Home Blog Page 19

RERI: Neophodna ulaganja u dekarbonizaciju i pravednu tranziciju

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrey Metelev)

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) organizovao je javni događaj pod nazivom “Izgradnja održive energetske budućnosti Srbije”. Događaj je okupio stručnjake u oblasti energetike i zaštite životne sredine, predstavnike državnih institucija, nevladinih organizacija i medija, koji su razgovarali o energetskoj tranziciji Srbije, postojećim izazovima i ključnim budućim koracima.

Na događaju su predstavljeni najvažniji rezultati analize koju je RERI pripremio o ulozi Elektroprivrede Srbije (EPS) u energetskoj tranziciji, imajući u vidu finansijske i socijalne aspekte, ali i uticaj poslovanja ovog preduzeća na životnu sredinu, klimatske promene i održivi razvoj.

Mirko Popović, programski direktor RERI-ja, predstavio je ključne nalaze ove analize, ističući da uspešno i održivo poslovanje EPS-a je u javnom interesu, zbog čega je uspešna tranzicija EPS-a od suštinskog značaja za sve građane Srbije. Istaknuto je da tranzicija ne mora da znači gubitak radnih mesta, već ulaganje u nove kadrove i tehnologiju.

To je posebno važno za Elektroprivredu Srbije koja, kao nosilac privrednog razvoja zemlje, ali i emiter oko 40 odsto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, mora biti i nosilac energetske tranzicije. Učesnici su ukazali na nedostatak ambicioznih ciljeva u ključnim strateškim dokumentima, koji još uvek ne sadrže jasan datum prestanka korišćenja energije iz uglja, ali i kontinuirano kršenje Nacionalnog plana za smanjenje emisija, kao i Sporazuma o osnivanju Energetske zajednice.

Pročitajte još:

Slobodan Minić je ispred Fiskalnog saveta Republike Srbije podvukao da je transformacija ovog preduzeća neophodna, međutim, Plan transformacije EPS-a još uvek nije dostupan javnosti. Prema planu investicija za EPS je opredeljeno deset milijardi evra u sledećih deset godina, od čega četiri milijarde evra za obnovljive izvore energije. Međutim, prema analizama Fiskalnog saveta, ovo preduzeće u zelenu tranziciju ulazi sa upitnim kapacitetima za sprovođenje planiranih investicija. Dodatno, kada se govori o mogućnostima za sprovođenje pravedne tranzicije, Minić je ukazao na već postojeće probleme u broju i strukturi zaposlenih u EPS-u, odnosno nedostatak neophodnih stručnih kadrova.

Danijela Božanić, ekspertkinja za klimatsku politiku i zeleni razvoj, upozorila je da je tranzicija proces koji se globalno već uveliko dešava, međutim, Elektroprivrede Srbije do sada nije pokazala želju da bude lider tranzicije, što je neophodno promeniti kako bi se poslovanje kompanije uskladilo sa ciljevima Sporazuma iz Pariza, ali i sačuvala konkurentnost na tržištu. Naime, ukoliko Srbija ne uvede sopstveni mehanizam za naplatu ugljenika, na nju će se od 2026. godine primenjivati CBAM – Mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika, koji se odnosi na zemlje van Evropske unije i uticaće na povećanje cena proizvoda koji se proizvode uz velike količine emisija ugljen-dioksida (CO2).

Foto-ilustracija: Pixabay (Janvanbizar)

Na godišnjem nivou, EPS proizvodi oko 27 do 28 miliona tona emisija CO2. “Kada se ovo pomnoži sa trenutnom cenom jedinice zagađenja od 65 evra po toni na tržištu, dolazi se do sume od 1,625 milijardi evra. Prema podacima iz 2016. godine, trošak emitovanja emisija u Srbiji iznosi 1,68 milijardi evra godišnje. Ovaj trošak može se posmatrati kao investicija. Na primer, ova sredstva bi se mogla uložiti u tehnološku transformaciju,“ istakao je Popović.

Prema mišljenju učesnika, sredstva prikupljena uvođenjem sistema trgovine emisija trebalo bi da budu izdvojena za ulaganja u dekarbonizaciju i pravednu tranziciju. Međutim, analize ekonomske opravdanosti različitih rešenja i otvorene debate o tome još uvek nema. Kako je zaključeno, nedostatak vladavine prava i neodgovornost javnih vlasti, ali i preduzeća, prema poštovanju nacionalnih propisa i međunarodnih obaveza još uvek predstavljaju prepreku za pravednu energetsku tranziciju i održivu energetsku budućnost Srbije.

Izvor: RERI

Bugarska i SAD proširuju saradnju na izgradnji nove nuklearne elektrane u Kozloduju

Foto-ilustracija: Pixabay

Bugarska i Sjedinjene Američke Države najavile su proširenje međuvladinog sporazuma o saradnji u oblasti energetike, koji će obuhvatiti izgradnju nove nuklearne elektrane u Kozloduju, kao i razvoj bugarskog civilnog nuklearnog programa. Ova inicijativa dolazi nakon razgovora između bugarskog ministra energetike Vladimira Malinova i Džefrija Pajata, pomoćnika državnog sekretara za energetske resurse SAD.

Cilj proširenog sporazuma je dalje produbljivanje bilateralne saradnje između dve zemlje, posebno u oblastima obnovljivih izvora energije (OIE), nafte i prirodnog gasa.

„Ostvarili smo poverenje kroz uspešnu saradnju i sigurni smo da će zajednički rad doneti stabilnost i energetsku bezbednost, ne samo Bugarskoj već i čitavom regionu“, izjavio je ministar Malinov.

Jedna od ključnih tema sastanka bila je i inicijativa za Vertikalni gasni koridor, projekat od strateške važnosti za energetsku bezbednost jugoistočne Evrope. Trenutno su u toku projektne aktivnosti na izgradnji nove infrastrukture u Bugarskoj, a planirano je da se završe do kraja 2025. godine. Ovaj projekat je u simbiozi sa terminalom za tečni prirodni gas u Aleksandrupolisu i proširenjem skladišta gasa „Čiren“, što će doprineti energetskoj nezavisnosti ne samo Bugarske, već i zemalja poput Moldavije i Ukrajine.

Pročitajte još:

Podrška američke Eksim banke

Tokom posete SAD-u, ministar Malinov se sastao i sa predsednicom Eksim banke, Ritom Luis, koja je potvrdila punu podršku ove finansijske institucije za izgradnju 7. i 8. bloka nuklearne elektrane Kozloduj. Eksim banka će razviti finansijsku konstrukciju i obezbediti sredstva za projekat do kraja sledeće godine, što će značajno doprineti implementaciji prioritetnih energetskih projekata u Bugarskoj.

