Home Blog Page 1528

PREDSTAVLJAMO Studijski program Urbano inženjerstvo na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu

fakultet_inzenjerskih_nauka_kragujevacFakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu pokrenuo je studijski program URBANO INŽENJERSTVO, na polju tehničko tehnoloških nauka međunarodno prepoznaljivog sadržaja i usaglašenog sa evropskim i svetskim uzorima, a čija je svrha obrazovanje studenata u oblasti urbanog inženjerstva na nivou akademskih studija. Ovaj studijski program akreditovan je u maju prošle godine, s namerom da školuje inženjere održivog razvoja, odnosno urbane inženjere koji treba da unaprede sposobnosti inženjerske profesije, kao i konstruisanja i projektovanja odgovarajućih uređaja, objekata i procesa uz poštovanje principa održivosti urbanih, komunalnih sredina. Budući školovani urbani inženjeri kvalifikuju se za privatni, državni i javni sektor, u oblasti inženjerstva, energetike, ekologije itd, u proizvodnji i korišćenju postojećih resursa, usavršavanju zakonskih regulativa, proučavanju različitih ekoloških problema savremene urbane zajednice i u primeni i optimizaciji rešenja koristeći savremene metode i opremu i nove tehnologije.

Studijski program Urbano inženjerstvo rezultat je međunarodnog Tempus projekta „Razvoj i unapređenje studija automobilskog inženjerstva i urbanog inženjerstva u Srbiji“, koji je realizovan još 2011. godine, a vodio ga je prof. dr Dušan Gordić. Ciljevi ovog tempus projekta su: uspostavljanje novih kvalitetnih interdisciplinarnih nastavnih programa za podršku automobilskog industriji u Srbiji i razvoj urbanog područja, što treba da poveća kvalitet i potencijal radne snage i mogućnost zapošljavanja sa univerzitetskom diplomom.

Razvoj i primena interdisciplinarnih osnovnih i master planova i programa prilagođenih Bolonjskom procesu rezultirao je akreditacijom 2 studijska programa na FIN u Kragujevcu. Angažovana su 4 državna fakulteta u Srbiji (Univerzitet u Kragujevcu, Univeritet u Nišu, Univeritet u Novom Pazaru, Univerzitet u Novom Sadu), ugledni neakademski partneri i 4 univerziteta iz EU sa iskustvom u urbanom i automobilskom inženjerstvu (Vilnius Gediminas Technical Univeristy iz Litvanije, Technical Univeristy of Kosice iz Slovačke, Politecnico di Torino i Alma Mater Studiorum Univerista di Bolognia iz Italije).

Studijski program URBANO INŽENJERSTVO obuhvata niz obaveznih predmeta, a neki od njih su: Principi održivog razvoja urbanih i ruralnih područja, Energija i životna sredina, Urbani transport, Otpornost konstrukcija, Elektroenergetski i elektrodistributivni sistemi, Upravljanje otpadom, Tehnologije i postrojenja za prečišćavanje vode i vazduha, Daljinsko grejanje i snabdevanje gasom.

Pored obaveznih, tu su i izborni predmeti Urbanog inženjerstva, među kojima su: Energo-ekološki menadžment, Obnovljivi izvori energije, Monitoring parametara životne sredine, Upravljanje energo-ekološkim projektima, Energetska efikasnost objekata, Tehnologija reciklaže.

 

Izborni predmeti VII semestra studijskog programa Urbano inženjerstvo OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE ima za cilj da studenti steknu znanja i veštine iz oblasti OIE (solarna energija, geotermalna energija, energija vetra, energija biomase, energija malih vodnih tokova), kako bi ih primenili u daljem školovanju i praksi u cilju projektovanja, izgradnje, korišćenja i održavanja sistema koji koriste obnovljive izvore energije i da se studenti osposobe za sagledavanje tehničkih, ekonomskih i političkih aspekata korišćenja OIE.

Profesori na predmetu Obnovljivi izvori energije: Milan Z. Despotović, Vanja M. Šušteršič, Nebojša S. Lukić, Nebojša M. Jovičić, Dušan R. Gordić

 

Izborni predmet VIII semestra studijskog programa Urbano inženjerstvo UPRAVLJANJE ENERGO-EKOLOŠKIM PROJEKTIMA ima za cilj pripremu budućih inžinjera za rad u privatnom preduzetništvu, državnom i javnom sektoru, nevladinim organizacijama, i u obrazovnom sistemu, i osposobljavanje za proaktivni pristup donošenju odluka u energetici i ekolologiji, uzimajući u obzir zakone, proizvodnju i korišćenje raspoloživih resursa.

Nakon završenog kursa studenti će biti sposobni da suvereno raspravljaju o prirodi energetskih, ekoloških i ekonomskih (EEE) problema; sumiraju i analiziraju efekte ekonomskog razvoja na energetiku i životnu sredinu; uočavaju glavne trendove EEE i propisa iz ovih oblasti i doprinose njihovom pravilnom usmeravanju; sprovode domaće i međunarodne propise i procedure iz EEE oblasti; definišu ciljeve i veze u projektnom menadžmentu; kreiraju efektivne projekte i planove za njihovu realizaciju; efektivno i efikasno dodeljuju zadatke i sredstva; kvalitetno implementiraju projektne planove; uspešno prate i mere parametre progresa projekta; efikasno evaluiraju i prilagođavaju planove; objasne kako se kompletira i dokumentira projekat; primene opšta znanja potrebna za projektni menadžent; popunjavaju formulare za grantove sa svom potrebnom dokumentacijom; kreiraju efikasne planove, diskutuju o finansijkoj strukturi, troškovima itd.

Profesor na predmetu Upravljanje energo-ekološkim projektima: Milun J. Babić

 

Izborni predmet VIII semestra studijskog programa Urbano inženjerstvo je i ENERGETSKA EFIKASNOST OBJEKTA čiji je cilj upoznavanje studenata sa načinima racionalne potrošnje i generisanja energije u objektima, energetskim pasošima objekata, kao i samoodrživim zgradama sa nultom potrošnjom energije. Osnov predmeta je da se stečena znanja primene u praksi kroz racionalno korišćenje energetskih i ekoloških resursa, projektovanje energetski efikasnih objekata, izračunavanje energetskih bilansa i izradu energetskih pasoša.

Profesori na predmetu Energetska efikasnost objekta: Milorad Lj. Bojić, Dušan R. Gordić, Nebojša S. Lukić.

 

Pored Urbanog inženjerstva koje traje 4 godine do sticanja akademskog naziva Diplomirani inženjer urbanog inženjerstva i regionalnog razvoja, Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu je iste godine uveo i studijski program AUTOMOBILSKO INŽENJERSTVO koji traje 3 godine do sticanja akademskog naziva Inženjer industrijskog inženjerstva – automobilsko inženjerstvo.

B.R.

Otvoren konkurs za „Siemens“ novinarsku nagradu na temu „Izazovi modernog saobraćaja“

siemensKompanija „Siemens“ i ove godine održava tradicionalno takmičenje za novinarsku nagradu (Siemens Press Awards), a ovogodišnja tema je „Izazovi modernog saobraćaja“.

U takmičenju, koje se održava četvrti put po redu, mogu učestvovati novinari čiji je autorski rad na temu zelenih tehnologija, energetske efikasnosti i zaštite životne sredine u oblasti saobraćaja objavljen od 1. marta do 1. septembra 2014. godine u štampanim ili elektronskim medijima, u agencijskim prilozima ili u prilozima objavljenim u elektronskim medijima.

Cilj ove nagrade je razvijanje, negovanje i unapređenje kvaliteta izveštavanja o tehničkim inovacijama u saobraćaju, ali i približavanje ove teme široj populaciji.

