Home Blog Page 1527

Kotao na drvnu biomasu zagrevaće prostoriije JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“

Beogradski vodovod i kanalizacijaNaredne grejne sezone Javno komunalno preduzeće „Beogradski vodovod i kanalizacija“ pustiće u rad kotao na drvnu biomasu, rečeno je u dopisu JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Energetskom portalu. U toku je procedura nabavke ovog kotla od firme „Biomasa-grupa d.o.o.“ iz Beograda, rečeno je u dopisu JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ što je na proteklom Sajmu OIE za Energetski portal izjavila i direktor ove kompanije Olgica Živić.

Kotao će biti montiran na Karaburmi kada se završe postojeći građevinski radovi na objektu gde će se kotao nalaziti, a koristiće se za zagrevanje prostorija na pogonu JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“.

JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ snabdeva pijaćom vodom grad Beograd i okolinu, a godišnje se u njihovim postrojenjima preradi preko 200 miliona kubnih metara vode.

S.J.

Fabrika za preradu životinjskog otpada i u BiH

Fabrika za preradu životinjskog otpada i u BiHMinistar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske gospođa Srebrenka Golić nedavno se sastala sa predstavnikom firme „Energo Zelena“ gospodinom Tomom Hensonom u vezi izgradnje fabrike za preradu životinjskog otpada na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine. Predstavnici ove firme imaju u planu da otvore fabriku za preradu životinjskog otpada kojom će se dobiti gorivo za dalju proizvodnju energije.

Prilikom ovog sastanka gospodin Henson je rekao da je firma „Energo Zelena“ zainteresovana za dugoročnu investiciju u ovoj zemlji i podsetio da su pre nekoliko godina investirali u slično postrojenje u Republici Srbiji.

Reč je o fabrici „Energo Zelena“ koja je prošle godine u februaru otvorena u Inđiji i bavi se preradom otpada životinjskog porekla (pre svega otpadnog mesa koje ne može da se upotrebi u ishrani ljudi i životinja) i pretvara ga u gorivo za proizvodnju energije. Ovo je prvo postrojenje sa nultim otpadom u Srbiji koje na potpuno bezbedan i ekološki način uklanja životinjski otpad.

Fabrika koristi BAT tehnologiju koja je usklađena sa najvišim evropskim i svetskim standardima, a godišnje preradi oko 150 hiljada tona ovakvog otpada.

Sa izgradnjom ovog postrojenja započelo se u septembru 2011. godine, većinski vlasnik je belgijska kompanija „Electrawinds“, dok se vrednost investicije procenjuje na oko 21 milion evra.

S.J.

Povećanje energetske efikasnosti u kragujevačkoj „Energetici“

energetika kragujevac
Foto: Energetika.doo

„Energetika d.o.o.“ iz Kragujevca započela je projekat povećanja energetske efikasnosti u saradnji sa Fakultetom inženjerskih nauka u Kragujevcu i Regionalnim evro centrom za energetsku efikasnost. Direktor sektora elektroenergetike „Energetike d.o.o.“ iz Kragujevca gospodin Slobodan Đorđević izjavio je da je u toku izrada studija opravdanosti za snabdevanje električnom energijom iz kogenerativnih postrojenja koje su u vlasništvu „Energetike“ iz Kragujevca. Jedan deo studija, koje je radio Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu, već je završen, a pokazao je da bi 2 parne turbine sa generatorima za proizvodnju električne i toplotne energije, snage 8MW i 20MW bile pogodne za proizvodnju energije tokom grejne sezone, i to samo ukoliko bi država davala subvencije za proizvodnju energije slične „feed-in“ tarifama.

Osim toga, istraživački tim studenata doktorskih studija Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu izradio je i tri studije koje se odnose na ponovno pokretanje proizvodnje električne i toplotne energije na matičnoj lokaciji i reonskim energanama.

Prva studija odnosi se na reparaciju postojećih turbina i njihovo puštanje u rad, druga na implementaciju novih parnih turbina, a treća na vanmatične kotlarnice koje bi koristile kogenerativne module sa gasnim motorima za proizvodnju električne i toplotne energije. Prema rečima članova istraživačkog tima, sve tri studije pokazale su ekonomsku i ekološku opravdanost ovakvih projekata.

Gospodin Davor Končalović sa Fakulteta inženjerskih nauka istakao je da je jedan od glavnih problema distributivna mreža koja je u lošem stanju zbog nedostatka investicija. Inače „Energetika d.o.o.“ je proteklih godina promenila oko 15 kilometara mreže od postojećih 80 kilometara, a sledeće godine planira se zamena još oko 10 kilometara.

S.J.

Višekrilna vetroturbina – patent inženjera iz Beograda

visekrilna vetroturbinaInženjer Ratomir Šinik iz Beograda nedavno je prestavio svoj patent vetroturbine koja se, prema njegovim rečima, znatno razlikuje od standardne vertikalne vetroturbine sa tri krila. Reč je o višekrilnoj vetroturbini koja umesto tri krila može imati koliko god da je potrebno, a može biti i bilo kojih dimenzija, izjavio je Ratomir Šinik i dodao da ona radi na sve jačine vetra, a do 8 puta je efikasnija od postojećih.

Ova vetroturbina može generisati električnu energiju za vikendice, porodične kuće, jahte, a ako bi se postavila na zgradu električna energija koju bi proizvodila mogla bi da se koristi za pokretanje liftova i osvetljavanje zajedničkih prostorija čime bi se postigla značajna ušteda energije.

Inače, u svetu postoje slični koncepti višekrilnih vetroturbina, kao i primeri zgrada sa instaliranim vetroturbinama od kojih su najpoznatije Svetski trgovinski centar u Bahreinu, Razor toranj u Londonu, rotirajući neboderi u Dubaiju.

S.J.

Evropska unija uvodi nove propise za OIE

evropska unijaU Evropskoj uniji će biti uvedeni novi propisi za realizaciju projekata obnovljivih izvora energije, odnosno države članice Evropske unije će od 2017. godine moći da daju subvencije projektima obnovljivih izvora energije samo ako prođu na istinski konkurentnim konkursima. Subvencije će se koristiti samo kada bude bilo neophodno, ali se predviđa izuzeće za male projekte OIE.

Do ovoga je došlo zbog toga što su subvencije koje se daju za obnovljive izvore energije kako bi se dostizanja cilja od 20 odsto energije iz obnovljivih energije do 2020. godine, dovele do povećane cene električne energije u Evropskoj uniji.

Sledećeg meseca će biti objavljene kompletne mere Evropske unije koje će se primenjivati od 1. jula ove godine, a države članice imaju privremeni rok do 1. januara 2017. godine da implementiraju novi tenderski sistem za projekte obnovljivih izvora energije.

S.J.

Molim Vas da mi razjasnite dilemu šta je sve od kablova na ovoj banderi i koliko me ovo zrači s obzirom na to da je pored moje kuće? Može li nešto da se ukine ako je nepotrebno?

kablovi

EP: Kablovi koji se nalaze na banderi su elektroenergetski niskonaponski kablovi i kablovi telekomunikacija (fiksna telefonija i internet).
Nijedan od kablova ne emituje bilo kakvo zračenje koje je štetno po zdravlje čoveka.
Što se tiče potrebnog broja kablova to je već na odluci nadležnih institucija koje postavljaju te kablove i broj priključaka.
Ukoliko bi se postojeća infrastruktura kablova na pomenutoj banderi zamenila savremenijim prenosnicama, sistem daljinskog prenosa signala što se tiče kablova telekomunikacija, povećalo bi se zračenje i njihov štetan uticaj na čovekovu okolinu.

Efikasne solarne ćelije nove generacije tanje od vlasi kose

solarIstraživači Univerziteta Swansea iz Velsa u Velikoj Britaniji rade na razvoju solarnih ćelija nove generacije koje će biti čak 30 puta tanje od vlasi kose, a sastojaće se od malih količina bakra, kalaja i cinka. Ove solarne ćelije će biti efikasnije od postojećih, više ekološke i mnogo jeftinije.

Ovaj univerzitet deo je istraživačkog projekta koji finansira EPSRC (Engineering and Physical Sciences Research Council) sa oko 2 miliona funti, a čiji je cilj da se razviju solarne ćelije nove generacije koje će biti pogodne za proizvodnju u Velikoj Britaniji.

Predstavnici Univerziteta Swansea iz Velsa rekli su da je trenutno proizvodnja solarnih ćelija skupa, sirovine su toksične i oskudne, pa je njihov cilj da proizvode solarne ćelije od materijala koji će biti održiv i neće štetno uticati na životnu sredinu.

Ovaj univerzitet je i pionir postavljanja solarnih panela na zgrade u okviru SPECIFIC projekta (Sustainable Product Engineering Centre for Innovative Functional Industrial Coatings).

U Velikoj Britaniji postoji više od 4 milijarde kvadratnih metara krovova i fasada na kojima se mogu instalirati solarni paneli, a ako bi se iskoristio samo jedan odsto sunčeve energije ove zemlje to bi bilo dovoljno za pokrivanje svih energetskih zahteva.

S.J.

Svetska banka finansira studije izvodljivosti nove hidroelektrane na vodopadu Inga u Kongu

kongoSvetska banka (World Bank) u četvrtak 20. marta 2014. godine odobrila je grant sredstva u iznosu od 73 miliona dolara za izgradnju hidroelektrane „Inga 3“ u Demokratskoj Republici Kongo. Sredstva Svetske banke će zajedno sa sredstvima Razvojne banke Afrike (African Development Bank), u iznosu od 33 miliona dolara, biti iskorišćene za izradu studija analize uticaja na životnu sredinu i društvenog uticaja koje će utvrditi da li je izgradnja ove hidroelektrane održiva.

Sredstva će se iskoristiti i za obrazovanje nezavisnog tela koje će pratiti najbolje svetske prakse u upravljanju projektom i izabrati najbolju kompaniju za realizaciju projekta.

Hidroelektrana „Inga 3“ će imati snagu od 4800MW; Južna Afrika će otkupiti 2500MW; 1300MW će biti prodato rudarskoj industriji Konga, dok će preostalih 1000MW otići u glavni grad Demokratske Republike Kongo Kinšasa (Kinshasa).

Hidroelektrana, koja će biti jedna od najvećih u svetu, biće izgrađena na vodopadu Inga koji je deo Livingstone vodopada na reci Kongo. Inače, za sada hidroelektrane „Inga 1“ i „Inga 2“ proizvode tri puta manje električne energije od planirane proizvodnje HE „Inga 3“.

S.J.

Unapređenje saradnje Vojvodine i Štajerske u oblasti energetike

Unapređenje saradnje Vojvodine i Štajerske u oblasti energetikePredstavnici Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine prošle nedelje posetili su pokrajinu Štajersku u Austriji, a tom prilikom je u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, upravljanja otpadom, stanogradnje i održivog razvoja održan svečani prijem na kome je zaključeno da će saradnja između ove dve pokrajine u narednom periodu biti unapređena.

Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine gospođa Nataša Pavićević Bajić i ministar poljoprivrede Štajerske gospodin Johan Sajtinger definisali su saradnju ove dve pokrajine između ostalog i u oblasti „zelene“ energetike i ekologije. Na sastanku je rečeno da će se saradnja u ovim oblastima unaprediti, pre svega kroz razmenu iskustava, znanja, inovacija i dostignuća pokrajine Štajerske kako bi Vojvodina u ovim sektorim brže napredovala.

Ovom prilikom je i predstavnik Departmena za energetiku i stanovanje gospodin gospodin Volfgang Ilek predstavio energetsku politiku Štajerske, a utvrđeno je da su ciljevi Vojvodine i Štajerske iz oblasti „zelene“ energetike jednaki. Takođe, upriličena je i poseta Univezitetu u Gracu i inovacionom centru u Vajcu gde je zaključena saradnja u oblasti energetike kroz partnerstvo u realizaciji projekata i sagledavanje energetske konkurentnosti Vojvodine.

Predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine posetili su i lokalne samouprave gde su se upoznali sa implementacijom energetske politike koja je glavni osnov za održivi razvoj Štajerske.

S.J.
foto: psemr.vojvodina.gov.rs

Pet investitora zainteresovano za MHE „Dvorište“ na Resavici u Despotovcu

Planirano šest malih hidroelektrana u opštini DespotovacU toku je izdavanje građevinske dozvole za malu hidroelektranu „Lisine“ na reci Resavici, snage 1,5MW, čiji investitor je „Eko Elektra d.o.o.“ iz Beograda, izjavila je za Energetski portal gospođa Lana Dobrosavljević iz Odeljenja za imovinsko pravne, stambeno komunalne poslove, urbanizam i građevinstvo i zaštitu životne sredine opštine Despotovac.

Inače, ovaj investitor je već dobio građevinsku dozvolu krajem prošle godine za malu hidroelektranu „Resavica“ na reci Resavici čija je instalisana snaga 1,2MW.

Pored reke Resavice, male hidroelektrane planirane u ovoj opštini nalaze se i na reci Kločanici MHE „Poljane Kunjak“, i na reci Resavi MHE „Stenjevac“, MHE „Vodna“, za koje je u toku izrada nacrta plana obrađivača – investitora koji bi po planu trebalo da bude usvojen na sednici skupštine opštine Despotovac u junu.

MHE „Dvorište“ instalisane snage oko 1,2MW je najnovija lokacija male hidroelektrane na Resavici, koju je Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine ponudilo u drugom Javnom pozivu za dodelu lokacija za izgradnju MHE i za koju je, kako saznajemo, zainteresovano 5 investitora.

B.R.

„WiCal“ sistem kontrole grejanja – rešenje za održive zgrade

caleffiItalijanska kompanija „Caleffi Hydronic Solutions“ sa predstavništvom u Srbiji („Caleffi Hidrotermika Srbija“) na nedavno završenom međunarodnom sajmu „Expocomfort“ u Milanu dobila je nagradu za pametni sistem kontrole grejanja „WiCal“ koji se zasniva na „EnOcean“ bežičnom standardu sa malom potrošnjom energije.

„WiCal“ se sastoji od centralne kontrolne jedinice serije 2011. koja omogućava bežično upravljanje elektronske glave serije 2105. za termostatske ventile.

Centralna kontrolna jedinica i elektronska glava imaju integrisanu „EnOcean“ bežičnu tehnologiju male potrošnje, omogućavajući bežičnu inteligentnu kontrolu grejanja za novoizgrađene ili objekte koji se adaptiraju. Linija proizvoda omogućava automatsko prilagođavanje toplote prema unapred definisanim parametrima i potrebama korisnika čime se štedi energija. Zbog bežičnog načina rada, komponente se mogu lako integrisati u sistem automatizacije zgrada, stvarajući veću fleksibilnost u planiranju i izvođenju sistema, kao i smanjenje potrošnje energije. Upotreba „EnOcean“ bežične tehnologije omogućava ostvarivanje uštede od čak 40 % u energiji i operativnim troškovima.

Ova kompanija je nedavno postala član saveza „EnOcean“, tačnije konzorcijuma kompanija iz oblasti zgradarstva koje promovišu razvoj inovativnih rešenja za održive zgrade.

Takođe, učestvovala je i na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu obnovljivih izvora energije IERWE i THERM 2014 u Beogradu na kojem su predstavili svoju kompaniju i asortiman proizvoda.

S.J.
foto: pks.rs

U BiH se planira izgradnja najveće solarne elektrane u Evropi

solarna elektranaU Bosni i Hercegovini planira se izgradnja najveće solarne elektrane u Evropi čija bi snaga trebalo da bude 450MW. Kompanija „Solvus“ iz Livna koja je u januaru ove godine dobila koncesiju od Vlade Herceg-bosanske županije na 1000 hektara neplodne zemlje u Livnu želi da na ovom prostoru izgradi tri solarne elektrane od kojih bi svaka imala snagu od po 150MW.

Vrednost investicije procenjuje se na preko 450 miliona evra, a godišnja proizvodnja električne energije na preko 600 miliona kWh.

Najveći deo električne energije koja će se proizvoditi u ovoj solarnoj elektrani prodavaće se Evropskoj uniji, a opština Livno će imati 1,6 odsto ukupnog prihoda od proizvedene električne energije.

Planirano je da izgradnja ove solarne elektrane traje dve godine, sa oko 700 uposlenih radnika tokom izgradnje, dok bi po njenom završetku bilo otvoreno 30 novih radnih mesta.

S.J.

Škola „Mihailo Pupin“ iz Kule postaće prva energetski efikasna škola u Srbiji

skola Mihailo Pupin iz Kule postaće prva energetski efikasna skola u SrbijiProfesor elektrotehničkih predmeta u srednjoj tehničkoj školi „Mihailo Pupin“ iz Kule gospodin Marjan Ivanov, spec.teh.nauka, u razgovoru za Energetski Portal rekao je da je elaborat o profilu Elektrotehničar obnovljivih izvora energije predat Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 26. decembra prošle godine, i da se akreditacija ovog profila ne može očekivati pre septembra 2014. godine kada počinje nova školska godina, kao i da bi akreditacija trebalo da se završi do početka školske 2015/2016 godine.

Gospodin Ivanov je istakao da je Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine na čelu sa gospođom Zoranom Mihajlović podržalo ovaj projekat, kao i Privredna Komora Srbije, Zajednica elektrotehničkih škola Srbije, Nemačka agencija za međunarodnu saradnju-GIZ, Agencija za energetiku Niš, Elektrotehnički fakulteti, Nacionalna služba za zapošljavanje, ali i renomirane svetske kompanije kao što su „Rehau“ i „Valliant“ i drugi.

Inače, u okviru srednje škole „Mihailo Pupin“ iz Kule osnovano je i Društvo za obnovljive izvore energije koje se bavi edukacijom učenika osnovnih i srednjih škola u oblasti obnovljivih izvora energije, a čiji je cilj da postane regionalni centar za edukaciju iz ove oblasti. Ovo društvo je pokrenulo i više projekata, pa je tako prema rečima gospodina Ivanova, ova škola prva škola u Vojvodini, a druga u Srbiji na čijem krovu je postavljena solarna elektrana. Solarna elektrana snage 5kW puštena je u rad 19. maja 2011. godine, a iako škola ima zaključen ugovor sa EPS-om za prodaju struje, osnovni cilj ove elektrane je edukacija učenika. Škola je dobila i dozvolu od Agencije za zaštitu životne sredine za izgradnju 3 vetrenjače u školskom dvorištu ukupne snage do 15kW koje će takođe služiti za edukaciju učenika.

Kako gospodin Ivanov ističe, nedavno su predali i projekat vredan 450 hiljada evra Kancelariji za evropske integracije koji se odnosi na iskorišćenje geotermalne energije, odnosno na postavljanje toplotnih pumpi za grejanje i hlađenje ove škole. Ovaj projekat je podržalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ali i Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Zaključak je da je prevashodni cilj škole „Mihailo Pupin“ da postane prva energetski efikasna „zelena“ škola u Srbiji.

S.J.

Solarni bicikl za sladoled na našim ulicama u maju

Solarni bicikl za sladoled na našim ulicama u majuU Subotici će uskoro početi proizvodnja vozila za sladoled koje se napaja solarnom energijom. Projekat su realizovali braća iz Subotice Josip, Jovica i Robert Grabarević, a prošle godine je ovo vozilo predstavljeno i na Paliću.

Ovaj solarni bicikl pokreće pet solarnih panela koji ovom energijom napajaju i frižider sa sladoledom; bicikl ima i LED rasvetu, slavine na senzor, električne točkove, saobraćajnu signalizaciju i elektropogon. Zahvaljujući sunčevoj energiji može da pređe oko 40 kilometara, a nakon toga da radi još 12 časova na električni pogon.

Prototip ovog vozila košta oko 18 hiljada evra, a iako slični modeli već postoje u svetu, ipak postoji veliko interesovanje za ovim proizvodom i van Srbije.

Braća Grabarević za svoj projekat su dobili različite međunarodne nagrade i priznanja, od kojih su i sakupili sredstva za konačnu proizvodnju solarnog bicikla za sladoled. U proizvodnji će biti uposleno desetak radnika, a očekuje se da će se prvi solarni bicikl za sladoled naći na ulicama Srbije do 1. maja ove godine.

S.J.

Održiva eko arhitektura tajvanskog grada Taichung

taichungTaichung, treći najnaseljeniji grad na Tajvanu, postaje lider održive arhitekture u ovoj zemlji. Arhitekte iz ateljea „MenoMenoPiu Architects“ i „Atelier Castro Denisoff“ traže način da, uz pomoć Taichung kulturnog centra (Taichung Cultural Centre), ozelene krovove zgrada i u gradu razviju proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Taichung kulturni centar nalazi se pored Taichung parka (Taichung Gatewey Park) i predviđeno je da zelenim krovovima bude povezan sa susednim zgradama i predelima i da se u potpunosti napaja energijom iz obnovljivih izvora, tj. 40 odsto potrebne energije bi se dobijalo iz vetrogeneratora dok bi ostatak energije proizvodili solarni sistemi.

Kako bi se posetioci zaštitili od zagađenja, arhitekte su kreirale i usisni sitem vazduha koji treba da zameni zagađeni gradski vazduh čistim iz obližnjeg parka.

S.J.

Uskoro može početi izgradnja bioenergane u Senti

bioelektranaKompanija „WindVision“ nedavno je kupila zemljište u Senti na kojoj će biti izgrađena bioenergana za daljinsko grejanje Sente.

Ranija medijska saopštenja navode da će se bioenergana graditi u dve faze od kojih će svaka imati kapacitet od 8,4MW toplotne energije i 4,9MW električne energije. Vrednost prve faze, koja bi trebalo da bude završena do oktobra 2014. godine, će biti 15,2 miliona evra, a druga faza bi trebalo da bude završena do početka grejne sezone naredne godine. Procene su da će za prvu fazu ove bioenergane biti potrebno oko 35 hiljada tona biomase koja će se obezbeđivati iz okoline Sente.

Ranije je takođe najavljeno da su investitori ove bioenergane u Senti kompanije „WindVision Operations d.o.o.“ iz Beograda, ogranak kompanije „WindVision“ iz Belgije, i kompanija „Synvalor“ iz Holandije.

S.J.