Malinov je istakao i interesovanje Bugarske za američko iskustvo u razvoju malih modularnih reaktora, koje će pomoći zemlji da postigne ciljeve niskougljenične ekonomije zasnovane na čistoj energiji.

Jedan od važnih koraka u realizaciji projekta 7. i 8. bloka u Kozloduju je angažovanje međunarodne advokatske firme Pilsburi (eng. Pillsburi Winthrop Shaw Pittman), koja ima preko 50 godina iskustva u oblasti nuklearne energije.

Milena Maglovski

Razorne poplave u BiH – Jablanica blokirana, kritično u Kiseljaku i opštini Vareš

Foto-ilustracija: Pixabay (anvel)

Zbog obilnih padavina koje su pogodile delove Bosne i Hercegovine u noći između 3. i 4. oktobra, situacija je alarmantna u nekoliko regija, uključujući Jablanicu, Kreševo, Kiseljak i opštinu Vareš.

U Јablanici, u kojoj je najkritičnije, ima nastradalih i nestalih u vodenoj bujici, ali se tačan broj još uvek ne zna, istakla je Marija Buhač, premijerka Hercegovačko-neretvanskog kantona. Reke Neretvica i Seončica izlile su se iz svojih korita, poplavile veliki broj kuća i odnele neutvrđen broj vozila u Јablaničko jezero. Helikopter Oružanih snaga uskoro će pomoći u poplavama i spašavanju meštana, javlja RTRS.

Odroni i poplave izazvali su blokadu puteva i pruga, posebno u Jablanici, gde je stanovništvo potpuno izolovano. Prema poslednjim informacijama, stene su se sručile na put Jablanica-Mostar, a do odrona je došlo i na relaciji Konjic-Ostrožac. Reka Neretva se gotovo izlila iz korita, dodatno pogoršavajući situaciju na terenu, prenosi Klix.ba.

Kako javljaju iz Gorske službe spašavanja (GSS), mobilna telefonija u ovom području nije funkcionalna, dok fiksni telefoni još uvek rade. Voda je ušla u mnoge domove, a veliki broj stanovnika je ugrožen.

Premijer Federacije BiH Nermin Nikšić istakao je ozbiljnost situacije i naglasio da je prioritet evakuacija ugroženog stanovništva. Spasilačke ekipe su na terenu od ranih jutarnjih časova, a prema dostupnim informacijama, evakuisan je određen broj građana, iako je situacija i dalje veoma kritična. Pored odrona, poplave su zahvatile šira područja Kreševa i Kiseljaka, gde se stanovništvo bori sa vodenom bujicom.

Ministarstvo odbrane BiH angažovano je na pružanju pomoći, dok Federalna uprava civilne zaštite radi na mobilizaciji spasilačkih timova. Iz Službe za civilnu zaštitu Kiseljak apelovali su na građane da ne kreću na put zbog izuzetno loših vremenskih uslova i poplava.

Pročitajte još:

Vanredno stanje u opštini Vareš

Opština Vareš proglasila je stanje prirodne nesreće zbog obilnih padavina i izlivanja reke Stavnje, prenosi RTRS.

Prema rečima direktora Kantonalne uprave Civilne zaštite, Dževada Aličića, reka Stavnja se izlila i teče putem R444, dok su mnogi lokalni putevi u Varešu neprohodni zbog izlivanja potoka. U Vareš-Majdanu se obrušio potporni zid na jednu zgradu, usled čega stanari ne mogu izlaziti iz svojih domova. Takođe, u naselju Dabrovine klizište je odnelo jednu štalu i pomoćni objekat.

Ekipe Civilne zaštite i Profesionalne vatrogasne jedinice su na terenu i pomažu u sanaciji štete. Iako kiša više ne pada u Varešu, što daje nadu za stabilizaciju, poplavni talas je naneo veliku štetu.

U selu Gunjani kod Tarčina bujica je odnela mostove i poplavila kuće, a pojedini stanovnici su ostali zarobljeni s druge strane reke. Prilaz selu je onemogućen zbog vode i nanosa drveća.

Energetski portal

Probe za grejnu sezonu u toku, ekipe otklanjaju kvarove – prijavite ako primetite curenje radijatora

Foto-ilustracija: Unsplash (Julian Hochgesang)

Počele su funkcionalne probe grejanja pred novu sezonu. Građani preko kontakt centra prijavljuju probleme, najčešće zbog curenja radijatora. Direktor JKP „Beogradske elektrane“ Vanja Vukić izjavio je za RTS da imaju oko 100 poziva dnevno, te da je njihovim radnicima prioritet da izađu na teren da bi rešili kvarove, kao i da sezona najverovatnije neće početi pre 15. oktobra.

Poslednje pripreme sistema „Beogradskih elektrana“ su u toku. Kontakt centar je od 1. oktobra, kada su počele funkcionalne probe, primio ukupno 300 poziva građana, od čega se 75 njih žalilo na curenje radijatora.

Poslednje pripreme sistema „Beogradskih elektrana“ su u toku. Kontakt centar je od 1. oktobra, kada su počele funkcionalne probe, primio ukupno 300 poziva građana, od čega se 75 njih žalilo na curenje radijatora.

Direktor JKP „Beogradske elektrane“ Vanja Vukić, gostujući u Beogradskoj hronici, pozvao je građane da omoguće pristup radnicima u prostorije podstanica da bi rešili probleme, istakavši da osobama koje nisu ovalašćene nije dozvoljeno da ulaze u njih da ne bi bilo incidenata.

Pročitajte još:

Sto građana dnevno prijavljuje kvarove

Vukić je rekao da se tokom funkcionalnih probi dnevno kontakt centru javi oko 100 ljudi, istakavši da su curenja radijatora prioritet radnika „Beogradskih elektrana“.

„Naš sistem je specifičan jer šest meseci u godini miruje. Kada krene cirkulacija vode, dolazi do pojedinih problema i kvarova. Zadatak ‘Beogradskih elektrana’ je da što pre izađu na teren“, poručuje Vukić.

Napominje da temperatura u stanovima tokom grejne sezone mora da bude najmanje 21 stepen, te da su obezbeđeni svi energenti, na osnovu kojih je formirana cena grejanja, u celoj Srbiji.

„Ako prosečna temperatura bude ispod 12 stepeni počećemo i pre 15. oktobra sa grejanjem. Prema prognozi, ipak, u narednih desetak dana neće biti potrebno da ga uključujemo“, zaključuje direktor JKP „Beogradske elektrane Vanja Vukić.

Ne radite na svoju ruku

Ekipa Beogradske hronike prilikom snimanja uobičajenog dana majstora „Beogradskih elektrana“ bila je po prijavi građana u zgradi u Majke Jevrosime 22.

Foto-ilustracija: Pixabay

Radnici su na mesto prijave stigli za dva minuta, gde su u podrumu zatekli otključanu podstanicu, ekspanzioni sud je na zemlji, otkinuta cev, poplavljen podrum, a voda i dalje curi. Majstor je prvo isključio struju da neko ne nastrada.

Stanar koji je iz, za sada, nepoznatih razloga bio u podstanici, povređen je i privatnim vozilom prevezen je u Urgentni centar.

Vladan Pavlović, izvršni direktor za distribuciju toplotne energije JKP „Beogradske elektrane“ pojašnjava da je došlo je otkidanja cevi i dodaje da će u roku od dva do tri dana vratiti sve u prvobitno stanje.

Ovo što se dogodilo u Majke Jevrosime, opomena je svima da ništa ne smeju da rade na svoju ruku, naročito ne kad „Beogradske elektrane“ sistem pune vodom pod pritiskom.

Dok traju funkcionalne probe, dežura više od 100 ekipa svakog dana od 7 do 19 sati. Kad 15. oktobra počne grejna sezona, biće ih više, kada će biti i jasno kako radi 35 toplotnih izvora i više od devet i po hiljada podstanica.

Izvor: RTS

SDF 2024 konferencija otvara dijalog o izazovima zelene tranzicije

Foto: The Green Transition / Promo

Beograd će 14. i 15. novembra 2024. godine biti domaćin prestižne međunarodne konferencije o zelenoj tranziciji, koju organizuje Sustainable Development Forum (SDF), uz podršku Univerziteta u Kembridžu, Privredne komore Srbije i agencija Ujedinjenih nacija. Ovaj dvodnevni događaj okupiće svetske stručnjake, državne zvaničnike i predstavnike vodećih kompanija koje prednjače u održivom razvoju.

Cilj konferencije je podsticanje globalnog dijaloga o ključnim temama zelene tranzicije, kao što su klimatske promene, energetska tranzicija i održiva proizvodnja.

Među govornicima su istaknuti stručnjaci poput Lorda Martina Risa, kraljevskog astronoma, i Majkla Polita, profesora sa Univerziteta u Kembridžu, kao i predstavnici Ujedinjenih nacija. Takođe, domaći stručnjaci, poput ministarke nauke Jelene Begović i ministarke rudarstva Dubravke Đedović-Handanović, učestvovaće u diskusijama. Konferencija će pružiti priliku srpskim kompanijama da se povežu sa međunarodnim liderima i predstave svoja rešenja za zelenu tranziciju.

Pročitajte još:

Posebna pažnja biće posvećena izazovima sa kojima se suočava „globalni jug“ i načinima na koje finansijske institucije mogu podržati tranziciju. Ovaj događaj ističe značaj saradnje između industrije, nauke i međunarodnih organizacija u borbi protiv klimatskih promena i izgradnji održivije budućnosti.

Karte su već u prodaji, a sve dodatne informacije možete pronaći na zvaničnoj stranici konferencije www.sustainabledevforum.org

Energetski portal

Šta je potrebno za 100 odsto električnu budućnost u Evropi do 2035?

Foto-ilustracija: Unsplash (zaptec)
Foto-ilustracija: Unsplash (Possessed Photography)

Da bi cilj Evropske unije da svi novi automobili budu 100 odsto električni do 2035. godine zaista bio ostvaren, potrebno je ipak još dosta koraka. Ovako formulisani ciljevi utiču na ekonomiju, privredu i tržište, i pružaju određenu sigurnost za ulaganja u industriji električnih vozila, baterija i infrastrukture za punjenje. Ipak, automobilska industrija, iako u nekim delovima Evrope pomalo nestabilna, mora se držati dugoročnih ciljeva koji joj na neki način omogućavaju razvoj novih tehnologija i proširenje proizvodnih kapaciteta, ali s druge strane ovakvi ciljevi stvaraju i određene izazove.

Bez jasnog cilja, Evropa bi mogla izgubiti korak sa regionima poput Severne Amerike, gde su već uloženi ogromni iznosi u proizvodnju električnih automobila.

Uvođenje strogih CO2 standarda za vozila 2020. godine podstaklo je značajan rast investicija u EV sektor, koji je skočio sa 3,2 milijarde evra na čak 60 milijardi evra. Do 2030. godine planirano je otvaranje više od 50 fabrika baterija, čiji kapaciteti bi do 2026. godine trebalo da zadovolje proizvodnju svih novih automobila u Evropi. Ove „gigafabrike“ zahtevaće ulaganja veća od 170 milijardi evra, kako bi mogle da proizvedu dovoljno baterija za nadolazeći talas električnih vozila, kako se objašnjava na sajtu Transport&Environment.

Propisi EU o CO2 emisijama za automobile nalažu progresivno smanjenje emisija, sa ciljem potpunog prelaska na električna vozila do 2035. godine. Ova regulativa postavlja obavezne ciljeve za proizvođače i prati petogodišnje cikluse prilagođavanja, pri čemu se svaka sledeća faza odnosi na oštrije smanjenje emisija.

Pročitajte još:

Međutim, Evropa se suočava sa izazovima privlačenja ulaganja. Iako su najavljena ulaganja u električna vozila u iznosu od 70 milijardi evra u periodu od 2021. do 2023. godine, Severna Amerika je u istom periodu privukla 97 milijardi evra. Slabljenje i neispunjavanje ciljeva uz nedovoljno dobru prateću industrijsku politiku, moglo bi dovesti do dodatnog obeshrabrenja investitora, čineći Evropu manje atraktivnom za industriju električnih vozila.

Ipak, studije predviđaju da će cene električnih automobila padati, te bi do 2028. godine neki modeli mogli koštati manje od 25.000 evra. Pored toga, sniženi troškovi održavanja dodatno će podstaći njihovu popularnost. EU mora osigurati da infrastruktura za punjenje bude na mestu, sa brzim punjačima duž glavnih saobraćajnica, kako bi se podržao rast broja električnih vozila na putevima.

Da bi ovaj plan postao realnost, ključni faktor je istrajnost. EU mora ostati posvećena cilju za 2035. godinu, fokusirajući se na pristupačnost električnih automobila i izbegavanje ulaganja u skuplje i manje ekološke alternative.

Kako je već naglašeno, potrebna je ambiciozna industrijska strategija koja će privući nova ulaganja, podstaći lokalnu proizvodnju i omogućiti obuku radnika za potrebe ove industrije.

Energetski portal

Srbija se posvećuje održivom gazdovanju šumama – FOREST EUROPE konferencija

Foto-ilustracija: Unsplash (Steven Kamenar)

U Bonu u Nemačkoj, održana je dvodnevna Deveta Ministarska konferencija o zaštiti šuma u Evropi (FOREST EUROPE), koja se organizuje od 1990. godine kao panevropski dobrovoljni proces šumarske politike na visokom nivou. Konferencija je okupila ministre nadležne za poslove šumarstva i predstavnike resornih ministarstava iz evropskih zemalja, kao i nadležnog komesara Evropske zajednice i visoke predstavnike država i organizacija koje se nalaze u statusu posmatrača.

Ovom prilikom donate su važne odluke koje se tiču šuma i šumarstva, uključujući Deklaraciju iz Bona: „FOREST EUROPE – Staranje o održivom gazdovanju šumama prikladnom za budućnost“, kao i Odluku iz Bona: „Održivo gazdovanje šumama kao alat za unapređenje prilagodljivosti šuma“. Potpisivanjem Odluke stvoreni su preduslovi za osnivanje Forest Risk Facility (FoRISK), koji će pružati podršku zemljama potpisnicama i posmatračima u cilju poboljšanja otpornosti šuma i upravljanja rizicima.

Delegacija Republike Srbije, koju su činili Anja Javor, šef Kabineta ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju i evropske integracije i Saša Stamatović, direktor Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, aktivno je učestvovala na ovom događaju. U ime dr Aleksandra Martinovića, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Anja Javor potpisala je navedena dokumenta.

Foto-ilustracija: Freepik (nikitabuida)

Javor je istakla da Republika Srbija uvažava značaj šuma za srpsko društvo i aktivno učestvuje u globalnim i regionalnim procesima koji za cilj imaju pre svega očuvanje šuma, ali i doprinos stalnom unapređenju održivog gazdovanja šumama.

„Podstičući veću saradnju, razmenu inovacija i nadograđivanje na međusobnim iskustvima, posebno u okviru procesa FOREST EUROPE koji usmerava šumarsku politiku širom Evrope, moramo da se pozabavimo prekograničnim izazovima i obezbedimo održivost naših šuma za dobrobit svih, kako na nacionalnom nivou, tako i širom Evrope. Republika Srbija, kao jedna od zemalja potpisnica procesa FOREST EUROPE, u potpunosti podržava tekst Deklaracije i Odluke iz Bona i biće apsolutno posvećena ispunjavanju svojih obaveza“, navela je Javor.

Pročitajte još:

Ceremonijom otvaranja Konferencije u Bonu ukazalo se na pozitivni uticaj šuma na kvalitet života ljudi, nakon čega je usledila prezentacija „Izveštaja o implementaciji 2021 – 2024”, u kom su istaknuta dostignuća zemalja potpisnica i posmatrača, kao i kancelarije FOREST EUROPE iz Bona. Takođe, održana su dva okrugla stola visokih predstavnika država o Deklaraciji i Odluci iz Bona, uz prateće sesije.

Prva Ministarska konferencija održana je u Strazburu 1990. godine, kada su zemlje potpisnice usaglasile uspostavljanje jednog ovakvog procesa, a sa ciljem razvijanja zajedničkih strategija o tome kako zaštititi šume i održivo gazdovati šumama. Svake četiri do pet godina, ministri nadležni za poslove šumarstva sastaju se kako bi usvojili nove deklaracije i odluke, koje služe kao okvir za implementaciju održivog gazdovanja šumama, prilagođenog nacionalnim okolnostima, ali sa regionalnim pristupom jačanju međunarodne saradnje.

Na samom kraju ovogodišnje konferencije Savezna Republika Nemačka predala je predsedavanje FOREST EUROPE procesom Švedskoj, počevši od 1. januara 2025. godine.

Energetski portal

Vožnja ka održivoj budućnosti brža je uz razvijenu mrežu punjača

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Automobil odavno nije samo sredstvo za prevoz od tačke A do tačke B. Za gradsku vožnju, gde je brzina kretanja vrlo ograničena, posao gotovo jednako može obaviti model iz 2005. godine kao i onaj iz 2020-ih. Danas tražimo više – gume vrhunskog kvaliteta, masažere u sedištima, tač skrin detalje, LED osvetljenje, zvučnike i bas efekte, senzore za parkiranje, sportske modele… Sve pomenute pogodnosti značajne su isključivo za komfor vozača, dok za prirodu uglavnom donose samo negativne posledice. U svetu u kojem istovremeno rastu broj automobila na putevima i klimatska kriza, potreban je ozbiljan zaokret.

Električni automobili više nisu nepoznanica. Vozila na električni pogon, prema mišljenju stručnjaka, predstavljaju budućnost prevoza, ukoliko želimo da očuvamo kvalitet vazduha, zaustavimo klimatske promene i poboljšamo zdravlje ljudi i prirode. Međutim, prelazak na električna vozila za mnoge nije jednostavna ni privlačna odluka. Pre svega, ona su često skuplja od automobila sa klasičnim motorima, a iako je svest o ekološkim problemima u porastu, mnogi vozači još uvek nisu dovoljno ekološki osvešćeni da bi odlučili da ulože u vozilo koje smanjuje emisiju štetnih gasova.

Čak i ako bi se ovaj problem rešio kroz subvencije države, podsticaje i olakšice, uz razvoj svesti putem radionica, panela i edukativnih kampanja, ostaje ključno pitanje bez kojeg sve drugo gubi smisao – razvoj infrastrukture. Bez dovoljnog broja mesta za punjenje, naročito na dužim rutama, vozači se suočavaju sa brigom da li će moći da dopune vozilo bez da im to remeti plan putovanja. Ova nesigurnost odvraća mnoge potencijalne kupce, jer je pouzdana i dostupna mreža punjača osnovni uslov za veće usvajanje električnih automobila.

Iako električna vozila još uvek nisu široko prihvaćena u Srbiji, treba naglasiti da je ona važna tranzitna zemlja, što dodatno nameće potrebu za ulaganjem u razvoj ove infrastrukture. Svest o prelasku na održive oblike transporta sve više raste u Srbiji, ali je neophodno da ona bude podržana povećanjem broja punjača za električne automobile.

Foto-ilustracija: Freepik (vwalakte)

Kao jedan od vodećih aktera u ovoj oblasti, kompanija Charge&GO predano radi na tome da mreža punjača bude pouzdana, dostupna i prilagođena potrebama korisnika. Ova kompanija razvija infrastrukturu ne samo u urbanim sredinama, već i u manje razvijenim delovima Srbije.

U njihovoj mreži punjača nalaze se i oni spori snage 22 kW, ali i jedan od najmoćnijih punjača u zemlji, DC punjača snage 240 kW, koji omogućava ultra-brzo punjenje.

Osim što omogućavaju punjenje električnih vozila u Srbiji, Charge&GO pruža podršku i korisnicima koji putuju u inostranstvo. Kompanija je modernizovala svoj sajt i omogućila korisnicima lakši pristup informacijama o lokacijama punjača i dostupnim uslugama. Putem Charge&GO aplikacije, korisnici mogu lako pronaći željeni punjač na mapi, proveriti njegovu dostupnost, snagu, tip konektora i cenu punjenja. Aplikacija omogućava pristup mreži sa preko 400.000 punjača širom Evrope, zahvaljujući integraciji sa najvećom e-roaming platformom.

Punjenje se automatski naplaćuje putem aplikacije, a korisnici mogu pratiti progres sesije punjenja, uključujući vreme trajanja i status baterije. Aplikacija takođe pruža detaljan pregled istorije punjenja i naplata. Podrška je dostupna 24 sata dnevno, a uz RFID karticu, sesije punjenja se mogu pokrenuti jednim dodirom na čitač punjača.

Razvoj infrastrukture za električna vozila osnova je za budućnost održive mobilnosti u Srbiji. Projekti poput onih koje sprovodi kompanija Charge&GO omogućavaju vozačima da sa poverenjem koriste električna vozila, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Katarina Vuinac

Gas u geopolitičkom vrtlogu: Potražnja raste, snabdevanje pod pritiskom

Foto-ilustracija: Unsplash (helio-dilolwa)

Prema predviđanjima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), globalna potražnja za prirodnim gasom zabeležiće značajan porast od preko 2,5 odsto u 2024. godini, a sličan rast očekuje se i u 2025. Do rasta potražnje doveo je postepeni oporavak tržišta od globalne energetske krize koja je značajno poremetila stabilnost tržišta proteklih godina, navodi se u novom Globalnom pregledu bezbednosti gasa za 2024. godinu koji je objavila IEA.

Veliki deo globalnog rasta potražnje za gasom dolazi iz Azije, čija tržišta beleže brz razvoj, dok Evropa takođe pokazuje oporavak potražnje za industrijskim gasom, iako je ona i dalje ispod nivoa pre krize. Međutim, uprkos oporavku, novi izvori gasa na globalnom tržištu zaostaju. Relativno spor rast proizvodnje LNG-a ograničava ponudu, dok geopolitičke tenzije, naročito u vezi sa ruskim isporukama gasa preko Ukrajine, unose dodatnu neizvesnost u stabilnost globalnih snabdevanja.

Jedan od ključnih izazova za Evropu predstavlja mogućnost potpunog prekida isporuke ruskog gasa preko Ukrajine krajem 2024. godine, kada ističu postojeći ugovori za tranzit.  IEA upozorava da bi ovo moglo dovesti do veće nestabilnosti tržišta, a evropske zemlje bi se mogle suočiti sa izazovima snabdevanja u zimskoj sezoni 2024–2025.

Uloga LNG-a u globalnoj trgovini gasom porasla je nakon početka globalne energetske krize i postala ključna u održavanju balansa između ponude i potražnje. IEA ističe da će Severna Amerika biti glavni izvor novih kapaciteta, sa očekivanim ubrzanjem rasta snabdevanja LNG-om za skoro šest odsto tokom 2025. godine. Novi izvori gasa dolaziće i iz Afrike i Azije, ali transportni izazovi, uključujući ograničenja na Panamskom kanalu i Crvenom moru, predstavljaju dodatne prepreke.

Pročitajte još:

IEA Poziva na saradnju i fleksibilnost

Kako bi se prevazišli ovi izazovi, IEA apeluje na pojačanu saradnju između proizvođača i potrošača. Fleksibilnost duž lanaca vrednosti LNG-a, povećanje likvidnosti globalnog LNG tržišta i integracija ukrajinskog sistema skladištenja gasa u globalno tržište neki su od ključnih koraka koje IEA predlaže za očuvanje stabilnosti snabdevanja.

„Rast koji vidimo u globalnoj potražnji za gasom ove i sledeće godine odražava postepeni oporavak od globalne energetske krize koja je teško pogodila tržišta. Ali ravnoteža između trendova potražnje i ponude je krhka, sa jasnim rizicima buduće nestabilnosti,“ rekao je Keisuke Sadamori, direktor za energetska tržišta i bezbednost IEA. „Proizvođači i potrošači moraju blisko sarađivati kako bi se snašli u ovim neizvesnim vremenima, uzimajući u obzir potrebu da se unapredi prelazak na čistu energiju kako bi se osigurala sigurna i održiva budućnost.“

Ovogodišnje izdanje Globalnog pregleda bezbednosti gasa sadrži i poseban odeljak o integraciji gasova sa niskim emisijama u transportni sektor, naglašavajući važnost prelaska na čistije izvore energije i smanjenje emisija gasova staklene bašte.

Milena Maglovski

Novi Sad dobija pešačko-biciklistički most

Foto-ilustracija: Unsplash (Stefan Kostić)

U ovom trenutku u Novom Sadu grade se dva mosta, a potpisivanjem novog ugovora, ovaj grad dobije još jedan most. Reč je o pešačko-biciklističkom mostu koji će spojiti Kej i Petrovaradinsku tvrđavu. Ugovor o projektovanju i izvođenju radova, vredan je blizu 38 miliona evra, a pored izgradnje mosta, ugovor obuhvata izgradnju pristupnih saobraćajnica i rekonstrukciju postojećeg tunela sa izgradnjom liftova do gornjeg platoa Petrovaradinske tvrđave.

Prema rečima Milana Đurića, gradonačelnika Novog sada, kada most bude izgrađen stvaraju se uslovi da podgrađe Petrovaradinske tvrđave bude pešačka zona sa kulturno-turističkim sadržajima.

Kako je navedeno na zvaničnom sajtu Grada, radovi na izgradnji mosta trebalo bi da počnu u martu ili aprilu naredne godine, a da se završe u 2027. godini, dok će radovi na druga dva novosadska mosta biti završeni 2026. godine.

Pročitajte još:

Projekat će obuhvatiti izgradnju pešačko-biciklistikog mosta na postojećim stubovima starog železničkog mosta Franca Jozefa dužine 437,6 i širine 12 metara. Zatim, izgradnju pristupnih rampi za most i uređenje partera na novosadskoj strani, duž Bulevara cara Lazara, od raskrsnice sa ulicom Stevana Musića zaključno sa raskrsnicom sa Radničkom ulicom.

Takođe, predviđena je rekonstrukcija Ulice Kamenički put u podnožju Petrovaradinske tvrđave i izgradnja pristupnih rampi za most sa uređenjem partera na bedemu duž Kameničkog puta.

Aktivnosti podrazumevaju i sanaciju i uređenje nekadašnjeg železničkog tunela sa izgradnjom nove grane tunela i tunelskog okna za smeštanje liftova i stepeništa, izlaz na Tvrđavu i parterno uređenje na mestu nekadašnje stražare, kao i rekonstrukciju saobraćajnice i pristupa tunelu u zoni „Lovotursa“.

Energetski portal

Gde se odlaže smeće koje ne može na regionalnu deponiju Duboko

Foto-ilustracija: Unsplash (Collab Media)

Nakon što je ugašen požar na regionalnoj deponiji Duboko, došlo je do – nezadovoljstva žitelja u tom kraju, ali i problema sa odlaganjem smeća – opština koje su ga, do tada, odlagale kod Užica. Svi očekuju od nadležnog ministarstva rešenje problema, koji je svima zadao velike glavobolje.

Mesec i po dana građani ne dozvoljavaju prolazak kamiona sa smećem iz drugih opština, osim Užica na regionalnu deponiju Duboko. Ali i to je privremeno, jer oni ne odustaju od zahteva da se deponija zatvori, rekultiviše i uredi Turski potok. Smatraju da nadležno ministarstvo ne može donetu drugačiju odluku.

,,Zakonski okvir ne postoji da to država donese. Ukoliko se to donese, mimo zakonskih okvira, ono što je do nas mi ćemo se truditi da, kao i do sada da sprovedemo u delo, sad da li ćemo mi biti primorani da se pomerimo odavde, to ne znamo, ali što je do nas mi ćemo ispuniti kao što smo i rekli“, kaže Bogdan Radojičić iz Užica.

U Arilju se nadaju da će iz ministarstva stići rešenje, kojim će se nastaviti rad regionalne deponije Duboko, jer su prinuđeni da ga deponuju u Lapovu.

,,Mi u ovom trenutku zato što imamo zaostatke komunalnog otpada deponujemo negde između četrdesetpet i četrdeset osam tona dnevno. Dakle, komercijalne cene u Lapovu su 4.200 plus pripadajući PDV, naravno i prevoz je 225 dinara plus pripadajući PDV, što u ovom trenutku negde dnevno opština Arilje izdvaja negde 380.000 dinara“, navodi Predrag Maslar, predsednik opštine Arilje.

Pročitajte još:

Zbog toga će morati da za narednu godinu odlože finansiranje određenih planiranih projekata. Najveći korisnik u sistemu Duboko je Grad Čačak. Za odvoz nagomilanog smeća na transfer stanici potrebno je dva meseca.

„Brže ne može. Pregovaramo sa opštinom Knić, ako budemo uspeli i tamo jednu količinu odvezemo, da vidimo kakva je situacija sa Lapovom, da li postoji situacija da mogu te okolne deponije da prihvate količinu otpada koja se generiše u Gradu Čačku, a to je neka prosečna količina da kažemo od 120 tona dnevno, što nije malo“, kaže Mirjana Đoković direktorka JKP „Komunalac“ Čačak.

Zbog toga raste i nezadovoljstvo žitelja dela grada u kojem se svakodnevno lageruje velika količina smeća. Za to vreme regionalna deponija Duboko radi sa 23 posto kapaciteta, a deponuje se i vrši selekcija smeća iz Užica.

„Ostale lokalne samouprave, nažalost, snalaze se na različite načine. Time je ugroženo i stanje životne sredine u tim lokalnim samoupravama, otvaranjem novih smetlišta ili aktiviranjem ponovnim, onih starih smetlišta, otvaranjem novih divljih deponija. A ujedno je ugrožen i rad komunalnih preduzeća, koji su se snašli da na prihvatljiv način odlažu otpad na sanitarne deponije, ali uz mnogo veće troškove koje nisu planirali u svojim budžetima“, navodi Tanja Knežević v.d. direktora JKP „Duboko“ Užice.

Od ministastva životne sredine se očekuje rešenje za prevazilaženje problema. Do tada će iz Bajine Bašte smeće biti odvoženo u Osečinu, a u Požegi će biti privremeno deponovano na opštinskom zemljištu, ali ne na staroj deponiji koja je u fazi rekultivacije i ozelenjavanja.

Izvor: RTS

Javni poziv za podsticaje za višegodišnje proizvodne zasade voća i hmelja

Foto-ilustracija: Unsplash (Farsai Chaikulngamdee)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, putem Uprave za agrarna plaćanja, raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava u okviru podrške podizanju višegodišnjih zasada voćaka i hmelja za 2024. godinu. Rok za podnošenje zahteva traje od 2. do 17. oktobra 2024. godine.

Ovaj poziv obuhvata sredstva namenjena za nabavku sadnica voćaka i hmelja, kao i za dodatnu opremu poput naslona za zasade. Obuhvaćeni su i troškovi pripreme i obrade zemljišta, sadnje, kao i nabavke supstrata sa sertifikatom za zasade borovnice i/ili maline, sa postavljenim sadnicama borovnica i/ili malina u saksijama/vrećama, kao i supstrata za klasične zasade borovnica i/ili malina na bankovima i hemijsku analizu zemljišta sa preporukom đubrenja zemljišta za sadnju, odnosno ispitivanje mehaničkog sastava zemljišta, navodi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pročitajte još:

Podsticaji se odnose na zasade podignute u četvrtom kvartalu 2023. ili u prva dva kvartala 2024. godine, dok za zasade jagoda podsticaji važe i za one zasade podignute u trećem kvartalu 2024. godine.

Važno je napomenuti da se subvencije odobravaju isključivo za investicije koje su u potpunosti realizovane između 1. januara 2023. i datuma podnošenja zahteva.

Maksimalan iznos podsticaja koji poljoprivrednik može ostvariti iznosi 3.000.000 dinara godišnje. Ova sredstva predstavljaju značajnu podršku za unapređenje i razvoj voćarskih i hmeljarskih proizvodnih zasada, doprinoseći povećanju konkurentnosti domaćih poljoprivrednih gazdinstava.

Sve dodatne informacije možete pogledati na sajtu resornog ministarstva.

Energetski portal

Zeleni okvir za Zapadni Balkan – Da li su potrebne promene?

Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

Kako bi se unapredili ekološki standardi i promovisao održivi razvoj u zemljama Zapadnog Balkana, lideri regiona su u oktobru 2021. godine usvojili Zeleni okvir za Zapadni Balkan. On kroz Akcioni plan definiše 58 akcija i ciljeva koje su grupisane u pet stubova i sedam tematskih putokaza. Međutim, ovaj Zeleni okvir suočava se sa brojnim izazovima u implementaciji, kao i praćenju napretka, na šta su ukazale nevladine organizacije.

Iako ima potencijal da značajno doprinese ekološkim standardima u regionu, u poslednje tri godine postignut je minimalan napredak u sprovođenju akcija iz Akcionog plana. Istraživanja su pokazala da su potrebne značajne revizije kako bi se postigli postavljeni ciljevi.

CEE Bankwatch Network, mreža nevladinih organizacija koja se bavi zaštitom životne sredine i održivim razvojem u centralnoj i istočnoj Evropi, objavila je na svom zvaničnom sajtu da su nevladine organizacije (NVO), zajedno s njom, izrazile zabrinutost zbog nedostatka javnih konsultacija i uključivanja civilnog društva u proces izrade i implementacije ovog plana. Zbog toga su nevladine organizacije pokrenule predloge kako bi se unapredio Zeleni okvir.

Pročitajte još:

Među prvim predlozima ističe se važnost jasnog definisanja uloga vlada u sprovođenju plana. U ovom trenutku postoje nejasnoće u vezi sa odgovornošću nacionalnih vlada i regionalnih tela, što otežava monitoring i izveštavanje o rezultatima koji su postignuti. NVO traže da vlade preuzmu konkretnije obaveze i da redovno izveštavaju o napretku kako bi se omogućila bolja transparentnost.

S obzirom na to, kako ističu NVO, vlade u regionu nemaju dovoljno kapaciteta, kako ljudskih, tako i tehničkih i finansijskih, da bi sprovele sve predviđene akcije postavljene Akcionim planom. Zbog toga se traži da se prioritet da onim akcijama koje će doneti najveću korist ljudima i životnoj sredini.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Nevladine organizacije su predložile da se tematski putokazi jasnije integrišu u Akcioni plan kako bi se aktivnosti, indikatori i odgovorne institucije bolje povezali, što bi olakšalo praćenje napretka. Takođe, traže dodavanje ključnih elemenata poput vremenskih okvira, tela za implementaciju i procene potrebnih finansijskih sredstava kako bi se postigla veća transparentnost i efikasnost sprovođenja plana.

Na kraju, kao još jedan od primera predloga, istaknuta je i važnost usklađivanja sa zakonodavstvom Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine. NVO smatraju da neće biti trajnih pozitivnih promena bez čvrstog zakonodavnog okvira.

Ukoliko bi se predlozi usvojili, Zeleni okvir bi postao efikasan alat za postizanje održivog razvoja i unapređenja životne sredine u zemljama Zapadnog Balkana. Ekološka kriza zahteva hitno reagovanje evropskih i regionalnih lidera, kako bi sprovođenje reformi uključilo veće učešće civilnog društva, jasnije postavilo obaveze vlada i konkretne akcije koje će doneti stvarne promene.

Energetski portal

Na mestu nekadašnje gradske deponije u Rumi, zasejana trava

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Nekadašnja nesanitarna gradska deponija u Rumu, na kojoj se decenijama nepravilno odlagao otpad, sada je sanirana i rekultivisana. Na očišćenoj lokaciji je posejana trava, a ovaj prostor postaće zelena oaza u blizini centra ovog gradskog naselja.

Prema rečima Irene Vujović, ministarke zaštite životne sredine, bile su potrebne dve godine da se ova lokacija, koja se prostire na više od osam hektara, rekultiviše i sanira po svim standardima, istakavši da su izvođači radova drugu fazu završili pre ugovorenog roka.

,,Ova gradska deponija bila je 40 godina najveći ekološki problem građana, pre svega onih koji žive u njenoj neposrednoj blizini. Po nekoliko puta godišnje je gorela, narušavala zdravlje ljudi i stanje životne sredine’’, rekla je ministarka.

Ministarka je podsetila na to da je Ministarstvo u Rumi realizovalo i projekte uklanjanja divljih deponija, zamene kotlarnica i pošumljavanja i ozelenjavanja, uz ocenu da je ipak sanacija gradske deponije najveći i za građane najznačajniji projekat.

Pročitajte još:

Kako je navela, na ovaj način će se zatvarati i druge deponije širom Srbije, a u ovom trenutku se zatvaraju i saniraju još četiri nesanitarne deponije, dok je u prethodnim godinama rešeno osam takvih lokacija.

,,Preduslov za to da nastavimo još bržim tempom jeste izgradnja regionalnih centara za upravljanje otpadom’’, objasnila je ministarka i dodala da će samo kroz projekte resornog ministarstva, do 2027. godine biti izgrađeno sedam takvih centara, koji će doprineti tome da se uvede savremeni sistem za upravljanje otpadom za više od 50 gradova i opština.

Energetski portal

Izazovi konkurentne proizvodnje energije na globalnom tržištu

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto: Ljubaznošću Artura Lorkovskog

Formiranje jedinstvenog evropskog energetskog tržišta ključan je zadatak za Energetsku zajednicu (EZ), koja obuhvata članice Evropske unije i devet drugih zemalja potpisnica. Iako je u poslednje dve godine postignut značajan napredak, postoje još uvek značajne prepreke.

Spora transpozicija Paketa za integraciju električne energije stvara lančane reakcije koje mogu ugroziti Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Artur Lorkovski, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, za Magazin Energetskog portala govorio je o izazovima integracije tržišta električne energije, važnosti prelaska na čiste izvore energije, ispunjavanju ciljeva Zelene agende i nedavnom velikom prekidu napajanja električnom energijom koji je pogodio Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, delove Hrvatske i Albanije.

Koliko su zemlje Zapadnog Balkana integrisane u zajedničko tržište električne energije? Koja je najveća prepreka za bolju i bržu integraciju?

– Od decembra 2022. godine, postignut je značajan napredak u integraciji tržišta električne energije Zapadnog Balkana u unutrašnje tržište EU. Usvajanje Paketa za integraciju električne energije od strane Energetske zajednice predstavlja veliki korak ka punoj integraciji, omogućavajući učešće u jedinstvenom dan-unapred i unutar-dnevnom povezivanju (SDAC, SIDC) i integraciju u evropske platforme za balansiranje. Nova tržišta dan-unapred uspostavljena su u Albaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Kosovu*, uz postojeće tržište u Srbiji, koje je takođe pokrenulo unutar-dnevno tržište. Ove inicijative unapređuju kratkoročno trgovanje i obezbeđuju transparentne cenovne signale. Početkom 2024. godine, raspon cena između berzi Zapadnog Balkana i HUPX-a u proseku je iznosio od 0,28 do tri EUR/MWh, što ukazuje na snažnu tržišnu integraciju sa EU. Očekuje se da će tržišno povezivanje dodatno povećati efikasnost i konkurenciju. Tu su i izazovi koji se moraju rešiti, a spora transpozicija Paketa za integraciju električne energije predstavlja veliku prepreku. Nijedna zemlja – ugovorna strana Zapadnog Balkana nije završila ovaj proces, iako je rok bio do kraja 2023. godine. Ovo utiče na Regiju za proračun kapaciteta (CCR), koja je ključna za tržišno povezivanje. Kašnjenja mogu odložiti tržišno povezivanje sa EU do 2026. godine, čime bi se ugrozila izuzeća iz Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika, koja će biti na snazi od samog početka primene CBAM-a, od 1. januara 2026. godine. Obezbeđivanje izuzeća iz CBAM-a je ključno za ugovorne strane sa ugljenično-intenzivnom proizvodnjom električne energije, koje su izvoznici električne energije. Bez ovog izuzeća, primena CBAM-a verovatno će smanjiti konkurentnost njihove električne energije, što će dovesti do smanjenih prihoda i profita za proizvođače električne energije i manjih poreskih prihoda za nacionalne budžete. Ostvaren je značajan napredak na Zapadnom Balkanu, ali da bi se omogućilo tržišno povezivanje, ugovorne strane moraju ubrzati transpoziciju i implementaciju Paketa za integraciju električne energije i rešiti političke sporove. Na taj način, Zapadni Balkan će biti u mogućnosti da podnese zahtev za izuzeće iz CBAM-a u oblasti električne energije, čime će se poboljšati ekonomska konkurentnost i ojačati njihova integracija sa EU.

U FOKUSU:

Koji su glavni problemi sa kojima se suočavaju zemlje Zapadnog Balkana, posebno Srbija, u pogledu proizvodnje i potrošnje električne energije?

 – Srbija, kao i ostatak Zapadnog Balkana, trenutno zadovoljava svoje potrebe za električnom energijom i izvozi višak, ali se suočava sa ključnim izazovima u budućnosti. Povoljni hidrološki i tržišni uslovi doveli su do istorijskih neto izvoza 2023. godine, koji su se nastavili i početkom 2024. godine. Međutim, glavni izazov leži u proizvodnji električne energije na konkurentan način u budućnosti, kako bi se finansirale investicije u obnovljive izvore energije potrebne za ciljeve do 2030. godine. Kao takvi, ključni problemi su potreba za tranzicijom ka konkurentnijim, čistim izvorima energije kako bi se osigurala buduća profitabilnost i ulaganja u obnovljive izvore, uz istovremeno suočavanje sa zastarelim termoelektranama na ugalj koje su skupe za modernizaciju i koje će biti ekonomski neodržive u uslovima budućeg obračuna cena ugljenika. Dobro planiran prelazak na održivu energiju je neophodan za obezbeđivanje dugoročne proizvodnje električne energije i ispunjenje ciljeva do 2030. godine. Da bi ispunila ciljeve do 2030. godine i osigurala buduću profitabilnost, Srbija mora rešiti problem zastarelih termoelektrana na ugalj i ulagati u obnovljive izvore energije. Dobro planiran prelazak na održivu energiju, vođen novim Nacionalnim energetskim i klimatskim planom, ključan je za dugoročni uspeh.

Kako će uvođenje CBAM-a uticati na zemlje Zapadnog Balkana? Postoji li mogućnost odlaganja primene CBAM-a i pod kojim uslovima bi to bilo moguće?

Foto-ilustracija: Unsplash (albert-hyseni)

 – Regulativa CBAM-a je sada na snazi i mogla bi značajno uticati na zemlje Zapadnog Balkana, s obzirom na višu ugljeničnu intenzivnost u izvozu u odnosu na prosečne vrednosti EU. Da bi potencijalno osigurale izuzeće iz CBAM-a za električnu energiju do 2030. godine, region mora unapred integrisati svoja tržišta električne energije sa EU i obavezati se da uspostavi sistem trgovanja emisijama ekvivalentan ETS-u EU do 2030. godine. Ovo izuzeće bi pružilo ključnu olakšicu. Sekretarijat Energetske zajednice je dostupan za podršku ugovornim stranama u ispunjavanju ovih kriterijuma i navigaciji kroz neophodne korake. Evropska komisija će dodatno pojasniti opcije kroz procenu uticaja i političke diskusije na Ministarskom savetu Energetske zajednice u decembru 2024. godine. Na neformalnom ministarskom savetu u Banja Luci početkom ove godine, Sekretarijat i Evropska komisija su savetovali zemlje Zapadnog Balkana da razmotre razvoj sistema trgovanja emisijama u skladu sa EU, čime bi se osigurala najbolja šansa za izuzeće iz CBAM-a u oblasti električne energije i ekonomske olakšice.

Intervju vodila: Jasna Dragojević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA

*Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

Velika Britanija napustila ugalj i zatvorila jednu epohu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Francisco Fernandes)

U Velikoj Britaniji, poslednja preostala elektrana na ugalj, Ratcliffe-on-Soar, zatvorena je ove nedelje. Izgrađena pre oko šest decenija i sposobna da napaja dva miliona domova, elektrana je odradila svoju misiju. Njenim zatvaranjem završava se era u kojoj je Britanija u velikoj meri zavisila od uglja za svoje energetske potrebe. Nakon 142 godine proizvodnje energije iz uglja, Velika Britanija zvanično je napustila eru ovog energenta.

Devedesetih godina, ugalj je obezbeđivao čak 80 odsto britanske električne energije, dok je taj udeo do 2023. godine pao na svega jedan odsto. Vetar, solarna energija i bioenergija sada preuzimaju vodeću ulogu u britanskom energetskom miksu, uz podršku gasa i nuklearnih elektrana.

Zatvaranje Ratcliffe-on-Soar elektrane deo je britanskog cilja da do 2030. godine pređe na proizvodnju energije isključivo iz obnovljivih izvora.

Pročitajte još:

Velika Britanija je prva velika ekonomija koja je uspela da u potpunosti izbaci ugalj iz svoje energetske strategije, iako su pojedine evropske zemlje, poput Švedske i Belgije, taj korak napravile ranije.

Preostali radnici u elektrani ostaće angažovani još dve godine na postupku razgradnje postrojenja. Uporedo sa zatvaranjem ove elektrane, zatvorena je i poslednja britanska visoka peć u čeličani u Port Talbotu u Velsu, što je rezultiralo gubitkom skoro 2.000 radnih mesta. Ova peć, koja je koristila ugalj, biće zamenjena električnom verzijom koja će emitovati manje ugljen-dioksida i doprineti čistijoj proizvodnji čelika, prenose svetski mediji.

Energetski portal