Interkonektori – svojevrsni štit evropske energetske bezbednosti

Evropski elektroenergetski sistem poslednjih godina više puta je bio na ivici velikih ispada i nestanaka struje, ali su prekogranične veze – interkonektori – sprečile najgore scenarije. Prema analizi organizacije Ember, da nije bilo ovih veza, Evropa bi u poslednjih pet godina doživela bar dva dodatna velika kolapsa, a nedavni kolaps Pirinejskog poluostrva o kom smo detaljnije pisali, bio bi mnogo teži i dugotrajniji.

Interkonektori su visokonaponske linije koje povezuju mreže različitih zemalja. Njihova uloga nije samo razmena električne energije u svakodnevnom prometu, već i hitna pomoć u trenucima kada dođe do havarija, ekstremnih vremenskih uslova ili političkih kriza. Oni omogućavaju da države jedne drugima „pozajme“ struju, stabilizuju frekvenciju sistema i ponovo pokrenu mrežu nakon nestanka.

Više primera pokazuje koliko je njihova uloga bila presudna. U Poljskoj su 2020. i 2021. godine tehnički kvarovi i problemi u snabdevanju ugljem doveli do gubitka gigavata proizvodnje, a interkonektori su omogućili uvoz struje i sprečili kolaps sistema. Francuska, koja je godinama bila najveći izvoznik električne energije u Evropi, 2022. se zbog problema u nuklearkama oslonila na uvoz, pri čemu je do 17 odsto potrošnje u pojedinim trenucima pokriveno upravo zahvaljujući prekograničnim vezama. Nedavni blackout u Španiji i Portugalu ostavio je 60 miliona ljudi bez struje, ali je obnova sistema počela već deset minuta kasnije zahvaljujući linijama ka Francuskoj i Maroku, a potpuna stabilizacija postignuta je za 16 sati.

Pročitajte još:

• Kolaps energetskih mreža i njihova otpornost u 21. veku

Ove veze postale su i geopolitičko sredstvo. Ukrajina je 2022. u rekordnom roku sinhronizovana sa evropskom mrežom, pa je uvozila i do 20 odsto svoje potrošnje tokom napada na energetsku infrastrukturu. Moldavija je, kada je Rusija prekinula isporuku gasa i struje, uspela da pokrije i do 62 odsto potrošnje zahvaljujući vezama sa Rumunijom, dok su se baltičke zemlje ove godine povezale na evropsku mrežu.

Istovremeno, strateški značaj interkonektora učinio ih je metom sabotaža. Od 2022. godine u Baltičkom moru zabeleženo je najmanje devet slučajeva oštećenja infrastrukture, uključujući podmorske kablove i gasovode, navodi se u izveštaju.

Ipak, 55 odsto evropskog elektroenergetskog sistema i dalje ima ograničene mogućnosti uvoza u hitnim situacijama. Najizloženije su Španija, Irska i Finska, koje imaju malo veza sa susedima i ne mogu računati na brzu pomoć. Evropska unija zato planira da do 2040. gotovo udvostruči, a možda i utrostruči kapacitete interkonektora, s posebnim prioritetom na Pirinejsko poluostrvo, Istočnu Evropu i Finsku.

Energetski portal