Home Blog Page 1530

Projekat skladištenja i smanjenja CO2 u Škotskoj

Goldeneye PlatformMultinacionalna kompanija za naftu i gas „Royal Dutch Shell“ u saradnji sa kompanijom „Scottish and Southern Energy“ razvija projekat izdvajanja i skladištenja ugljen dioksida.

Tačnije iz termoelektrane na prirodni gas u Aberdinšajeru u Škotskoj, koja je u vlasništvu kompanije „Scottish and Southern Energy“, izdvojiće se oko 90 odsto ugljen dioksida koji bi inače odlazio u atmosferu, a zatim će se skladištiti 100 kilometara dalje na dubini od oko 2500 metara ispod Severnog mora u rezervoar „Goldeneye“ koji je idealan za njegovo čuvanje s obzirom da više ne proizvodi gas.
Projekat je započet 2013. godine, a krajem februara ove godine potpisan je ugovor za drugu fazu projekta „Front–End Engineering Design“ (FEED) između Vlade Velike Britanije i kompanije „Royal Dutch Shell“ koja će trajati do kraja 2015. godine.

Cilj ovog projekta je da izdvoji i skladišti 10 miliona tona ugljen dioksida u narednih 10 godina, odnosno milion tona po godini.

Velika Britanija i vlada Škotske imaju u planu smanjenje ugljen dioksida za 80 odsto do 2050. godine i zbog toga su usredsređene na primenu tehnologija za izdvajanje ugljen dioksida iz industrijskih gasova i atmosfere, a jedna od ključnih tehnologija je izdvajanje i skladištenje ugljen dioksida (Carbon Capture and Storage–CCS).

S.J.

Planirano preko 100 miliona evra investicija u obnovljive izvore energije u Vranju

Vranje investicijeGradonačelnik Vranja gospodin Zoran Antić u petak 14. marta 2014. godine potpisao je ugovore za izgradnju 5 malih hidroelektrana na teritoriji opštine Vranje i za korišćenje geotermalne energije u Vranjskoj banji.

Ugovor za izgradnju malih hidroelektrana potpisan je sa direktorom italijanske firme „Seci Energia“ Luciano Scipione, a njegova vrednost je oko 9 miliona evra. Male hidroelektrane će se graditi na Banjskoj, Korbevačkoj i Jelašničkoj reci, a studije izvodljivosti radio je Institut „Jaroslav Černi“ iz Beograda. Ovaj ugovor rezultat je saradnje Vlade Republike Srbije i Italije, a na njemu se radi još od 2011. godine. Inače, katastrom malih hidroelektrana u opštini Vranje predviđena je izgradnja 31 male hidroelektrane, a na drugom Javnom pozivu za dodelu lokacija za izgradnju malih hidroelektrana ponuđeno je 22 lokacije.

Sporazum o saradnji za iskorišćenje geotermalnih izvora potpisan je sa direktorom mađarsko-austrijske firme „SWR“ Johan Oskar Gangl, a planirano je da ova firma investira u Vranjsku banju. U prvoj fazi projekta vršiće se istraživanja, a zatim će biti izgrađena postrojenja za zagrevanje plastenika koja će zapošljavati oko 250 radnika. Najavljena vrednost ove investicije je oko 100 miliona evra.

S.J.

Kreditnom linijom WeBSEFF do energetske efikasnosti u BiH

energetski pasosiKreditna linija Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) WeBSEFF 2 obezbeđuje 15 miliona evra za projekte energetske efikasnosti u Bosni i Hercegovini.

Predstavnik za Bosnu i Hercegovinu gospodin Senad Mrkaljević izjavio je da je kreditna linija WeBSEFF najaktivnija upravo u Bosni i Hercegovini, od svih zemalja koje su obuhvaćene ovim programom. Gospodin Mrkaljević je dodao i da je prvom kreditnom linijom WeBSEFF 1 koju je EBRD pokrenula 2009. godine u Bosni i Hercegovini finansirano 55 projekata energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

Kreditnom linijom WeBSEFF 2 koja je pokrenuta 2013. godine obuhvaćene su privatne kompanije, lokalne samouprave i javni objekti uz maksimalno kreditiranje od 2 do 2,5 miliona evra, a projekti koji se finansiraju moraju obuhvatati ili energetsku efikasnost (nove tehnologije koje smanjuju potrošnju ugljen dioksida, sanacija javnih objekata koje će nakon rekonstrukcije ostvariti uštedu energije od najmanje 30 odsto) ili obnovljive izvore energije (solar, vetar, hidro, biomasa, geotermalna energija).

S.J.

90 odsto energetski nezavisna kuća na Alpima

90 odsto energetski nezavisna kuća na AlpimaProšle godine je u Švajcarskoj na Alpima sagrađena energetski efikasna kuća „Monte Rosa“ koju su projektovali studenti i profesori Arhitektonskog fakulteta i Švajcarskog federalnog tehničkog Univerziteta u Cirihu.

Kuća je projektovana tako da bude 90 odsto energetski nezavisna; električna energija se dobija iz fotonaponskog sistema; solarni termalni sistem zagreva sanitarnu vodu i daje podršku grejanju; u nedostatku sunčeve energije uključuje se kogenerativno postrojenje koje obezbeđuje električnu i toplotnu energiju. Kako bi se obezbedila potpuna energetska nezavisnost ovom objektu, odnosno potpuno napajanje iz obnovljivih izvora energije, u toku je i pronalaženje načina za generisanje biogasa iz ljudskog otpada.
Kuća je montažna, sastavljena od drvenih elemenata, a dobitnik je i bronzane nagrade za održive konstrukcije „Holcim“.

S.J.

Koje su aktuelne kvote za solarne elektrane na zemlji?

EP: Maksimalna ukupna instalisana snaga elektrana iz Člana 3. Tačka 8. Uredbe o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, sa kojom se može steći status povlašćenog proizvođača električne energije, odnosno privremeni status povlašćenog proizvođača električne energije, ograničava se na 10MW, i to na sledeći način:
– 2MW u elektranama na energiju sunčevog zračenja na objektima pojedinačne
snage do 30kW;
– 2MW u elektranama na energiju sunčevog zračenja na objektima pojedinačne
snage od 30kW do 500kW;
– 6MW u elektranama na energiju sunčevog zračenja na zemlji.
Zbog dinamične promene investicionih troškova u solarne elektrane, maksimalna ukupna instalisana snaga elektrana iz Stava 1. ovog Člana se utvrđuje jednom godišnje.

Trenutno su sve kvote za solarne elektrane i na zemlji i na objektima potrošene i očekuju se nove po usvajanju novog Zakona o energetici.

Počela proizvodnja peleta u Medveđi

Foto: Pixabay

peletFabrika peleta u Medveđi „Jablanica Eko“ juče je zvanično počela sa radom, a njenom otvaranju prisustvovali su i predsednik opštine Medveđa gospodin Slobodan Drašković, ambasador Republike Slovenije gospodin Franc But i predsednik tehničke Vlade Republike Srbije gospodin Ivica Dačić.

Gospodin Dačić je ovom prilikom izjavio da su ovakvi projekti veoma značajni zbog toga što otvaraju nova radna mesta, dok je ambasador Republike Slovenije gospodin Franc But rekao da je očekivano da slovenačke firme nakon ovog projekta ulože novac u opštinu Medveđa, ali je i podsetio da je u zadnjih nekoliko godina Republika Slovenija donirala preko 4,3 miliona evra Republici Srbiji. Predsednik opštine Medveđa gospodin Slobodan Drašković istakao je da je ovo prva fabrika u Medveđi u poslednjih 15 godina.

Podsetimo, sa početkom radova na ovom projektu startovalo se pre nekoliko godina kada je opština Medveđa počela sa renoviranjem propale hale fabrike „Termovent“, a u novembru prošle godine je osnovana fabrika. Njena vrednost je oko milion evra, od čega su 670 hiljada evra obezbedile opština Medveđa i Vlada Republike Srbije; Vlada Slovenije donirala je 290 hiljada evra, a 100 hiljada evra obezbeđeno je kroz Program EU Progres. Opština Medveđa je stopostotni vlasnik ove fabrike u kojoj je otvoreno oko 50 novih radnih mesta.

Instalisani kapacitet fabrike „Jablanica Eko“ je jedna tona drvnog peleta na sat, a najveći deo proizvodnje će se izvoziti u Italiju, Sloveniju i Grčku.

S.J.

Otvorena ekološka zgrada UN u Podgorici

Otvorena ekološka zgrada UN u PodgoriciPredsednik Republike Crne Gore gospodin Filip Vujanović i zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija gospodin Jan Eliasson 10. marta ove godine u Podgorici su otvorili ekološku zgradu Ujedinjenih nacija.

Ova eko zgrada smeštena je na obali reke Morače, između mosta Milenijum i pešačkog mosta, a projektovao je austrijski arhitekta gospodin Danijel Figenšu koji je sa ovim projektom pobedio na međunarodnom konkursu. Sa njenom izgradnjom započelo se još 2010. godine, a uglavnom je izgrađena od termoizolacionih materijala i stakla. Električnu energiju dobija iz oko 700 solarnih panela koji se nalaze na njenom krovu, dok se za sistem grejanja i hlađenja koriste geotermalne vode. U zgradi je racionalizovana i potrošnja vode pa se iz gradskog vodovoda uzima samo voda za piće i kuvanje, dok se voda za ostale potrebe uzima iz reke Morače.

Ova ekološka zgrada finansirana je iz budžeta Crne Gore, a njena vrednost je 3,5 miliona evra. U njoj će biti smeštene agencije Ujedinjenih nacija: Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP), Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF), Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) i Međunarodna organizacija za migracije (IOM).

S.J.
foto: vijesti.me

Novi projekti razvoja tržišta biomase Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine

biomasaNa jučerašnjoj panel diskusiji „Od velikog potencijala do realizacije u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti“ na Međunarodnom sajmu obnovljivih izvora energije predstavnica Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine iz Odseka za obnovljive izvore energije gospođa Tanja Stojanović predstavila je nove projekte Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine iz oblasti obnovljivih izvora energije.

Gospođa Stojanović je ukazala na to da je u Republici Srbiji u toku prelazak gradskih toplana sa tradicionalnog grejanja na biomasu što finansira Razvojna banka Nemačke (KfW). Do sada su urađene prethodne studije izvodljivosti za 15 gradskih toplana (Čačak, Novi Pazar, Bajina Bašta, Jagodina, Kikinda, Kladovo, Knjaževac, Kosjerić, Negotin, Nova Varoš, Priboj, Šabac, Trstenik, Velika Plana, Zrenjanin), a projekat je vredan 110 miliona evra, od čega je 100 miliona evra kredit Razvojne banke Nemačke, a 10 miliona evra bespovratna finansijska pomoć.

Na ovoj panel diskusiji gospođa Tanja Stojanović najavila je i drugi projekat Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine koji se tiče smanjenja barijera i razvoja tržišta biomase. U okviru ovog projekta koji sprovodi GEF (Global Environment Facility) fond, u iznosu do 20 odsto će biti sufinansirana četiri privatna komercijalna projekta iz oblasti biomase snage do 2MW. Prema njenim rečima, uskoro bi trebalo da budu sprovedeni javni pozivi za učešće na ovim projektima.

Podsetimo, Treći Međunarodni sajam obnovljivih izvora energije „IERWE 2014“ i Međunarodni sajam grejanja, klimatizacije, ventilacije, sanitarne i ekološke tehnologije „Therm 2014“ završavaju se danas, a učestvuje više od 50 izlagača iz zemlje i inostranstva.

S.J.

Da li možete ukratko da mi objasnite postupak dobijanja dozvola za solarnu elektranu i šta je sve potrebno od dokumenata za dobijanje dozvole?

EP: S obzirom da ne znamo da li Vas zanima postupak dobijanja građevinske dozvole za solarnu elektranu na objektima ili zemlji, ukratko ćemo i o jednoj i drugoj proceduri.

Za solarne elektrane na zemlji procedura je kompleksna i često komplikovana.

Elektrana se može izgraditi samo na građevinskoj parceli. Ako na lokaciji nije, planom detaljne regulacije, predviđena gradnja ovakvih objekata koju ste zamislili, morate izraditi plan detaljne regulacije što nije nimalo lako. Nakon toga morate izvršiti konverziju zemljišta iz poljoprivrednog (ili nekog drugog) u građevinsko. Naša preporuka nije da prolazite ovaj put, ali to je jedino rešenje ako ste u takvoj situaciji.
Pod predpostavkom da imate rešenu građevinsku parcelu ili za elektranu na krovu uknjižen građevinski objekat, tada tražite od nadležne elektrodistribucije uslove za priključenje na ED mrežu. Na osnovu dobijenih uslova pristupate izradi Generalnog projekta i dobijanja svih dozvola prema Zakonu o planiranju i izgradnji.
Nakon dobijanja građevinske dozvole, polažete bankarsku garanciju u visini od 2% i predajete je Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine za dobijanje privremenog statusa povlašćenog proizvođaca električne energije. U predlogu novog Zakona o energetici garancija neće biti potrebna za elektrane do 100kW.

Za solarne elektrane na objektima potrebno je da objekat poseduje upotrebnu dozvolu, gradjevinsku dozvolu i Generalni projekat izgradnje elektrane. Pored ovih dokumenata potrebno je da se ishoduje Rešenje o postavljanju elektrane na objekat koje se dobija iz nadležne opštine, mišljenje o priključenju na mrežu od strane ED i po važećem zakonu bankarska garancija 2% od iznosa investicije, dok prema novom Zakona o energetici garancija neće biti potrebna za elektrane do 100kW.Sva ova dokumenta podnose se Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine na dobijanje privremenog statusa povlašćenog proizvođaca električne energije.

Koji je postupak dobijanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije iz solarne elektrane?

EP: Prema „Uredbi o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćeog proizvođača električne energije“ privremeni status povlašćenog proizvođača, odnosno status povlašćenog proizvođača može se steći ukoliko je slobodan kapacitet u smislu Člana 56. Stav 2. Zakona o energetici (кvote), na dan podnošenja zahteva, veći ili jednak instalisanoj snazi elektrane za koju se zahtev podnosi. Ako ovaj uslov nije ispunjen, privremeni status povlašćenog proizvođača može se izdati samo za deo instalisane snage elektrane koji je jednak slobodnom kapacitetu.
Zahtev za sticanje privremenog statusa povlašćenog proizvođača električne energije podnosi se Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine na obrastu O-1 – Zahtev za izdavanje rešenja o privremenom statusu povlašćenog proizvođača električne energije. Uz ovaj zahtev dostavlja se i:
1. Pravosnažna građevinska dozvola;
2. Deo tehničke dokumentacije koja je sastavni deo rešenja o građevinskoj dozvoli, a sadrži ekonomsko–finansisku analizu projekta, odnosno vrednost investicije;
3. Dokaz o obezbeđenom novčanom depozitu ili bankarska garancija u visini od 2% vrednosti investicije.
Zahtev za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije podnosi se Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine na obrascu O-2 – Zahtev za izdavanje rešenja o sticanju statusa povlašćenog proizvođača električne energije. Uz ovaj zahtev, podnosilac zahteva dostavlja i dokaze o ispunjenosti uslova za sticanje tog statusa i to:
1. Kopiju Licence za obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije, ukoliko je elektrana snage veće ili jednake 1MW;
2. Kopiju Ugovora o obavljanju delatnosti proizvodnje električne energije u elektrani koja je predmet zahteva između nosioca licence i podnosioca zahteva, ukoliko podnosilac nije imalac licence iz prve tačke;
3. Upotrebnu dozvolu za elektranu koja je predmet zahteva;
4. Kopiju Akta o priključenju na prenosni odnosno distributivni sistem, sa potvrdom nadležnog operatora da je merno mesto elektrane koja je predmet zahteva izvedeno u skaldu sa uslovima propisanim Zakonom o energetici i Uredbom o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije.
5. Podatke o licu odgovornom za rad elektrane (ime, položaj, telefon, faks, e-mail).
Ukoliko uredno predate pomenutu dokumentaciju resorno ministarstvo odlučuje na Vaš zahtev u roku od 30 dana.

Ekološko pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu

Ekološko pravo na Pravnom fakultetu u BeograduPovodom početka nastave na predmetu Ekološko pravo 15. marta biće organizovana svečanost u sali za sednice Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Sporazum o saradnji između Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Ekološkog fonda „Ecotopia“ potpisan je 19. februara 2014. godine, a njime je predviđena specijalizacija znanja iz oblasti Ekološko pravo.

Gospođa Mirjana Drenovak Ivanović, jedan od rukovodioca ovog programa, izjavila je da je ovaj kurs organizovan kako bi edukaciju iz oblasti Ekološko pravo dobili predstavnici državnih organa, privrede, kreatori ekološke politike, kao i predstavnici civilnog društva. Ona je istakla i da će se na studijama govoriti o propisima koji uređuju standarde kvaliteta životne sredine (voda, vazduh, zemljište, buka, ekološke karakteristike proizvoda, slobodan pristup ekološkim informacijama, učešće javnosti u donošenju odluka u vezi sa zaštitom životne sredine).
Nastavni program ovog predmeta će obuhvatiti načela prava zaštite životne sredine, pravo na pristup ekološkim informacijama, procenu uticaja i stratešku procena uticaja na životnu sredinu, ekološko pravo i principe ekološke politike EU, sistem trgovine emisijama gasova s efektom staklene bašte na međunarodnom i na nivou Evropske unije, pravni okvir izdavanja odobrenja i uslova za namerno uvođenje u životnu sredinu genetički modifikovanih organizama i drugo.

Nastava je koncipirana tako da se izvodi petkom i subotom, a biće sastavljena od predavanja i radionica koji će se realizovati kroz 72 nastavna časa. Predavači će biti profesori Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i renomirani strani i domaći stručnjaci, a studije vode prof. dr Stevan Lilić i doc. dr Mirjana Drenovak Ivanović.

S.J.
foto: ius.bg.ac.rs

Solarni dronovi za umrežen svet

Solarni dronovi za umrežen svetJedna od najvećih društvenih mreža na svetu „Facebook“ zainteresovana je za kupovinu teksaške kompanije „Titan Aerospace“ koja proizvodi solarne dronove kako bi pomoću njih omogućila pristup internetu u svim delovima sveta.

„Facebook“ planira da ovi solarni dronovi (samoupravljive bespilotne letelice) nose internet u delove sveta koji nisu umreženi, kao što su na primer područja ruralne Afrike. Kompanija „Titan Aerospace“ bi trebalo da obezbedi oko 11 hiljada solarnih dronova za ove potrebe. Pretpostavlja se da će to biti model „Solar 60“ koji ima preko 3 hiljade solarnih panela, a može da proizvede oko 7kWh električne energije. Ovaj model može da ponese oko 130 kilograma tereta, a teorijski može da leti neprekidno zbog stalnog snabdevanje električnom energijom.

Inače, ovaj projekat sličan je projektu „Loon“ koji je „Google“ pokrenuo još 2011. godine, a čiji je cilj da obezbedi internet svim delovima sveta pomoću balona. Ovi baloni sa internetom će se nalaziti u stratosferi, a ljudi će moći da se povežu na internet uz pomoć antene koja će se nalaziti na svakom objektu.

S.J.

Koliko dugo traje izdavanje građevinske dozvole za mini hidroelektranu?

EP: Članom 136. Stav 3. aktuelnog Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje u roku od 8 dana od dana podnošenja urednog zahteva.

Preporučujemo da pročitate tekst „Kako do građevinske dozvole za izgradnju male hidroelektrane“.

Čišćenje rečnog rukavca na Adi Huji

Čišćenje rečnog rukavca na Adi HujiEvropska asocijacija za informisanje o lokalnom razvoju (The European Association for Information on Local Development – AEIDL) proglasila je prošle nedelje projekat „Supernatural park – od deponije do parka“ za jedan od 25 najboljih u Evropi.
Ovaj projekat započet je 2011. godine na inicijativu pokreta „Supernatural“, a uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda, opštine Palilula, Republičke direkcije za vode, Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav i mnogih domaćih i svetskih kompanija.

Od nekadašnje deponije šuta na Adi Huji formiran je centar za očuvanje životne sredine, obrazovanje i kulturu.

Glavni cilj ovog projekta je revitalizacija ekosistema Ade Huje kroz čišćenje rečnog rukavca.

S.J.

Energetski efikasan pogon mlekare „Ekomlek“ iz Kaonika

mlekara_ekomlekMlekara „Ekomlek“ iz Kaonika pored Kruševca krajem 2012. godine otvorila je svoj novi energetski efikasan pogon, tj. postrojenje na biogas iz biološkog otpada nastalog u procesu prerade mleka.

Pored toga, izgrađena je energetski efikasna zgrada i kotlarnica, primenjene su toplotne pumpe za korišćenje otpadne toplote koja omogućava da se celokupna energija iz rashladnih sistema koristi za pokriće potreba u toplotnoj energiji, dok se leti za hlađenje prostorija koristi podzemna voda.

Ovo mere energetske efikasnosti omogućile su uštedu oko 60 odsto energije po toni mleka u odnosu na stari pogon.
Mlekara „Ekomlek“ početkom 2012. godine dobila je nagradu „ProCredit“ banke „Lider u unapređenju energetske efikasnosti“ za početak realizacije projekta energetski efikasnog pogona.

S.J.

Mihajlović pozvala škole da konkurišu za sredstva za povećanje energetske efikasnosti

Mihajlović pozvala škole da konkurišu za sredstva za povećanje energetske efikasnostiMinistar energetike, razvoja i zaštite životne sredine gospođa Zorana Mihajlović posetila je juče gimnaziju u Bečeju u kojoj je povećana energetska efikasnost zahvljujući Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine i opštini Bečej. Tačnije, ovo ministarstvo i opština Bečej uložili su 16,5 miliona dinara u zamenu vrata i prozora u ovoj gimnaziji čime je ostvarena ušteda toplotne energije od oko 20 odsto.
Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine uložilo je 90 odsto potrebnih sredstava, dok je opština Bečej učestvovala sa 10 odsto, podsetio je predsednik opštine Bečej gospodin Vuk Radojević koji se ovom prilikom i zahvalio ministarstvu.

Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine gospođa Zorana Mihajlović rekla je da je potrebno povećati energetsku efikasnost u brojnim školama širom Srbije, a ovom prilikom je pozvala škole i lokalne samouprave da se prijave na konkurs Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine za dodelu sredstava za povećanje energetske efikasnosti iz Fonda za unapređenje energetske efikasnosti.
Podsetimo, 1. februara ove godine ovo ministarstvo je objavilo prvi Javni poziv za dodelu sredstava iz budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti radi finansiranja projekata u oblasti efikasnog korišćenja energije u 2014. godini u jedinicama lokalne samouprave, i sada se očekuje odluka o izboru projekata oko 100 lokalnih samouprava koje su već konkurisale.

S.J.
Foto: merz

1...1.5291.5301.531...1.558Page 1.530 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs