Home Blog Page 1531

Sutra počinje Međunarodni sajam energetike u Mađarskoj

Međunarodni sajam energetike u MađarskojMeđunarodni sajam energetike „RENEXPO® CENTRAL EUROPE“, koji pokriva ceo sektor obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, održaće se u Budimpešti 12. i 13. marta 2014. godine osmi put po redu.

Sajam je prevashodno fokusiran na perspektivu evropskih tržišta u sektoru obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, a pogotovo centralne Evrope. Glavne teme na ovom međunarodnom sajmu biće održiva i decentralizovana proizvodnja energije iz obnovljivih izvora, upravljanje energijom, distribucija i snabdevanje, kao i inteligentna i energetski efikasna primena energije.

Sajmu će prisustvovati ključni ljudi iz oblasti industrije, inženjerstva, energetike, trgovine, snabdevanja energijom. Samo prošle godine na sajmu je bilo 79 izlagača i preko 2600 posetilaca.

Prateći program sajma je posvećen izložbama iz oblasti geotermalne energije, biomase, solarnih parkova, održivog transporta i energetske efikasnosti.

S.J.

Moguće kogenerativno postrojenje na biomasu u Zrenjaninu

Moguće kogenerativno postrojenje na biomasu u ZrenjaninuMinistar energetike gospođa Zorana Mihajlović juče je posetila Javno komunalno preduzeće „Gradska toplana“ u Zrenjaninu gde je najavila da će Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine podržati predlog da se u TE-TO „Zrenjanin“ otvori kogenerativno postrojenje koje će koristiti biomasu za proizvodnju toplotne i električne energije.

Ona je ovom prilikom izjavila da pogon TE-TO „Zrenjanin“ treba da se modernizuje kako bi mogao da pređe na kombinovanu proizvodnju energije iz biomase i istakla i da bi ovakvim kogenerativnim postrojenjem TE-TO „Zrenjanin“ dobila mogućnost da postane povlašćeni proizvođač energije.

Direktor Javno komunalnog preduzeća „Gradske toplane“ gospodin Aleksandar Starčević izjavio je da bi kapacitet novog kogenerativnog postrojenja na biomasu u TE-TO „Zrenjanin“ iznosio 5MWh električne energije i 10MWh toplotne energije.

Inače, TE-TO „Zrenjanin“ pripada „Elektroprivredi Srbije“, odnosno „Panonskim termoelektranama-toplanama“; koncipirana je tako da proizvodi električnu energiju, toplotnu energiju i tehnološku paru, ali trenutno nije u funkciji.

U toku su pregovori između EPS-a i JKP „Gradske toplane“ iz Zrenjanina oko prelaska ove termoelektrane-toplane u nadležnost JKP „Gradske toplane“ iz Zrenjanina.

S.J.
Foto: merz

PREDSTAVLJAMO Opštinu Paraćin

foto paracinOpština Paraćin pripada Pomoravskom okrugu, tačnije srednjem Pomoravlju u centralnom delu Srbije. 2011. godine proglašena je za opštinu sa povoljnim poslovnim okruženjem od strane Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. 2014. godine potpisala je Sporazum o saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština za pružanje stručne podrške za izradu energetskog plana opštine, a koji predviđa usvajanje Programa unapređenja energetske efikasnosti opštine do aprila 2015. godine.
Energetski portal Srbije istraživao je kakva je investiciona klima za ulaganje u ovu opštinu i koji su njeni aktuelni projekti održivog razvoja.
Sa predstavnicima Paraćina razgovarali smo na temu održivog razvoja opštine, tačnije tekst je nastao u saradnji sa stručnim saradnicima Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i dijasporu iz Paraćina (Ivan Ružić, Irena Milošević) i uz pomoć samostalnog stručnog saradnika JP „Direkcija za izgradnju“ (Jugoslav Nikolić).

zona_petlja_ortofotoEP: Kako biste ocenili investicionu klimu za ulaganje u opštinu Paraćin?

PARAĆIN: Lokalna samouprava postavila je kao jedan od prioriteta svog rada uspostavljanje pozitivne klime i olakšavanje rada postojećim privrednim subjektima, a posebno je posvećena privlačenju novih investicija. Zato je 2011. godine kao potvrdu dobila Sertifikat NALED-a da je opština sa povoljnim poslovnim okruženjem.

EP: Kojim prirodnim resursima i potencijalima iz obnovljivih izvora energije raspolaže opština Paraćin?

PARAĆIN: Potencijal opštine Paraćin u oblasti korišćenja solarne energije je značajan jer se opština nalazi u području koje karakteriše veliki broj sunčanih dana. Najveća insolacija je u periodu od juna do septembra. Po pitanju mogućnosti korišćenja energije vetra, potencijal je takođe veliki, jer je jedna od osnovnih karakteristika ovog područja učestalost pojave košave koja duva u svim godišnjim dobima. Ispitivanja koja su vršena od strane Agencije za energetsku efikasnost potvrdila su ovu konstataciju. Takođe, postoje uslovi za izgradnju malih hidroelektrana, a ispitivanja u predhodnom periodu su potvrdila i postojanje značajnog prisustva geotermalnih voda na teritoriji cele opštine.

Realizovani projekti održivog razvoja:

ENERGETSKA EFIKASNOST (EE)
2004 – 2013. godine zamenjeno je preko 1.400 živinih svetiljki svetiljkama sa NaVP izvorom svetlosti u sistemu javnog osvetljenja.
2006 – 2007. godine zamenjena je stolarija na objektima: OŠ „Momčilo Popović“, OŠ „Đura Jakšić“, OŠ „Radoje Domanović“, OŠ „Stevan Jakovljević“, Srednjoškolskog centra, Biblioteke, Muzičke škole.
2007 – 2009. godine izvršena je rekonstrukcija sistema grejanja i prelazak na grejanje na gas objekta Biblioteke i Muzičke škole, Kulturnog centra, zgrade opštinske uprave, OŠ „Momčilo Popović“, OŠ „Đura Jakšić“, Pozorišta.
2009. i 2010. godine izvršena je rekonstrukcija gasne kotlarnice objekta Srednjoškolskog centra, izgrađen novi toplovod i ugrađeni su kalorimetri.

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE (OIE)
2011. i 2012. godine urađen projekat i urađene istražne bušotine za ispitivanje potencijala geotermalnih voda u turističkom naselju Sisevac, vrednost projekta 7,5 miliona dinara, u koji su investirali opština Paraćin i Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije.

Planirani projekti održivog razvoja:

UPRAVLJANJE OTPADOM
paracin reciklaza2011. godine opština Paraćin potpisala je sa Ministarstvom za infrastrukturu i energetiku, ugovor o sufinansiranju za izgradnju i opremanje Reciklažnog centra; urađen je Glavni projekat i započeti su radovi na izgradnji koji još uvek nisu okončani.
2013. godine potpisan je memorandum između Opštine Paraćin i kompanije „Holcim Srbija“ o saradnji za izgradnju Reciklažnog centra koji će se graditi sredstvima ove kompanije.

EE
2014. godine će se uraditi Glavni projekat za rekonstrukciju sistema grejanja i uvođenje grejanja na gas u objektu OŠ „Radoje Domanović“; vrednost investicije 6 miliona dinara, a projekat će se realizovati u narednom periodu.
2012. godine su odobrena sredstva u iznosu od 32 miliona dinara od strane Vlade RS za sanaciju krova i zamenu stolarije na objektu Gimnazije i Mašinske škole.
2009. god. urađen je i Glavni projekat uvođenja daljinskog upravljanja sistemom javnog osvetljenja, vrednost investicije 100 miliona dinara, za projekat su potrebna izuzetno velika sredstva, tako da se planira sprovođenje projekta u više faza, zavisno od sredstava kojima će se raspolagati.
2006. godine urađeni su glavni projekti za rekonstrukciju sistema grejanja i uvođenje grejanja na gas u objektima predškolske ustanove „Bambi“ i „Kolibri“, vrednost investicije 8,5 miliona dinara.

OIE I EE
2009. god. izrađen je Glavni projekat za rekonstrukciju sistema grejanja i ugradnju solarnih kolektora za grejanje bazenske i sanitarne vode u objektu SRC 7. juli, vrednost investicije je 15 miliona dinara, a projekat još nije realizovan zbog nedostatka sredstava.

OIE MHEparacin hidro
Planirani projekti malih hidroelektrana u opštini Paračin su: MHE Popovac 98kW, MHE Zabrega 99kW, MHE Izvor 100kW, Grza 101kW.

 

EP: Koliko u proseku traje izdavanje potrebnih saglasnosti i dozvola investitorima u građevinske objekte poput postrojenja obnovljivih izvora energije? Da li je pojednostavljen proceduralni tok i da li se ubrzava put komplikovanih procedura?

PARAĆIN: U opštini Paraćin postupak je kraći i često iznosi 2 do 3 dana, ukoliko je dokumentacija kompletna i uredna. Po zakonu, informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijske dozvole u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Da bi dobila lokacijsku dozvolu stranka treba da nadležnom organu dostavi kopiju plana parcele, tj. list nepokretnosti, koji se dobijaju od strane RGZ SKN. Pre svega, stranka se obraća RGZ sa ciljem dobijanja kopije plana parcele, izvoda iz katastra podzemnih instalacija i lista nepokretnosti. Od EPS je potrebno dobiti tehničke uslove za priključak na elektromrežu. Od JKP je potrebno dobiti tehničke uslove za priključak na vodovod i kanalizaciju. Od „Telekom Srbija a.d.“ potrebno je pribaviti uslove za TK priključak.
U opštini Paraćin kompletiranje dokumentacije se vrši po službenoj dužnosti, ali se ostavlja mogućnost da investitor to učini i sam.
Opštinska komunalna preduzeća izdaju potrebne uslove u roku od 7 dana, dok se od republičkih nadležnih institucija na uslove čeka okvirno do 30 dana.
Građevinska dozvola se, kako Zakon o planiranju i izgradnji predviđa, izdaje rešenjem, u roku od 8 dana od podnošenja urednog zahteva opštinskom organu nadležnom za izdavanje dozvole. U opštini Paraćin postupak je kraći i često iznosi do 2 dana, ukoliko je dokumentacija kompletna i uredna.
Dokumenta koja investitor mora da dostavi su: lokacijska dozvola (kopija), idejni ili glavni projekat, list nepokretnosti, kao i saglasnosti javnih preduzeća i ustanova u slučajevima kada je to propisano, poput saglasnosti JP „Putevi Srbije“, MUP RS – Sektor za vanredne situacije, JP „Srbija vode’“, eventualno saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu od nadležnog odeljenja opštinske uprave, te neretko i saglasnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

EP: Šta opštinska uprava čini kako bi privukla investitore? Kakvu vrstu usluga, povlastica i pomoći pruža? Ima li stimulativnu poresku politiku, mogućnosti za privatno–javna partnerstva?

PARAĆIN: U opštini Parćin postoji Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj koja stoji na raspolaganju kako postojećim privrednicima tako i potencijalnim investitorima koji žele da svoja proizvodna postrojenja izgrade u našoj opštini. U zavisnosti od interesovanja i potreba investitora Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj pruža neophodne informacije i pronalazi adekvatne lokacije, pruža pomoć pri komunikaciji sa drugim ustanovama kako opštinskim tako i republičkim za pribavljanje neophodne dokumentacije za realizaciju investicije.

Opština Paraćin svojom odlukom nudi investitorima posebne pogodnosti na plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta za objekte preko 1.000m2, u zavisnosti od broja zaposlenih radnika:
– Za zapošljavanje 50 i više radnika postoji mogućnost oslobađanja od plaćanja naknade;
– Umanjenje od 30% za plaćanje odjednom;
– Za zapošljavanje 6 radnika umanjuje se 3%;
– Za svakog narednog radnika umanjuje se još 0,5% po radniku;
– Mogućnost odloženog plaćanja na 120 mesečnih rata (10 godina).
Naknada za uređenje građevinskog zemljišta obračunava se po m2 bruto razvijene površine i u VI zoni iznosi 13€/m2.
Preduzetnici i prаvnа licа koji su premа zаkonu kojim se uređuje rаčunovodstvo rаzvrstаnа u mаlа prаvnа licа, а imаju godišnji prihod do 50.000.000 dinаrа, ne plаćаju komunаlne tаksu zа isticаnje firme nа poslovnom prostoru.

Strateški projekti i prioriteti opštine
Prema Akcionom planu Strategije održivog razvoja opštine Paraćin za period od 2008–2017. godine definisani su sledeći prioritetni projekti:
-Infrastrukturno opremanje Industrijske zone Zmič i razvoj novih industrijskih rаdnih zonа;
-Pripremа studijа izvodljivosti i аnаlizа invesiticionih potencijаlа;
-Atаrski putevi;
-Program razvoja turizma za opštinu Paraćin 2014–2019. godine;
-Rаzvoj i promocijа prepoznаtljivih turističkih proizvodа i progrаmа Pаrаćinа;
-Vizitorski centri (Sisаvаc i Grzа);
-Rаzvoj i unаpređenje seoskih turističkih potencijаlа i kаtegorizаcijа rurаlnih smeštаjnih kаpаcitetа, domаće rаdinosti;
-Vаlorizаcijа turističkih potencijаlа uz Koridor 10 (opremаnje objekаtа, potrebnom turističkom infrаstrukturom – Sisevаc, 7.juli);
-Rekonstrukcijа glаvnog dovodа sistemа vodosnаbdevаnjа sа izvorištа Sveta Petkа u Izvoru;
-Rekonstrukcijа cevovodа Izvor Pаrаćin, izgrаdnjа novog cevovodа Toplik Dаvidovаc i povećаnje rezervoаrskog prostorа nа Kаrаđorđevom brdu.

U opštinskoj upravi postoji permanentno usavršavanje zaposlenih kroz razne vidove obuka i seminara koji organizuju stručne organizacije u svim oblastima koje spadaju u delokrug jedinice lokalne samouprave.

EP: Ima li opština Paraćin ima strategiju održivog razvoja i lokalni akcioni plan?

PARAĆIN: Opština Paraćin ima Strategiju održivog razvoja za period od 2008–2017. godine, u kojoj postoji oblast posvećena zaštiti životne sredine, sa definisanim problemima kao i specifičnim ciljevima za njihovo otklanjanje i unapređenje zaštite životne sredine. Postojećim Akcionim planom predviđeni prioritetni projekti za realizaciju u oblasti zaštite životne sredine.

2010. godine SO-e Paraćin donela je Odluku o naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine opštine Paraćin. U skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine (Službeni gl. RS broj 135/04, 39/09, 72/09 и 43/11) i ovom odlukom, sredstva prikupljena ovom naknadom koriste se u celosti za finansiranje programa i projekata u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine.

B.R.

Za koliko dana mogu dobiti lokacijsku dozvolu za izgradnju solarne elektrane na krovu?

EP: Članom 56. Stav 1. aktuelnog Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je nadležni organ (lokalna samouprava) dužan da izda lokacijsku dozvolu investitoru u roku od 15 dana od dana podnošenja urednog zahteva, odnosno pribavljanja uslova i podataka po službenoj dužnosti.

Predstavljena energetski efikasna gradnja na Sajmu građevinarstva i ekologije u Kragujevcu

Predstavljena energetski efikasna gradnja na sajmu u KragujevcuNa kragujevačkom Sajmu građevinarstva i ekologije, u petak 7. marta 2014. godine svoje proizvode predstavile su kompanije „YTONG“ i „REHAU“, članice Građevinskog klastera Šumadije i Pomoravlja.

Prezentaciju ispred kompanije „YTONG“, članice „Xella Srbija“, održao je dipl.inž.arh. gospodin Aleksandar Đikanović na temu „Savremeni materijal za energetski efikasnu gradnju“. Gospodin Đikanović predstavio je YTONG Termoblok Plus za spoljni zid i YTONG Multipor za termoizolaciju. Ovi materijali za energetski efikasnu gradnju su lagani, zadovoljavaju propise o energetskoj efikasnosti, a otporni su na požar i imaju efekat otpornosti na zemljotres. Takođe ih karakteriše i lako oblikovanje, kao i različiti oblici elemenata kako bi se ostvarila veća energetska efikasnost. Gospodin Đikanović istakao je da su ovim materijalima građena brojna naselja u Beogradu i hale i šoping centri u Srbiji.

Predstavnik kompanije „REHAU“ gospodin Darko Aljinović, dipl.ing., održao je prezentaciju na temu „Energetski efikasna gradnja – korišćenje geotermalne energije u sistemima grejanja i hlađenja stambenih i poslovnih objekata“. Predstavljena su tri tipa geotermalnog grejanja: površinski kolektori, dubinske geosonde i energetski stubovi, odnosno šipovi. Objašnjen je i proces instaliranja ovakvih sistema u objektima, ali i sam proces zagrevanja i hlađenja objekata. Istaknuti su i neki od značajnih projekata iz ove oblasti, poput energetski efikasnih zgrada koje koriste toplotne pumpe za grejanje i hlađenje, kao i jedan od prvih projekata instaliranja toplotne pumpe u firmi „Energotehnika Južna Bačka“.

S.J.

Snaga talasa napaja Tenerife strujom

Snaga talasa napaja Tenerife strujomPredsednik Ostrvskog saveta Tenerifa Karlo Alonso (Carlo Alonso) početkom marta potpisao je sporazum sa norveškom kompanijom „Langlee Wave Power“ koju predvodi direktor Julius Espedal, a cilj sporazuma je da se iz energije talasa Tenerifi snabdevaju električnom energijom i da to bude održiva, konkurentna i efikasna alternativa ostalim oblicima energije.

Kompanija „Langlee Wave Power“ izabrala je Kanarska ostrva zbog odličnog potencijala za proizvodnju električne energije iz talasa putem polupotopljenog plutajućeg generatora. Reč je o vrhunskoj norveškoj tehnologiji i inovativnom dizajnu, čiji je izlazni kapacitet konvertora 132kW.

Ostrvski savet Tenerifa planira da učestvuje u svakoj fazi realizacije ovog projekta koji će pomoći da Tenerifi dostignu cilj od 20 odsto energije proizvedene iz obnovljivih izvora do 2020. godine.

Energetski Portal

Energetska efikasnost je naš najveći energetski resurs

goran jankesNaš sagovornik je gospodin profesor dr Goran Jankes, inženjer termoenergetike, redovni profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, u penziji; osnivač i direktor Mreže za energetsku efikasnost u industriji u Inovacionom centru Mašinskog fakulteta u Beogradu, potpredsednik glavnog odbora Društva termičara Srbije, zadužen za industriju; regionalni ekspert međunarodnih institucija u projektima iz oblasti energetske efikasnosti (d’Appolonia, Parsons E&C, GGF) i UNIDO ekspert i predavač u oblasti čistije proizvodnje.
Posvećen istraživačkim oblastima održive energetike: unapređenja energetske efikasnosti procesa u industriji i pimene obnovljivih izvora energije. Autor brojnih naučnih radova, studija, ispitivanja, ekspertiza, istraživanja, analiza, priručnika, od kojih su neki studentska literatura na Mašinskom fakultetu u Beogradu, i univerzitetima u Istočnom Sarajevu i Tuzli.

Energetska politika RS

EP: Kakav je Vaš stav o energetskoj politici Republike Srbije? O postojanju i primeni standarda upravljanja energijom i standarda energetske efikasnosti?
GJ: U oblasti energetske efikasnosti u industriji Republika Srbija značajno kasni, čak i u odnosu na primenu drugih evropskih standarda. Još posle donošenja nove Strategije razvoja energetike 2006. godine su urađeni dokumenti Programi ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije za svaku oblast korišćenja energije. Tada se računalo da će se Zakon o energetskoj efikasnosti doneti u 2007. godini. Mi smo 2009. praktično prepisali Programe ostvarivanja strategije jer se u te tri godine ništa nije realizovalo. Zakon o efikasnom korišćenju energije donet je tek 2013. godine, a treba doneti još niz podzakonskih akata, sa kojima se kasni, da bi se taj zakon realizovao u praksi.
Neophodno je da se ta oblast zakonski zaokruži od strane države, jer se unapređenje energetske efikasnosti realizuje kao posledica postojanja državne prinude i podsticaja i ekonomskog interesa preduzeća da smanje troškove za energiju i ostvare povećanje profita.
Tipičan primer prinude države je Holandija, gde su, posle naftne krize u sedamdesetim, uvedeni takozvani dobrovoljni ugovori koji su obavezivali preduzeća da rade na energetskoj efikasnosti. Dobrovoljnost je bila samo u tome da je postojao izbor: ili će se potpisati obaveza da će se svake godine konkretno ulagati u mere energetske efikasnosti, ili će se plaćati visoka taksa na korišćenje energije. Kombinacijom ove i drugih mera i rigoroznom kontrolom sprovođenja propisanih mera postignuto je da je potrošnja energije imala veoma blag porast u odnosu na značajan porast nacionalnog dohotka.
Po podacima iz Mreže za energetsku efikasnost u industriji, gde smo za više sektora u industriji u toku 2000-tih računali potrošnju energije po jedinici proizvoda, kao i prema analizama koje smo radili za potrebe izrade Programa ostvarivanja Strategije, naša preduzeća imaju 30%, pa čak do 200%, zavisno od sektora industrije, veću specifičnu potrošnju energije nego slična preduzeća na zapadu.

[quote_box_right]Zaostajanje naše industrije u energetskoj efikasnosti u odnosu na zapad, u dobu kad je neminovan dalji rast cena energije, veoma nepovoljno utiče na konkurentnost naših firmi.[/quote_box_right]

Drugi pokazatelj je energetski intenzitet, odnosno potrošnja energije po jedinici društvenog proizvoda, koji je za Srbiju takođe vrlo nepovoljan, odnosno nekoliko puta veći od onog za zemlje EU. EU je definisala politiku 20-20-20 do 2020. godine, kao i niz konkretnih mera da se ova politika realizuje. Mi smo u Srbiji imali pomake, ali oni su bili vezani za oko 100 projekata finansiranih mahom iz sredstava EBRD i KFW. Kod ovih projekata, iniciranih od strane samih industrijskih kompanija, motiv ili pokretač za njihovu relizaciju, pored smanjenja troškova za energiju, bilo je postojanje finansijski atraktivnih izvora finansiranja. To je jedna od važnih karika za pomake ka većoj energetskoj efikasnosti u industriji, ali veoma važno je i postojanje izbalansirane prinude i podsticaja, kao i rigorozne kontrole sprovođenja mera energetke politike od strane države. Takođe je značajna i obuka.
Često smo imali primere, naročito kod malih i srednjih preduzeća, da se ne prepoznaju moguće mere za smanjenje potrošnje energije, nego se visoki troškovi za energiju prihvataju kao nešto što je neizbežno. Zato smo imali konstatacije stranih investitora da nema projekata iz energetske efikasnosti. Zaostajanje naše industrije u energetskoj efikasnosti u odnosu na zapad, u dobu kad je neminovan dalji rast cena energije, veoma nepovoljno utiče na konkurentnost naših firmi. Naglasio bih ono što smo više puta čuli na skupovima Društva termičara Srbije, da je energetska efikasnost naš najveći energetski resurs, ali koji još na adekvatan način nismo počeli da koristimo.

Primeri dobre prakse EE i OIE

EP: Možete li da izdvojite neke projekte OIE i EE značajne po unapređenju energetske efikasnosti, energetskoj uštedi, tehnološkoj inovativnosti i dobrim projektovanim rezultatima, a koji su realizovani na teritoriji Republike Srbije?
GJ: Na poslednjoj konferenciji Društva termičara „Energetska efikasnost i zaštita životne sredine u industriji“ izneli smo ideju da se formira baza podataka ili katalog primera dobre prakse kod nas. Naveo bih dva primera, mada ih ima mnogo više,I svaki je vrlo vredan.
Istakao bih novi pogon mlekare „Ekomlek“ iz Kaonika, enegetski efikasno postrojenje gde su primenjene toplotne pumpe za korišćenje otpadne toplote. Poslovodstvo firme se kod proširenja kapaciteta i izgradnje novog pogona u svim segmentima trudilo da se primene principi energetske efikasnosti. Izgađena je energetski efikasna zgrada i kotlarnica, primenjena je toplotna pumpa koja omogućava da se celokupna energija iz rashladnih sistema koristi za pokriće potreba u toplotnoj energiji, a leti se za hlađenje prostorija koristi podzemna voda. Pored toga, radi se na obuci vlasnika malih farmi koje mlekaru snabdevaju mlekom. Rezultat primene navedenih mera, kao i povećanja kapaciteta mlekare, je oko 60 % manja potrošnja energije po t mleka u odnosu na stari pogon.
Drugi interesantan primer je izgrađen novi kotao na biomasu u kompaniji „Vino-Župa“, gde su stari mazutni kotlovi ostali kao rezervni izvor energije. To je omogućilo da se kompletne potrebe u toplotnoj energiji pokriju korišćenjem sopstvene otpadne biomase iz prerade voća i otpada od prerade drveta iz lokalne drvne industrije.
Primera ima mnogo više i mislim da je neophodno da se sistematski i organizovano radi na promociji primera dobre prakse. Time bismo pokazali inženjerima i poslovodstvu industrijskih preduzeća da se mogu smanjiti troškovi za energiju i podstakli ih na razmišljanje o mogućim projektima u njihovim preduzećima.
Ima više primera izgrađenih postrojenja za korišćenje sopstvene biomase za proizvodnju toplotne energije koje je poznajem, u Bačkoj Topoli, Martonošu, Mirotinu, Ivanjici, Aleksandrovcu, Jagodini. Uspešno radi biogasno postrojenje u Martonošu, u pogonu su nekoliko CHP postrojenja na kaptažni gas, koji se do sada spaljivao na bakljama, na više naftnih polja u Vojvodini.
U poslednjh nekoliko godina urađene su rekonstrukcije i značajno smanjena specifična potrošnja energije u skoro svim našim šećeranama, pivarama i fabrikama papira.
Istakao bih I primenu toplotnih pumpi za korišćenje geotermalne energije za grejanje objekata postoje na više mesta u Srbiji, na primer u Šapcu i u okolini Beograda.
Pušteno je u pogon više mini hidroelektrana, izgrađene su dve veće solarne elektrane.
Primera ima, ali bi ih moralo biti mnogo više da bismo se, po energetskoj efikasnosti i primeni OIE, približili bar grupi niže razvijenih zemalja EU. Mora se više raditi na propagiranju primera dobre prakse, što mislim da je i cilj vašeg portala.

Energetski efikasno projektovanje

EP: Primećujete li promene u pristupu projektovanja industrijskih sistema i da li se vodi računa o energetskoj efikasnosti? Koliko je revitalizacija postojećih objekata i opreme merljiva u unapređenju EE u odnosu na izgradnju novih energetski efikasnih postrojenja?
GJ: Mislim da je energetska efikasnost postala nezaobilazni segment kod projektovanja novih i revitalizacije starih tehnoloških i energetskih sistema u industriji. Imali smo primere da su kod velikih sistema bili angažovani konsultanti za energetsku efikasnost u toku projektovanja. Međutim, pri obilasku industrijskih pogona često srećemo i primere, u pogledu energetske efikasnosti, loše projektovanih proizvodnih i energetskih sistema, ili projekata gde su pravljeni kompromisi na uštrb energetske efikasnosti, a zbog smanjenja veličina investicija. Inženjerska komora tu ima značajnu ulogu jer kroz svoj sistem informisanja i obrazovanja članova može da doprinese da se u praksi realizuje ono što se u BREF dokumentima Evropske komisije naziva „energetski efikasno projektovanje“.
Ako govorimo o revitalizaciji postojećih, ili izgradnji novih postrojenja, tu retko možemo postaviti alternativu, odnosno izbor ili jedno, ili drugo. Kod novih objekata mogu se graditi energetski efikasne zgrade, primeniti najbolje raspoložive tehnologije, automatsko vođenje procesa i obnovljivi izvori energije. Ali ako postoje proizvodni sistemi koji su u pogonskom stanju, onda je najčešće njihova potpuna zamena novim neisplativa, odnosno pribegava se rekonstrukcijama i delimičnoj zameni opreme radi povećanja kapaciteta i smanjenja potrošnje energije. Primer značajnih pomaka u tom smislu su kod nas industrijski sektori proizvodnje šećera, piva, cementa, industrija papira, gde su urađene obimne rekonstrukcije proizvodnih linija i smanjena je specifična potrošnja energije. Primeri zamene starih postrojenja novim u industriji najčešće se odnosi na kotlarnice i pojedinačne mašine i opremu u okviru proizvodnih linija.
U industriji Srbije, a to je slučaj i u regionu, preko 70% kotlova je staro više od 20 godina i energetski neefikasno. Zamena kotlova rađena je radi njihove energetske neefikasnosti, zamene goriva i iz potrebe sigurnosti snabdevanja energijom. U svakom slučaju je neophodno raditi tehničku i ekonomsku analizu koja treba da pokaže da li je rekonstrukcija ili njihova zamena povoljnije rešenje.

Najmanje pomaka je u korišćenju otpadne toplote

EP: Šta se kod nas primenjuje od postojećih novih tehnologija u cilju smanjenja potrošnje energije, povećanja kapaciteta i efikasnosti proizvodnje u industriji? A šta se još uvek ne primenjuje, a bilo bi korisno?
GJ: Jedan od značajnih segmenata za efikasnost proizvodnje i korišćenja energije je uvođenje modernih sistema za merenje i upravljanje procesima i primena računara. Tu se stanje vrlo brzo menja od potpuno ručnog, ili poluautomatskog vođenja procesa, do rada proizvodnih i energetskih sistema bez ljudskog nadzora.
Treba pomenuti i sve širu primenu frekventne regulacije kojom se snaga elektromotora usklađuje sa porebama potrošača u okviru tehnoloških linija, ili transportnih sistema. Stari, energetski neefikasni elektromotori zamenjuju se novim. Frekventna regulacija i energetski efikasni motori su značajni jer je preko 60% potrošnje električne energije u industriji vezano za elektromotorne pogone. Naglo se širi primena termoizolacionih materijala i novog načina gradnje industrijskih objekata primenom termoizolacionih panela, a ima i sve više primera korišćenja toplotnih pumpi voda-voda za grejanje upravnih zgrada. To doprinosi smanjenju potrošnje energije za grejanje, čiji je udeo 25-30% od ukupne potrošnje toplotne energije u industriji.
Gledajući industriju u celini, najmanje pomaka, gde je korišćenje potencijala za unapređenje energetske efikasnosti još uvek sporadično u odnosu na ukupne potencijale, je u korišćenju otpadne toplote. Generisanje otpadne toplote je neizbežni pratilac svih proizvodnih procesa. Količine otpadne toplote zavise od procesa.
Primera ima mnogo, a pomenuću dva koja su po mogućim efektima među najznačajnjim.
Prvi je korišćenje otpadne toplote dimnih gasova kod industrijskih kotlova loženih gasom. U Srbiji oko 60% kotlova u industriji koristi prirodni gas kao gorivo, a temperature dimnih gasova na ulasku u dimnjak su najčešće 160-200oC. Korišćenjem eksternih zagrejača vode, ekonomajzera, ove temperature se mogu sniziti na ispod 100 oC. Kod starih kotlova koji su prevedeni na gas uvođenjem eksternih kondenzacionih ekonomajzera postiže se povećanje stepena korisnosti do 15%; kod novih kotlova sa ugrađenim ekonomajzerom ugradnja ovih dodatnih kondenzacionih ekonomajzera povećava stepen korisnosti u proseku za oko 5%.
Drugi primer je korišćenje otpadne toplote iz rashladnih sistema za pokriće potreba za toplotnom energijom. Veoma je veliki broj industrijskih preduzeća procesne, posebno prehrambene industrije, gde postoji instalisano više MW u rashladnim sistemina čija se otpadna toplota preko kula za hlađenje baca u atmosferu. U isto vreme se koristi približno jednaka količina toplotne energije niskih temperatura (do 80 oC). U velikom broju industrijskih preduzeća u EU koje imaju slične sisteme otpadnom toplotom iz sistema hlađenja se preko toplotnih pumpi pokrivaju celokupne potrebe u energiji za zagrevanje tople vode. To je jedan od razloga zbog kojih se u preduzećima konditorske industrije u EU, na primer, troši dva puta manje energije po jedinici proizvoda nego u sličnim konditorskim preduzećima kod nas.

Kogenerativna postrojenja

EP: Kakva je situacija sa energetski efikasnim kogenerativnim postrojenjima CHP za proizvodnju električne i toplotne energije u našoj industriji?
GJ: Energergetska efikasnost kombinovanih postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije je neosporna. Kada se iz termoelektrana proizvodi električna energija, kod krajnjeg korisnika, na pragu fabrike, raspoloživo nam je najviše 30-35% energije goriva. Kad se toplotna energija proizvodi u krugu fabrike iz kotlova na gas, raspoloživo nam je za korišćenje oko 90% energije goriva. U zbiru, ako nam je potrebno 40 energetskih jedinica električne i 45 energetskih jedinica toplotne energije za neku proizvodnju, potrebno nam je da uložimo 160 do 175 energetskih jedinica iz goriva.
Kod CHP postrojenja, za jednake potrebe kod korisnika, treba uložiti oko 100 energetskih jedinica iz goriva. To znači da se primenom kogeneracije značajno smanjuje potreba za korišćenjem primarnih energetskih izvora.
Što se tehničkih mogućnosti tiče, primena kogeneracije nema ograničenja u nekim specifičnim industrijama. Ograničenja su ekonomske prirode. Naime, prema današnjim cenama električne energije i gasa, električna energija proizvedena iz kogenerativnih postrojenja je suviše skupa. Da bi se ovakvo postrojenje isplatilo, mora se prodavati proizvedena električna energija po beneficiranim cenama i mora se koristiti u potpunosti raspoloživa otpadna toplota iz gasnog motora, ili turbine, za proizvodnju toplotne, ili rashladne energije.
Prema trenutno važećoj uredbi, da bi se dobila takozvana „feed-in“ tarifa za proizvedenu električnu energiju, ukupni stepen korisnosti CHP postrojenja mora da bude preko 85%, a da bi se to postiglo, mora da se nađe stalni konzum za raspoloživu toplotnu energiju. U nekim zemljama je to drugačije rešeno, država pokriva značajni deo investicije za CHP postrojenje i time snižava cenu proizvedene električne energije. Drugi faktor koji utiče na cenu proizvedene električne energije je cena goriva. Ako imate niske cene goriva koje se može koristiti u CHP postrojenjima, neku vrstu otpadnih gasova, otpadne toplote visokih temperatura, ili biomasu, onda to utiče na snižavanje cene proizvedene električne i toplotne energije do nivoa da CHP postrojenja mogu da budu konkurentna klasičnim postrojenima za proizvodnju energije. Takva postrojenja se već grade u Srbiji. Jedan je primer postrojenja koje koristi otpadne gorive gasove, za koje smo završili projekat i u fazi je izgradnje. Drugi primer je interesantan, odnosi se na industrijsko preduzeće koje ima relativno nove kotlove na ugalj, neophodna je proizvodnja pare visokog pritiska, ali se veliki deo pare odmah redukuje na niske pritiske.
Studija koju smo nedavno završili, pokazala je da se može postići stepen korisnosti preko 85%, što je po uredbi uslov za dobijanje „feed-in“ tarife, ako se za obaranje pritiska pare, umesto redukcione stanice, koristi mala protivpritisna parna turbina koja je spregnuta sa generatorom za proizvodnju električne energije, ali i da se može postići prihvatljiv rok otplate investicije za ovo postrojenje.

EP: Kakva je raspoloživosti opreme za CHP postrojenja na tržištu?
GJ: Danas je komercijalno razvijena oprema kojom se mogu napraviti različite varijante CHP postrojenja, a cena im stalno opada, zbog sve masovnije proizvodnje i veće primene ovakvih postrojenja. Razvijena je čitava lepeza malih i mikro parnih i gasnih turbina i gasnih motora, kao i prateće elektro i upravljačke opreme. Nude se i kao kompletna, gotova kontejnerska postrojenja za male snage za šta je neophodna samo veza sa pratećom infrastrukturom. Kod nas je, nažalost, neophodno proći i veoma komplikovanu administrativnu proceduru.

Investicija u biogasne postrojenje zahteva podsticaj države

EP: Koja je prednost proizvodnje biogasa i kako se primenjuje na deponijama, postrojenjima za preradu otpadnih voda, poljoprivrednim gazdinstvima, prehrambenoj industriji?
GJ: Svuda gde postoji otpadna organska materija koja se ne koristi, nego se odlaže kao otpad, ili se razgrađuje prirodnim putem, pri čemu često dolazi i do zagađenja otpadnih voda i vazduha, može se primeniti biogasno postrojenje u kome se, putem kontrolisane anaerobne razgradnje, od ove materije proizvodi gorivi gas, biogas, i čvrsti ostatak koji je vredno đubrivo. I ovde nije za primenu presudna tehnika, nego ekonomija. Tehnologija proizvodnje biogasa je davno poznata i korišćena. U Londonu se za vreme II svetskog rata proizvodila električna energija iz biogasa dobijenog iz mulja gradske kanalizacije. U Srbiji je do 1990 god. pušteno u rad 6 biogasnih postrojenja koja su radila do sankcija.

[quote_box_right]Cena investicije u moderno biogasno postrojenje je visoka i projekat ne može imati ekonomsko opravdanje ako ne postoji podsticaj države.[/quote_box_right]

Broj izgrađenih postrojenja koje proizvode električnu energiju, ili gas za lokalne gasovode, je veoma veliki u Evropi, a u svetu prednjače Indija i Kina.
Cena investicije u moderno biogasno postrojenje je visoka i projekat ne može imati ekonomsko opravdanje ako ne postoji podsticaj države, ili kroz „feed-in” tarifu za proizvedenu električnu energiju iz biogasa, ili kroz pokriće dela investicije. Na isplativost investicije takođe presudno utiču i cena sirovine, gde veliki udeo imaju cene transporta, kao i mogućnost plasmana toplotne energije.
Evropska iskustva su pokazala da se na tržištu lako plasira čvrsti ostatak kao đubrivo koje je po svojim karakteristikama pogodnije za primenu nego stajnjak.
Danas u Srbiji već imamo primere uspešnog rada ovakvih postojenja, ali prema količini raspoložive otpadne biomase, njihov broj bi mogao da bude značajno veći. Postoji i dovoljno domaćeg znanja u tehnologiji i projektovanju koje, u sprezi sa raspoloživim inostranim iskustvima, može da prati izgradnju ovih postrojenja.

Sprega istraživanja i industrije

EP: Učestvujete u izgradnji više eksperimentalnih instalacija i uređaja. Na čemu trenutno radite i kakva je primena istraživanja u praksi?
GJ: Svaka država mora da podstiče istraživanja jer nema razvoja bez „kritične mase“ znanja. Za primenu istraživanja u praksi mora da postoji sprega istraživanja i industrije, jaka industrija i profitno motivisana za primenu rezultata istraživanja. Grupa sa kojom radim nekoliko godina unazad radi na razvoju uređaja za gasifikaciju biomase, na razvoju gorionika za otpadne gasove niske toplotne moći i na uređajima za korišćenje otpadne toplote u industriji. Postoji zainteresovanost industrije za naš rad, ali je do komercijalne primene potrebno još dosta ulaganja.

Biljana Radović

Energije iz obnovljivih i fosilnih izvora konkurentne 2030. godine

Sajam građevinarstva i ekologije u Kragujevcu od 6. do 8. martaRedovni profesor Energetike i procesne tehnike na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu gospodin dr Dušan Gordić na Sajmu građevinarstva i ekologije u Kragujevcu prošle nedelje održao je predavanje „Obnovljivi izvori energije – globalno stanje i perspektive korišćenja“ zainteresovanim posetiocima sajma i studentima ekologije Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu, koji su predavanje slušali u sklopu predmeta Obnova i unapređenje ekosistema.

Profesor Gordić je ovom prilikom istakao da globalni kapaciteti proizvedene energije iz obnovljivih izvora iznose oko 1470GWh, odnosno nešto više od petine ukupne proizvedene energije u svetu, dok 50 odsto novih instalisanih kapaciteta za proizvodnju energije odlazi na energiju iz obnovljivih izvora, da najveći porast ima iskorišćenje energije vetra i solarne energije, dok biomasa predstavlja najveći izvor energije u svetu.

Gospodin Gordić je primetio i da Kina beleži najveći porast energije iz hidropotencijala sa čak 52 odsto novih kapaciteta i najvećom hidroelektranom na svetu čija je snaga 22,4GW. On je istakao i zanimljive činjenice da Norveška, iako tek šesta po hidropotencijalu u svetu, čak 99 odsto električne energije koristi iz hidrotokova.

Predavanje je bilo posvećeno globalnoj statistici korišćenja OIE, između ostalog i o ukupnom svetskom kapacitetu električne energije iz geotermalnih izvora koji iznosi 10,7GW. Bilo je reči i o solarnim fotonaponskim sistemima koji imaju globalni kapacitet od 100GW, a koncentrovani solarni sistemi 2,5GW, i da se iz solarnih kolektora godišnje proizvodi 255GWh toplotne energije, od čega najviše u Kini, čak 68 odsto. Kina beleži i najveći rast novoinstaliranih solarnih kolektora; čak 83 odsto svih novih solarnih kolektora na svetu postavljeno je baš u ovoj zemlji.

Gordić je istakao i globalni instalisani kapacitet energije vetra koji iznosi 283GW, najviše iskorišćen u Kini, Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj i Španiji, i da su najveći proizvođači vetrogeneratora danski „Vestas“ i američki „General Electric“.

Godišnje se oko 250 milijardi dolara uloži u obnovljive izvore energije, a do 2035. godine očekuje se da će biti uloženo 6400 milijardi dolara, rekao je Gordić i dodao da su predviđanja da će između 2030. i 2040. godine energija iz obnovljivih izvora i tradicionalno proizvedena energija postati konkurentne.

Energija proizvedena iz obnovljivih izvora beleži impozantan rast, zaključio je dr Dušan Gordić i dodao da su potrebne podsticaji za ovakvu proizvodnju energije, kao i da je krajnji cilj obezbeđenje energetske nezavisnosti. Do sada je 138 država usvojilo obavezne ciljeve za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, dok 127 država nudi podsticaje za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora od kojih su najznačajnije „feed-in” tarife.

S.J.

400 investitora zainteresovano za 143 lokacije MHE iz drugog Javnog poziva

mini hidroelektranaMinistar energetike, razvoja i zaštite životne sredine gospođa Zorana Mihajlović juče je uručila SporazumE o međusobnoj saradnji u postupku informisanja domaćih i stranih pravnih ili fizičkih lica zainteresovanih za izdavanje energetske dozvole lokalnim samoupravama u kojima su na drugom Javnom pozivu ponuđene lokacije za izgradnju malih hidroelektrana, i to sledećim lokalnim samoupravama: Aleksinac, Valjevo, Vranje, Golubac, Despotovac, Dimitrovgrad, Žagubica, Zaječar, Knjaževac, Krupanj, Kuršumlija, Leskovac, Lučani, Mali Zvornik, Niš, Novi Pazar, Paraćin, Rekovac, Svrljig, Čajetina.

Ovom prilikom gospođa Mihajlović istakla je da se po drugom Javnom pozivu za dodelu lokacija za izgradnju malih hidroelektrana u 20 opština odazvalo 400 zainteresovanih.

Izgradnjom ovih malih hidroelektrana u Srbiju će biti uloženo od oko 200 do 250 miliona evra. Ove investicije će takođe doprineti otvaranju novih radnih mesta u lokalnim samoupravama, a one će se brže razvijati zbog toga što će biti angažovana mala i srednja preduzeća, dodala je ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine gospođa Zorana Mihajlović.

U odnosu na prvi Javni poziv za dodelu lokacija za izgradnju malih hidroelektrana, novina u drugom Javnom pozivu je da će svaka lokalna samouprava imati mentora iz Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine koji će biti zadužen za izgradnju malih hidroelektrana u toj lokalnoj samoupravi.

Podsetimo, drugi Javni poziv za dodelu lokacija za izgradnju malih hidroelektrana raspisalo je Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine 30. decembra 2013. godine, a trajao je do 28. februara 2014. godine.

S.J.

Ekološka jahta koristi solarnu energiju

ekoloska_jahtaDizajnerski studio „Novague“ dizajnirao je ekološku jahtu za vikend krstarenja koja ne emitiju štetne gasove. Ova jahta ima električni motor koji se može napajati energijom iz dva solarna panela postavljena sa obe strane, a koji se mogu rasklopiti tako da podsećaju na krila ptice.

Takođe, njen jednostavan oblik smanjuje otpor vazduha i omogućava bolju efikasnost električnog sistema.

S.J.
foto: ecofriend.com

Protest u Staroj Pazovi zbog izgradnje postrojenja za preradu otpada

Protest u Staroj Pazovi zbog izgradnje postrojenja za preradu otpadaPočetkom marta više stotina građana iz Stare Pazove i okoline okupljeno oko udruženja „Za zdravu opštinu Stara Pazova“ ušestvovalo je na protestu protiv izgradnje postrojenja za preradu otpada koji je održan u zgradi opštine Stara Pazova, a kome su prisustvovali i stručnjaci za zaštitu životne sredine.

Protest je organizovan zbog toga što je opština Stara Pazova krajem prošle godine odobrila izgradnju postrojenja za preradu industrijskog otpada na teritoriji deponije za odlaganje smeća, a građani su protiv njegove izgradnje zbog toga što će biti izgrađeno na poljoprivrednom zemljištu na nešto više od 3 kilometara udaljenosti od naselja.

Stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine govorili su o štetnosti postrojenja za preradu smeća, a ukazano je i na to da će ovo postrojenje umesto 4 hektara koje sada zauzima deponija zauzeti čak 61 hektar obradivog zemljišta. Takođe je rečeno da se Prostorni plan ove opštine ne sme menjati kako bi se realizovao ovaj projekat, ali je i zaključeno da bi trebalo organizovati referendum na kome bi se građani izjasnili da li su za ili protiv postrojenja za preradu industrijskog otpada.

Projekat će biti realizovan u saradnji sa Evropskom komisijom za razvoj, a vrednost ovog postrojenja je oko 35 miliona evra. Osim opštine Stara Pazova njegovu izgradnju su odobrili i Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine i Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

S.J.

Moguća izgradnja MHE u Trnovu i Istočnoj Ilidži

mini hidroelektranaKrajem februara ove godine u Istočnom Sarajevu u Federaciji Bosne i Hercegovine potpisan je sporazum o izradi studije za izgradnju malih hidroelektrana između načelnika opštine Istočna Ilidža gospodina Predraga Kovača, načelnika opštine Trnovo gospodina Nenada Mišovića i direktora preduzeća „Hydro Power Energy Plc“ iz Londona gospodina Džona Betsa (John Bets).

Studijom će biti obuhvaćena Kasindolska reka u Istočnoj Ilidži i izvorištu Grabski Mlini u Trnovu, a njen cilj je da pokaže da li na području ove dve opštine postoji mogućnost izgradnje malih hidroelektrana čija bi snaga bila do 250kW. Izrada studije izvodljivosti će trajati između 3 i 12 meseci, a radiće je kćerka firma londonskog preduzeća „Hydro Power Energy Plc“ iz Novog Sada.

Ako se ovom studijom pokaže da je moguće izgraditi male hidroelektrane u opštinama Istočna Ilindža i Trnovo, preduzeće „Hydro Power Energy Plc“ će finansirati projekte MHE, izjavio je direktor ovog preduzeća gospodin Džon Bets.

Predstavnici opština Istočna Ilidža i Trnovo izjavili su da bi izgradnja MHE u njihovim opštinama dovela do razvoja privrede, opština i otvaranja novih radnih mesta.

S.J.

U aprilu Javni poziv za upravljanje otpadom i izgradnju kogenerativnog postrojenja na deponiji u Vinči

U aprilu Javni poziv za upravljanje otpadom i izgradnju kogenerativnog postrojenja na deponiji u VinciMinistar energetike, razvoja i zaštite životne sredine gospođa Zorana Mihajlović izjavila je juče da će do kraja aprila ove godine biti raspisan Javni poziv za upravljanje otpadom i izgradnju postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije na deponiji u Vinči u Beogradu.

Kako je gospođa Mihajlović navela prilikom posete ovoj deponiji, do kraja godine bi trebalo da bude potpisan ugovor sa strateškim partnerom za upravljanje otpadom na deponiji u Vinči, a čija će vrednost biti oko 100 miliona evra. Ona je istakla i da se na ovoj deponiji odlaže otpad iz 13 opština u Beogradu, a godišnje se sakupi oko 540 hiljada tona otpada.

 

Mikro alge kao gorivo

Mikro alge kao gorivoEko moduli predstavljaju privremeni vertikalni bioreaktor za alge i specijalno su dizajnirani za grad Boston. Robotske ruke non-stop premeštaju ove module kako bi se u svakom od njih stvorili isti uslovi za razvoj algi.

Ovi eko moduli imaju za cilj da informišu ljude o potencijalu mikro-algi kao gorivu, a naučnici ih koriste za istraživanja gde ispituju vrste algi i načine dobijanja goriva od njih. Takođe se istražiju i inovativne metode kao što je korišćenje LED osvetljenja za modifikovanje ciklusa razvoja algi.

Moduli mogu lako da se postave na različita mesta u Bostonu i okolini, a mogu podstaći povezivanje sa drugim zajednicama kako bi se ispunili rasteći zahtevi za energijom.

S.J.

Sajam održive arhitekture u Hrvatskoj od 13. do 15. marta

održiva arhitekturaSavez za energetiku Hrvatske i Energo Media Servis organizuje Sajam održive arhitekture, gradnje i uređenja otvorenog tipa „Greenvest: Build“ od 13. do 15. marta ove godine u zagrebačkom „Hypo“ centru.

Pokrovitelji sajma su Ministarstvo energetike, Ministarstvo građevine i prostornog uređenja i Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Hrvatske.

Predsednik Republike Hrvatske gospodin Ivo Josipović izjavio je da će ovaj sajam podstaći eko arhitekturu i ugradnju sistema kojima se postiže veća energetska efikasnost.

Ministar zaštite životne sredine gospodin Mihael Zmajlović rekao je da je bitno racionalno koristiti energetske izvore, smanjiti emisiju gasova staklene bašte, ali i jačati svest o zaštiti životne sredine.

Na prvom Sajmu održive arhitekture, gradnje i uređenja otvorenog tipa „Greenvest: Build“ posebna pažnja će biti posvećena izgradnji i uređenju stambenih objekata, pre svega kuća, a prisustvovaće mu predstavnici državnih institucija, investitori, naučnici, istraživači, arhitekte, inženjeri, konsultantske kuće, predstavnici finansijskih institucija i drugi.

S.J.

Poziv za slanje fotografija o održivoj energiji

fotografije o održivoj energijiEvropska organizacija nedelje održive energije (EU Sustainable Energy Week 2014) poziva sve zainteresovane da pošalju fotografije koje ilustruju energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije, tehnologije ili čist transport (saobraćaj) i slično.

Evropska nedelja održive energije održaće se od 23. do 27. juna 2014. godine u Belgiji, a do juna EUSEW će ih redovno kačiti i promovisati na društvenim mrežama.

Iako fotografija govori više od 1000 reču, uz fotografiju, potrebno je poslati i kratko objašnjenje fotografije kao i ime korisnika socijalne mreže koji šalje fotografiju i sve to poslati na dc@eusew.eu.

Krajnji rok za slanje fotografija ne postoji, a okvirno je mesec jun s obzirom na to da će se odabrane fotografije promovisati na društvenim mrežama do juna kada počinju dani održive energije i obeležavaće se tokom čitavog meseca.

Inače, EUSEW organizuje i druge konkurse za sve one koji rade projekte održive energetike .

B.R.