Žiri koji će činiti gospodin prof. dr Nikola Rajaković (Elektrotehnički fakultet u Beogradu), gospođa Biljana Korica Vukajlović („Ekonomist“), gospođa Ružica Vranković (Radio Televizija Srbije), gospodin Slobodan Bubnjević („Vreme“), gospodin Gojko Vlaković („Danas“) i gospođa Jovana Žuržin (direktor Korporativnih komunikacija kompanije „Siemens“ u Beogradu) ocenjivaće radove na osnovu usklađenosti sa temom, aktuelnosti, inovativnosti, argumenata, relevantnosti, ali i autorskog pečata.

Prijave mogu podneti novinari, slobodno angažovani novinari i dopisnici elektronskim putem ili poštom, a autori najbolja tri rada će biti nagrađeni putovanjem u Minhen gde će imati priliku da posete „Siemens“ fabriku lokomotiva koja je u pogonu preko 170 godina, a gde će moći da se upoznaju sa najsavremenijim rešenjima iz oblasti transporta.

S.J.

Sunčeva energija iz svemira – budućnost OIE

Sunčeva energija iz svemira – budućnost OIEIstraživačka laboratorija američke mornarice predstavila je dva modula koja su u fazi testiranja, a pomoću kojih bi se izdvajala sunčeva energija iz svemira i preusmeravala na zemlju. Uz pomoć ovih modula koji koriste reflektore da koncentrišu sunčevu svetlost do satelita koji će je zatim poslati na zemlju može se generisati dovoljno električne energije za napajanje čitavog grada.

Istraživači predvođeni doktorom Paul Jaffe napravili su dva različita dizajna za ove module. Prvi dizajn podrazumeva čuvanje električnih komponenti između jednog ogromnog četvrtastog fotonaponskog panela koji je okrenut prema suncu i kvadratne je osnove sa produženom antenom koja usmerava prikupljenu energiju ka zemlji. Elektronski sistem koji se nalazi u centru transformiše prikupljenu solarnu energiju u radio-talase koji se lako mogu preneti do prijemnika.

Drugi dizajn je efikasniji, a podrazumeva cik-cak modul koji ima veću površinu kako bi prikupio više solarne energije. Ovakvi cik-cak paneli mogu da prikupe više energije od običnih, a i više energije može biti emitovano do prijemnika.

U toku je istraživanje koje bi trebalo da pokaže gde će ovi paneli biti efikasniji, u stratosferi ili u svemiru.

S.J.

NIS-ov projekat kogeneracije za efikasno korišćenje gasnih resursa

nis_mala_kogeneracijaKompanija „NIS“ AD ima u planu da do kraja 2014. godine izgradi 14 kogeneracionih postrojenja čija se vrednost procenjuje na preko 20 miliona evra, a koji će proizvoditi oko 25MW po času električne i toplotne energije iz gasa. Toplotna energija iz pomenutih kogeneracionih postrojenja koristiće se za potrebe grejanja infrastruktunih objekata, rezervoara, gasnih instalacija i slično, dok će se električna energija delom korisititi za sopstvene potrebe, delom za prodaju ED mreži po “feed-in” tarifi i delom za prodaju na slobodnom tržištu. Do kraja ove godine trebalo bi da se iskoristi 90 procenata gasa uz pomoć ovih kogeneracionih postrojenja.

Prošle godine je kompanija „NIS“ AD pustila u rad četiri kogeneraciona postrojenja „Sirakovo“, „Velebit 1“, „Velebit 2“ i „Kikinda gornje“ čija je ukupna snaga 3885 kW. Vrednost ovih postrojenja je 4,61 milion evra, a ukupna godišnja proizvodnja 28,92 miliona kWh.

Izgradnja kogeneracionih postrojenja deo je dugoročnog projekta iskorišćenja gasa koji će smanjiti emisiju štetnih gasova nakon spaljivanja na baklji. Program se realizuje iz tri dela: projekat kogeneracija, izgradnja aminskog postrojenja u okviru pogona TNG u Elemiru i početak upumpavanja ugljen dioksida izdvojenog iz aminskog postrojenja u radne bušotine kako bi se povećao koeficijent iskorišćenosti ugljovodonika.

Cilj ovog programa koji „NIS“ AD sprovodi je povećanje energetske efikasnosti, smanjenje troškova za obezbeđenje energetskih resursa za potrebe nalazišta i iskorišćavanje gasa koji je ranije spaljivan na bakljama.

Osim projekata kogeneracija, „NIS“ AD je započeo i izgradnju vetroparka „Plandište“ snage 102MW, učestvuje u realizaciji projekta geotermalne elektrane na području opštine Kikinda, a ima u planu i izgradnju parno-gasne termoelektrane toplane u Pančevu snage 208MW.

S.J.
Foto: nis.eu

Počela izgradnja reciklažnog centra u Vršcu

Pocela izgradnja reciklaznog centra u VrscuProšle nedelje u Vršcu, na teritoriji gradske deponije položen je kamen temeljac za izgradnju sortirno-reciklažnog centra i fabrike za preradu smeća biljnog porekla. Ovom događaju prisustvovali su Njegovo preosveštenstvo episkop banatski gospodin Nikanor Bogunović, predstavnici kompanije „Hyundai Energy“ gospodin Marek Klimeš, gospođa Barbora Bartokova, gospodin Dragan Vasiljević i gospodin Nikola Dumitrašković, zatim direktor Javnog preduzeća „Srbijagas“ gospodin Dušan Bajatović, generalni direktor DP „Drugi oktobar“ i predsednik opštine Vršac gospodin Jovica Zarkula.

U ovom reciklažnom centru će se prerađivati otpad iz Vršca, Alibunara, Bele Crkve i Plandišta i to bez emisije štetnih gasova u atmosferu. U prvoj fazi biće izgrađen reciklažni centar za preradu smeća iz opštine Vršac kapaciteta 24 tone na dan, a u narednim fazama kapacitet će biti proširen na 100 tona dnevno, kako bi se otpad prerađivao iz sve četiri opštine. Kada bude izgrađen, reciklažni centar će imati 2 hiljade kvadrata; u jednom delu će biti linije za sortiranje smeća, a u drugoj najsavremenije linije za reciklažu.

Ovaj projekat rezultat je saradnje južnokorejske kompanije „Hyundai Energy“ i Društveno komunalnog preduzeća „Drugi oktobar“ iz Vršca, a njegova vrednost je oko 14 miliona evra. U prvoj fazi, koja je vredna 5,5 miliona evra, biće otvorena 54 radna mesta, a kada centar bude završen očekuje se da će posao dobiti ukupno 216 radnika.

S.J.
foto: evrsac.rs

„Sat za našu planetu“ – Ugasite svetla!

Sat za našu planetu Ugasite svetlaSvetski fond za prirodu (The World Wide Fund for Nature – WWF) i ove godine organizuje akciju „Sat za našu planetu“, kojoj se Srbija priključuje po šesti put.

29. marta sa početkom u 20:30h gradovi širom sveta isključiće svoja svetla na sat vremena kako bi pomogli u sprečavanju klimatskih promena. Ova akcija ima za cilj da motiviše građane da daju svoj doprinos očuvanju životne sredine i da smanje potrošnju prirodnih resursa.

Prošle godine u akciji su učestvovale 154 zemlje i preko 7 hiljada gradova. U Republici Srbiji u akciji je učestvovalo 60 gradova i opština, a akciju su podržali pojedinci, gradski sekretarijati, škole, ministarstva, kompanije i organizacije.

Ova ideja potekla je još 2004. godine, a prva ujedinjena svetska akcija pod nazivom „Sat za našu planetu“ održana je 29. marta 2008. godine u trajanju od 20h do 21h i tada je učestvovalo 35 zemalja i preko 400 gradova sveta.

Ove godine u Srbiji biće održane manifestacije povodom događaja „Sat za našu planetu“ na Trgu Republike u Beogradu, Trgu Slobode u Novom Sadu i na keju u Nišu.

Priključite se i ugasite svetla!

S.J.

Zagrebački konkurs za subvencionisanje projekata OIE

solarGrad Zagreb je nedavno raspisao konkurs za subvencionisanje troškova nabavke i ugradnje sistema obnovljivih izvora energije i to solarnih kolektora za grejanje i pripremu sanitarne vode, fotonaponskih sistema za proizvodnju električne energije, sistema za grejanje i pripremu sanitarne vode na pelet, sistema za grejanje i pripremu sanitarne vode na peći sa pirolitičkim procesom izgaranja, sistema toplotnih pumpi za grejanje, hlađenje i pripremu sanitarne vode, sistema vetrogeneratora za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe.

Korisnici ovih subvencija mogu biti fizička i pravna lica sa teritorije grada Zagreba koji u poslednje 3 godine nisu koristila ova sredstva za realizaciju projekata obnovljivih izvora i koja poseduju sve potrebne dozvole za objekat u okviru kojeg će se realizovati projekat OIE.

Projekti će biti sufinansirani do 50 odsto vrednosti investicije, odnosno do maksimalnog iznosa od 2 hiljade evra.

Kriterijumi odabira projekata su njegova tehnička i ekonomska opravdanost, stanje objekta na kome će se realizovati projekat i stanje sistema za grejanje i pripremu sanitarne vode, a konačnu odluku o subvencionisanju donosi gradonačelnik Zagreba.

Zainteresovani se mogu prijaviti do 31. maja ove godine, a u roku od 60 dana od završetka konkursa biće objavljeni rezultati.

S.J.

Održivi sistemi OIE za energetsku nezavisnost španskog ostrva El Hierro

Održivi sistemi OIE za energetsku nezavisnost španskog ostrva El HierroMalo špansko ostrvo u blizini afričke obale El Hierro uskoro bi moglo da postane prvo ostrvo na svetu koje koristi samo i isključivo energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije. Tačnije, Ostrvski savet, španska energetska kompanija „Endesa“ i Tehnološki institut Kanarskih ostrva formirali su javno-privatno partnerstvo u cilju realizacije projekta „Gorona del Viento“. Ovaj projekat predviđa da celokupna potrošnja energije ovog ostrva bude iz održivog sistema hidro-vetar.

Do sada je instalirano 5 vetrogeneratora ukupne snage 11,5MW koje će proizvoditi najveći deo električne energije. Kada se proizvodnja električne energije bude povećala, višak pumpa vodu iz rezervoara na dnu vulkanskog konusa u drugi rezervoar koji se nalazi na nadmorskoj visini od 700 metara i ima kapacitet od preko 132 miliona litara vode. Kada se ne bude proizvodilo dovoljno električne energije iz ovih vetrogeneratora, voda iz ovog rezervoara usmeravaće se na 4 male hidroelektrane ukupne snage 11MW koje će napajati ostrvo električnom energijom.
Takođe, svaki višak energije će se upotrebljavati za rad tri postrojenja za desalinizaciju koja već postoje na ostrvu, a iz kojih se dobija oko 3 miliona litara pijaće vode dnevno.

Vrednost postrojenja za proizvodnju električne energije iz energije vetra i vode iznosi oko 93 miliona dolara, a očekuje se da će početi sa radom u junu ove godine.

Predviđa se da će godišnja zarada ostrva od prodaje električne energije biti oko 5 miliona dolara, a sledeći cilj ovog ostrva je da zameni sva transportna vozila na ostrvu električnim automobilima koji neće emitovati ugljen dioksid u atmosferu.

S.J.

ENC iz Holandije razvio napredni sistem za održavanje vetroelektrana

ENC iz Holandije razvio napredni sistem za održavanje vetroelektranaIstraživački energetski centar Holandije (Energy Research Centre of the Netherlands – ECN) razvio je novi sistem za funkcionisanje i održavanje vetroelektrana koji značajno smanjuje troškove.

Ovaj sistem je razvijen uz pomoć podataka iz kompanije „Essent/RW“ koja prikuplja i analizira podatke iz priobalnih vetroparkova i koristi ih za kontinuirano poboljšanje strategije za smanjenje troškova za funkcionisanje i održavanje vetroparkova.

Ovi troškovi čine oko 25 odsto troškova priobalnih vetroelektrana, a uz pomoć novog sistema mogu se smanjiti za trećinu u periodu od 10 godina. Podaci iz vetroelektrana se prikupljaju, analiziraju i sortiraju u pametnu bazu podataka zahvaljujući kojoj se planira broj potrebnih brodova, broj ljudi u timu za održavanje, rezervne komponente i kada treba vršiti redovno održavanje.

Inače, preventivno održavanje vetroelektrana može da spreči kvarove i oštećenja što utiče na smanjene troškova.

Gospodin Glen Donnelly iz Istraživačkog energetskog centra Holandije izjavio je da ovaj sistem može dovesti do značajne uštede i sprečiti da vetroelektrane neočekivano prestanu da rade.

Moguća izgradnja MHE u opštini Sokolac

mini hidroelektranaNačelnik opštine Sokolac gospodin Milovan Bjelica početkom ove nedelje razgovarao je sa predstavnicima kompanije „Hydro Power Energy“ iz Londona o izgradnji male hidroelektrane na reci Bioštici snage oko 250kW.

Gospodin Bjelica je u izjavi novinarima rekao da bi kompanija „Hydro Power Energy Plc“ pre svega trebalo da utvrdi hidroenergetski potencijal ove reke, kao i da će opština Sokolac ovoj kompaniji garantovati nesmetan rad prilikom ispitivanja.

Podsetimo, krajem februara ove godine u Istočnom Sarajevu u Federaciji Bosne i Hercegovine potpisan je sporazum o izradi studije za izgradnju malih hidroelektrana između načelnika opštine Istočna Ilidža gospodina Predraga Kovača, načelnika opštine Trnovo gospodina Nenada Mišovića i direktora preduzeća „Hydro Power Energy Plc“ gospodina Džona Betsa.

Studijom će biti obuhvaćena Kasindolska reka u Istočnoj Ilidži i izvorištu Grabski Mlini u Trnovu, a njen cilj je da pokaže da li na području ove dve opštine postoji mogućnost izgradnje malih hidroelektrana čija bi snaga bila do 250kW. Izrada studije izvodljivosti će trajati između 3 i 12 meseci, a radiće je kćerka firma londonskog preduzeća „Hydro Power Energy Plc“ iz Novog Sada.

S.J.

Biogorivo iz komine masline

maslineStručnjaci Fakulteta za tehnologiju Univerziteta u Beču (Vienna University of Technology) već izvesno vreme ispituju pretvaranje komine masline u biogorivo pod pokroviteljstvom Evropske unije. Gospodin Stefan Muller sa ovog univerziteta izjavio je da komina maslina ima veliku energetsku vrednost, a s obzirom da godišnje u Evropi ostane oko 80 miliona tona otpada od maslina, ovo bi mogla biti budućnost biogoriva.

Njegova ideja je da se u blizini maslinjaka proizvodi biogas, električna ili toplotna energija iz komine masline kako bi gubici bili minimalni, a istovremeno bi se i stanovništvu obezbedio pristupačan i održiv izvor energije.

Sa druge strane, naučnici iz austrijskog grada Gussing na čelu sa inženjerom Johannes Schmidt uspeli su da biogas iz komine masline pretvore u biogorivo za automobile. Gospodin Schmidt je istakao da se ovakva proizvodnja biogoriva isplati samo kod velikih proizvođača.

S.J.

Ulaganje u zaštitu životne sredine vraća se kroz podizanje konkurentnosti privrede i zapošljavanje

eco expoJuče je završen IV Međunarodni sajam ekologije „Eco Expo“ u Beogradu, u organizaciji Privredne kompore Zelena Srbija i Zelene eko planete.

Na sajmu su dodeljene nagrade „Zeleni oskar“ institucijama, kompanijama i pojedincima za doprinos zaštiti životne sredine kao i posebna priznanja za zalaganje u oblasti zaštite životne sredine. Među dobitnicima su zamenik šefa Delegacije Evropske komisije u Srbiji gospodin Oskar Benedikt, ambasador Švedske u Beogradu Njegova ekspelencija Krister Asp, direktor Agencije za zaštitu životne sredine gospodin Filip Radović, ministar bez portfelja u tehničkoj Vladi Srbije gospodin Branko Ružić, predsednik Privredne komore Srbije gospodin Željko Sertić, ambasador Turske u Beogradu Njegova ekselencija Kemal Mehmet Bozaj , ambasador Slovenije u Beogradu Njegova ekselencija Franc But i ambasador Kraljevine Holandije u Beogradu Njegova ekselencija Laurent Stokvis.

Pored brojnih učesnika (kompanija i institucija), na sajmu su održane i diskusije na temu očuvanja zaštite životne sredine, održivog razvoja, energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

Prilikom otvaranja sajma ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine u tehničkoj Vladi Srbije gospođa Zorana Mihajlović najavila je ulaganje 10 milijardi evra u narednih 10 godina u zaštitu životne sredine i da će nova Vlada Srbije oformiti poseban tim za pregovore sa Evropskom unijom za otvaranje Poglavlja 27 koje bi trebalo da počne krajem 2015. godine ili početkom 2016. godine.

Državni sekretar Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine i vođa Pregovaračkog tima za Poglavlje 27 koje se odnosi na životnu sredinu gospođa Stana Božović izjavila je, na otvaranju sajma, da je Srbija već pripremila grupu za institucionalne pregovore o Poglavlju 27 koja počinje prve razgovore s predstavnicima EU u oktobru ove godine i naglasila da, iako je Poglavlje 27 najteže, najkomplikovanije i najskuplje poglavlje za pregovore jer zahteva da se skoro trećina zakona Srbije uskladi sa evropskim, država Srbija je spremna da te pregovore sprovede.

Najavljenih 10 milijardi evra za realizaciju infrastrukturnih projekata u oblasti zaštite životne sredine očekuju se od strane Evropske unije i drugih međunarodnih organizacija, rekla je gospođa Božović i dodala da će se uložen novac u zaštitu životne sredine vratiti kroz podizanje konkurentnosti privrede i zapošljavanje.

B.R.

Otvorena krovna solarna elektrana „Kozjak“ u Hrvatskoj

Otvorena najveća solarna elektrana u HrvatskojPredsednik Republike Hrvatske gospodin Ivo Josipović 20. marta pustio je u rad solarnu elektranu „Kozjak“ na krovu hale „Cemexovog“ rudnika „Sveti Juraj“, čija izgradnja je počela u novembru 2013. godine. Snaga ove elektrane je 300kW, a planirana godišnja proizvodnja je 460MWh električne energije što je dovoljno za snabdevanje energijom oko 150 domaćinstava. Nosilac projekta je kompanija „Fotonapon“, dok je vrednost projekta preko 650 hiljada evra. Elektrana se sastoji od nove tankoslojne tehnologije, a predviđa se da će smanjiti emisiju ugljen dioksida za oko 415 hiljada kilograma godišnje.

Gospodin Ivo Josipović je na otvaranju solarne elektrane „Kozjak“ izjavio da je njeno puštanje u rad veoma značajno, pre svega zbog toga što se podstiču ulaganja u zelenu energetiku, a zatim i zbog otvaranja novih radnih mesta.

Direktor kompanije „Fotonapon“ gospodin Tonći Božić izrazio je nadu da će izgradnja solarne elektrane „Kozjak“ podstaći druge kompanije da ulažu u projekte obnovljivih izvora energije i dodao da bi procedura dobijanja dozvola trebalo da bude skraćena kako bi se stvorila dobra investiciona klima koja bi privukla više investitora.

Predsednik Uprave „Cemexa“ gospodin Trpimir Renić rekao je da je ovaj projekat deo strategije „Cemexovog“ rudnika kojom se smanjuje potrošnja energije u njegovim objektima.

S.J.

Izvozno osetljivi sektori u Nemačkoj oslobođeni plaćanja doprinosa za OIE

Deutschland- und Europa-FahnenEvropska komisija i Vlada Nemačke postigli su dogovor o izuzećima za plaćanje doprinosa za obnovljive izvore energije koje će biti ograničeno na izvozno osetljive sektore (aluminijum, hemijska industrija, industrija papira, čeličane), dok će velike kompanije koje imaju potrošnju od preko 100GWh električne energije godišnje biti skoro u potpunosti oslobođene plaćanja ovih doprinosa.

Doprinose za obnovljive izvore energije plaćaju domaćinstva i industrijski potrošači, tako da nema razloga da se neki sektori kao što je domaća teška industrija izuzmu iz ovog zakona, smatra Evropska komisija.

Trenutno se razmatra da li će kompanije koje su bile oslobođene plaćanja doprinosa za obnovljive izvore energije morati to da učine retroaktivno.

Do sada je preko 2 hiljade velikih potrošača energije u Nemačkoj bilo oslobođeno plaćanja doprinosa za obnovljive izvore energije od kojih Vlada Nemačke subvencioniše ulaganja u ovaj sektor, ali i gasi nuklearne elektrane na svojoj teritoriji.

S.J.

Sunčana strana Krima

solarOstrvo Krim (Crimea) trenutno je u epicentru svetskih političkih tema, a prema statistici proizvodnje „čiste“ energije iz obnovljivih izvora može biti u epicentru „zelene “energetike i to naročito po iskorišćenom potencijalu solarne energije.

Preko 38 odsto električne energije koja se potroši na Krimu dolazi iz 4 solarne elektrane čija je ukupna snaga preko 227,3MW.

Najveća solarna elektrana u Evropi nalazi se upravo na Krimu, a njena snaga je 106MW. Reč je o solarnoj elektrani „Perovo“ koja je četvrta po veličini na svetu, a čini je preko 440 hiljada solarnih panela koji godišnje proizvedu preko 135GWh električne energije.

Solarna elektrana „Ohtonokovsko“, takođe na Krimu, ima snagu od 86MW, a po veličini je druga u Evropi i šesta u svetu. Godišnje proizvodi preko 100GWh električne energije što je dovoljno za snabdevanje oko 20 hiljada domaćinstava.

Na Krimu se nalaze i solarne elektrane „Mitjaevo“ čija je snaga 32MW, kao i solarna elektrana „Rodnikovskaja“ snage 7,5MW.

Osim iz solarnih elektrana, velika količina električne energije proizvodi se iz vetroparkova kojih na Krimu ima 7. Njihova ukupna snaga je 68,2MW, a sastoje se od 551 vetrogeneratora.

Od januara do septembra prošle godine na Krimu je iz obnovljivih izvora energije proizvedeno 285,8 miliona kWh električne energije, od čega iz solarnih elektranana 251,2 miliona kWh, dok iz vetroparkova 34,6 miliona kWh.

S.J.

Erste banka odobrila preko 40 miliona evra za projekte obnovljivih izvora energije

erste bankErste banka nedavno je odobrila kredit kompaniji „MK Fintel Wind“ za izgradnju vetroparka u Kuli. Kredit od 14,5 miliona evra ova kompanija će otplaćivati narednih 12 godina, a njime će biti finansirano instaliranje tri vetrogeneratora u Kuli ukupne snage 9,9MW.

Kako je za Energetski Portal izjavio gospodin Vladimir Todorović iz eksternih komunikacija Erste banke, ova banka je u prethodnih nekoliko godina sa preko 30 miliona evra finansirala projekte obnovljivih izvora energije. Reč je o 15 malih hidroelektrana, 2 biogasna postrojenja, 2 pogona za proizvodnju peleta i o 1 solarnoj elektrani. Gospodin Todorović je istakao da su od tih 15 malih hidroelektrana već 8 puštene u rad i sa uspehom proizvode električnu energiju.

S.J.

1...1.5271.5281.529...1.558Page 1.528 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs