Klizište koje je posle ciklona Hari rascepilo tlo u sicilijanskom gradiću Nišemi i učestala manja podrhtavanja tla u Srbiji ponovo su u fokus stavili pitanje koliko su prirodni procesi, a koliko ljudska aktivnost, odgovorni za ovakve pojave. Stručnjaci upozoravaju da se klizišta ne dešavaju „preko noći“, već da su rezultat dugotrajnih geoloških uslova, dejstva vode i načina gradnje.

Dramatični snimci iz Italije, na kojima se vidi rascep tla dugačak gotovo četiri kilometra i kuće na samoj ivici provalije, obišli su svet. Ogromno klizište u Nišemi na Siciliji aktiviralo se posle udara ciklona „Hari“, a veliki broj stanovnika je raseljen. Istovremeno, u Srbiji se gotovo svakodnevno beleže slabi zemljotresi, što kod dela javnosti otvara pitanje – da li postoji razlog za strah.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, stručnjak za vulkane prof. dr Dragan Milovanović, i inženjer geologije Miloš Marjanović, specijalista za klizišta, objasnili su da je u slučaju Italije ključan spoj prirodnih uslova i ljudskog faktora.

„Ciklon jeste bio neposredni okidač ove pojave, ali klizište je postojalo i ranije. Imalo je svoju predistoriju, ne samo onu koju mi pratimo, već i geološku, na mnogo dužoj vremenskoj skali“, istakao je Marjanović. Kako kaže, obilne padavine bile su „kap koja je prelila čašu“, ali je teren i pre toga bio nestabilan.

Uvek je rizik graditi na nestabilnom terenu

Profesor Milovanović ukazuje da pukotine, krateri i rascepi tla mogu biti povezani i sa seizmičkom ili vulkanskom aktivnošću, ali da u ovom slučaju dominira problem klizišta. „To se dešava na stenama koje su već predisponirane i nestabilne. Drugi problem je čovek“, naglašava profesor. On podseća da se često gradi na terenima za koje je unapred poznato da su podložni klizanju. „Zna se kako i gde treba graditi. Kada se ta pravila ne poštuju, posledice su neminovne“, dodaje profesor Milovanović i poziva sve da se suzdrže od senzacionalizma.

Profesor naglašava da na tom terenu nije smelo da se gradi toliko, tako gusto i sa tolikim opterećenjem, kao i da se pitaju geolozi o rizicima: „To su prostori koji su predisponirani, gde su nestabilna tla. To su mlade stene, čim se malo napiju vodice, a tu je i Etna i odmah bude problema“.

Pročitajte još:

• Izmenjen pravilnik o lovostaju u cilju očuvanja biodiverziteta
• Skoro 2.500 kilometara netaknutih balkanskih reka izgubljeno od 2012. godine
• UNEP: Svet troši 30 puta više novca na uništavanje prirode nego na njenu zaštitu

Govoreći o geološkom sastavu tla u pogođenom delu Sicilije, Miloš Marjanović navodi da je reč o naizmeničnoj smeni prašinasto-peskovitih materijala i glina. „Gline predstavljaju kliznu ravan – praktično ceo gornji blok ‘putuje’ po njima. Kada se sve to zasiti vodom, dobijate kombinaciju za katastrofu“, objašnjava Marjanović.

Česta podrhtavanja tla u Srbiji i klizišta

Slični uslovi postoje i u Srbiji. Klizišta su najčešća na obodima miocenskih basena, koji se prostiru u više delova zemlje.

„Gde god imate mlade geološke formacije, tu imate i nestabilnost. Zato klizišta nisu izuzetak, već pravilo na takvim terenima“, kaže profesor Milovanović, podsećajući na primere u Beogradu (Zvezdara, Karaburma), Grdeličkoj klisuri i duž saobraćajnica.

On ističe da slabi zemljotresi, kakvi se često registruju u Srbiji, sami po sebi obično ne izazivaju velike probleme. „Tamo gde je stena čvrsta i gde nema vode, sve se završi na kratkom podrhtavanju. Ali gde je ravnoteža već narušena – vodom ili ljudskom intervencijom – zemljotres može biti dodatni okidač“, upozorava profesor.

Miloš Marjanović podseća da u Srbiji postoji i karta hazarda od klizišta, izrađena 2018. i 2019. godine. „Na njoj su označene zone sa najvećom verovatnoćom pojave klizišta, poput delova Zapadne i Istočne Srbije. Te karte su javno dostupne i služe kako za planiranje, tako i za informisanje javnosti“, navodi on.

Đavolja Varoš, primer da erozija zemljišta može biti kreativni kreator

Jedan od najpoznatijih prirodnih fenomena u Srbiji, Đavolja Varoš odoleva eroziji zemljišta, zemljotresima i raznim prirodnim nepogodama. Ovaj lokalitet na Radanu, sa 202 zemljane figure visine od dva do 15 metara, godišnje privlači desetine hiljada turista. Marjanović je objasnio da njegov tim, u okviru naučnog projekta, prati kako se ove forme menjaju.

„Naš cilj je da utvrdimo kojom brzinom se figure formiraju i kako se menjaju, isključivo neinvazivnim metodama. Već imamo podatke o godišnjoj brzini erozije i pokušavamo da predvidimo kako će Đavolja Varoš izgledati u budućnosti, posebno u svetlu klimatskih promena“, istakao je Marjanović.

Profesor Milovanović osvrnuo se i na takozvane Ariljske piramide, naglašavajući da je reč o prirodnom, morfološkom obliku nastalom delovanjem erozije. „Lično smatram da je to geološki objekat koji samo po obliku podseća na piramidu. Istina je jedna, a do nje se dolazi strpljivim i temeljnim istraživanjem“, zaključio je profesor.

Sagovornici su se saglasili da je za razumevanje i ublažavanje posledica prirodnih pojava ključno poštovanje struke, planske dokumentacije i zakona, ali i veća svest o tome da su priroda i čovek u stalnoj, osetljivoj interakciji.

Izvor: RTS