Kraljevac: Rezervat koji pokazuje da je budućnost u zajedništvu

Specijalni rezervat prirode „Kraljevac” u južnom Banatu izdvaja se kao oaza koja opstaje zahvaljujući posvećenosti ljudi koji u njegovom očuvanju vide mnogo više od projekata i administrativnih obaveza – vide dugoročnu odgovornost i misiju. Jedan od ključnih aktera u toj misiji je Institut za regionalni razvoj (IRIS), organizacija koja od 2018. godine aktivno povezuje lokalne zajednice, ekološke organizacije, naučnike i institucije.

O ulozi IRIS-a, rezultatima do sada sprovedenih aktivnosti i izazovima očuvanja osetljivog ekosistema Kraljevca, razgovarali smo sa Milicom Živković, koja godinama radi na terenskim projektima i programima usmerenim na revitalizaciju staništa i zaštitu biodiverziteta. Njene reči jasno pokazuju da je Kraljevac više od rezervata – on je primer kako zajednička volja može promeniti budućnost ugroženih vrsta i ekosistema.

Institut koji prirodu štiti na terenu, a ne samo na papiru

IRIS je, kaže Milica, osnovan sa vrlo jasnom idejom: zaštita prirode mora biti praktična, vidljiva i zasnovana na saradnji. Od prvog dana fokus je na terenskom radu – projektima koji menjaju stanje na samom staništu, a ne samo u izveštajima.

– Od samog osnivanja ostvarili smo saradnju sa Udruženjem sportskih ribolovaca Deliblatsko jezero, upravljačem Specijalnog rezervata prirode Kraljevac. Naša saradnja ogleda se kroz brojne konkretne aktivnosti na terenu. Do sada smo zajedno sproveli više od 30 projekata, koji su imali za cilj pre svega očuvanje biodiverziteta kroz aktivne mere zaštite, revitalizaciju staništa po principima rešenja zasnovanih na prirodi (NbS), saradnju sa zainteresovanim stranama, edukaciju i podizanje svesti o značaju zaštite ovog područja – objašnjava Milica.

Ovaj rezervat, poznat po retkim vlažnim livadama, bogatstvu ptica, vodozemaca i specifičnih glodara, sve više zavisi od aktivnih mera zaštite – a to je upravo prostor gde IRIS donosi vrednost.

Revitalizacija staništa crnke

Među najznačajnijim projektima na kojima IRIS radi je revitalizacija staništa crnke (Umbra krameri) – strogo zaštićene vrste ribe koja je u Srbiji preživela na tek nekoliko lokacija.

U okviru projekta „Revitalizacija staništa umbre u SRP Kraljevac”, finansiranog od strane Švedske kroz program EU za Zelenu agendu, urađeno je nešto što je decenijama izostajalo: izmuljavanje 5.000 m³ materijala iz kanala Činkina ćuprija, čišćenje od zarasle vegetacije i obnova izvora čiste vode.

– Ovaj kanal je izuzetno važan jer predstavlja jedno od malobrojnih staništa strogo zaštićene vrste ribe, crnke (Umbra krameri), poznate i kao umbra ili mrguda. U narednom periodu planirano je dodatno jačanje obala kanala kroz sadnju autohtonih vrsta drveća, čime se dodatno unapređuju uslovi za opstanak ove ugrožene vrste – kaže Milica.

Crnka je pokazatelj čistih i stabilnih vodenih staništa – i zato njen opstanak postaje simbol šire borbe za očuvanje Kraljevca.

U fokusu:

• „Karton revolucija”: Pet godina borbe za vodu, vazduh i javna dobra u BiH
• Evropa gradi budućnost energetike kroz digitalne blizance
• Veza između pranja veša i ekologije

Mikroplastika kao skrivena pretnja i prvi korak ka njenom razumevanju

IRIS je učestvovao u istraživanju prisustva mikroplastike u jezerskoj vodi SRP „Kraljevac” kroz projekat „SRP Kraljevac – primer dobre prakse umanjenja negativnih efekata na slatkovodne ekosisteme u Vojvodini”, koji se sprovodi u okviru programa SAFE pod okriljem WWF Adria. Ovo je ujedno bilo i prvo ispitivanje mikroplastike u vodi na području jezera Kraljevac, realizovano u saradnji sa dr Majom Raković i dr Jelenom Stanković sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”.

Preliminarni rezultati pokazali su da su fibrili najzastupljenija kategorija mikroplastičnih čestica, dok je udeo fragmenata bio značajno manji. Analize upućuju na to da mikroplastika u jezeru pre svega potiče od jednokratne plastike i neadekvatnog upravljanja otpadom u neposrednoj okolini, što je u skladu sa širim trendovima prekomerne upotrebe ambalažnog materijala i niskog nivoa reciklaže.

– Ovi rezultati su važni jer nam daju jasniju sliku o pritiscima na ekosistem jezera i ukazuju na potrebu za konkretnim merama zaštite i edukacije lokalne zajednice o smanjenju plastičnog otpada. Iako su ovo tek preliminarna istraživanja, planiramo da ih nastavimo u budućnosti kako bismo pratili trendove prisustva mikroplastike i dodatno unapredili strategije očuvanja ovog osetljivog ekosistema. Rezultati su već objavljeni i u naučnom radu, što dodatno potvrđuje značaj i kvalitet sprovedenog istraživanja – ističe ona.

Bez lokalne zajednice nema dugoročne zaštite

Jedna od najvećih snaga Kraljevca je to što ga lokalno stanovništvo doživljava kao deo svog identiteta. IRIS je, zajedno sa upravljačem rezervata, osnovao prvi Savet korisnika u rezervatima u Srbiji – telo koje okuplja sve relevantne aktere: lokalne organizacije, pastire, ribolovce, institucije, poljoprivrednike.

Kroz Savet korisnika saradnja sa zainteresovanim stranama je dodatno unapređena u rezervatu.

Jedan od lepih primera primene tradicionalnih praksi je projekat „Zeleni pašnjaci za zelenu tranziciju”. Revitalizaciju pašnjaka Spasovina sproveo je Institut za regionalni razvoj u partnerstvu sa USR „Deliblatsko jezero”, uz finansijsku podršku vlade Švajcarske kroz inicijativu „EU za Zelenu agendu u Srbiji”.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala DIGITALIZACIJA