i PM2.5. Pored ovih gradova, zbog prekoračenja granične vrednosti suspendovanih čestica PM10, vazduh je prekomerno zagađen bio i u Šapcu, Kragujevcu, Loznici, Čačku, Paraćinu (Popovac), Zaječaru, Kraljevu, Subotici i Somboru.

Kako se navodi u Izveštaju, kvalitet vazduha ni u jednom gradu ni aglomeraciji nije imao kategoriju prekomerno zagađen, a da je posledica samo prekoračenja granične vrednosti suspendovanih čestica PM2.5.

Koncentracije koje su opasne po zdravlje ljudi javile su se u Kostolcu za sumpor-dioksid jedanput, a koncentracije prizemnog ozona o kojima se obaveštava javnost zabeležene su u Beogradu i Novom Sadu.

Kada se govori o monitoringu polena, u 2023. godini, najviša vrednost maksimalnih koncentracija polenovih zrna za brezu registrovana je u Kikindi, za trave u Bečeju, a za ambroziju u Požarevcu. Najveći broj dana sa prekoračenjem graničnih vrednosti polenovih zrna za brezu zabeležen je u Novom Sadu, za trave u Bečeju i ambroziju u Subotici.

Pročitajte još:

Poboljšanje kvaliteta vazduha

Poređenjem prošlogodišnjih podataka sa 2022. godinom, pokazano je da je kvalitet vazduha u 2023. godini značajno unapređen. Preciznije, u 2022. godini godišnje prekoračenje granične vrednosti čestica PM10, registrovano je gotovo na svakom trećem mernom mestu, odnosno na 28 odsto mernih mesta, dok je u prošloj godini godišnje prekoračenje registrovano na svakom devetom mernom mestu, odnosno na 11 odsto mernih mesta.

U istom periodu, za 19 odsto smanjen je broj mernih mesta gde je registrovano prekoračenje dozvoljenog broja dana iznad granične vrednosti. Takođe za 19 odsto je porastao i obuhvat merenja, odnosno broj mernih mesta suspendovanih čestica PM10 u 2023. u odnosu na prethodnu godinu.

Kada je govori o suspendovanim česticama PM2.5, broj mernih mesta na kojima se mere ove čestice povećan je prošle godine za 38 odsto u odnosu na 2022. Broj mernih mesta na kojima je prekoračena godišnja granična vrednost PM2.5 je 2023. godine 12 odsto manji nego 2022. godine.

Energetski portal

Emisije metana rastu brže nego ikada, uprkos globalnim obećanjima

11.09.2024

zagađenje , vazduh , emisije — Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

U cilju ublažavanja klimatske krize, više od 150 zemalja obećalo je da će do kraja decenije smanjiti emisije metana, jednog od najmoćnijih gasova sa efektom staklene bašte, za 30 odsto. Upitno je, međutim, koliko njih će ovaj cilj ostvariti budući da novo istraživanje naučnika sa Univerziteta Stanford otkriva da su globalne emisije metana u poslednjih pet godina porasle brže nego ikada.

Atmosferske koncentracije ovog gasa danas su skoro trostruko veće nego u predindustrijsko doba, dostigavši najviši nivo u poslednjih 800.000 godina.

Autori članka, objavljenog u časopisu Environmental Research Letters, poručuju da će nekontrolisana emisija metana podići prosečnu globlanu temperaturu za tri stepena Celzijusa do kraja ovog veka, te da se ovaj “trend” mora zaustavutu ako želimo da održimo klimu pogodnom za život.

Dodaju da je metan kratkotrajan, ali izuzetno snažan gas staklene bašte, koji potiče iz prirodnih izvora poput močvara, ali i ljudskih aktivnosti kao što su poljoprivreda, fosilna goriva i deponije. U prvih 20 godina nakon oslobađanja, metan zagreva atmosferu čak 90 puta brže od ugljen-dioksida, što ga čini ključnim za smanjenje globalnog zagrevanja u bliskoj budućnosti.

Međutim, uprkos sve većem fokusu globalnih politika na ovaj gas, emisije metana porasle su za 61 milion tona, što je povećanje od 20 odsto u poslednjih 20 godina. Ovaj rast uglavnom je rezultat povećanih emisija iz rudarenja uglja, proizvodnje i korišćenja nafte i gasa, stočarstva, kao i razgradnje hrane i organskog otpada na deponijama.

Pročitajte još:

U 2020. godini, posljednjoj godini za koju su dostupni potpuni podaci, skoro 400 miliona tona, odnosno 65 odsto globalnih emisija metana poreklom je iz ljudskih aktivnosti. Na prvom mestu su poljoprivreda i otpad koji emituju oko dve tone metana na svaku tonu iz industrije fosilnih goriva.

Naša atmosfera je akumulirala skoro 42 miliona tona metana 2020. godine – dvostruko više od količine dodavane u proseku svake godine tokom 2010-ih, i preko šest puta više od povećanja uočenog tokom prve decenije 2000-ih.

Autori istraživanja poručuju da su samo Evropska unija i Australija smanjile emisije metana iz ljudskih aktivnosti u poslednje dve decenije, dok je najveći regionalni porast koncentracije ovog gasa zabeležen u Kini i jugoistočnoj Aziji.

Oni upozoravaju da su emisije gasova staklene bašte već dovele do povećanja globalne prosečne površinske temperature za 1,5 stepeni Celzijusa, a imajući u vidu da emisije metana nastavljaju da rastu alarmantnom brzinom, sve je izvesnije da će se ostvariti najgori klimatski scenario koji su postavili vodeći svetski stručnjaci.

Milena Maglovski

Avalski toranj – energetski efikasniji simbol grada

11.09.2024

DJI_0902-Edit-(1) — Foto: JP Emisiona tehnika i veze

Avalski toranj sigurno je jedan od najprepoznatljivijih zaštitinih znakova Beograda. Sa vidikovca tornja pruža se spektakularan pogled od Šumadije do Vršačke kule, a zahvaljujući telekomunikacijskoj opremi emituje se televizijski i radio signal. Toranj na Avali je naš najvažniji telekomunikacioni objekat sa najvećim maksimalno dozvoljenim snagama predajnika koji emituje tri digitalna televizijska kanala, odnosno paketa TV programa, pet analognih radio programa u FM tehnologiji i jedan digitalni paket radio programa u DAB+ tehnologiji. Ono što retki znaju jeste da je potrošnja električne energije samih predajnika oko 130 kWh kontinuirano, dok ceo kompleks tornja troši oko 200 kWh, odnosno oko 150.000 kWh na mesečnom nivou. Racionalnom upotrebom i nabavkom najsavremenije opreme trude se da ostvare maksimalne uštede električne energije.

Nabavka predajnika novije generacije koji su znatno efikasniji, prvi je korak u uštedi energije. Primera radi, na Avalskom tornju ranije su korisćeni televizijski predajnici starije generacije, čija je efikasnost bila oko 20 odsto. Pre par godina nabavljeni su tehnološki napredni predajnici sa znatno većom efikasnošću od 42 odsto. Dipl. inž. Sava Savić, direktor Emisione tehnike i veze objašnjava da je na taj način na mesečnom nivou ušteđeno oko 30.000 kWh i postignuto je smanjenje emisije CO2 od 12.000 kg. Isti princip primenjuju i za radijske predajnike, te u skorije vreme planiraju i zamenu starijih FM predajnika i na Avali.

– Racionalnom upotrebom klima uređaja i korišćenjem običnih ventilatora gde za to postoji mogućnost štedimo električnu energiju. Na devet emisionih stanica smo instalirali automatiku koja autonomno odlučuje da li će biti uključen klima uređaj ili ventilator u zavisnosti od spoljnje i unutrašnje temperature. Analizom rada automatike, uočili smo da je svega 15 odsto vremena bio uključen klima uređaj, dok je ventilator radio 85 odsto. Naša procena je da smo na taj način uštedeli oko 9.000 kWh po jednoj emisionoj stanici na kojoj imamo instaliran napredni automatizovani sistem ventilacije i klimatizacije – objašnjava Savić.

Posebno ističe da redukcijom snage predajnika tokom noćnih sati, kada je slušanost i gledanost programa vrlo mala, štedi se puno energije, a servisna zona je vrlo malo smanjena.

U FOKUSU:

Agregati i neprekidno napajanje energijom

Na svakom važnom predajničkom objektu, pa i na Avalskom tornju postoji sistem za obezbeđivanje neprekidnog napajanja objekata električnom energijom. Sistem se sastoji od uređaja za neprekidno napajanje (UPS) i dizel agregata odgovarajuće snage. Pri nestanku napajanja iz električne mreže, napajanje opreme preuzima UPS i to bez prekida u emitovanju. Automatika agregata registruje nestanak električne energije i startuje agregat. Nakon nekih 15 sekundi, agregat postigne stabilne parametre u smislu napona i frekvencije i onda se napajanje preusmerava preko agregata. Kapaciteti UPS-eva se projektuju tako da mogu da drže kompletno opterećenje i napajaju opremu oko 10 minuta, što je i više nego dovoljno jer agregat preuzima napajanje za manje od minute. Snage agregata se projektuju tako da budu opterećeni u opsegu od 40-70 odsto maksimalne snage.

– Na Avali imamo UPS proizvođača Schneider Electric najnovije generacije, odgovarajuće snage i kapaciteta i tri agregata svaki snage 400 kVA. Svi UPS uređaji u dizel električnom agregatu su modernizovani i povezani u sistem monitoringa – dodaje Savić.

Svakako je digitalizacija emitovanja TV i radio programa donela ogromne uštede u potrošnji električne energije i u korišćenju frkvencija kao ograničenog dobra.

Priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

1...262728...1.557 Page 27 of 1.557

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Čuvar biodiverziteta

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Poboljšanje kvaliteta vazduha

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Agregati i neprekidno napajanje energijom

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM