Home Blog Page 1534

Bijeljina ustupa zemljište investitoru buduće solarne elektrane

BijeljinaProjekti iskorišćenja solarne energije planirani su u Bijeljini u Republici Srpskoj. Tačnije, slovenačka firma „Neutron“ ima u planu postavljanje solarnih kolektora na krovu osnovne škole, a Skupština Bijeljine je donela odluku o izgradnjii solarne elektrane.

Predstavnik firme „Neutron“ u Bijeljini gospođa Snježana Topić nedavno je izjavila da je ova firma zainteresovana za postavljanje solarnih kolektora na krov sportske dvorane osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Bijeljini. U toku je dobijanje saglasnosti za ovaj projekat od Ministarstva industrije, energetike i rudarstva, a podneti su i zahtevi za dobijanje dozvola i pratećih dokumenata. Ovaj projekat je vredan više od 250 hiljada evra.

Skupština grada Bijeljine donela je odluku o izgradnji solarne elektrane čija bi snaga bila 180kW. Predsednik Skupštine Bijeljine gospodin Dragan Đurđević izjavio je da je namera da ustupe zemljište investitoru koji bi nakon izgrađene solarne elektrane plaćao Bjeljini nadoknadu po metru kvadratnom, a nakon 20 godina solarna elektrana bi postala vlasništvo investitora.

S.J.

U PKS održan forum o zaštiti životne sredine

srbiji treba fond za zastitu zivotne sredineU prostorijama Privredne Komore Srbije danas je održan tematski forum „Ekonomski instrumenti zaštite životne sredine“ u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine PKS, a u saradnji sa poslovno-stručnom i naučnom javnošću.

Ovo je prvi tematski forum ove godine koji bi trebalo da pospeši javni dijalog svih zainteresovanih strana uoči početka pregovora sa Evropskom unijom u okviru poglavlja o zaštiti životne sredine (poglavlje 27).

U uvodnom delu foruma govorili su predstavnici Privredne Komore Srbije i Odbora za zaštitu životne sredine Privredne Komore Srbije, a zatim je gospodin prof. dr Radmilo Pešić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu istakao značaj Fonda za zaštitu životne sredine. Gospodin prof. dr Boža Drašković sa Instituta ekonomskih nauka govorio je o porezima i naknadama kao instrumentima koji utiču na cenu i zaštitu prirodnih dobara, a ispred Agencije za zaštitu životne sredine izlaganje je imao direktor ove agencije gospodin Filip Radović. Među govornicima bio je i rukovodilac departmena za Nacionalni PRTR registar gospodin Nebojša Redžić.

Forum „Ekonomski instrumenti zaštite životne sredine“ završen je diskusijom učesnika foruma na kojoj je zaključeno da je Srbiji neophodan Fond za zaštitu životne sredine u koji bi se uplaćivale ekološke takse i kazne za nepoštovanje ekoloških standarda, a iz kojeg bi se zatim finansirali projekti zaštite životne sredine.

S.J.
foto: pks.rs

PREDSTAVLJAMO Grad Čačak

grad cacakGrad Čačak, po Uredbi Vlade Republike Srbije o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave za 2013. godinu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2013), spada u najrazvijenije lokalne samouprave u Srbiji, tj. one čiji je stepen razvijenosti iznad republičkog proseka. Čačak se velikom brzinom razvijao tokom industrijalizacije kada su izgrađeni veliki privredni sistemi u sektoru mašinstva, građevinarstva, termotehnike, tekstilne industrije, proizvodnje hrane i dr, a danas je većina tih velikih firmi prestala sa radom ili radi sa dosta manjim obimom poslovanja. Neki od radnika iz tih preduzeća uspeli su da pokrenu sopstvene biznise tako da sada u Čačku posluje veliki broj manjih firmi. Proizvodni kapaciteti nekadašnjih velikih preduzeća i dalje su neiskorišćeni i mogu da budu povoljne lokacije za investiranje.

Najveći problemi grada Čačka su: nedovoljno razvijena industrijska proizvodnja, nezaposlenost, nedostatak investitora, nepostojanje formirane industrijske zone adekvatno opremljene, kao i odliv stručne radne snage.

Evidentna je činjenica da Čačak nema značajnu površinu koja bi mogla biti pretvorena u industrijsku zonu. Uglavnom su to manje, lokacijski nepovezane površine (nekoliko hektara). Grad radi na tome da u narednom periodu obezbedi lokacije koja će biti značajnije površine i samim tim povoljnija za investiranje.

Razvojne mogućnosti grada Čačka: formiranje industrijske zone, izgradnja autoputa (Koridor 11) i kargo centra u okviru mešovitog aerodroma Lađevci, uspostavljanje javno – privatnog partnerstva, mogućnost izgradnje kapaciteta za preradu poljoprivrednih proizvoda koji se proizvode na teritoriji grada Čačka, korišćenje biomase.

cacakNaučni i obrazovni potencijali Čačku doprinose uvećanju ocene poslovne klime, koja je izuzetno povoljna, posmatrana sa aspekta geografskog položaja Čačka, raspoložive radne snage i spremnosti lokalne samouprave da pomogne investiciona ulaganja u gradu.U Čačku se nalaze i dva fakulteta Agronomski fakultet i Fakultet tehničkih nauka, kao i Visoka škola tehničkih strukovnih studija, koji su izvor visokokvalifikovane radne snage. Naučno-istraživačkim radom u oblasti poljoprivrede u Čačku se bavi Institut za voćarstvo Čačak.

Čačak je lokacija na raskrsnici važnih putnih pravaca ka Beogradu, Prištini, Skoplju, Sarajevu, Podgorici i Baru, koridor 11 (autoput i železnički koridor) i državni put IA reda br.2 Beograd – Čačak, državni put IA reda br.4 Užice – Pojate. Lokalna putna mreža u Čačku je zadovoljavajuća, u toku je izgradnja autoputa Beograd – Čačak – Južni Jadran koridor 11, koji će povezati grad sa ostalim većim centrima u regionu i olakšati pristup većem tržištu. Kroz Čačak prolazi železnički saobraćaj u okviru pruge Stalać–Požega koji povezuje železničke pravce Beograd–Niš–Sofija i Beograd–Bar. U blizini Čačka nalazi se aerodrom „Morava“ udaljen 25 km idealan za organizovanje kargo letova.

 

Olakšice za investitore

Postoje razne vrste olakšica i kapaciteta koje grad Čačak može staviti na raspolaganje potencijalnim ulagačima: olakšice iz budžeta namenjene podsticanju zapošljavanja, i pristup informacijama kroz saradnju sa Gradskom upravom za lokalni ekonomski razvoj, Regionalnom privrednom komorom Kraljevo OJ Čačak, Kancelarijom za mlade, Regionalnom agencijom za prostorni i ekonomski razvoj Raškog i Moravičkog okruga, postojanje velikog broja finansijskih, kulturnih, obrazovnih institucija i udruženja privrednika.

Posebne olakšice koje grad Čačak nudi potencijalnim investitorima za utvrđivanje zakupnine i naknade za uređenje građevinskog zemljišta su sledeće: 25 % ukoliko investitor zapošljava najmanje 20 radnika, 50 % ukoliko zapošljava najmanje 50 radnika, i 100 % ukoliko zapošljava najmanje 100 radnika.

Osim navedenog, postoje olakšice koje podstiču povećanje zaposlenosti – Program samozapošljavanja, Program novog zapošljavanja, Program novog zapošljavanja invalida, Program novog zapošljavanja samohranih majki, Program zapošljavanja i stručnog osposobljavanja pripravnika, a koje investitori mogu iskoristiti.

Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Čačak radi programe prekvalifikacije za poznatog i nepoznatog investitora po potrebi. Primeri obuka koje je Grad Čačak organizovao u proteklom periodu u cilju stručnog osposobljavanja i usavršavanja ljudskih resursa: Orjentacija za početnike u biznisu, Izrada biznis plana za početnike, Strategija uspešne prodaje, Koučing, Osnove finansija u vođenju biznisa, Veština prezentacije i javnog nastupa, Menadžerske veštine, Osnivanje i vođenje malog preduzeća, Poslovna komunikacija i retorika, Biznis plan, Engleski jezik, i sl.

Značajno je i to što su usvojeni su planski i strateški dokumenti ekonomskog razvoja grada Čačka: Strategija regionalnog razvoja Raškog i Moravičkog okruga, Socio-ekonomska analiza Raškog i Moravičkog okruga, Regionalni prostorni plan Zlatiborskog i Moravičkog upravnog okruga, Regionalni plan upravljanja otpadom za regiju Duboko, Prostorni plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora Beograd – Južni Jadran, deonica Beograd – Požega, Plan regionalnog razvoja Raškog i Moravičkog okruga, Strategija razvoja grada Čačka, Strategija socijalne zaštite, Prostorni plan grada Čačka, Generalni plan naselja Čačak 2015., Planovi generalne regulacije, Planovi detaljne regulacije, Urbanistički projekti, Akcioni plan zapošljavanja grada Čačka, Akcioni planovi za unapredjenje stanovanja, obrazovanja, zapošljavanja, zdravstva Roma, Lokalni plan upravljanja otpadom, Plan kapitalnih investicija, itd.

Grad Čačak je usvojio „Strategiju održivog razvoja grada Čačka”, („Sl.list grada Čačka” broj 22, od 15 novembra, 2012. godine).

Lokalni ekološki akcioni plan je istekao 2009.godine, a umesto posebnog plana u okviru navedene Strategije razvoja grada Čačka nalazi se deo koji se odnosi na oblast zaštite životne sredine sa sledećim oblastima: 1. Održivo upravljanje prirodnim resursima – vode, 2. Održivo upravljanje prirodnim resursima – vazduh, 3. Održivo upravljanje prirodnim resursima – zemljište i geodiverzitet, 4. Održivo upravljanje prirodnim resursima – biomasa, 5. Održivo upravljanje prirodnim resursima – otpad, 6. Održivo upravljanje prirodnim resursima – energija, obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost i 7. Održivo upravljanje prirodnim resursima – biodiverzitet. Navedeni plan je našao primenu u svim oblastima zaštite životne sredine.

Ciljevi i aktivnosti koji su bili navedeni u LEAP-u grada Čačka (pošto se radi o problemima za čije rešavanje i prevenciju je potreban dugorčni rad) su preneti u Strategiju održivog razvoja grada Čačka. Od aktivnosti predviđenih Strategijom održivog razvoja grada Čačka su sprovedene: mere energetske efikasnosti kroz zamenu stolarije u školama i javnim preduzećima sa efiksnom PVC i aluminijumskom stolarijom, postavljane su toplotne izolacije, kupovana postrojenja na alternativna goriva (kotao na biomosu, kotao na gas…), postavljani solarni paneli u cilju formiranja solarnih elektrana, postavljani solarni paneli u cilju zagrevanja vode, vršeno redovno praćenje kvaliteta životne sredine kao i analize stanja životne sredine u akcidentnim situacijama, radilo se na uspostavljanju sistema primarne selekcije otpada na teritoriji grada, sprovedene akcije uklanjanja divljih deponija, postavljena pilot kompostana, urađena predstudija izvodljivosti za postavljanje biogas postrojenja, urađen katastar industrijskih zagađivača, donešen lokalni i regionalni plan upravljanja otpadom, povećavane zelene površina, ostvarena puna saradnja sa NVO gde su finansirane njihove projektne aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine na teritoriji grada, radilo se na podizanju kapaciteta upravitelja područja posebnih prirodnih odlika Ovčarsko-kablarske klisure turističke organizacije „Čačak“ (protivpožarna zaštita, izrada akcionih planova, nabavka sredstava za monitoring stanja zžs…), ostvarena dugogodišnja edukacija u predškolskim i osnovnoškolskim ustanovama iz oblasti zaštite životne sredine, ostvarena podrška izradi studije izvodljivosti izgradnje fabrike za preradu otpadnih voda kupovinom uređaja koji su bili nephodni za analizu komunalnih voda (merača protoka voda i autosamplera), organizovane ekološke patrole.

 

Ishodovanje lokacijskih i građevinskih dozvola u Čačku

Mišljenje gradske uprave je da su sve procedure propisane Zakonom o planiranju i izgradnji maksimalno pojednostavljene, imajući u vidu složenost materije, a ova Uprava sve propisane rokove poštuje i tražena akta izdaje i u kraćim prosečnim rokovima.
Gradska uprava za urbanizam grada Čačka izdaje lokacijsku dozvolu u prosečnom roku od tri dana od od dana podnošenja urednog zahteva, odnosno pribavljanja uslova i podataka po službenoj dužnosti. Dostavljanje podataka i uslova traženih po službenoj dužnosti traje ne duže od 30 dana, i ovaj rok zavisi isključivo od javnih preduzeća koja izdaju tražene podatke i uslove.
Gradska uprava za urbanizam grada Čačka izdaje građevinsku dozvolu u prosečnom roku od tri dana od od dana podnošenja urednog zahteva.

Gradski trg

Raspoloživi prirodni resursi i potencijali OIE

Grad Čačak ne raspolaže značajnim prirodnim nalazištima konvencionalnih energenata; postoje manja nalazišta uglja za koja se nije utvrdila ekonomska opravdanost eksploatacija. U značajne energetske resurse mogu se svrstati šume koje su rasprostranjene po planinama u okolini čačanske kotline, ali jedino uz jasan plan korišćenja drveta u energetske svrhe bez ugrožavanja životne sredine i negativnih posledica eksploatacije.

Solarna energija
Najznačajniji potencijal obnovljivih izvora energije na teritoriji Čačka je solarna energija. Prosečno trajanje insolacije na području Čačka je preko 2000 sati, oko 70% se stvara u periodu od aprila do septembra. Ukupna dozračenost posmatrana pod najidealnijim uglom od 47° je oko 2100 kWh/m2, ako se uzme u ubzir zagađenje atmosfere stvarna prosečna energija zračenja je oko 3,5 kWh/m2 na dan. Prosečan godišnji potencijal solarne energije 1350 kWh/kWp proizvedene električne energije.

Geotermana energija
siva capljaNaročita specifičnost grada Čačka u pogledu obnovljivih izvora energije je postojanje tri termalne banje, prostorno raspoređene tako da formiraju trougao u središtu kog se nalazi grad Čačak. Dakle, u Čačku se vrši eksploatacija mineralnih voda na teritoriji tri banje: Gornja Trepča, Ovčar banja i Slatinska banja, postoje i četiri brane i četiri veštačka jezera: Ovčarsko kablarsko jezero, Međuvršje, Parmenac i jezero koje pripada sportskom centru „Mladost” (gradska plaža).

Ovčar Banja smeštena je zapadno od centra Čačka u Očarsko–kablarskoj klisuri, površinski izvori termalne vode su temperatura od 35°C do 38°C, a delimično se koristi u terapeutske i rekreativne svrhe. Atomska banja nalazi se u Gornjoj Trepči, severoistočno od centra Čačka. Temperatura vode je 29,8°C, koristi se za potrebe banjskog lečilišta. Slatinska Banja se nalazi jugoistočno od centra Čačka na nadmorskoj visini 275m; opremljena je potrebnim kompleksima za banjski turizam, a temperatura mineralne vode površinskih izvora je oko 17°C.
Za sada nema projekata iskorićenja geotermalne energije u svrhe proizvodnje toplotne i električne energije.

Hidrotokovi
Raspoloživ hidropotencijal iskorišćen je u slivu Zapadne Morave gde su reavitalizovane hidroelektrane „Ovčar Banja” i „Međuvršje”, ukupne snage 17 MW.

 

Realizovani projekti održivog razvoja

Kroz „Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Čačka u 2011. godini” realizovani su značajni radovi i građevinske pripreme objekata za korišćenje obnovljivih izvora energije ili postizanje racionalnije potrošnje energije na objektima vrtića, škola, upravne zgrade JKP Gradsko zelenilo i u Domu kulture u Čačku.

OIE Solarni sistemi
Uz navedene radove istovremeno je realizovan improvizovani solarni sistem za zagrevanje sanitarne vode. Sistem se sastoji od 10 m2 crnih cevi koje su postavljene ispod stakla staklenika u krugu preduzeća, zagrejana voda se akumulira u dva rezervoara od po 200l i koristi se u kupatilim za zaposlene.
Novi projekat koji je realizovan je izgradanja mikro solarne elektrane na Tehničkoj školi u Čačku, o kojoj je Energetski portal već pisao, kao i o solarnim sistemima na javnim utanovama.

EE
Objekat upravne zgrade JKP Gradsko zelenilo kompletno je renoviran, urađena izolacija tvanice, spoljna fasada, zamena starih drvenih prozora sa PVC prozorima sa izo staklima, čime se potrošnja električne energije smanjila za 10% u letnjem periodu zbog smanjenja potrebe za uključivanjem rashladnih uređaja, a za vreme grejne sezone smanjena je potrošnja električne energije za potrebe grejanja za 50%.
Predškolska ustanova „Radost” je zamenila dotrajalu stolariju. Postavljeni su prozori visokih termotehničkih karakteristika koji zadovoljavaju standarde savremene izgradnje objekata. Tokom praćenja potrošnje energenata i poređenja sa potrošnjom iz prethodnih godina, utvrđena je ušteda od 15% u potrošnji prirodnog gasa uz značajno poboljšan kvalitet grejanja.
Programom su obuhvaćene i dve osnovne škole OŠ „Ratko Mitrović” i OŠ „Tanasko Rajić”. U OŠ „Ratko Mitrović” zamenjeni su svi prozori i primenjena je mera energetske efikasnosti koja se odnosi na optimizaciju rada bojlera za zagrevanje vode; ugrađena su još tri bojlera zapremine od po 80l u školskoj kuhinji, čime se uvećala akumulacija pripremljene vode i svi bojleri su opremljeni vremenskim prekidačima koji ih uključuju noću kada je električna energija četiri puta jeftinija nego u dnevnom režimu široke potrošnje. U OŠ „Tanasko Rajić” zamenjeni su prozori i zvršena je zamena svetlarnika u holu gde su bila nefunkcionalna vrata kroz koja se gubila velika količina toplote. Ugrađena stolarija je visokih termotehničkih karakteristika od aluminijumskih profila i izo stakala.

EE Javna rasveta i OIE solarni sistemi
Programom u 2011. godini realizovani su radovi zamene osvetljenja u Domu kulture. Stari reflektori u likovnom ateljeu zamenjeni su metal-halogenim, nominalne snage 150W, osvetljenje u holu je zamenjeno štedljivim sijalicama. Najveća ušteda na računu za struju ostvarena je smanjenjem vrednosti anagažovane snage, koja mesečno iznosi do 20 000 dinara.
Drugi deo radova je ugradnja termosolarnog sistema za zagrevanje sanitarne vode. Instaliran je sistem sa 4 m2 solarnih kolektora i rezervoarom za 200l vode. Sistem priprema toplu vodu za toalete pored velike sale, u prostorijama za zaposlene na održavanju objekta i za glumačke prostorije u Domu kulture.

Zaštita životne sredine
Projekat Čistije proizvodnje u Čačku realizovan je u saradnji sa Centrom za čistiju proizvodnju Srbije u periodu od oktobra 2010. do septembra 2011. godine. Projekat se odnosio na sedam lokalnih kompanija i to: FRA Čačak, Prvi Maj, Unipromet, Neva, Gumometalik, JKP Čačak i JKP Komunalac Čačak i tom prilikom su formirani ekološki timovi u preduzećima, obučeni edukovani mladi stručnjaci kao konsultanti, izvršen audit kompanija i određene su opcije čistije proizvodnje koje obuhvataju vrednost investicija, uštedu, povraćaj investicija i kakav je uticaj predložene opcije na životnu sredinu.

EE 2012.
Tokom 2012. godine kroz „Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Čačka” nastavljeni su započeti projekti primena mera energetske efikasnosti i realizovani novi. Nastavljeno je sa zamenom spoljašnje stolarije u osnovnim školama „Ratko Mitrović”, „Tanasko Rajić”, „Branislav Pterović” u Slatini i „Sveti Sava“ u Atenici, kompletirana je zamena stolarije na objektu vrtića „Radost 2“ i nastavljeno je sa zamenom svetiljki u objektu Doma kulture.

Hidroelektrane
Revitalizovane su hidroelektrane „Ovčar Banja” i „Međuvršje” na Zapadnoj Moravi.
Od 1990. godine kada su počele su pripreme urađena su kompleksna ispitivanja, na agregatima i dovodno–odvodnim sistemima koja je radio Mašinski fakultet iz Beograda i „Institut Jaroslav Černi„ iz Beograda. Studija kompleksnih ispitivanja bila je polazna osnova za izradu projektnog zadatka revitalizacije. Nakon izrade više varijanti idejnih rešenja „Energoprojekt Hidroinženjering“ je 1997. godine završio Idejni projekat revitalizacije i studije opravdanosti. Stručni savet EPS–a usvojio je varijantu sa povećanom snagom agregata povećanjem radnog kola turbine. Na osnovu toga 2005.god. „Energoprojekt Hidroinženjering“ uradio je konačnu verziju tenderske dokumentacije, a Upravni odbor EPS-a doneo je odluku o prihvatanju projekta modernizacije i studije opravdanosti HE “Ovčar Banja“ i HE“Međuvršje“. Nakon toga 26. jula 2005. godine Vlada Republike Srbije donela je rešenje o davanju saglasnosti na ovo Investiciono ulaganje.
Revitalizacija hidroelektrana omogućila je da se njihova ukupna snaga poveća sa ranijih 13 na 17 megavata, a čitav poduhvat, čije ostvarenje je finansirao EPS, koštao je oko 13 miliona evra.

Upravljanje otpadom
Projekat „Razvoj primarne selekcije otpada na teritoriji grada Čačka“ finansirao je SDC u periodu 2009 – 2011.

Planirani projekti održivog razvoja

Upravljanje otpadom
Potpisan je ugovor o realizaciji projekta „Razvoj primarne selekcije otpada na teritoriji Moravičkog okruga“ (Exchange 4), a planirana realizacija je tokom 2014. godine. Projekat: je zvanično odobren i potpisan je ugovor o realizaciji projekta. Grad Čačak je nosilac ovog projekta, a koaplikanti su Opština Ivanjica, Opština Lučani, Regionalna agencija za prostorni ekonomski razvoj Raškog i Moravičkog okruga iz Kraljeva, a saradnik u realizaciji projekta je JKP Duboko iz Užica. Realizacija projekta podrazumeva unapređenje primarne selekcije na teritoriji Čačka i uvođenje primarne selekcije otpada u Ivanjici i Lučanima. Navedeno će se postići predviđenim obukama zaposlenih u JKP i nabavkama opreme i vozila, kao i promotivnim aktivnostima. Ukupna vrednost projekta je oko 184 hiljada evra.

OIE Solarna elektrana
Potpisan je Memorandum o saradnji na izgradnji solarne elektrane u Prelićima između grada Čačka i „G.I.D.C.“ privrednog društva za razvoj industrijskih i infrastrukurnih projekata, i kompanije u većinskom vlasništvu Ujedinjenih Arapskih Emirata (Global Capital Advisors Management), prihvaćen je u ponedeljak na sednici Gradskog veća Čačka, a o njemu će se u petak izjasniti i odbornici Skupštine grada Čačka. Memorandum podrazumeva prethodne studije opravdanosti, a kasnije i studije izvodljivosti nakon čega bi se definisali partnerski odnosi, a moguć model je javno-privatno partnerstvo po metodu zajedničkog ulaganja ili koncesije. Planirano je da ova solarna elektrana bude izgrađena na mestu nekadašnje sanitarne deponije u Prelićima, što će zahtevati projekat rekultivacije same deponije.

Biomasa
JKP Gradsko zelenilo izvršilo je pripremne aktivnosti za realizaciju projekta korišćenja biomase kao energenta za zagrevanje poslovnih prostorija i staklenika za proizvodnju biljaka i urađene su analize i Glavni projekat, a koristio bi se zeleni otpad i otpadno granje koje se prikupi sa javnih zelenih površina.

Grad Čačak redovno učestvuje u pozivima za projekte koje raspisuju delegacija Evropske unije u Beogradu, u programima prekogranične saradnje, ali i u programima ostalih poznatih donatora. Opredeljenje Grada Čačka je da kroz postojeće donatorske programe obezbedi sredstva za implementaciju što većeg broja lokalnih projektnih ideja.

Tekst je nastao u saradnji sa timom Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj grada Čačka, javnim preduzećima i uz koordinaciju pomoćnika gradonačelnika za ekonomski razvoj gospođe Mirjane Đoković.

B.R.

Na Investicionom forumu u Londonu predstavljen novi model investiranja u zapadni Balkan

EBRD-skupEvropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) danas je održala prvi Investicioni forum zemalja Zapadnog Balkana u svom sedištu u Londonu. Forumu su prisustvovali premijeri Republike Srbije (Ivica Dačić), Albanije (Edi Rama), Crne Gore (Milo Đukanović), BJR Makedonije (Nikola Gruevski), UNMIK Kosova (Hašim Tači), Hrvatske (Zoran Milanović) i predsedavajući Saveta ministara Federacije Bosne i Hercegovine (Vjekoslav Bevanda), zatim predstavnici Evropske unije, međunarodnih finansijskih institucija, investitori…

Forum je otvorio predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj gospodin gospodin Suma Čakrabarti koji je izjavio da na ovom skupu želi da predstavi Zapadni Balkan kao dobar region za ulaganje, kao i da su najbitnije oblasti za stabilizaciju regiona upravo energetika i saobraćaj. On je naglasio i da je EBRD prošle godine uložila oko 1,2 milijardi dolara kroz preko 80 projekata u regionu i Hrvatskoj.

Premijer Republike Srbije gospodin Ivica Dačić na forumu je izjavio da je neophodno stabilizovati region kako bi investitore ulagali u projekte.

Premijer Crne Gore gospodin Milo Đukanović rekao je da je loša ekonomska situacija uzrok nestabilnosti u regionu, ali i istakao da bi sve zemlje trebalo da sarađuju na velikim infrastrukturnim projektima.

Evropski komesar za proširenje gospodin Štefan File predstavio je novi model investiranja u zemlje Zapadnog Balkana koji podrazumeva da eksperti iz Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) pomognu zemljama Zapadnog Balkana da usvoje nacionalne planove ekonomskih reformi. Prema njegovim rečima, posebnu pažnju bi trebalo obratiti na reforme javnog finansiranja, reforme tržišta rada, obrazovne programe za mlade, smanjenje administrativnog opterećenja privede i jačanje vladavine prava. Kako je dodao gospodin File, od država iz regiona će se zahtevati da naprave akcioni plan javnog upravljanja finansijama što će im omogućiti da konkurišu za sredstva iz pretpristupnih fondova.

Na ovom malom ekonomskom samitu održana su i četiri panela u okviru kojih je bilo reči o regionalnim projektima iz oblasti energetike i saobraćaja, ali i o tome kako privući investitore da ulažu u zemlje Zapadnog Balkana.

S.J.

Petak krajnji rok za podnošenje prijava Ministarstvu energetike za izgradnju MHE

MHE PorečjeDrugi Javni poziv za dodelu lokacija za izgradnju malih hidroelektrana biće završen u petak, 28. februara 2014. godine.

Podsetimo, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine objavilo je drugi Javni poziv za dodelu lokacija za izgradnju malih hidroelektrana 30. decembra 2013. godine.

Za prijavu je potrebno dostaviti prijavni formular, zatim prezentaciju o kompaniji koja se prijavljuje (ako je u pitanju konzorcijum, onda prezentaciju o svim članovima konzorcijuma) urađenu u PowerPoint-u i narezanu na CD; izvod iz privrednog registra za pravna lica i preduzetnike, odnosno kopiju lične karte ili pasoša ako je investitor fizičko lice; bilanse stanja i uspeha, kao i izveštaj o novčanim tokovima kompanije za prethodne tri godine, navedeno je na sajtu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Prijava mora biti dostavljena na srpskom jeziku, dok prateća dokumentacija može biti na srpskom ili na engleskom jeziku.

Na drugom Javnom pozivu ponuđene su 142 lokacije i to u opštinama Aleksinac, Valjevo, Vranje, Golubac, Despotovac, Dimitrovgrad, Žagubica, Zaječar, Knjaževac, Krupanj, Kuršumlija, Leskovac, Lučani, Mali Zvornik, Niš, Novi Pazar, Paraćin, Rekovac, Svrljig i Čajetina.

Po objavljivanju konačne rang liste investitora Trojni memorandum o razumevanju će biti potpisan u roku od 30 dana. Ovim memorandumom, koji potpisuju investitor, predstavnici lokalnih samouprava i Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, investitor ima rok od 12 meseci da pokrene postupak, ispita mogućnost realizacije projekta, podnese generalni projekat i zahteve za sve potrebne dozvole resornom ministarstvu.

U slučaju da prvorangirani investitor u predviđenom roku ne ispuni uslove propisane Trojnim memorandumom, šansu će dobiti drugorangirani, odnosno trećerangirani investitor da u roku od 6 meseci obavi istu proceduru, stoji u javnom pozivu na sajtu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine koji možete pogledati ovde.

S.J.

Bugarska domaćin foruma o EE, OIE i UO za zemlje Jugoistočne Evrope

inter_expo_center_sofiaU Sofiji u Inter Expo centru od 5. do 7. marta ove godine će se održati Izložba o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije (EE&RE Exhibition), Kongres o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije (EE&RE Congress), SEE Solar izložba o solarnim sistemima i tehnologijama (SEE Solar- South-East European Exhibition on Solar PV and Thermal Technologies), Internacionalna izložba Pametni gradovi (Smart Cities International Exhibition), zatim Konferencija o upravljanju otpadom i reciklaži (Waste Management&Recycling Conference) i Izložba o upravljanju otpadom i reciklaži (Waste Management&Recycling Exhibition) za zemlje Jugoistočne Evrope.

Na ovim događajima će biti predstavljene teme iz oblasti energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i upravljanja otpadom kao što su: stanje i budućnost energije iz obnovljivih izvora, daljinsko grejanje i hlađenje u Evropi, ISO sistemi 50001 i 14001, zelene bašte na krovovima zgrada, pametno ulično osvetljenje, otpad kao energija, solarni sistemi…

Tim povodom biće prisutne renomirane svetske firme iz oblasti energetike, građevinarstva, reciklažne industrije, kao i veliki broj predstavnika državnih i finansijskih institucija iz preko 15 zemalja.

Izložba i kongres o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije, kao i SEE Solar izložba o solarnim sistemima i tehnologijama za zemlje Jugoistočne Evrope održavaju već deseti put, dok se izložba i kongres o upravljanju otpadom i reciklaži organizuju petu godinu zaredom.

S.J.

Protest zbog izgradnje MHE na reci Bistrici otvara pitanja obaveštenosti o propisima

hidroProšle nedelje više od hiljadu ljudi u Vlasotincu potpisalo je peticiju o zabrani izgradnje malih hidroelektrana na reci Bistrici koja se nalazi u slivu reke Vlasine. Protest ispred Skupštine grada Vlasotinca održala je grupa ekologa, koja traži zabranu izgradnje malih hidroelektrana na reci Bistrici.

Kako je ova grupa navela, zbog prokrčenja puta dužine 2,6 kilometara kroz tok ove reke radi izgradnje MHE doveden je u pitanje njen opstanak.

Ekolog Aleksandar Pavlović rekao je novinarima da ne razume kako se dozvole za izgradnju malih hidroelektrana izdaju na osnovu podataka o vodostaju iz 1987. godine, jer se merenja iz ove godine bitno razlikuju u odnosu na sadašnja merenja, a i predsednik ove opštine gospodin Zoran Todorović razgovarao je sa ekolozima o ovom problemu.

Inače, Katastrom malih hidroelektrana u Srbiji predviđena je izgradnja četiri MHE na reci Bistrici, a to su MHE „Javorje“ snage 215kW, MHE „Šukmari“ snage 325kW, MHE „Đorđine“ snage 360 kW i MHE „Prodanče“ snage 190kW. Na prvom Javnom pozivu za dodelu lokacija za izgradnju MHE ponuđena je samo MHE „Javorje“, a investitor je „COGIP Group“ iz Italije.

U Republici Srbiji postoje jasni propisi za izgradnju hidroelektrana i malih hidroelektrana, a neki od najvažnijih odnose se na nedozvoljavanje potpunog zaustavljanja vodotoka u nekoj od faza izgradnje ili rada MHE, izgradnju riblje staze koja mora uvek biti u funkciji, a obavezno je i njeno čišćenje. Takođe, MHE mora da obezbedi minimalni održivi protok vode, a u slučaju smanjenog vodostaja MHE mora prestati sa radom. Dozvole za izgradnju ovakvih objekata izdaju se samo nakon pozitivne procene uticaja na životnu sredinu.

S druge strane, može postojati negativan uticaj MHE na bentonske organizme i ihtiofaunu, odnosno prirodni ekosistem i njegovu raznolikost, što se u proceni uticaja na životnu sredinu takođe razmatra.

Osim toga, male hidroelektrane i hidroelektrane imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu jer proizvode električnu energiju iz prirodnog obnovljivog izvora, smanjuju zagađenost vazduha, vode i zemljišta usled smanjenja emisije štetnih gasova karakterističnih za velika ložišta čija izgradnja, začuđujuće, ne izaziva česte proteste građana.

S.J.

Sutra ističe rok za podnošenje projekata za sufinansiranje iz Fonda za zaštitu životne sredine

zzsMinistarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine raspisalo je početkom ferbuara Javni konkurs za sufinansiranje projekata udruženja i drugih organizacija civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine, a koji su od javnog interesa.

Cilj ovog konkursa je jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine i realizacija projekata kojima se doprinosi zaštiti i unapređenju životne sredine, kao i aktivnosti usmerenih na sprovođenje Arhuske konvencije (Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine). Tematski okvir konkursa je zaštita prirode, zaštita voda od zagađivanja, upravljanje otpadom, zaštita od nejonizujućih zračenja, klimatske promene, ali i pomenute aktivnosti koje se odnose na sprovođenje Arhuske konvencije za koje je namenjeno 6 miliona dinara od ukupnih 26 miliona koliko je predviđeno za sufinansiranje odabranih projekata.

Svaki projekat može biti sufinansiran sa najviše 80 odsto njegove vrednosti, odnosno 900 hiljada dinara.

Pravo učešća na ovom konkursu imaju zadužbine i fondacije koje deluju na teritoriji Republike Srbije i koje su upisane u Registar Agencije za privredne registre, a deluju u oblasti zaštite životne sredine, a uslov konkursa nalaže po da sve faze projekta moraju biti završene do kraja 2014. godine.

Kriterijumi po kojima će se vršiti odabir projekata za sufinansiranje iz Fonda za zaštitu životne sredine su ciljevi koji se postižu projektom, sufinansiranje projekata iz drugih izvora, reference projekta, zakonitost i efikasnost korišćenja sredstava iz budžeta, opravdanost budžeta i kapaciet organizacije, kao i prethodno iskustvo u oblasti zaštite životne sredine.

Obrazac prijave i ostale smernice za podnosioce predloga projekata možete pogledati ovde.

B.R.

Brzorastuće topole kao sirovina za biogorivo

Brzorastuće topole kao sirovina za biogorivoRuski naučnici odgajaju veštačke topole koje rastu dva do tri puta brže od običnih s namerom da ih iskoriste za proizvodnju biogoriva.

Ovo drvo izabrano je kao sirovina za biogorivo zbog toga što je veoma otporno na štetočine, ali i na hladnu klimu.

Genetskim inženjeringom će se pospešiti njihov rast, tako da će se dobiti znatno više sirovine za proizvodnju biogoriva.

Projekat je još uvek u ranoj fazi, a naučnici sa Instituta za biljnu fiziologiju i biohemiju iz Irkutska smatraju da će biti višestruko koristan.

S.J.

Forum o obnovljivim izvorima energije u Poljskoj u martu

obnovljivi izvori energijeU Varšavi će se 27. marta tekuće godine u hotelu „InteContinental“ održati Forum o obnovljivim izvorima energije na kome će se govoriti o ključnim pitanjima sa kojima se suočava razvoj sektora obnovljivih izvora u Poljskoj, zatim o investicionom trendu u ovoj zemlji, unapređenju sektora OIE u Poljskoj, planiranim projektima iz ove oblasti i drugim temama.

Forumu će prisustvovati međunarodni i nacionalni stručnjaci iz ove oblasti, investitori, kao i predstavnici javnog i privatnog sektora zainteresovani za obnovljive izvore energije, dok će neki od govornika biti iz Italije, Sjedinjenih Američkih Država, Belgije i drugih zemalja.

S.J.

Preko 130 miliona evra za OIE u Hrvatskoj

solar vetarU Hrvatskoj u Zagrebu ove nedelje je održan šesti po redu seminar „Mogućnosti primene obnovljivih izvora energije“, a direktor Hrvatskog operatora tržišta energije (HROTE) gospodin Ivor Županić izjavio je da će ove godine HROTE izdvojiti više od 130 miliona evra za oblast OIE.

Ova sredstva će biti podeljena po sektorima OIE pa će tako za vetroparkove biti izdvojeno više od 65 miliona evra, za biogas više od 25 miliona evra, za biomasu više od 23 miliona evra, za male hidroelektrane više od 9 miliona evra, dok će za solarne elektrane biti izdvojeno preko 7,5 miliona evra.

U odnosu na prošlu godinu kada je HROTE isplatio više od 75 miliona evra za podsticaje u sektoru obnovljivih izvora energije, ove godine će ova cifra biti skoro duplo veća.

Na seminaru su predstavljeni i potencijali Hrvatske u oblasti obnovljivih izvora, a bilo je reči i o otvaranju novih radnih mesta kroz projekte OIE.

S.J.

Moguće povećanje kvote za vetar u Hrvatskoj

Foto: EP

vetroparkEnergetski institut Hrvoje Požar prošle nedelje počeo je sa izradom studije mogućnosti za povećanje kvote za vetar u Hrvatskoj, a ova studija bi trebalo da bude završena u roku od šest meseci. Naručilac studije je Hrvatski operator prenosnog sastava (HOPS), a planirano je da se postojeća kvota koja trenutno iznosi 400MW poveća za nekoliko stotina megavata.

Prema popisu HOPS-a, prve nedelje februara 2014. godine u pogonu su bili vetroparkovi čija je snaga veća od 254MW, dok su u probnom radu bili vetroparkovi snage 43MW. Osim ovih vetroelektrana, u kvotu su ušle i vetroelektrane ukupne snage oko 88MW koje još uvek nisu priključene na mrežu, dok je snaga vetroparkova koji nisu ušli u kvotu, a poseduju dozvolu za priključenje, 144MW.

Hrvatska poseduje veliki broj vetroparkova, a interesovanje investitora za ovakve projekte je ogromno, što je i dovelo do pritiska na državne institucije da povećaju kvotu za vetar.
Inače, 2007. godine kada je kvota za vetar postavljena na 400MW, u Hrvatskoj su bila priključena samo dva vetroparka snage 18MW, a u planu je bilo da se priključi još 11MW.

Inače, Hrvatski operator prenosnog sastava (HOPS) nedavno je objavio popis vetroparkova koji su priključeni na mrežu ovog operatora. Prema ovom popisu, u Hrvatskoj su na mrežu priključeni vetroparkovi ukupne snage 254,45MW, dok su vetroparkovi „Velika Glava“, „Bubrig“ i „Crni Vrh“ čija je ukupna snaga 43MW pušteni u probni rad. Snaga vetroparkova čije se priključenje na mrežu očekuje jeste 88,5MW, pa je tako iskorišćena snaga kvote za vetroparkove 385,95MW.

Vetropark „Glunča“ snage 14,05MW koji se nalazi na teritoriji Šibenika nije priključen na mrežu HOPS-a, iako je priključenje bilo očekivano, a pretpostavlja se da je razlog tome taj što ovaj vetropark nije na vreme ispunio sve potrebne uslove za priključenje.

Vetroparkovi koji nisu ušli u kvotu, a imaju dozvolu o priklučenju na mrežu, ukupne su snage 144MW. Prema popisu Hrvatskog operatora prenosnog sastava sledeći za priključenje na mrežu je vetropark „Rudine“ snage 35MW, dok preostala slobodna kvota iznosi 14,05MW.

S.J.

Električna jegulja u pokretu oslobađa do 800 W električne energije

Elektricna jeguljaMožda niste znali da pri svakom pokretu električna jegulja može da oslobodi čak do 800 W električne energije.

U Japanu se poslednjih nekoliko godina postavljaju novogodišnje jelke koje se osvetljavaju strujom iz električnih jegulja.

Aluminijumski paneli postavljeni u akvarijum sa ovim jeguljama služe kao provodnici i prenose struju do sijalica koje osvetljavaju jelku. Japan se odlučio na ovakav potez kako bi se više promovisala energija iz obnovljivih izvora.

Inače, električne jegulje su duge od 2,5 do 3 metra, a u predelu repa imaju posebne ćelije koje su slične baterijama, a koje stvaraju elektrošokove iz kojih je moguće dobiti struju.

S.J.

Pogledajte kako bi izgledala energetski održiva zelena garaža u Kragujevcu

Pogledajte kako bi izgledala energetski održiva zelena garaža u KragujevcuGrađevinski klaster Šumadije i Pomoravlja učestvovaće na predstojećem Sajmu građevinarstva u Kragujevcu, od 6. do 8. marta, i tom prilikom predstaviće svoje projekte iz oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, najavila je u razgovoru za Energetski Portal zastupnik ovog klastera, gospođa Jelena Bojović.

Građevinski klaster Šumadije i Pomoravlja je na prethodnom Sajmu građevinarstva u Kragujevcu predstavio idejni projekat za izgradnju zelene garaže, a ovaj projekat je već ponuđen gradu Kragujevcu i Kliničkim centrima u Kragujevcu i Beogradu. Kao potencijalna lokacija za ovu garažu izabran je parking između zgrade opštine u Kragujevcu i bioskopa Šumadija. Ova zelena garaža bi bila energetski održiva, a imala bi ozelenjene zidove i krov u vidu krovnog parka, kao i solarne panele i štedljivu rasvetu. Zeleni zidovi i krov bi se zalivali sistemom kap po kap, dok bi se višak električne energije prodavao lokalnoj distribuciji. U sklopu ovog idejnog rešenja predstavljeni su i planovi za ulaganje za investitore, a kao mogući izvođači radova navedeni su članovi klastera, rekla je gospođa Bojović.

Nedavno je Građevinski klaster Šumadije i Pomoravlja završio izgradnju dve male solarne elektrane koje se nalaze u Kanjiži i Beogradu, dok su dve male solarne elektrane u Kragujevcu još uvek u fazi realizacije. Bojović je navela da ove elektrane imaju snagu do 30 kW, a od Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine već je dobijen i privemeni status povlašćenog proizvođača električne energije. Investitori elektrana su privatne firme, a Građevinski klaster Šumadije i Pomoravlja radi svu projektnu dokumentaciju i izvođenje radova po principu ključ u ruke, izjavila je gospođa Bojović i dodala i da je u planu izgradnja još jedne male solarne elektrane snage do 30 kW u Kragujevcu.

Osim ovih projekata, gospođa Bojović je istakla i da je Građevinski klaster Šumadije i Pomoravlja u javnom-privatnom partnerstvu angažovan i na izgradnji toplane na biomasu u Rekovcu za koju se očekuje da će biti završena i puštena u rad tokom ove godine. Prema njenim rečima, toplana će koristiti otpadnu biomasu iz voćarstva, a zagrevaće centralni deo opštine Rekovac, odnosno oko desetak javnih objekata.

S.J.

„NIS“ započeo primenu ekološke metode „suvih lokacija“ na bušotini u Kikindi

NIS zapoceo primenu ekoloske metode „suvih lokacija“ na bušotini u KikindiKompanija „NIS“ započela je sa primenom metode „suvih lokacija“ na bušotini „Ki H-1“ u Kikindi na bušećem postrojenju „N-3“. Iz „NIS“-a ističu da je ovo prvo ovakvo postrojenje koje je opremljeno ovakvom opremom, a do kraja marta će biti opremljena još tri postrojenja.

Metoda „suve lokacije“ u potpunosti štiti zemlju, vodu i okolinu od zagađenja, a predstavlja jednu od najnaprednijih tehnologija koja je usklađena sa svetskim i domaćim propisima u oblasti ekologije, geoloških istraživanja i bezbednosti zaštite na radu.

Za ovaj projekat izdvojeno je oko 480 miliona dinara, a očekuje se da će se primenom tehnologije „suvih lokacija“ za dve godine uštedeti oko 830 miliona dinara.

Primenom metode suve lokacije „NIS“ dobija efikasniji i ekonomičniji proces bušenja koji je u skladu sa najvišim ekološkim standardima, a zahvaljujući ovoj tehnologiji radnicima je olakšan rad na terenu, a higijena je podignuta na viši nivo.

S.J.

Usvojen energetski paket ciljeva do 2030. godine

evrvopska komisijaEvropska komisija je na sednici koja je održana 17. februara ove godine usvojila blaži paket energetskih ciljeva. Ovaj paket podrazumeva smanjenje emisije ugljen dioksida za 40 odsto do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu, kao i da 27 odsto proizvedene energije bude iz obnovljivih izvora. Ovo je dovelo do nezadovoljstva onih koji su tražili da se usvoji obavezan cilj da 30 odsto proizvedene energije do 2030. godine čini energija iz obnovljivih izvora.

Predsednik „Energy Cities Group“ autor je protestnog pisma u kojem traži da Evropska unija donese obavezujuće mere za energetsku efikasnost, jer bi tako došlo do privlačenja investitora i otvaranja novih radnih mesta. U ovom pismu se podržava odluka da se smanji emisija ugljen dioksida za 40 odsto do 2030. godine, ali i kritikuje neobavezujući cilj da 27 odsto proizvedene energije do 2030. godine bude iz obnovljivih izvora.

Podsetimo, krajem januara ove godine Evropska komisija predstavila je energetski paket ciljeva do 2030. godine, a ključni elementi ovog paketa su poboljšanje energetske efikasnosti, stvaranje stabilne energetske rezerve, konkurentnost tržišta, sigurno snabdevanje energijom, novi sistem upravljanja koji je zasnovan na nacionalnim planovima za konkurentnu, sigurnu i održivu energiju.

S.J.